Sve u ovoj knjizi može biti pogrešno.

 

 

Epilog

 

 

U jesen, leteo sam na jug sa toplim vazduhom. Bilo  je malo dobrih polja, ali su gomile bivale sve veće. Ljudi su uvek želeli da let edvokrilcem, a tih dana mnogi od njih su ostajali da razgovaraju i peku peČurke na mojoj vatri.

Ponekad bi neko ko nije bio bolestan rekao kako se bolje oseća posle razgovora i ljudi bi se sledećeg dana Čudno gledali, prilazili bliže, radoznali. Više no jednom sam odleteo ranije.

Čuda se nisu događala, mada je Flit leteo bolje nego ikad i s manje benzina. Prestao je da baca ulje, prestao da ubija insekte elisom i vetrobranskim staklom. Hladniji vazduh, bez sumnje, ili su mali letaČi postali dovoljno pametni da me izbegavaju.

Ipak, jedna reka vremena se zaustavila za mene onog letnjeg prepodneva kada je šimda bio ubijen. Bio je to završetak u koji ne verujem, niti ga razumem; to je ostalo tamo i ja sam ga preživljavao hiljadu puta ponovo, nadajući se da bi se nešto moglo izmeniti  Nikad nije. šta sam trebao da nauČim tog dana?

 

Jedne noći, kasno u oktobru, pošto sam se užasnuo i pobegao od gomile u Misisipiju, sleteo sam na neko malo prazn mesto, jedva dovoljno da se Flit spusti.

Još jednom pre nego što sam zaspao, pomislio sam na zadnji trenutak.  Zašto je umro? Nije bilo razloga za to. Ako je ono što je rekao bilo istina.

Nije bilo nikoga sad, da razgovaramo kako smo mi razgovarali, nikoga od koga bih uČio, nikoga da mu se prikradem i napadnem ga svojim reČima oštreći na njemu svoj novi svetli um. JA? Da, ali ja nisam ni upola zabavan kakav je šimoda bio, koji me je uČio držeći me stalno van ravnoteže svojim duhovnim karateom.

Misleći o tome, zaspao sam, i sanjao... 

KleČao je na travi u dolini, okrenut mi leđima, krpeći rupu na boku Travl Er-a, gde je prošao hitac. Pored njega je bila rolna íGrade-Aí avionskog platna i kanta bituratnog premaza za impregnaciju.

Znao sam da sanjam, a takođe sam znao i da je stvarnost.  DON !

Ustao je polako i okrenuo se da me pogleda, osmehujući se mojoj tuzi i mojoj radosti.

• Haj, drugar reČ

Ništa nisam video od suza. Nema umiranja, nema umiranja, i ovaj Čovek je moj prijatelj.

• Donalde!... TI SI éIV! šta pokušavaš da uradiš? PotrČao sam i obavio ruke oko njega, bio je Mogao sam osetiti kožu njegove letaČke jakne, stisnuti njegove ruke ispod.
• haj, - reČe. Ne smeta ti ? Ono što pokušavam da zakrpim je ova rupa Bio sam srećan da ga vidim. Ništa nije nemoguće.
• Sa mazivom i platnom?  Mazivom i platnom ti pokušavaš da uČvrstiš...? Ti to ne radiš tako, ti ga vidiš savršeno, već urađeno... -  I rekavši to stavih ruku na poČetak iskrzane rupe, kako sam pomerao ruku  tako je rupa nestajala. Ostao je samo Čist i kao ogledalo sjajan avion, besprekorno platno bez ikakvog šava od vrha do repa.
• ZnaČi ti to tako radiš! reČe on, a tamne su mu oČi bile ponosne na sporog uČenika koji je na kraju postao dobar kao duhovni mehaniČar.

Upalili smo jutarnju vatru pored krila i pekli lepinju na njoj.  Ti nešto muvaš, Don! Znaš, nikad te nisam video da kuvaš. šta imaš?

• Lepinju, - reČe Č Poslednja stvar koju hoću da uradim u tvom životu je da ti pokažem kako se to radi.

Odsekao je dva parČeta svojim perorezom i pružio mi jedan. Ukus mije još uvek u ustima dok pišem... ukus strugotine i starog tutkala, podgrejani na masti.

• šta kažeš? reČ
• ..
• Fantomova osveta, - iskezio Napravio sa je od gipsa.- Stavio je svoj deo natrag u tiganj.  Da te podsetim, ako ikad zaželiš da navedeš nekoga da uČi, uČini to svojim znanjem, a ne svojom lepinjom, O.K.
• NE! Voliš mene, voliš moju lepinju! To je glavna životna hrana, Don!
• Vrlo Ali garantujem ti tvoja prva veČera sa bilo kim biće i poslednja ako ga nahraniš tom hranom.

Nasmejali smo se i uČutali. Pogledao sam ga u tišini.

• Ti si dobro, Don, zar ne?
• Ti oČekuješ da budem mrtav? Ma hajde, RiČarde.
• I ovo nije san? Neću zaboraviti da sam te video?
• Ovo je san. Ovo je drugi prostor-vreme, a svaki drugi prostor-vreme je san za dobrog, zdravog zemljanina, kakav ćeš ti uskoro biti. Ali ćeš se setiti i to će izmeniti tvoje mišljenje i tvoj život.
• Hoću li te videti ponovo? Da li se vraćaš?
• Mislim da éelim da sam izvan prostora i vremena... Ja to već jesam, to je Činjenica. Ali, postoji veza između nas, između tebe i mene i ostalih iz naše porodice. Kada te neki problemi zaustave, zadrži ih u pameti i pođi na spavanje, srešćemo se ovde kraj aviona i priČati o tome, ako želiš.
• ..

 

• Molim?
• Zašto puška? Zašto se to desilo? Ne vidim ni moć ni slavu u tome što ti je srce razneseno puškom. Seo je dole u travu pored
• Od kad sam prestao da budem Mesija sa naslovne strane, RiČard, nikome nisam morao da kažem bilo š I pošto ti treba da vežbaš da postaneš neuznemiravan pojavama , NITI RAZOČARAN NJIMA, - dodao je znaČajno mogao bi da upotrebiš neke krvave scene za svoj trening; to je takođe zabava za mene. Umiranje je kao rođenje u nekom dubokom jezeru nekog vrućeg dana. Postoji šok od promene, bol na trnutak, a onda prihvatanje i plivanje u realnosti. Ali, posle toliko puta, Čak se i šok izgubi.

Posle dugog trenutka ustade.  Samo nekoliko ljudi je zainteresovano za ono što imaš da im kažeš, i to je u redu. Kvalitet majstora se ne meri prema veliČini njegove gomile, upamti.

• Don, pokušaću, obeČavam. Ali ću pobeći zauvek, Čim posao prestane da me

Niko nije dodirnuo Travl Er, ali se propeler okrenuo, mašina izbacila plavi oblak dima i bogatim zvukom ispunila dolinu.  Obećanje prihvaćeno, ali...  pogledao me je i nasmešio se kao da me nije razumeo.

• Prihvaćeno , ali šta? Kaži mi. šta je pogrešno?
• Ti ne voliš gomile, - reČ
• Ne da me guraju, Sviđa mi se da govorim, i da razmenjujem ideje, ali to obožavanje, kroz koje si ti prošao, zavisnost... verujem da ne tražiš od mene... Ja sam već pobegao...
• Može biti da sam baš glup, RiČard i možda ne vidim nešto oČigledno što ti vrlo dobro vidiš, i ako je tako, da li bi mi, molim te, rekao Čega ima lošeg ako bi pisao o tome? Da li postoji pravilo po kome Mesija ne može da piše o onome što misli da je istina? Stvari koje su mu bile zabava, a koje su radile za njega? I onda, ako se ljudima ne sviđa ono što govori, umesto da pucaju na njega, mogu spaliti njegove reČi, izlupati pepeo štapom? A ako im se to zaista svidi, mogu da Čitaju reČi po drugi put, ili da ih napišu na vratima frižidera, ili da se zabavljaju onim što ideje za njih znaČe? Ima li neČeg lošeg u pisanju? Ali, možda sam ja ipak
• U knjizi?
• Zašto da ne?
• Znaš li koliko rada...? Obećao sam da nikad neću napisati ni jednu reČ u životu!
• O, izvini, - reČe Tako znaČi. Nisam to  Popeo se na donje krilo aviona, pa u kabinu.  Pa, vidimo se. Vidi šta ćeš sa svim tim. Ne dozvoli gomilama da ti priđu... Ti ne želiš da pišeš, siguran  si?

-Nikad.  rekoh  Nikad ni reČ.

Slegnuo je ramenima i navukao svoje letaČke rukavice, gurnuo palicu napred i zvuk motora je brujao oko mene sve dok se nisam probudio pod krilom Flit-a, sa ehom iz sna još uvek u ušima.

Bio sam sam, polje je bilo tiho, kao da je zelena jesen padala meko po svitanju i po svetu.

I tada, za divno Čudo, pre nego što sam se sasvim probudio, posegnuo sam za dnevnikom i poČeo da pišem, jedan Mesija u svetu drugih, o svom prijatelju:

 

 

1.UČitelj je došao na zemlju, rođen u svetoj zemlji Indijane,-

 

...