79.  ZNANJE STEČENO UMOM NIJE ISTINSKO ZNANJE

 

Pitalac: Da li vi doživljavate tri stanja: budnost, sanjanje i dubok san, baš kao što i mi doživljavamo, ili drugačije?

M: Sva tri stanja su spavanje bez sna za mene. Moje budno stanje je iznad njih. Kad vas ja gledam vi svi izgledate zaspano, sanjajući uznemireno vaše sopstvene reči. Ja sam budan jer ništa ne zamišljam. To nije samadhi koji je samo vrsta spavanja. To je upravo stanje koje nije pod uticajem uma, i slobodno je od prošlosti i budućnosti. U vašem slučaju ono je uznemireno, iskrivljeno željom i strahom, sećanjem i nadama; u mom slučaju ono je onakvo kakvo je - normalno. Biti osoba (izdvojena individua) znači spavati.

P: Iznad tela i čiste svesnosti, probuđenosti, nalazi se "unutarnji organ" antahkarana, "mentalno telo", "suptilno telo", ma kako mu dali ime. Ono kao rotirajuće ogledalo razlaže sunčevu svetlost u mnogostruk i raznolik model linija, šara i boja, tako  da  suptilno  telo pretvara jednostavnu, osnovnu svetlost Sopstva u raznovrstan svet. Prema tome ja sam razumeo vaše učenje. Ono što ne mogu da shvatim jeste kako se to suptilno telo pojavljuje na prvom mestu?

M: Ono je stvoreno sa pojavljivanjem ideje "ja jesam". Dvoje su  jedno.

P: Kako se pojavilo "ja jesam"?

M: U vašem svetu sve mora imati početak i kraj. Ako nije tako, to nazivate večnim. U mom viđenju ne postoji tako nešto kao početak ili kraj - oni se svi odnose na vreme. Bezvremeno postojanje je potpuno u sadašnjosti.

P: "Suptilno telo" antahkarana, da li je ono realno ili nerealno?

M: Ono je trenutno, prolazno. Realno je kad je prisutno, nerealno kad je odsutno.

P: Kakva vrsta realnosti, da li je prolazna?

M: Zovite je iskustvenom, empirijskom, ili aktuelnom, stvarnom, ili činjeničnom, vidljivom. To je realnost neposrednog, trenutnog iskustva, ovde i sada, koje ne može biti negirano. Možete videti i pitati za opis i smisao, ali ne za sam događaj. Postojanje i nepostojanje se smenjuju i njihova realnost je prolazna, trenutna. Nepromenljiva realnost postoji iznad prostora i vremena. Ostvarite večno postojanje i nepostojanje i budite slobodni od oboje.

P: Stvari mogu biti prolazne, ipak one su mnogo sa nama, u beskonačnom ponavljanju. M: Želje su jake. Želja je ta koja stvara ponavljanje. Kad nema želja, nema ni ponavljanja. P: Šta je sa strahom?

M: Želja je iz prošlosti, a strah od budućnosti. Sećanje prošle patnje i straha i njihovog ponavljanja, vraćanja, čini čoveka uznemirenim u vezi njegove budućnosti.

P: Postoji takođe i strah od nepoznatog.

M: Ko nije patio, nije uplašen.

P: Da li smo osuđeni, predodređeni za strah?

M: Sve dok gledamo na strah i prihvatamo ga kao senku lične egzistencije i osobe, mi smo primorani da se plašimo. Napustite sva personalna poistovećivanja, i bićete oslobođeni straha. To nije teško. Kad je želja prepoznata kao lažna, beželjnost dolazi sama po  sebi.  Nemate potrebe da žudite za željom. Konačno, to je nagon za srećom, koji je prirodan sve dok postoji patnja. Samo vidite da ne postoji sreća u onome što želite.

P: Mi smo stvoreni za zadovoljstvo, blaženstvo.

M: Svako svetovno i čulno zadovoljstvo je umotano bolom. Uskoro ćete otkriti da ne možete jedno bez drugoga.

P: Postoji iskušenik i postoji njegovo iskustvo. Šta stvara vezu među njima?

M: Ništa to ne stvara. To jeste, postoji. Dvoje su jedno.

 

P: Ja osećam da postoji negde veza, ali ne znam gde.

M: Veza je u vašem umu koji nastoji da vidi dualnost gde ona ne postoji.

P: Kada vas slušam, moj um je sav u sadašnjosti, i ja sam začuđen da uviđam i da ostajem bez pitanja.

M: Možete znati realnost samo kad ste začuđeni.

P: Mogu da razumem da je sećanje uzrok uznemirenja i straha. Koji su načini da se sećanje ukloni, da mu se učini kraj?

M: Nemojte govoriti o načinima, postupcima - nema postupaka. Ono što vidite kao lažno, ono se rastapa, nestaje. Sama priroda obmane je takva da se ona rastapa, nestaje pri istraživanju, spoznavanju. Istražujte - to je sve. Ne možete uništiti lažno, jer ga vi stvarate sve vreme. Povucite se iz toga, odvojte se, napustite, zanemarite to, ne obraćajte pažnju na to, idite iznad,  i to će prestati da postoji.

P: Hrist je isto tako govorio o ignorisanju, zanemarivanju, đavola, zla,  greha, i da se bude dečjeg duha, bezazlen kao dete.

M: Realnost, Istina je zajednička za sve. Jedino je personalno lažno.

P: Ja sam posmatrao sadhake, aspirante, i istraživao kako oni žive, uvideo sam da su oni samo zamenili materijalne žudnje sa duhovnim ambicijama. Iz onoga što nam vi govorite izgleda kao da su reči: "duhovno" i "ambicija" nesaglasne, suprotstavljene. Ako "duhovnost' podrazumeva oslobođenje od ambicije, šta će biti sa žudnjom, tragaoca? Joga govori o želji za oslobođenjem kao bitnoj. Nije li to najviši oblik ambicije,  slavoljubivosti?

M: Ambicija je personalna, oslobođenje je sloboda od personalnog. U oslobođenju oboje, i subjekt i objekt ambicije, ne postoje više. Ozbiljnost, iskrenost, nije žudnja  za  plodovima  napora. To je izraz unutarnje promene, interesovanja, pažnje izvan lažnog, nebitnog, personalnog.

P: Nedavno ste nam rekli da mi ne možemo čak ni sanjati o savršenstvu pre ostvarenja, jer je Sopstvo izvor svih savršenstava, a ne um. Ako savršenstvo u vrlini, čestitosti, nije ono što je bitno za oslobođenje, šta je onda?

M: Oslobođenje nije rezultat nekih postupaka, metoda, koje se izvežbano primenjuju, niti je rezultat okolnosti, uslova. Ono je iznad uzročnog procesa. Ništa ga ne može prisiliti, niti ga može sprečiti.

P: Zašto onda mi nismo slobodni ovde i sada?

M: Ali mi jesmo slobodni "ovde i sada". Jedino je um taj koji zamišlja ropstvo.

P: Šta će dovesti do kraja tog zamišljanja?

M: Zašto biste vi želeli da tome dođe kraj? Jednom kada spoznate vaš um i njegove čudesne moći i otklonite ono što ga truje - ideju o odvojenoj i izolovanoj osobi - vi ga samo pustite na miru da radi svoj posao među stvarima za koje je on dobro osposobljen. Držati um  na njegovom pravom, namenjenom mestu i na njegovom sopstvenom delovanju, jeste oslobođenje od uma.

P: Kakav je posao namenjen umu?

M: Um je supruga srca, a svet je njihov dom - da budu vedri i srećni.

P: Ja i dalje ne razumem, ako ništa ne stoji na putu oslobođenja, zašto se ono ne događa ovde i sada?

M: Ništa ne stoji na putu vašeg oslobođenja i ono se može dogoditi ovde i sada, ali vi ste više zainteresovani za druge stvari. I ne možete se boriti protiv vaših interesovanja. Vi morate ići sa njima, gledati kroz njih, i gledati ih kako se razvijaju više kao greške prosuđivanja i razumevanja.

P: Da li će mi pomoći ako odem i budem neko vreme sa velikim i svetim ljudima?

M: Veliki i sveti ljudi su uvek u vašem prisustvu, ali ih vi ne prepoznajete. Kako ćete znati ko  je velik i svet? Po čuvenju? Možete li verovati drugima u ovom pogledu, ili čak i samom sebi? Da biste bili ubeđeni iznad  senke sumnje  vama  je  potrebno  više  od pohvale,  više  čak     i od

 

trenutne ushićenosti. Možete slučajno naići na velikog i svetog čoveka ili ženu i čak ne znati za duže vreme vašu veliku sreću. Dete velikog čoveka dugo neće znati veličinu svog oca. Vi morate sazreti da biste prepoznali veličinu i čistotu vašeg srca kao svetost. Ili ćete potrošiti  vaše vreme i novac uzalud i takođe propustiti ono što vam život nudi. Postoje dobri ljudi među vašim prijateljima, možete naučiti mnogo od njih. Jurnjava za svecima je samo druga igra koja   se odvija. Umesto toga setite se sebe i posmatrajte vaš svakodnevni život neprestano, uporno. Budite ozbiljni i nećete se razočarati u rušenju zidova nepažnje, rasejanosti i imaginacije.

P: Da li mi vi to savetujete da težim potpuno sam?

M: Vi nikad niste sami. Postoje sile i prisustva koja vas služe najodanije  sve  vreme.  Vi ih možete ili ne možete primetiti, ali ipak ona su realna i aktivna. Kad shvatite da je sve u vašem umu, a da ste vi iznad uma, tada ste stvarno sami; onda ste vi sve.

P: Šta je sveznanje? Da li je Bog sveznajući? Da li ste vi sveznajući? Mi čujemo izraz: "Univerzalni svedok". Šta to znači? Da li samorealizacija sadrži u sebi sveznanje? Ili je to stvar posebnog treninga?

M: Izgubiti potpuno interes u mentalnom saznavanju rezultira sveznanjem. To je jednostavno dar saznanja šta treba da bude spoznato u pravom trenutku za akciju oslobođenu greške. Konačno, znanje je potrebno za delovanje i ako vi delujete ispravno, spontano, prirodno, bez negovanja u umu, što više to bolje.

P: Može li neko znati um druge osobe?

M: Prvo saznajte svoj sopstveni um. On sadrži ceo univerzum, i izvan njega!

P: Vaša radna teorija je da budno stanje nije u suštini različito od sna  i spavanja  bez  snova. Ova tri stanja su istinski uzroci obmane, identifikacije sa telom. Možda je to istina, ali  ja osećam, da to nije cela istina.

M: Nemojte pokušavati da znate istinu, jer saznavanje pomoću uma nije istinsko znanje. Ali vi možete znati ono što nije istina - što je dovoljno  da vas oslobodi od zablude, neistine. Sama ideja da znate šta je istina je opasna, jer vas drži zarobljene u umu. Kada ne znate, onda ste slobodni da tragate. A ne može biti spasenja bez istraživanja, jer je neistraživanje glavni uzrok ropstva.

P: Vi kažete da obmana sveta počinje sa osećajem "ja jesam", ali kada ja pitam o  izvoru osećaja "ja jesam", vi kažete da on nema izvor, jer se pri istraživanju on  rastapa.  Šta  je dovoljno temeljno da stvara svet, a da ne može biti samo iluzija. "Ja jesam" je samo promenljivi faktor koga sam ja svestan, kako on može biti lažan?

M: Nije "ja jesam" ono što je lažno, već ono što vi smatrate o sebi da ste. Ja mogu da vidim,  van svake sumnje, da vi niste ono što verujete o sebi da ste. Bilo logično ili nelogično, vi ne možete negirati očevidno. Vi niste ništa od onoga čega ste svesni mentalno. Usredsredite se marljivo na to da uklonite strukturu koju ste sagradili u vašem umu. Ono što je um stvorio  mora i srušiti.

P: Vi ne možete negirati sadašnji trenutak mišljenjem ili nemišljenjem. Ono što je sad, jeste. Vi možete sumnjati, osporiti pojavnost, ali ne i činjenicu. Šta je koren činjenice?

M: Koren svih pojavnosti jeste "ja jesam" i stalna veza u nizu događanja koja mi nazivamo život, ali Ja sam iznad "ja jesam".

P: Primetio sam da ostvareni ljudi obično opisuju njihovo stanje u izrazima koji su pozajmljeni  iz njihove religije. Vi ste Hindus slučajno, tako govorite o Brahmi, Vishnuu  i Šivi i koristite Hindu pristupe i slikovito izlaganje. Ljubazno vas molimo da nam kažete, šta je iskustvo iznad vaših reči? Na koju se realnost one odnose?

M: To je moj način govora, jezik koji sam naučio da koristim.

P: Ali šta je iznad jezika?

M: Kako mogu to da izrazim rečima,  osim u njihovim negacijama? Prema tome, ja  koristim  reči kao bezvremeno, neograničeno, bezuzročno. To su takođe reči, ali kako su one potpuno besmislene, one koriste mojoj svrsi.

 

P: Ako su one besmislene, zašto ih koristite?

M: Zato što vi želite reči tamo gde se reči ne primenjuju.

P: Mogu da vidim vašu nameru. Ponovo ste me lišili mog pitanja.