23.ŽIVOT JE SVEVIŠNJI GURU

 

Pitalac: Nas dvojica dolazimo iz dalekih zemalja, jedan od nas je iz Britanije, a  drugi iz Amerike. Svet u kome smo mi rođeni propada i, budući da smo mladi, zabrinuti smo.  Stariji ljudi se nadaju da će umreti prirodnom smrću, ali mladi nemaju takvu nadu. Neki od  nas mnogih odbijaju da ubiju, ali se niko ne slaže da bude ubijen. Možemo li se mi nadati da za  našeg života dođe do poboljšanja?

Maharadž:  Šta vas navodi na pomisao da će svet nestati?

P: Oruđa uništenja su postala neverovatno moćna. Takođe, sama naša produktivnost je postala uništavajuća za prirodu i naše kulturne i društvene vrednosti.

M: Vi govorite o sadašnjim vremenima. To je bilo tako svuda i uvek.  Ali  zabrinjavajuća situacija može biti lokalna i privremena, prolazna. Jednom kad se završi biće zaboravljena.

P: Razmera predstojeće, bliske katastrofe je neverovatno velika. Mi živimo usred eksplozije.

M: Svaki čovek pati sam i umire sam. Brojevi su nevažni. Postoji onoliko mnogo smrti kad milion umre, kao i kad jedan nestane.

P: Prirodu ubijaju milioni, ali to me toliko ne plaši. Može biti tragedije ili tajne u tome, ali ne i okrutnosti. Ono što me užasava je patnja koju je čovek stvorio, uništavanje  i pustošenje. Priroda je veličanstvena u svom kreiranju i postojanju, ali postoji ludilo i zloba u ponašanju i delovanju čoveka.

M: Svakako. Dakle, nisu patnja i smrt  vaši problemi,  već zloba i ludost  u njihovom korenu. Nije li zloba takođe jedan oblik ludila? A nije li ludilo zloupotreba uma? Ljudski problem leži u zloupotrebi uma. Sva blaga, vrednosti, prirode i duha otvorena su za čoveka koji će koristiti um ispravno.

P: Šta znači koristiti um ispravno, onako kako treba?

M: Strah i pohlepa prouzrokuju zloupotrebu uma. Ispravno korišćenje uma je u službi ljubavi, života, istine i lepote.

P: Lakše je reći nego uraditi. Ljubav, istina, čovek dobre volje - kakav luksuz, raskoš. Nama je potrebno mnogo toga da bi popravili svet, ali ko će to obezbediti, kako to ostvariti?

M: Možete provesti večnost tražeći istinu na sve strane, kao i ljubav, dobru volju i inteligenciju, moliti Boga i proklinjati čoveka - ali sve uzalud. Morate početi u sebi, sa samim sobom - ovo je neumoljiv zakon. Ne možete promeniti sliku, izgled, bez promene lica. Prvo shvatite da je vaš svet samo odraz vas samih i prestanite tražiti pogreške u odrazu.

Pazite na sebe, postavite se ispravno - mentalno i emocionalno. Fizičko će to pratiti automatski. Vi govorite toliko mnogo o reformama: ekonomskim, društvenim, političkim. Pustite na miru reforme i brinite o reformatoru. Kakvu vrstu sveta može da stvori čovek, koji  je glup, pohlepan, bez srca, bezdušan?

 

P: Ako moramo da čekamo na promenu srca, moraćemo da čekamo neodređeno. Vaš je savet   o savršenstvu, takođe i bez nade, očaja. Kada je sve savršeno i svet je savršen. Kakva beskorisna očevidna istina!

M: Ja nisam to rekao. Ne možete promeniti svet pre nego što promenite sebe. Ja nisam rekao pre nego što se promene svi. To niti je neophodno, niti je moguće promeniti druge. Ali ako vi možete promeniti sebe vi ćete uvideti da druga promena nije ni potrebna. Da biste promenili sliku vi samo menjate film, ne menjate filmsko  platno!

P: Kako možete biti sigurni u to? Kako znate da je istina ono što kažete?

M: Ne samo da sam siguran u sebe, ja sam siguran i u vas. Sve što treba da uradite je da prestanete da tragate izvan vas za onim što se jedino može naći u vama, unutar vas. Postavite ispravno vašu viziju pre nego što počnete da tragate. Vi patite od akutnog nesporazuma, zablude. Pročistite vaš um, pročistite vaše srce, osvetite, posvetite vaš život, ovo je najbrži put da promenite vaš svet.

P: Živelo je i umrlo tako mnogo svetaca i mistika. Oni nisu promenili moj svet.

M: Kako bi oni to mogli? Vaš svet nije njihov, niti njihov vaš.

P: Sigurno da postoji stvarni svet zajednički za sve.

M: Svet stvari, energije i materije? Čak i da je bio takav zajednički svet stvari i sila, to nije svet  u kome mi živimo. Naš je svet od osećanja i ideja, od privlačnosti i odbojnosti, skala vrednosti, motiva i inicijativa, potpuno mentalni svet. Biološki naše su potrebe veoma male, naši problemi su drugoga reda. Problemi stvoreni od želja i strahova i pogrešnih ideja mogu biti rešeni samo na nivou uma. Vi morate pobediti svoj sopstveni um i zbog toga vi morate ići iznad njega.

P: Šta to znači otići iznad uma?

M: Vi ste otišli iznad tela, niste li? Vi ne pratite aktivno vaše varenje, cirkulaciju i eliminaciju. Oni su postali automatski. Na isti način um treba da radi automatski, bez zahtevanja pažnje. Ovo se neće desiti dok um ne bude radio besprekorno, bez greške.

Mi smo većinu našeg vremena u umu i telesnoj svesnosti, jer oni neprestano zovu u pomoć. Bol i patnja su jedini telesni i umni pozivi za pažnjom. Da biste otišli iznad tela morate biti zdravi, da biste otišli iznad uma, morate imati um u savršenom stanju. Vi ne možete napustiti, ostaviti za sobom zbrku i otići iznad. Nered će vas zgrabiti, utopiti. "Počistite, pokupite vaše smeće" - izgleda da treba da bude univerzalni zakon. I takođe, samo zakon!

P: Da li mi dozvoljavate da Vas pitam, kako ste Vi otišli iznad uma?

M: Milošću moga Gurua.

P: Kako je izgledala, u čemu se ogledala njegova milost?

M: Rekao mi je ono što je istina.

P: Šta vam je rekao vaš Guru?

M: Rekao mi je da sam Svevišnja Stvarnost.

P: Šta ste uradili s tim?

M: Ja sam mu verovao i zapamtio sam to.

P: Da li je to sve?

M: Da, ja sam se sećao njega, sećao sam se stalno šta je on rekao.

P: Hoćete da kažete da je to bilo dovoljno?

M: Šta više treba da bude urađeno? Bilo je sasvim dovoljno sećati se Gurua i njegovih reči.  Moj savet vama je čak i manje težak nego ovaj - samo se sećajte sebe.  "JA JESAM" je  dovoljno da izleči vaš um i odvede vas iznad. Samo imajte malo vere. Ja vas ne obmanjujem. Zašto bih?! Da li ja želim nešto od vas? Ja vam želim dobro - takva je moja priroda. Zašto bih vas ja obmanjivao?

Zdrav razum će vam takođe reći da bi ispunili želju vi morate svoj um vezati, držati za nju. Ako želite da znate vašu istinsku  prirodu, vi morate obratiti pažnju na sebe sve vreme,  dok se tajna o vašem biću ne počne otkrivati.

 

P: Zašto bi sećanje na sebe donelo nekom samoostvarenje?

M: Zato što su to dva aspekta istog stanja. Sećanje na sebe je  u umu, a samoostvarenje je iznad uma. Slika u ogledalu je od lica iznad ogledala.

P: Sasvim tako. Ali šta je svrha?

M: Da bi pomogla drugima, osoba mora biti iznad potreba za pomoći.

P: Sve što ja želim jeste da budem srećan.

M: Budite srećni da činite sreću.

P: Pustimo drugima da vode brigu o sebi.

M: Gospodine, vi niste odvojeni. Sreća koju vi ne možete da delite je lažna. Jedino je sposobnost poklanjanja, deljenja, istinski potrebna.

P: U redu. Ali, da li ja trebam Gurua? Ono što mi vi kažete je jednostavno i uverljivo. Ja ću to upamtiti. Ovo vas ne čini mojim Guruom.

M: Nije obožavanje osobe ono što je presudno, nego stabilnost, postojanost i dubina vaše predanosti, odanosti prema cilju, zadatku.

Sam život je Svevišnji Guru, budite pažljivi na njegove lekcije i poslušni njegovim zapovestima. Kada ga personalizujete, date mu oblik, njegov izvor, vi imate spoljašnjeg Gurua, kada ga uzimate iz života direktno, Guru je unutra. Sećajte se, pitajte se, proučavajte, studirajte, živite sa tim, volite to, urastite u to, rastite sa tim, učinite to svojim sopstvenim - reč vašeg Gurua, spolja od iznutra.

Dajte sve i dobićete sve. Ja sam to radio. Svo moje vreme ja sam davao mom Guruu i onome što mi je rekao.

P: Ja sam pisac po profesiji. Možete li mi dati neki savet, za mene posebno.

M: Pisanje je i talenat i veština, oboje. Rastite u talentu i razvijajte se u veštini. Želite ono što   je vredno da se želi i želite to snažno. Upravo kao kad probijate svoj put u  gomili  ljudi, prolazeći između njih, tako nađite svoj put između događaja, iskustava, ne gubeći svoj glavni pravac. To je lako, ako ste ozbiljno predani.

P: Toliko mnogo puta ste spomenuli potrebu da se bude predan, ozbiljan. Ali mi nismo ljudi od jedne volje. Mi smo mešavina, želja i potreba, instikata, i izazova, inspiracija. Oni se svađaju međusobno, ponekad jedan, a ponekad drugi dominira, ali ne zajedno.

M: Ne postoje potrebe, samo želje.

P: Jesti, piti, boravište za telo, živeti?

M: Želja da se živi je temeljna, osnovna želja. Sve ostale zavise od nje.

P: Mi živimo, jer moramo.

M: Mi živimo, jer žudimo za čulnim postojanjem.

P: Stvar tako univerzalna ne može biti loša, pogrešna.

M: Nije pogrešna, naravno. U svoje vreme, i na odgovarajućem mestu, ništa nije pogrešno. Ali kad ste zainteresovani za istinu, za stvarnost, vi morate ispitati sve, i sam vaš život. Sa slaganjem, tvrđenjem o potrebi, neophodnosti čulne i intelektualne egzistencije, vi smanjujete, sužavate vaše traganje, težeći komforu, i nalazeći utehu u udobnosti.

P: Ja tragam za srećom, ne za udobnošću i utehom.

M: Za koju sreću vi znate iznad udobnosti uma i tela?

P: Postoji li neka druga?

M: Pronađite to za sebe. Ispitajte svaku težnju, nemojte se držati nijedne želje zvanično. Odrecite se, oslobodite se posedovanja, fizičkog i mentalnog, oslobodite se svih ličnih briga, budite otvoreni za razotkrivanje, istraživanje.

P: Deo Indijske duhovne tradicije je da više žive u blizini sveca ili mudraca, što je korisno za oslobođenje i drugo ništa nije  potrebno. Zašto vi ne oformite Ašram, tako da ljudi mogu da  žive pored vas?

 

M: U trenutku kad bih stvorio jednu organizaciju, postao bih njen zarobljenik. U stvari, ja sam na raspolaganju svima.  Zajednički krov i hrana, ne čine ljude više dobrodošlim. "Živeti pored"  ne znači disati isti vazduh. To znači poverenje i poslušnost, ne dopustiti da dobri ciljevi učitelja budu uzaludni.

Imajte svog Gurua uvek u svom srcu i sećajte se njegovih instrukcija - to je stvarno povinovanje, boravak u Istini. Fizička bliskost je najmanje važna. Učinite ceo svoj  život  izrazom, manifestom vaše vere i ljubavi za vašeg Učitelja, to je istinsko življenje sa  Guruom.