13.  ŽIVOT JE LJUBAV I LJUBAV JE ŽIVOT

 

Pitalac: Da li je vežbanje joge uvek svesno? Ili, može li ona biti sasvim nesvesna, ispod praga svesnosti (duhovne)?

Maharadž: U slučaju početnika praksa joge je često promišljena i zahteva veliko ograničenje. Ali za one koji praktikuju iskreno više godina, i koji misle na samoostvarenje sve vreme, joga može biti svesna ili nesvesna. Nesvesna sadhana (duhovna praksa) je najefikasnija, jer je spontana i ne pričinjava napor (postojana je).

P: Kakav je položaj čoveka koji je bio iskren student joge neko vreme, i onda se obeshrabrio i napustio sve napore?

M: Ono što čovek izgleda da radi, ili ne radi, često je obmanjujuće. Njegova vidljiva letargija može biti samo jednostavno prikupljanje snage.

Uzroci vašeg ponašanja su vrlo suptilni. Ne sme se biti brzoplet u osuđivanju (kritikovanju), niti isto tako u pohvalama. Zapamtite da je joga rad unutarnjeg Sopstva (vjakta) na spoljašnjem sopstvu (vjakti). Sve ono što čini spoljašnje je uglavnom (samo) odgovor prema unutarnjem.

P: Ipak i spoljašnje pomaže.

M: Koliko ono može pomoći i na koji način? Ono ima izvesnu kontrolu nad telom i može poboljšati njegove položaje i disanje. Nad mislima uma i osećanjima spoljašnje ima malo kontrole, jer ono je i sámo um. Samo unutarnje može kontrolisati spoljašnje. Spoljašnje će biti mudro da posluša.

P: Ako je unutarnje ono koje je krajnje odgovorno za ljudski duhovni razvoj, zašto je  spoljašnje tako mnogo angažovano i ohrabreno?

M: Spoljašnje može pomoći ako je smireno i slobodno od želja i straha. Treba da primetite da  su svi saveti spoljašnjem u obliku negacija: ’nemoj’, ’stani’, ’uzdržavaj se’, ’predupredi’, ’odustani’, ’posveti se’ (’žrtvuj se’), ’predaj se’, ’vidi lažno kao lažno’.

Čak i mali opis realnosti koji je dat je dat kroz poricanje - "ne ovo, ne ovo" (neti, neti). Sve  što   je   pozitivno   (božansko)  pripada  unutarnjem  Sopstvu,  kao:   ’Apsolutno’,

’Realno’.

P: Kako ćemo razlikovati unutarnje od spoljašnjeg u sadašnjem (stvarnom) iskustvu?

M: Unutarnje je izvor nadahnuća, spoljašnje se pokreće sećanjem.

Izvor je neograničen (nesaznajan, bez početka), dok sećanje negde ima početak. Prema tome spoljašnje je uvek određeno, dok unutarnje ne može biti ograničeno rečima.

Greška učenika se sastoji u njihovom zamišljanju da je unutarnje nešto što se može dohvatiti (opaziti), a zaboravljaju da je sve pojavno prolazno i, prema tome, neistinito.

Jedino ono što čini opažanje mogućim, nazovimo ga Život ili Brahman, ili kako hoćete,  je istinito.

P: Mora li život imati telo za svoju manifestaciju?

M: Telo teži da živi. Život nije taj koji treba telo, telo je ono što treba život.

P: Da li život to čini pod prinudom ili promišljeno?

M: Da li ljubav deluje promišljeno? I da i ne! Život je ljubav, a ljubav je život. Šta drži telo u celini (životu) nego ljubav? Šta je želja nego ljubav Sopstva? Šta je strah nego žurba za zaštitom? I šta je znanje nego ljubav istine? Postupci i oblici mogu biti pogrešni, ali motiv (pokretač) iza njih je uvek ljubav - ljubav od mene i moja. 'Ja' i 'moje' može biti malo, ili može eksplodirati (proširiti se) i zagrliti ceo univerzum, ali ljubav ostaje.

P: Ponavljanje Božanskog imena je vrlo često u Indiji. Ima li neke vrednosti u  tome?

M: Kada znate ime stvari, ili osobe, vi je možete lako naći. Prizivajući Boga njegovim imenom, možete učiniti da on dođe do vas.

 

P: U kakvom će obliku on doći?

M: U skladu sa vašim očekivanjima. Ako vam se desilo da ste bili nesrećni, i neka sveta duša   dâ vam mantru za dobru sreću, a vi je ponavljate sa verom i pobožnošću, vaša nesreća je sprečena da se vrati. Snažna vera je jača od sudbine. Sudbina (karma) je rezultat uzroka, uglavnom slučajnih, te je, prema tome, neodređeno stvorena. Poverenje i dobra nada (nesalomiva vera) će je lako prevazići.

P: Kada se peva mantra, šta se stvarno dešava?

M: Zvuk mantre stvara oblik koji će Sopstvo da uobliči. Sopstvo može da otelotvori svaki  oblik - i radi kroz njega. Posle svega, Sopstvo izražava sebe u akciji - a mantra je primarna energija u delovanju. Ona deluje u vama, i deluje na vašu okolinu.

P: Mantra je tradicionalna. Mora li to ona biti?

M: Od pamtiveka veza je bila stvorena između određenih reči i odgovarajućih energija i pojačavana je brojnim ponavljanjima. To izgleda upravo kao put kojim se korača. To je jedan  laki put - samo je potrebna vera. Vi verujete putu koji će vas odvesti do vašeg odredišta.

P: U Evropi nema tradicije mantre, osim u nekim kontemplativnim (verskim)  redovima.  Od koje je koristi to (mantranje) modernim mladim zapadnjacima?

M: Od nikakve, ako nisu jako privučeni (zainteresovani). Za mladog zapadnjaka ispravan postupak je da se složi sa mišlju da je on temelj sveg znanja, nepromenjena i večna (duhovna) svest svega što se dešava čulima i umom, da je on sposoban da raskine ograničenja nesvesnosti  i utopi se u čisti život, svetlost i ljubav.

Ideja: "Ja sam samo svedok" će pročistiti telo i um i otvoriti oko mudrosti. Onda čovek ide iznad iluzije, a njegovo srce je slobodno od svih želja. Upravo kao što se led  pretvara u vodu, a voda u paru, a para rastvara u vazduhu i nestaje u prostoru, tako se telo rastapa u čistu svesnost (duhovnu) - chidakaš, a onda u čisto biće (paramakaš), koje je iznad svakog postojanja i nepostojanja.

P: Samoostvareni čovek jede, pije i spava. Šta ga pokreće da to radi?

M: Ista sila koja pokreće univerzum, pokreće njega takođe.

P: Sve se pokreće istom silom; kakva je razlika?

M: Samo ovo: Samoostvaren čovek zna (sveopštu silu), dok drugi samo čuju, a ne doživljavaju. Intelektualno oni mogu da izgledaju ubeđeni, ali u delovanju oni ispoljavaju svoje ropstvo dok je ostvaren čovek uvek slobodan.

P: Svi kažu: "Ja jesam". Realizovan čovek takođe kaže: "Ja jesam." U čemu je tu razlika?

M: Razlika je u značenju koje se pripisuje rečima "Ja jesam". Za realizovanog čoveka iskustvo: "Ja sam svet, svet je moj" je najvrednije (vrhovno samopotvrđivanje). On misli, oseća i deluje celovito i u jedinstvu sa svim što živi. On čak može i da ne zna teoriju i praksu samoostvarenja, i bude rođen i odgajan slobodan od religioznih i metafizičkih ideja. Ali neće biti ni najmanje pukotine u njegovom saznavanju i saosećanju.

P: Mogu doći do golog i gladnog prosjaka i upitati ga: "Ko ste vi?" On može odgovoriti: "Ja sam Svevišnje Sopstvo". "Dobro", kažem ja, "pošto ste vi Svevišnji, promenite vaše sadašnje stanje". Šta će on uraditi?

M: On će vas pitati: "Koje stanje? Šta ima tu da se menja? Šta nije u redu sa  mnom?"

P: Zašto bi on tako odgovorio?

M: Zato što on nije više ograničen pojavnostima, on sebe ne poistovećuje sa imenom  i  oblikom. On koristi sećanje, ali sećanje ne može da koristi njega.

P: Nije li svo znanje zasnovano na sećanju?

M: Niže znanje - da. Više znanje, znanje o Istini (Stvarnosti), je nerazdvojivo od čovekove istinske prirode.

P: Mogu li vam reći da ja nisam ono čega sam svestan, niti sam svestan sebe samog?

M: Sve dotle dok ste tragalac, bolje se držite ideje da ste vi čista svest, oslobođena svih  sadržaja (mentalno-materijalnih). Otići iznad svesti je svevišnje stanje.

 

P: Želja za realizacijom, da li ona potiče iz svesti, ili iznad nje?

M: U svesti, naravno. Sve želje se rađaju iz sećanja, a ono je u carstvu svesti. Ono što je iznad je slobodno od svih žudnji. Sama želja da se ide iznad svesnosti je u svesnosti.

P: Postoji li neki nagoveštaj ili oznaka onoga iznad u svesti?

M: Ne, ne može biti!

P: Onda gde je veza između njih? Kako se može naći prelaz između dva stanja koji nemaju ništa zajedničkog? Da li je čista svest (duhovna) veza među njima?

M: Čak i čista svest je oblik svesti.

P: Onda, šta je iznad? Praznina?

M: Praznina se opet odnosi samo na svesnost. Punoća i praznina su relativni pojmovi. Istina (Realno) je stalno iznad i nije u odnosu sa svesnošću, već iznad svih odnosa (veza, uzroka) bilo koje vrste.

Teškoća se pojavljuje sa rečju "stanje". Istina nije stanje nečeg drugog - to nije stanje uma, ili svesti, ili psihe - niti nečega što ima početak i kraj, postojanje ili nepostojanje. Sve suprotnosti su sadržane u njoj (Istini) - ali ona nije u igri suprotnosti.

Vi ne morate uzeti da to bude kraj prelaza. To je samo po sebi, posle svesti kao takvo i ništa više.

Onda reči "ja sam čovek", ili "ja sam Bog" nemaju značenja. Jedino u tišini i u tami to  se može čuti i videti.