51.  ŽIVITE ČINJENICE - NE MAŠTARIJE

 

Pitalac: Vi kažete da ste sve što vidite. Takođe dopuštate mogućnost da vidite svet i kao što  ga mi vidimo. Ovde su današnje novine sa svim užasima koji se dešavaju. Pošto ste vi svet,  kako možete objasniti takvo rđavo ponašanje u njemu?

Maharadž:  Koji svet vi imate na umu?

P: Naš zajednički svet, u kome živimo.

M: Da li ste vi sigurni da mi živimo u istom svetu? Ja ne mislim na prirodu, more i zemlju,  biljke i životinje. Oni nisu problem, niti beskonačni prostor, ni beskrajno vreme, niti neiscrpna moć.

Nemojte biti zavedeni sa tim što ja jedem i pušim, čitam i govorim. Moj um nije tamo, moj život nije ovde. Vaš svet želja i njihovih ispunjenja, strahova i njihovog izbegavanja, definitivno i jasno nije moj svet. Ja ga čak i ne opažam, izuzev jedino kroz ono što mi vi kažete  o njemu!! To je vaš privatni svet snova i moja jedina reakcija na njega je da vas zamolim da prestanete sanjati.

P: Sigurno da zatvori i revolucije nisu snovi. Bolesne majke i gladna deca  nisu  snovi.  Bogatstvo nepošteno stečeno i nerazumevanje, nije san.

M: Šta je drugo?

P: San se ne može deliti.

M: Niti može budno stanje. Sva tri stanja - budno, sanjanje i dubok san bez snova - su subjektivna, personalna, intimna stanja. Ona se događaju i sadržana su u malom mehuru svesnosti, zvanom ’Ja’. Stvarni, istiniti svet postoji iznad i izvan individualnog Ja.

P: ’Ja’, ili ’ne-Ja’, činjenice su realne

M: Naravno, činjenice su realne! Ja živim među njima. Ali vi živite sa maštarijama, a ne sa činjenicama. Činjenice se nikad ne sukobljavaju, protivureče, dok su vaš život i svet puni suprotnosti. Protivurečnost je oznaka lažnog; realno, istinito, nikad ne protivreči sebi.

Na primer, vi se žalite da su ljudi jako siromašni. Ipak, vi ne delite vaša bogatstva sa njima. Vi se brinete, svesni ste rata, kad je pred vratima, ali vas uopšte ne brine kad je on u nekom dalekom kraju. Promenljivost sreće vašeg ega određuje vaše vrednosti: "ja mislim", "ja želim", "ja moram" su urođene u potpunosti samovoljne.

P: Ipak, zlo je realno.

M: Ne više realno nego što ste vi. Zlo je u pogrešnom pristupu problemima stvorenim nerazumevanjem i zloupotrebom. To je začaran krug.

P: Može li krug biti slomljen?

M: Lažni krug ne treba da bude slomljen. Dovoljno ga je sagledati onakvog kakav jeste - nepostojeći.

P: Ali dovoljno je realan da vas učini potčinjenim, izloženim, i da nam nanese  uvrede,  poniženja, i zverstva, grozote.

M: Ludilo, bolest, je univerzalno, sveopšte. Zdravlje je retko. Ipak postoji nada, jer u trenutku kad mi opazimo naše ludilo, bolest, mi smo na putu ka ozdravljenju. Ovo je dužnost Gurua - da nas osposobi da vidimo ludilo, bolest, našeg svakodnevnog života. Život vas čini svesnim, ali  vas učitelj čini probuđenim, duhovno.

P: Gospodine, vi niste ni prvi ni poslednji. Od davnih vremena ljudi su prodirali u realnost, spoznavali su stvarnost. Kako je to ipak malo delovalo na naše živote!!! Rame, Krišne, Bude, Isusi, su dolazili i odlazili, a mi smo kao što smo i bili; valjamo se u suzama i  znoju.

Šta su ti uzvišeni učitelji, čije živote mi svedočimo, prihvatamo? Šta ste vi učinili, gospodine, da podignete, da olakšate svetovnom robu?

 

M: Jedino vi možete da poništite zlo koje ste stvorili. Vaša sopstvena nemilosrdna, neosetljiva sebičnost je koren toga. Dovedite prvo vašu sopstvenu kuću u red i videćete da je vaš posao obavljen.

P: Ljudi od mudrosti i ljubavi, koji su dolazili pre nas, sebe su doveli u ispravnost, često po nezamislivoj ceni. Šta je bio rezultat? Leteća zvezda, ma koliko blistava, ne čini noć svetlijom. M: Da biste mogli prosuđivati o njima i njihovom radu, morate postati jedno sa njima. Žaba u bunaru, ne zna ništa o pticama na nebu.

P: Da li hoćete da kažete da između dobra i zla nema prepreke, zida?

M: Nema zida, prepreke, jer ne postoji dobro i ne postoji zlo. U svakoj konkretnoj situaciji postoji samo potrebno i nepotrebno. Nužno je ispravno, suvišno je pogrešno.

P: Ko odlučuje?

M: Situacija odlučuje. Svaka situacija je izbor, izazov, koji zahteva ispravan odgovor. Kada je odgovor ispravan, izbor je pronađen i problem je zaustavljen, rešen. Ako je odgovor pogrešan, izbor nije pronađen i problem ostaje nerešen. Vaši nerešeni problemi - to je ono što konstituiše, stvara, vašu karmu. Rešite ih ispravno i bićete slobodni.

P: Izgleda da me vi vraćate uvek nazad ka meni. Postoji li objektivno rešenje svetskih problema?

M: Svetski problemi su stvoreni od brojnih ljudi kao što ste vi, svaki od njih je pun svojih sopstvenih želja i strahova. Ko vas može osloboditi vaše prošlosti, personalne i socijalne, osim vas samih? I kako ćete vi to uraditi ako ne vidite hitnu potrebu vašeg bića, postojanja, da se prvo oslobodite od preklinjanja, čežnji, rođenih u obmani? Kako zaista možete pomoći sve  dotle dok i vi imate potrebu da vam se pomogne?

P: Na koji su način drevni mudraci pomagali? Na koji način vi pomažete? Mali je broj pojedinaca koji dobijaju korist; bez sumnje, vaše vođstvo i primer mogu mnogo da  znače  njima; ali na koji način vi utičete na čovečanstvo, na ukupnost života i svesnosti? Kažete da ste vi svet i da je svet vi; kakav vi uticaj imate na njega?

M: Kakvu vrstu uticaja, delovanja, vi očekujete?

P: Čovek je glup, sebičan.

M: Čovek je takođe mudar, ljubazan, nežan, i dobar, plemenit.

P: Zašto dobrota ne prevlada?

M: Ona prevladava - u mom realnom svetu. U mom svetu čak i ono što vi nazivate zlom je sluga dobrog i, prema tome, potrebno. To je kao temperature i groznice, koje čiste telo od nečistoće. Bolest je bolna, čak i opasna, ali ako se odvija onako kako treba, ona leči, isceljuje. P: Ili ubija.

M: U nekim slučajevima smrt je najbolji lek. Život može biti gori od smrti, koja je samo retko neprijatno iskustvo, ma kako da izgleda. Prema tome, sažaljevajte život, nikad smrt. Ovaj problem stvari, dobra i zla u njima, ne postoji u mom svetu. Ono što je potrebno je dobro, a što je nepotrebno je zlo. U vašem svetu zadovoljstvo i prijatno, je dobro, a bolno je  zlo.

P: Šta je potrebno, neophodno?

M: Odrastati, sazrevati je potrebno. Prerastanje, nadrastanje, prevazilaženje je potrebno. Ostaviti iza sebe dobro, u korist boljeg je potrebno.

P: Do kog kraja?

M: Kraj je početak. Vi završavate gde ste počeli - u Apsolutu.

P: Zašto onda sve ove nevolje? Da se vratim gde sam počeo?

M: Čije nevolje? Koje nevolje? Da li vi sažaljevate seme, koje raste i umnožava se dok ono ne postane ogromna, moćna šuma? Da li vi ubijate dete da ga spasete od nevolja života? Šta je loše u životu, večnom životu?

Otklonite prepreke duhovnom napredovanju i svi vaši personalni, socijalni, ekonomski i politički problemi će se jednostavno rastopiti, iščeznuti.

 

radosti. zlu.

 

Univerzum je savršen kao celina, a njegovi delovi, koji teže ka savršenstvu su na putu Dobrovoljno, spremno, žrtvujte nesavršeno savršenom i više neće biti govora o dobru i

 

P: Ipak, mi smo uplašeni od boljeg i priklanjamo se gorem.

M: To je naša glupost, zasnovana na ludosti i koja se graniči sa ludošću.