50.  ŽELJA I STRAH SU EGOCENTRIČNA STANJA

 

Pitalac: Želeo bih da se ponovo vratim na pitanje zadovoljstva i bola, želje i straha. Ja  razumem strah koji je sećanje i predviđanje bola. To je bitno za očuvanje organizma i njegovog načina življenja. Potrebe, kada se ne ispune, su bolne i njihovo predviđanje je puno straha; mi smo opravdano uplašeni od nesposobnosti da se suočimo sa našim osnovnim potrebama. Olakšanje koje imamo kad se potreba ispuni, ili smanjenje uznemirenosti, uglavnom je zbog okončanja bola. Možemo tome dati pozitivna imena kao što su zadovoljstvo,  ili  radost,  ili sreća, ali u suštini to je oslobođenje od bola. To je onaj strah koji drži sve naše društvene, ekonomske i političke institucije.

Ono što mene zbunjuje jeste da mi izvlačimo zadovoljstvo iz stvari i stanja uma koja nemaju ništa zajedničko sa preživljavanjem, opstankom. S druge strane, naša zadovoljstva su obično destruktivna, rušilačka. Ona oštećuju, povređuju ili uništavaju objekat, instrument,  oruđe, a takođe i subjekat zadovoljstva. Inače zadovoljstvo i težnja ka zadovoljstvu ne bi bilo problem. Ovo me dovodi do suštine moga pitanja: Zašto je  zadovoljstvo destruktivno? Zašto  je, uprkos svojoj destruktivnosti, poželjno?

Mogu da dodam, da nisam imao na umu zadovoljstveno-bolni obrazac ponašanja,  na koji nas priroda primorava da idemo, kao njenim putem. Mislio sam na zadovovoljstva koje je čovek izmislio, i čulna i suptilna, od grubih, kao prejedanje, sve do  najfinijih.

Prijemčivost posvećenika za zadovoljstvo, po bilo koju cenu, je tako univerzalno da mora postojati nešto značajno u osnovi toga.

Naravno, ne mora svaka čovekova aktivnost biti usmerena na korist i projektovana da se ostvari potreba, zadovoljstvo. Igra, na primer, je prirodna i čovek  je  najveselije, najrazigranije stvorenje u postojanju. Igra ispunjava potrebu za samootkrivenjem i samorazvojem. Ali čak i u svojoj igri, čovek postaje destruktivne prirode, prema drugima i sebi samom.

 

Maharadž:  Ukratko, vi ne zamerate zadovoljstvu, već samo njegovoj ceni u bolu i patnji.

P: Ako je realnost sama po sebi blaženstvo,, na neki način mora biti povezano sa njom.

M: Nemojmo nastavljati sa verbalnom logikom. Blaženstvo realnosti ne  isključuje  patnju. Pored toga, vi poznajete samo zadovoljstvo, a ne blaženstvo čistog postojanja. Zato hajde da proučimo zadovoljstvo na njegovom sopstvenom nivou.

Ako posmatrate sebe u momentima vašeg zadovoljstva ili bola, vi ćete nedvosmisleno uvideti da nije stvar zadovoljstva ili bola sama po sebi ta, koja je prijatna ili bolna, već situacija, okolnost u kojoj je ona deo.

Zadovoljstvo postoji u odnosu između uživaoca i uživanog. A suština toga je prihvatanje.

Ma kakva bi mogla da bude okolnost, ako je ona prihvatljiva, ona je prijatna, prihvaćena. Ako nije prihvatljiva, onda je ona bolna. Šta je čini prihvatljivom nije važno; uzrok može biti fizički ili psihički, ili nepredviđen, nepoznat; prihvatanje je odlučujući faktor.

Suprotno, patnja je prisutna zbog neprihvatanja.

P: Bol nije prihvatljiv.

M: Zašto da ne!? Da li ste nekad pokušali? Pokušajte i otkrićete u bolu radost koju zadovoljstvo ne može doneti, iz prostog razloga što vas prihvatanje bola odvodi mnogo dublje nego što to može zadovoljstvo.

Individualno Ja po svojoj stalnoj suštinskoj prirodi je neprestano u potrazi za zadovoljstvom i izbegavanjem bola. Završetak ovog obrasca je završetak individualnog Ja. Završetak ovog individualnog Ja sa njegovim željama i strahovima osposobljava vas  da  se vratite vašoj pravoj prirodi, izvoru svih sreća i mira. Večita želja za zadovoljstvom je odraz bezvremene harmonije iznutra.

Jasna je činjenica da osoba postaje samosvesna samo kad je uhvaćena u sukob između zadovoljstva i bola, koji zahteva izbor i odluku. To je onaj sukob između želje i straha koji prouzrokuje ljutnju, gnev, koji je veliki uništitelj zdravlja u životu.

Kada je bol prihvaćen onakav kakav jeste, kao lekcija i opomena, upozorenje, i duboko ispitan i spoznat, odvojenost između zadovoljstva se ruši; oboje: i bol i zadovoljstvo postaju iskustvo - bolno kad je neprihvaćeno, radosno kad je  prihvaćeno.

P: Da li vi savetujete da se izbegava zadovoljstvo, a da se sledi bol?

M: Ne, niti tragati za zadovoljstvom, niti izbegavati bol. Prihvatite oboje kako oni dođu, uživajte u oboma, i bolu i zadovoljstvu dok traju, pustite ih da odu kako moraju

P: Kako mogu stvarno uživati u bolu? Fizički bol zove na uzbunu, akciju.

M: Naravno, i tako isto čini i mentalni bol, patnja. Blaženstvo je u duhovnoj svesnosti toga, a  ne u zaziranju ili na bilo koji drugi način odbijanju, okretanju od toga. Sva sreća dolazi od duhovne svesnosti. Što smo više duhovno svesniji, to je naša radost dublja, veća. Prihvatanje bola, neopiranje, nesuprotstavljanje, hrabrost i izdržljivost - ovo stvara duboke i večite izvore istinske, realne sreće, istinskog blaženstva.

P:  Zašto bi bol bio efikasniji od zadovoljstva?

M: Zadovoljstvo je lako prihvatljivo, dok se sve sile individualnog Ja opiru bolu. Kako je prihvatanje bola negiranje individualnog Ja, sebe, a individualno Ja stoji na putu istinske sreće, dobrovoljno i svesrdno prihvatanje bola oslobađa izvore sreće.

P: Da li prihvatanje mentalne patnje deluje na isti način?

M: Stanje bola se lako dovodi u fokus duhovne svesnosti. Sa patnjom to nije tako  jednostavno. Usredsrediti patnju nije dovoljno, jer je mentalni život, kako ga mi znamo, jedan kontinuirani tok patnje. Dosegnuti dublje nivoe patnje, znači ići u njene korene i otkriti njenu podzemnu, nesvesnu, mrežu, gde su strah i želja blisko povezane, prepletene i tokovi životne energije se suprotstavljaju, ometaju i uništavaju se međusobno.

P: Kako mogu da ispravim tu konfuziju koja je potpuno ispod nivoa moje svesnosti?

 

M: Sa bivanjem, življenjem sa vama samima, sa "JA JESAM", sa posmatranjem sebe u svakodnevnom životu, sa svesnim, budnim interesovanjem, sa namerom da razumete više nego da sudite, sa punim prihvatanjem svega onog što može da se desi, iskrsne, jer to  postoji tamo, vi ohrabrujete dubinu da dođe do površine i obogati, oplemeni vaš život i svesnost sa njenim zarobljenim energijama.

Ovo je veličanstven rad duhovne svesnosti; ona otklanja prepreke i oslobađa  energije sa razumevanjem prirode života uma.

Inteligencija je kapija ka slobodi, a budna pažnja je majka inteligencije.

P: Još jedno pitanje. Zašto se zadovoljstvo završava u bolu?

M: Sve ima početak i kraj, a isto tako i zadovoljstvo. Nemojte predviđati i nemojte žaliti i neće biti bola. Sećanje i fantazija su uzrok patnji.

Naravno, bol posle zadovoljstva može da bude zbog zloupotrebe tela ili uma. Telo zna svoje kapacitete, ali um ne zna. Njegovi apetiti i želje su bezbrojni i neograničeni. Posmatrajte vaš um sa velikom marljivošću jer tu leže vaše ograde, zatvor, i takođe ključ ka slobodi.

P: Na moje pitanje još nije potpuno odgovoreno. Zašto su ljudska zadovoljstva destruktivna? Zašto čovek nalazi toliko mnogo zadovoljstva u destrukciji, uništavanju? Životna obaveza, leži u zaštiti, održavanju, ovekovečenju i ekspanziji samoga sebe. U ovome on je vođen bolom i zadovoljstvom. Na kojoj tački on postaje destruktivan?

M: Kada um preuzme vlast, kada preovladaju sećanja i očekivanja, on preteruje, iskrivljuje, on se ne obazire, previđa. Prošlost se projektuje u budućnost, a budućnost zavodi očekivanja. Čulni organi i organi akcije su stimulisani iznad mogućnosti i oni se neizbežno slamaju. Objekti zadovoljstva ne mogu dati ono što se od njih očekuje i postaju istrošeni, izmoreni, ili uništeni, zbog zloupotrebe. To vodi u neumerenost i bol tamo gde je traženo zadovoljstvo.

P: Mi uništavamo ne samo sebe, već i druge takođe?

M: Prirodno, sebičnost je uvek destruktivna. Želja i strah, oboje su egocentrična  stanja. Između želje i straha bes se rađa, sa ljutnjom mržnja, sa mržnjom pasija, strast za destrukciju. Rat je mržnja u akciji, organizovan i opremljen sa svim instrumentima smrti.

P: Postoji li put da se okončaju ovi užasi?

M: Kada više ljudi dođe do spoznaje svoje prave prirode, njihov uticaj, ma kako prefinjen, će prevladati i svetska emocionalna atmosfera će se poboljšati, humanizovati. Ljudi slede svoje vođe i kada se među liderima pojave izvesni, veliki u srcu i umu, i apsolutno slobodni od egocentričnosti, njihov uticaj će biti dovoljan da učine da grubost, sirovost i kriminal sadašnjeg doba neće biti više mogući.

Nove zlatne godine mogu ponovo doći i trajati neko vreme i podvrgnuti se svojim sopstvenim savršenstvima, jer opadanje počinje kad je talas nevolja na svom najvišem nivou.

P: Da li postoji takvo nešto kao stalno savršenstvo?

M: Da, postoji, ali ono uključuje sva nesavršenstva. To je savršenstvo naše sopstvene prirode, koja čini sve mogućim, opažajućim,  zanimljivim.  Ono, savršenstvo, ne zna za patnju, jer ono  niti voli niti ne voli, niti prihvata, niti odbacuje. Stvaranje i destrukcija, transformacija, su dva pola između kojih ono tka svoju uvek promenljivu strukturu. Budite oslobođeni od naklonosti i proricanja, od očekivanja, i samog uma sa svim njegovim ograničenjima i teretima - i patnje više neće biti.

P: Ali ja nisam sam koji patim. Postoje i drugi.

M: Kad vi odete njima sa svojim željama i strahovima, vi samo dodajete na  njihovu  patnju.  Prvo budite oslobođeni od vaše patnje i onda se samo nadajte da pomognete drugima. Čak nemate potrebu ni da se nadate - samo vaše postojanje će biti najveća pomoć koju čovek može dati svom bližnjem.