22.VREDNUJTE PAŽNJU

 

Pitalac: Kada vas posmatram vi izgledate kao siromah sa vrlo ograničenim sredstvima, suočavate se sa svim problemima siromaštva i starosti, kao i svako drugi.

Maharadž: Kada bih bio jako bogat, kakvu bi to razliku činilo? Ja sam ono što jesam. Šta bih drugo mogao biti? Ja nisam niti bogat, niti siromašan, ja sam ja.

P: Ipak, i vi iskušavate zadovoljstvo i bol.

M: Ja to doživljavam u umu, ali ja nisam um, niti njegov sadržaj.

P: Vi kažete da smo mi potpuno isti u našim istinskim bićima. Kako to da je vaše iskustvo tako različito od našeg?

M: Moje stvarno iskustvo nije različito. Ono što se razlikuje je moja evolucija (duhovna) i ponašanje (stav). Ja vidim isti svet kao i vi, ali ne na isti način. Nema ništa tajanstveno u tome. Svako vidi svet kroz ideju kakvu on ima o sebi. Onako kako mislite o sebi da ste, tako mislite   da je i svet takav. Ako vi smatrate (zamišljate) sebe odvojenim od sveta, svet će vam izgledati odvojen od vas i vi ćete iskušavati (doživljavati) želje i strah. Ja ne vidim svet odvojen od Sebe i tako nema ničega što želim, ili da se nečega plašim.

P: Vi ste tačka svetlosti u svetu. Nije li svako to?

M: Ne postoji apsolutno nikakva razlika između mene i drugih, osim u mom saznanju da Ja Jesam. Ja sam sve. Ja znam to pouzdano, a vi ne.

P: Mi se tako ipak razlikujemo.

M: Ne, ne razlikujemo se. Razlika je jedino u umu i privremena je. Ja sam bio  kao vi, vi ćete  biti kao ja.

P: Bog je stvorio najraznovrsniji svet.

M: Razlika je jedino u vama. Sagledajte sebe onakvog kakvi ste (u biti) i videćete svet onakav kakav jeste - nedeljiv, neopisiv. Vaša sopstvena kreativna snaga projektuje (stvara) od toga sliku i sva vaša pitanja se odnose na sliku (koja zamenjuje događaj - stvarnost).

P: Tibetanski jogi je napisao da je Bog stvorio svet sa svrhom i da ga vodi po planu. Svrha je dobra, a plan je najmudriji, najsavršeniji.

M: Sve je to privremeno, dok se ja bavim sa večnim. Bogovi i njihovi univerzumi dolaze i prolaze, Avatari prate jedan drugog u beskonačnom nizu, i na kraju se vraćamo izvoru. Ja

 

6 Čovekova svrha nije da bude samo živo biće, ograničeno telom i umom, već da bude oličenje Duha koji sve omogućava. U čoveku se Duh manifestuje kao izvor svesti, tačno mesto tog izvora je svest o samom postojanju  ili  'Ja jesam'. (Prim. I. A.)

 

govorim samo o bezvremenom izvoru svih Bogova sa svim njihovim univerzumima,  u  prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

P:  Da li ih vi znate sve? Da li ih se sećate?

M: Kad nekoliko glumaca igraju šale radi, šta tu onda ima da se vidi ili  zapamti?

P: Zašto je pola čovečanstva muško, a pola žensko?

M: Zbog njihove sreće. Impersonalno - bezlično (avyakta) postalo je lično -  personalno  (vyakta) u cilju sreće u međusobnom odnosu (povezanosti). Milošću moga Gurua ja mogu da gledam na impersonalno (bezlično), a isto tako i na lično (personalno).  Oboje  su  jedno  za mene. U životu se personalno stapa (integriše) sa impersonalnim (bezličnim).

P: Kako se personalno pojavljuje iz bezličnog (impersonalnog)?

M: Oboje su aspekti jedne realnosti. Nije ispravno govoriti o jednom, a ne uzimati u obzir  drugo. Sve ove ideje pripadaju budnom (mentalnom) stanju (javi).

P: Šta donosi budno stanje (java)?

M: U temelju svih kreacija leži želja. Želja i imaginacija (mašta) gaje i pojačavaju jedna drugu. Četvrto stanje (turiya) je stanje čistog (potpunog) svedočenja, nepristrasne stvarnosti (budnosti), bestrasno i neiskazivo (bez reči). To je kao prostor (vasiona) nepromenjen od bilo čega što sadrži. Telesne i mentalne nevolje ga ne dotiču (uznemiruju) - one su napolju "tamo", dok je svedok uvek "ovde".7

P: Šta je realno (stvarno): subjektivno (lično) ili objektivno (bezlično)? Ja sam naklonjen misli  da verujem da je objektivni univerzum realan (stvaran), i da je moj subjektivni svet i psiha promenljivi i prolazni. Vi izgleda tvrdite da je realnost vaša unutrašnjost, subjektivna stanja i negirate svu realnost, konkretan, spoljašnji svet.

M: Oba, i subjektivni i objektivni su promenljivi i prolazni. Nema ničega istinskog (realnog) u njima. Nađite stalno u prolaznom, jedan stalni faktor (činilac) u svakom iskustvu.

P: Šta je to stalni faktor (činilac)?

M: Možete mu davati različita imena i označavati ga na mnogo načina, ali vam to neće pomoći mnogo dok ne budete u stanju da vidite. Čovek slabog vida neće videti papagaja  na  grani drveta, ma koliko vi pokušavali da ga podstičete da vidi. U najboljem slučaju on će videti vaš uperen prst. Prvo pročistite vašu viziju, vidno polje, naučite da vidite, umesto da buljite, zurite,  i vi ćete primetiti, opaziti papagaja. Takođe morate biti željni da vidite. Vama je  potrebno  oboje, i jasnoća i ozbiljnost za samootkrivanje, samospoznaju. Vama je potrebna zrelost srca i uma, koja se zadobija kroz ozbiljnu primenu u svakodnevnom životu, da bi bilo šta, čak i najmanje, mogli razumeti. Ne postoji tako nešto kao kompromis u jogi.

Ako vi želite da zgrešite, grešite svesno i otvoreno. Greške takođe imaju svoj nauk, lekcije, da nauče ozbiljnog grešnika, kao vrline - pravog sveca.

Međutim, mešavina i jednog i drugog je katastrofalna. Ništa vas ne može tako blokirati, sprečiti, kao kompromis, jer on pokazuje manjak, nedostatak ozbiljnosti, bez čega se ništa ne može uraditi.

P: Ja odobravam uzdržljivost, štedljivost, ali u praksi ja sam za raskoš. Navika jurnjave za zadovoljstvom i izbegavanje bola je tako ukorenjena u meni da sve moje dobre namere, sasvim žive na nivou teorije, ne nalaze oslonac u mom svakodnevnom životu. Govoriti mi da nisam častan, ne pomaže mi, jer ja upravo ne znam kako da sebe učinim časnim.

M: Vi niste ni pošteni, ni nepošteni. Davanje imena mentalnim stanjima je dobro samo za izražavanje vašeg odobravanja ili neodobravanja.

Problem nije vaš, to je samo vaš um. Ne poistovećujte sebe sa svojim umom. Podsetite sebe odlučno da vi niste um i da njegovi problemi nisu vaši.

 

 

7 Prvo stanje je stanje dubokog sna bez snova. Drugo stanje je sanjanje. Treće stanje je java ili dnevna budnost. Četvrto stanje (turiya) je stanje čiste, transcendentalne svesti koja svedoči ovim trima stanjima, postiže se meditacijom. (Prim. I. A.)

 

P: Mogu stalno da govorim sebi, da ja nisam um, i da nisam zabrinut zbog njegovih problema, ali um ostaje i njegovi problemi su upravo onakvi kao što su i bili. Sada, molim vas nemojte mi reći da je to zato što ja nisam dovoljno ozbiljan i da treba da budem ozbiljniji! Ja to znam i priznajem to i samo vas pitam - kako je to moguće?

M: Konačno vi pitate! Vrlo dobro, za početak. Nastavite sa razmišljanjem, proučavanjem, sa pitanjima i čuđenjem, budite željni, žudite da nađete put, izlaz. Budite svesni sebe, posmatrajte svoj um, dajte mu punu pažnju. Ne težite brzim rezultatima, ne mora biti nijednog koji ćete vi primetiti. Vaša psiha će, iako za vas neprimetno, pretrpeti promenu, biće mnogo više jasnoće u vašem mišljenju, milosrđa, ljubavi u vašim osećajima, čistote u vašem ponašanju. Ne morate da ciljate, da se trudite, da težite ovome - vi ćete se osvedočiti o promeni isto tako  i  bez nastojanja, jer ono što ste vi sad je rezultat nepažnje, a ono što ćete postati biće plod  pažnje.

P: Zašto bi samo pažnja činila, predstavljala svu razliku?

M: Do sada je vaš život bio mračan (tamas) i uznemiren, (rajas). Pažnja, budnost, opreznost, jasnoća, životnost, vitalnost, sve su manifestacije integriteta, jedinstva sa vašim istinskim  bićem

- prirodom, sattva. U prirodi je sattve da pomiri, uskladi i neutrališe lenjost i uznemirenost tamas i rajas i preobrazi, sagradi novu ličnost u saglasnosti sa istinskom prirodom Sopstva. Sattva je veran sluga Sopstva, uvek pažljiv, uslužan i poslušan.

P: I da li ću doći do toga kroz više pažnje?

M: Ne potcenjujte, ne obezvređujte pažnju. To podrazumeva interes, zainteresovanost i takođe ljubav. Da bi saznali, učinili, otkrili ili stvorili, morate tome dati vaše srce, što znači pažnju. Svi blagoslovi dolaze odatle.

P: Vi nam savetujete da se koncentrišemo na "JA JESAM". Da li je to takođe oblik pažnje?  M: A šta drugo? Podarite vašu pažnju najvažnijem u vašem životu - sebi samima,  svom Sopstvu. Vi ste centar vašeg ličnog univerzuma - bez poznavanja centra šta vi drugo možete znati?

P: Ali kako da ja spoznam sebe? Da spoznam sebe ja moram biti izvan sebe. Ali ono što je  izvan mene ne mogu biti ja. Tako izgleda da ja ne mogu spoznati sebe, samo ono što je uzmem smatram da sam ja.

M: Sasvim ispravno. Kada vi ne možete videti svoje lice, već samo njegov odraz u ogledalu, tako vi možete znati samo vašu reflektovanu sliku u neuprljanom ogledalu čiste svesti.

P: Kako ću da stvorim takvo neuprljano ogledalo?

M: Očigledno, uklanjanjem mrlja. Otkri mrlje i ukloni ih. Drevno  učenje  je  potpuno punovažno, opravdano.

P: Šta treba da se vidi, šta da se ukloni?

M: Priroda savršenog ogledala je takva da ga vi ne možete videti. Šta god da vidite, šta god možete videti, je sigurno mrlja. Udaljite se od nje, ostavite je, spoznajte je kao  nepoželjnu.

P: Sve opaženo, samo su njegove mrlje?

M: Sve su mrlje.

P: Ceo svet je mrlja?

M: Da, jeste.

P: Kako užasno! Dakle, univerzum je bezvredan?

M: On je od ogromne važnosti. Sa odlaskom iznad njega, vi ostavljate sebe.

P: Ali zašto je to došlo u Postojanje u tom, takvom slučaju?

M: To ćete znati kada se završi.

P: Da li će se to ikad završiti?

M: Da, za vas.

P: Kad će to početi?

M: Sada.

P: Kad će se to završiti?

 

M: Sada.

P: To se ne završava sad.

M: Vi to ne dopuštate.

P: Ja želim to da dopustim.

M: Ne, vi ne želite. Sav vaš život je povezan s tim. Vaša prošlost i budućnost, vaše želje i strahovi, svi oni imaju svoje korene u svetu. Bez sveta, gde ste vi, ko ste vi?

P: Ali to je upravo ono što sam došao da istražim, pronađem.

M: A ja vam kažem upravo ovo: pronađite, saznajte za uporište, oslonac koji je iznad svega i sve će biti jasno i lako.