21.  VI STE SLOBODNI SAD

 

Pitalac: Postoje mnoge teorije o prirodi čoveka i univerzuma. Teorija stvaranja, teorija iluzije, teorija sna - veliki broj njih. Koja je istinita?

Maharadž:  Sve su istinite i sve su lažne. Možete prihvatiti bilo koju vi smatrate najboljom.

P: Izgleda da ste vi naklonjeni teoriji sna.

M: Ovo su sve načini da se reči dovedu u međusobnu vezu. Neki koriste jedan način, a neki vole neki drugi. Teorije nisu ni ispravne, a ni pogrešne. One su pokušaji da se objasni neobjašnjivo. Nije teorija ta koja je bitna, već način na koji je ona bila proveravana. Proveravanje teorije je ono što je čini ostvarivom (upotrebljivom). Eksperimentišite  sa  bilo kojom teorijom koju volite - ako ste stvarno iskreni (ozbiljni) i pošteni ostvarenje stvarnosti biće vaše.

Kao živo biće vi ste uhvaćeni u jednu neodrživu i bolnu situaciju i tragate za izlazom. Bili su vam ponuđeni brojni planovi vašeg zatvora, nijedan potpuno istinit. Ali svi oni su od neke vrednosti jedino ako ste vi potpuno ozbiljni. Ozbiljnost je ta koja oslobađa, a ne teorija.

P: Teorija može biti besmislena (obmanjujuća), a ozbiljnost - slepa.

M: Vaša iskrenost (posvećenost) će vas voditi. Posvećenost prema cilju oslobođenja i savršenosti će učiniti da napustite sve teorije i sisteme i živite sa mudrošću, inteligencijom i aktivnom ljubavi. Teorije mogu biti dobre kao početne tačke, ali moraju biti napuštene, što pre to bolje.

P: Postoji jogi koji kaže da za realizaciju nije potrebna osmostruka joga, da samo moć volje može to da ostvari, dovoljno je koncentrisati se na cilj sa punim poverenjem u moć čiste volje, da bi zadobili bez napora i brzo ono što je drugima potrebno decenijama da ostvare.

M: Koncentracija, puno poverenje, čista volja!! Sa ovakvim preimućstvima nije čudo da osoba odmah ostvari cilj. Ova joga volje je dobra za naprednog, zrelog tragaoca, koji je odbacio sve želje osim jedne. Na kraju krajeva šta je volja nego čvrstina (postojanost) uma i srca. Onome kome je data takva postojanost sve je ostvarljivo.

P: Ja mislim da jogi nije mislio samo na postojanost cilja (odluke), ili usredsređenosti uma, koji omogućavaju prekidanje traganja i praktikovanja (discipline). On je mislio da fiksiranom (usredsređenom voljom) na cilj nije potrebna disciplina (praktikovanje) i traganje. Sama činjenica (delo) voljnosti (spremnosti) privlači svoj objekat (cilj).

M: Ma koje ime da date: volja, ili postojanost cilju, ili postojanost uma, vi dolazite ponovo do ozbiljnosti, iskrenosti, čestitosti. Kada ste u iskrenoj ozbiljnosti, vi posvećujete svaki događaj, svako iskustvo i svaki sekund vašeg života vašem cilju. Vi ne gubite vreme i energiju na druge stvari. Vi ste potpuno posvećeni, nazovite to voljom, ili ljubavlju, ili stvarnom čestitošću.

Mi smo složena bića, u ratu iznutra i spolja. Mi se suprotstavljamo (protivrečimo) sami sebi sve vreme uništavajući danas posao od juče. Nije ni čudo što smo u ćorsokaku. Malo integriteta učinilo bi mnogo.

P: Šta je moćnije: želja ili sudbina?

M: Želja oblikuje sudbinu.

P: A sudbina oblikuje želju. Moje želje su uslovljene sa okolnostima (stanjem) i nasleđem, mogućnostima i nemogućnostima, sa onim što mi nazivamo sudbinom.

M: Da, možete reći tako.

P: Do kog stepena sam ja slobodan da želim ono što želim?

M: Vi ste sad slobodni. Šta je to što vi želite da imate? Želite, imajte.

 

P: Naravno da sam slobodan da želim, ali ja nisam slobodan da ostvarujem moje želje. Druge težnje će me zavesti da zalutam. Moja želja nije dovoljno jaka, čak i kad ima moju odluku. Druge želje, koje ja ne osuđujem, su jače.

M: Možda obmanjujete sebe. Možda dajete slobodu vašim stvarnim željama, a one koje odobravate držite na površini (za publiku) u svrhu uvažavanja.

P: Može biti kao što vi kažete, ali to je druga teorija. Činjenica je da ja ne osećam slobodu da želim ono što mislim da bi trebalo, i kad izgleda da želim ispravno, ja ne delujem u tom pravcu. M: To je sve zbog slabosti uma i dezintegracije mozga. Usredsredite i stabilizujte vaš um i videćete da će se vaše misli i osećanja, reči i delovanja usredsrediti u smeru vaše volje.

P: Ponovo savet o savršenosti. Objediniti i ojačati um nije lak zadatak! Kako treba početi?

M: Jedino možete početi odande gde se sad nalazite (od stanja u kome ste sad). Vi ste ovde i sad, ne možete pobeći od stanja u kome ste ovde i sada.

P: To je sve?

M: To je sve. Nema više ništa do  to.

P: Svo moje hodanje i sanjanje i ja sam svestan sebe. To mi ne pomaže mnogo. M: Vi ste bili svesni mišljenja, osećanja, delovanja. Ali niste bili svesni vašeg bića. P: Šta je novo što treba da uvedem u moju praksu?

M: Stav čistog svedočenja, posmatranje događaja bez uzimanja učešća u njima.

P: Šta će mi to doneti?

M: Slaboumnost je zbog nedostatka inteligencije, razumevanja, što opet rezultira u nesvesnost. Sa žudnjom za svesnošću vi dovodite vaš um u harmoniju i osnažujete ga.

P: Ja mogu biti potpuno svestan onoga što se dešava, a ipak sasvim nemoćan da utičem na to na bilo koji način.

M: Grešite. Ono što se dešava je projekcija vašeg uma.5 Slab um ne može kontrolisati svoje sopstvene projekcije. Vi ne možete kontrolisati ono što ne znate. S druge strane, znanje daje moć. U praksi to je veoma jednostavno. Kontrolišite sebe, upoznajte sebe.

P: Možda ću ja moći da kontrolišem sebe, ali da li ću biti sposoban da se borim sa haosom u svetu?

M: Ne postoji haos u svetu, sem onog koji je stvorio vaš um. On ga sam stvara u tako što u njegovom centru boravi lažna ideja o sebi kao stvari različitoj i odvojenoj od drugih stvari. U stvarnosti vi niste stvar (telo - um), niti ste odvojeni. Vi ste beskonačna mogućnost, neiscrpan izvor kreativnosti. Jer vi ste sve što može biti. Univerzum je samo delimično ispoljavanje vašeg neograničenog kapaciteta postojanja.

P: Ja vidim da sam potpuno motivisan željom za zadovoljstvom i strahom od bola. Međutim, moja plemenita želja i opravdani strah, zadovoljstvo i bol su dva pola između kojih moj život oscilira.

M: Idite do izvora i bola i zadovoljstva, želje i straha. Posmatrajte, istražujte, pokušavajte da razumete.

P: Želja i strah su osećanja prouzrokovana fizičkim ili mentalnim faktorima. Oni su tu, lako primetni. Ali zašto su oni tu? Zašto ja želim zadovoljstvo, a strah me od bola?

M: Zadovoljstvo i bol su stanja uma. Sve dok mislite, vi ste um, ili tačnije telo-um, ograničeni ste (vezani) i primorani da postavljate takva pitanja.

P: I kad shvatim da nisam telo, da li ću biti oslobođen od želje i straha?

 

 

 

 

5 Objektivno se ništa ne dešava, sva dešavanja u svetu su projekcija tj. tumačenja uma. Objektivno postoji samo Jedno koje je sve i uvek je celovito. Um nije takav već ima iluziju izdvojenosti, podeljen je i neuravnotežen pa takva svoja stanja projektuje van, na svet,  i vidi mnoštvo objekata u sukobu.  Otuda i  njegova greška da ne  može, ili da uopšte treba da utiče na zbivanja u svetu. (Prim. I.  A.)

 

M: Sve dok postoji telo, i um da štiti telo, privlačnosti i odbojnosti će delovati. Oni će biti tu, u polju događanja (slučaja), ali vas neće zabrinjavati (interesovati). Fokus vaše pažnje biće negde drugde. Vi nećete biti uznemireni.

P: I dalje će oni biti tu. Da li se može ikada biti slobodan?

M: Vi ste potpuno slobodni čak i sad. Ono što vi nazivate sudbinom (karma) rezultat je vaše sopstvene volje da živite. Koliko je jaka ova volja možete proceniti po  univerzalnom užasu smrti.

P: Ljudi umiru svojevoljno vrlo često.

M: Jedino kad je alternativa gora nego smrt. Ali takva spremnost da umru potiče iz istog  izvora kao i volja za životom, izvora koji je dublji i od samog života.

Biti živo biće nije konačno stanje, postoji nešto iznad toga, mnogo  više,  koje nije  ni biće ni nebiće, ni živo ni neživo. To je stanje čiste svesti, iznad ograničenja prostora i vremena. Jednom kada se napusti obmana da je telo - um postojanje, smrt gubi svoj užas, i postaje deo života.6