75.  VAŠ CILJ JE VAŠ GURU

 

Pitalac: Vi ste nam bili rekli da postoje mnogi samozvani gurui,  ali da je  pravi guru vrlo redak. Postoje mnogi gnaniji koji o sebi misle da su realizovani, ali sve što oni imaju je knjiško znanje i visoko mišljenje o sebi samima. Ponekad oni impresioniraju, čak fasciniraju, privlače učenike i čine da oni gube svoje vreme u beskorisnim praksama. Posle nekoliko godina kada učenik ocenjuje sebe, on ne vidi da je napredovao, da se promenio. Kada bi se takvi učenici  žalili svom učitelju, dobili bi uobičajen prekor da se nisu trudili dovoljno, da je krivica u nedostatku vere i ljubavi u njihovom srcu. U realnosti odgovornost je na guruu koji nije smeo da prihvata učenike i da podgreva njihove nade. Kako se zaštiti od takvih gurua?

Maharadž: Zašto biti tako zabrinut za druge? Bilo ko da je guru, ako  je  on čistog srca i  deluje sa dobrom verom, on neće učiniti nažao svojim učenicima. Ako ne postoji napredak, greška leži u učenicima, njihovoj lenjosti i nedostatku samokontrole. S druge strane, ako je učenik ozbiljan i usredsređuje sebe inteligentno i sa poletom u svoju sadhanu, on je na putu da sretne kvalifikovanijeg učitelja, koji će ga voditi dalje. Vaše pitanje proizilazi iz tri neistinite pretpostavke:  da  neko  treba  da  brine  o  drugom,  da  jedan  može  proceniti drugoga  i da je

 

napredak učenika, zadatak i odgovornost njegovog gurua. U realnosti, guruova uloga je samo da poduči i ohrabri, učenik je potpuno odgovoran za sebe.

P: Nama je rečeno da je potpuna predanost guruu dovoljna, da će guru uraditi ostalo.

M: Naravno, kad postoji potpuna predanost, potpuno odricanje od svoje prošlosti, sadašnjosti   i budućnosti, sa fizičkom i duhovnom sigurnošću i postojanošću, novi život se rađa, pun ljubavi i lepote; tada guru nije važan, jer je učenik slomio ljušturu, oklop samoodbrane. Potpuna predanost je sama po sebi oslobođenje.

P: Kada su i učenik i učitelj neadekvatni, nepotpuni, šta će se desiti?

M: U dugačkom putovanju sve će biti dobro. Konačno, realno Sopstvo obojice nije  pod uticajem komedije koju oni izvode neko vreme. Oni će se otrezniti, uozbiljiti i sazreti  i  prikloniti se višem nivou međusobnog odnosa.

P: Ili se mogu razdvojiti.

M: Da, oni se mogu rastati. Na kraju krajeva, nijedan odnos nije večan. Dualnost je prolazno stanje.

P: Da li je slučajno da sam vas ja susreo i da li je drugi slučaj da ćemo se mi rastati, a da se ne sretnemo ponovo? Ili je moj susret sa vama deo nekog kosmičkog modela delovanja, odlomak  u velikoj drami naših života?

M: Realnost je duboko osmišljena, a osmišljenost se povezuje sa realnošću. Ako je naš odnos osmišljen vama i meni, on ne može biti slučajan. Budućnost utiče na sadašnjost isto toliko kao i prošlost.

P: Kako mogu da razlučim ko je istinski svetac, a ko nije?

M: Ne možete ukoliko nemate jasno sagledavanje srca čoveka. Pojavnosti su varljive obmane. Vidite jasno, vaš um mora biti čist i nevezan. Dok ne spoznate dobro sebe, kako možete znati drugog? A kad spoznate sebe - nema drugog, vi ste drugi! Ostavite druge na miru za neko vreme i istražujte sebe. Postoji toliko mnogo stvari koje vi ne znate o sebi - šta ste vi, ko ste vi, kako je došlo do vašeg rođenja, šta radite sada i zašto, kuda idete, kakav je smisao i svrha vašeg života, vaše smrti, vaše budućnosti... Imate li prošlost, imate li budućnost? Kako je došlo do toga da živite u patnji i metežu, gunguli, dok vaše celokupno biće stremi ka sreći i miru? Ovo su značajne stvari i moraju biti prvo razmatrane. Vi nemate ni potrebe ni vremena za traženje ko je gnani, svetac, a ko nije.

P: Moram izabrati moga gurua ispravno.

M: Budite ispravan čovek i pravi guru će vas pronaći sigurno.

P: Niste odgovorili na moje pitanje: kako pronaći pravog gurua?

M: Ali ja sam odgovorio na vaše pitanje. Nemojte tražiti gurua, čak nemojte ni razmišljati o nekom. Učinite vaš cilj vašim guruom. Konačno, guru je samo  sredstvo prema cilju,  ne sam  cilj. On nije važan, važno je ono što vi očekujete od njega. Dakle, šta vi očekujete od  njega?

P: Njegovom milošću ja ću postati srećan, moćan i smiren.

M: Kakve ambicije! Kako može osoba ograničena u prostoru i vremenu, puko  telo-um,  gušenje između rođenja i smrti, biti srećna! Sami uslovi i stanja njenog razvijanja čine sreću nemogućom. Mir, moć, sreća, to nisu nikad personalna stanja, niko ne može reći: "moj mir", "moja moć", zato što "moj" sadrži u sebi isključivost, koja je krhka, lomljiva i nesigurna.

P: Ja znam samo moje uslovljeno, ograničeno postojanje, ne postoji ništa drugo.

M: Sigurno da to ne možete kazati. U dubokom snu vi niste uslovljeni. Kako spremno i rado vi idete na spavanje, kako ste smireni, slobodni i radosni kad spavate!

P: Ja ne znam ništa o tome.

M: Stavite to negativno. Kad spavate niste u bolu, niti ograničeni, niti uznemireni.

P: Vidim Vašu poentu. Dok sam budan, ja znam da ja jesam, ali nisam srećan; u snu ja jesam, srećan sam, ali ne znam to. Sve što mi je potrebno jeste da znam da sam slobodan i srećan.

M: Tačno tako. Dakle, idite unutra, u stanje koje možete uporediti sa stanjem budnog sna; u kome ste svesni sebe, ali ne i sveta. U tom stanju vi ćete znati, bez i najmanje trunke sumnje, da

 

ste u osnovi vašeg bića slobodni i srećni. Jedina nevolja jeste da ste se odali iskustvu, i negujete vaša sećanja. U realnosti postoji sasvim drugi kružni put: ono što je zapamćeno nikad nije realno; realnost je sada.

P: Sve to ja shvatam verbalno, ali to nije postalo deo mene. To je ostalo kao slika u mom umu da bi bila gledana. Nije li zadatak Gurua da dâ život slici.

M: Ponovo vam kažem, to je potpuno drugačiji kružni put. Slika je živa. Mrtav je um. Kako  um stvara reči i slike, tako je svaka odraz u umu. To prekriva realnost sa verbalizacijom, i onda se žali. Vi kažete da je guru potreban da čini čuda sa vama. Vi se igrate samo rečima. Guru i učenik su jedna ista stvar, kao sveća i njen plamen. Ukoliko učenik nije ozbiljan, on se ne može nazvati učenikom. Ukoliko guru nije sav ljubav i davanje sebe, on se ne može nazvati guruom. Samo realnost stvara realnost, ne lažno.

P: Mogu da vidim da sam ja lažan. Ko će me stvoriti istinitim?

M: Same reči koje ste rekli će to uraditi. Rečenica: "Ja mogu da vidim da sam lažan, neistinit", sadrži sve što je potrebno za oslobođenje. Razmišljaj o tome, idi u to duboko, idi u koren toga; to će delovati. Moć je u reči, ne u personi.

P: Ja vas ne shvatam potpuno. S jedne strane vi kažete da je guru potreban; s druge, guru  može samo dati savet, ali je napor moj. Molim vas, formulišite, recite jasno, može li učenik ostvariti Sopstvo bez Gurua, ili je pronalaženje istinskog gurua bitno?

M: Mnogo bitnije je pronaći istinskog učenika. Verujte mi, istinski učenik je vrlo redak, jer on odlazi iznad potreba za guruom, pronalazeći svoje sopstveno Sopstvo. Nemojte gubiti vreme u pokušavanju da protumačite da li savet koji ste dobili dolazi samo iz mentalnog znanja, ili iz vašeg istinskog iskustva. Jednostavno ga sledite s punom verom, verno. Život će vam doneti drugog gurua, ako je drugi potreban. Ili se lišite svakog spoljašnjeg vođstva i prepustite se vašem sopstvenom svetlu. Vrlo je važno da shvatite da je ono što je važno - učenje - a ne  ličnost  gurua. Vi ste dobili pismo  koje vas je rasplakalo ili razveselilo. To nije  uradio poštar  koji vam je doneo pismo. Guru vam samo kaže dobre vesti o vašem realnom Sopstvu i pokazuje vam put nazad ka njemu. Na neki način guru je njegov kurir, glasnik. Biće puno glasnika, ali poruka je jedna: budi ono što jesi. Ili, to se može postaviti drugačije: dok ne spoznate sebe ne možete znati ko je vaš istinski guru. Kada ostvarite, uviđate da su svi gurui imali doprinos vašem probuđenju. Vaše ostvarenje je dokaz da je vaš guru bio realan, istinit. Prema tome, uzmite ga onakvim kakav je, radite ono što vam on kaže sa ozbiljnošću i revnošću, i verujte vašem srcu da vas upozori ako bilo šta pođe naopako. Ako se uvuče  sumnja, nesigurnost, nemojte se boriti sa njom. Priklonite se onome što je sigurno, a napustite sve ono što je nesigurno.

P: Ja imam gurua i volim ga veoma mnogo. Ali, da li je on moj pravi guru, ne znam.

M: Posmatrajte sebe. Ako vidite sebe kako se menjate, napredujete, to znači da ste pronašli pravog čoveka. On može biti lep ili ružan, prijatan ili neprijatan,  koji vam laska ili vas grdi,  ništa nije važno osim jednog presudnog faktora, unutrašnjeg napretka. Ako toga nema, dobro, on može biti vaš prijatelj, ali ne vaš guru.

P: Kada sretnem Evropljanina sa nekim obrazovanjem i razgovaram sa njim o guruu i njegovim učenjima, njegova reakcija je: "Čovek mora biti glup da podučava takve gluposti". Šta da mu kažem?

M: Ostavite ga njemu samom. Pokažite mu kako malo zna o sebi, kako ima apsurdno  stanovište o sebi prema svetoj istini. Njemu je rečeno da je telo, da je rođen, da će umreti, da ima roditelje, obaveze, da nauči da voli ono što drugi vole i da se plaši onoga čega se drugi plaše. Potpuna kreatura, stvorenje nasleđa i društva, on živi po sećanju i deluje po navikama. Ne znajući sebe samog i svoje istinske interese, zanimanja, on sledi lažne ciljeve i uvek je frustriran, razočaran. njegov život i smrt besciljni su i bolni, i izgleda da ne postoji izlaz. Onda mu recite da postoji izlaz u domenu njegovog lakog ostvarenja, ne zamena sa drugom grupom ideja, već oslobođenje od svih ideja i obrazaca ponašanja, šablona življenja. Nemojte mu reći  o

 

guruima i učenicima - ovaj način mišljenja nije za njega. Za njega je unutarnji put, on je vođen unutrašnjim nagonom i vođen je unutrašnjom svetlošću. Pozovite ga da se pobuni i on će odgovoriti. Nemojte se truditi da ga impresionirate tim da je neko realizovan čovek, i da ga može prihvatiti kao gurua. Sve dok on ne veruje ni sebi samom, on ne može verovati nekom drugom. Poverenje će doći sa iskustvom.

P: Kako čudno! A ja ne mogu zamisliti život bez gurua.

M: To je stvar temperamenta. Vi ste takođe u pravu. Za vas pevanje o slavljenju Boga je dovoljno. Vama nije potrebna želja za ostvarenjem, niti je potrebno da se doda sadhana. Božje ime je sva hrana koja vam je potrebna. Nastavite tako da živite.

P: Ovo neprestano ponavljanje nekoliko reči, nije li to vrsta ludila?

M: To je ludilo, ali je oslobađajuće, promišljeno ludilo. Svako ponavljanje je tamas, ali ponavljanje imena Boga je sattva - tamas zbog svog visokog cilja i svrhe.  Zbog prisustva  sattve, tamas će se raspasti i dobiće oblik potpune nepristrasnosti, nevezanosti, odricanja, odvojenosti, rezervisanosti, nepromenljivosti.  Tamas postaje snažan temelj na kome može da  se ostvari integrisani, celovit život.

P: Nepromenljivo - da li ono umire?

M: Promenljivo je ono što umire. Nepromenljivo niti živi, niti umire; ono  je  večni svedok života i smrti. Vi to ne možete nazvati mrtvim, jer je ono svesno, niti to možete nazvati živim, jer se ono ne menja. To je isto kao  i vaš magnetofon.  On snima  i reprodukuje - sve sam od sebe. Vi samo slušate. Slično, ja gledam sve što se događa, uključujući i moj razgovor sa vama. To nisam ja koji govorim, reči se pojavljuju u mom umu i onda ih čujem da govore.

P: To nije slučaj sa svima.

M: Ko kaže da nije? Ali vi insistirate da vi govorite, dok za mene postoji mišljenje, postoji govorenje, pričanje.

P: Postoje dva slučaja o kojima treba voditi računa. Ili da sam našao Gurua, ili da nisam. U svakom slučaju šta je ispravno da uradim?

M: Vi niste nikad bez gurua, jer je on večno prisutan u vašem srcu. Ponekad on ispoljava sebe  i dolazi vam kao jedan uzdižući, inspirišući i preuređujući faktor u vašem životu, kao majka, žena, učitelj, ili on ostaje kao  jedan unutarnji nagon,  težnja prema ispravnosti i savršenstvu.  Sve što treba da radite jeste da ga slušate i radite ono što vam kaže. Ono što on želi da vi  radite je jednostavno, učite samosvesnost, samokontrolu, predanost. To može izgledati naporno, ali to je lako ako ste ozbiljni. A potpuno nemoguće ako niste. Ozbiljnost je oboje: i neophodna i dovoljna. Sve se potčinjava ozbiljnosti.

P: Šta čini nekoga ozbiljnim?

M: Saosećanje je temelj ozbiljnosti. Saosećanje prema sebi i ostalima, rođeno iz patnje, vaše sopstvene i drugih.

P: Moram li da patim da bih bio ozbiljan?

M: Ne morate ako ste osetljivi i reagujete na patnje drugih, kao što je Buda osećao. Ali, ako   ste neosetljivi i bez sažaljenja, saosećanja, vaša sopstvena patnja će vas naterati da postavite sebi neizbežna pitanja.

P: Ja sam primetio da patim, ali ne dovoljno. Život je neprijatan, ali podnošljiv. Moja mala zadovoljstva nadoknađuju moje male patnje i u celini ja se osećam bolje nego većina ljudi koje poznajem. Znam da je moje stanje nesigurno, da me nesreća može presresti svakog trenutka. Moram li čekati na krize da me izvedu na put ka Istini?

M: U trenutku kada ste videli kako je vaše stanje krhko, vi ste već budni, oprezni. Sada  ostanite budni, istražujte, ispitujte, budite pažljivi, otkrijte vaše greške uma i tela i napustite ih. P: Odakle treba da crpim energiju? Ja sam kao paralizovan čovek u zapaljenoj kući.

M: Čak i paralizovani ljudi ponekad u trenucima opasnosti osete svoje noge! Ali vi niste paralizovani, vi samo to tako zamišljate. Učinite prvi korak i bićete na vašem putu.

 

P: Ja osećam da je moja vezanost za telo tako jaka da ja jednostavno ne mogu da napustim ideju da sam telo. Ona će biti neprestano vezana za mene sve dok telo traje. Postoje ljudi koji smatraju da realizacija nije moguća sve dok su živi i ja se osećam naklonjen toj ideji i slažem se sa njima.

M: Pre nego što se složite ili ne složite, zašto ne istražite samu ideju o telu? Da li se um pojavljuje u telu ili telo u umu? Sigurno da mora postojati um da shvati, da potvrdi ideju "Ja sam telo". Telo bez uma ne može biti "moje telo". "Moje telo" je odsutno kada je um u privremenom odsustvu, nesvestan. Ono je takođe odsutno kada je um duboko angažovan u mislima i osećanjima. Jednom kada shvatite da telo zavisi od uma, a um od mentalne svesnosti,  a svesnost od probuđenosti, duhovne svesnosti, a ne suprotno, odgovoreno je na vaše pitanje o čekanju na samoostvarenje dok ne umrete. Nije neophodno da budete prvo oslobođeni od ideje "ja sam telo" da biste spoznali Sopstvo. To je potpuno drugačiji put - vi prianjate uz lažno jer   ne znate istinito. Ozbiljnost, ne savršenstvo, je preduslov za samoostvarenje. Vrednosti i moći dolaze sa ostvarenjem, ne pre.