82.  UŽIVANJE I SREĆA

 

Pitalac: Moj prijatelj, mladić od dvadeset i pet godina, saznao je da boluje  od  neizlečive bolesti na srcu. Napisao mi je kako mu je draže samoubistvo od dugog i sporog umiranja. Odgovorio sam mu da se bolest, koja je prema zapadnoj medicini neizlečiva, može izlečiti na neki drugi način. Postoje joginske moći koje mogu dovesti do skoro trenutnih promena u ljudskom telu. Učinci čestih postova takođe se graniče s čudesnim. Napisao sam mu da se ne žuri umreti, već da radije pokuša s nekom alternativnom metodom.

Čuo sam da neki jogin koji živi nedaleko od Bombaja poseduje čudesne moći. On se specijalizirao za kontrolu životnih sila koje vladaju telom. Sreo sam nekoliko njegovih učenika   i poslao mu po njima fotografiju svoga prijatelja. Sad ću videti što će se dogoditi.

Maharadž: Tačno, čuda se često događaju, ali mora postojati želja za životom. Nema li nje, čudo se ne može dogoditi.

P: Može li se želja za životom u nekoga usaditi?

M: Površinska želja može, ali takva želja brzo će se istrošiti. Načelno, niko ne može prisiliti drugu osobu da živi. Uz to, postojale su kulture u kojima je samoubistvo imalo priznato i ugledno mesto.

P: Nije li naša dužnost da proživimo svoj životni vek?

 

M: Naša je dužnost da živimo prirodno, spontano i s lakoćom. Ali bolest i  patnja  nisu  prirodne. Plemenita je vrlina nepokolebljivo izdržati sve što život nosi, ali ima i dostojanstva u odbijanju besmislenog mučenja i poniženja.

P: Dobio sam knjigu koju je napisao neki siddha.29 U njoj je opisao mnogo svojih neobičnih, čak i zapanjujućih iskustava. Po njegovu mišljenju, put istinskoga sadhake30  završava  kad sretne svojega učitelja i preda mu telo, um i srce. Od toga trenutka guru preuzima sadhakin život u svoje ruke i postaje odgovoran za svaki, pa i najmanji događaj u njegovu životu, sve  dok njih dvoje ne postanu jedno. To možemo nazvati samoostvarenjem kroz poistovećivanje. Učenika obuzima sila koju nema pod nadzorom i kojoj se ne može oduprijeti, a pri tom se  oseća bespomoćnim kao list u oluji. Jedino što ga može spasti od ludila i smrti jeste vera u ljubav i moć njegovog gurua.

M: Svaki učitelj poučava u skladu s vlastitim iskustvom. Iskustvo se oblikuje prema uverenju,   a uverenje prema iskustvu. Čak i učenik oblikuje gurua prema vlastitoj predstavi. Učenik je taj koji gurua čini velikim. Kad jednom postane jasno da je guru nosilac moći oslobođenja koje deluje i iznutra i izvana, zdušna predanost postaje prirodna i laka. Kao što se čovek preplavljen bolovima potpuno predaje u ruke hirurga, tako se i učenik bez ikakvih ograda poverava svojem guruu. Sasvim je prirodno tražiti pomoć kad se oseća goruća potreba za njom. Ali, koliko god guru bio moćan, on ne sme nametati svoju volju učeniku. S druge strane, učenik koji ne veruje   i okleva mora ostati neispunjen, a da njegov guru nije nimalo kriv za to.

P: Šta se tada događa?

M: Kad se sve ostalo pokaže neuspešnim, život postaje naš učitelj. Ali na pouke života treba dugo čekati. Moguće je uštedeti mnoga odgađanja i nevolje ako samo postoji poverenje i poslušnost guruu. No, do takvog poverenja dolazi samo onda kad ravnodušnost i nemir ustupe mesto jasnoći i miru. Čovek koji ne poštuje samoga sebe neće moći verovati ni sebi ni bilo kome drugome. Zbog toga učitelj daje u početku sve od sebe kako bi uverio učenika u svoje visoko poreklo, plemenitu prirodu i veličanstvenu sudbinu. On mu prenosi iskustva velikih svetaca jednako kao i svoja vlastita i nastoji da u učeniku probudi poverenje u samog sebe i u vlastite bezgranične mogućnosti. Kad poverenje u sebe i u učitelja idu ruku pod ruku, u učenikovom se karakteru i životu događaju brze i dalekosežne promene.

P: Možda se ja ne želim menjati. Moj je život dovoljno dobar takav kakav jeste.

M: Govoriš tako jer još nisi uvideo koliko je bolan život koji vodiš. Nalik si detetu koje spava   s cuclom u ustima. Možeš se osećati srećnim u trenutku kad si potpuno usmeren na sebe, ali dovoljno je samo pažljivije pogledati ljudska lica da bi na njima  primetio  sveobuhvatnu činjenicu patnje. Čak je i tvoja sreća tako ranjiva i kratkotrajna, izložen si milosti i nemilosti bankrota ili čira na želucu. Tvoja je sreća samo trenutak predaha, puki vremenski razmak između dve patnje. Stvarna sreća nije ranjiva, zato što ne zavisi od okolnosti.

P: Govorite li iz vlastitoga iskustva? Jeste li vi nesrećni?

M: Ja nemam osobnih problema. Ali svet je pun živih bića čiji su životi pritisnuti između straha  i želje.  Oni su nalik stoci dovedenoj u klanicu koja bezbrižno i sretno skače i juri naokolo, ali   ne prođe ni sat vremena a već je mrtva, odrane kože. Tvrdiš da si srećan. Jesi li uistinu srećan  ili samo nastojiš samoga sebe uveriti u to? Pogledaj u sebe bez straha i začas ćeš shvatiti da tvoja sreća zavisi od uslova i okolnosti i da je zato trenutna, a ne stvarna. Stvarna sreća dolazi iznutra.

P: Od kakve mi je koristi takva sreća? Ona me ne čini srećnim.

M: Možeš je imati celu, i više od toga, samo ako je zatražiš. Ali ti je ne tražiš, čini se da je ni    ne želiš.

P: Zašto to kažete? Ja želim da budem srećan.

 

29  Siddha je jogin koji je praksom joge stekao neke moći.

30 Učenika.

 

M: Ti se u potpunosti zadovoljavaš svojim užicima. Tu nema mesta za sreću. Isprazni svoju šoljicu i očisti je, inače se neće moći napuniti. Drugi ti mogu pružiti užitak, ali nikada sreću.

P: Meni je već dovoljan i lanac ugodnih događaja.

M: Prije ili kasnije taj će se lanac prekinuti i završiti u bolu, ako  ne i u nekoj većoj nesreći.  Joga nije ništa drugo do traganje za trajnom srećom u sebi.

P: Vi možete govoriti jedino o životu na Istoku. Na Zapadu su životni uslovi drukčiji i onde se to ne može primeniti.

M: Nema istočne ili zapadne patnje, odnosno istočnoga ili zapadnoga straha. Problem je univerzalan, postoji patnja koju treba prekinuti. Uzrok je patnje zavisnost, a lek je nezavisnost. Joga je nauka i umetnost postizanja oslobođenja zahvaljujući  razumevanju  samoga sebe.

P: Ne osećam se spremnim za jogu.

M: A za šta biste drugo mogli biti spremni? Svi ti vaši dolasci i odlasci, traganje za užitkom, ljubav i mržnja - sve to pokazuje vašu borbu protiv ograničenja, samonametnutih ili prihvaćenih izvana. U svojem neznanju činite greške i nanosite bol sebi i drugima. Ali poriv za oslobođenjem postoji u vama i ne sme se negirati. Isti poriv koji vapi za rođenjem, srećom i smrću vapiće i za razumevanjem i samoostvarenjem. On je poput iskre plamena u  tovaru pamuka. Možda ni ne znate da je iskra u pamuku, ali pre ili kasnije ceo brod će izgoreti. Oslobođenje je prirodan proces i dugo traje, ali je neminovan. No, u tvojoj je moći da ga dovedeš u sadašnji trenutak.

P: Zašto onda na svetu postoji tako malo oslobođenih ljudi?

M: U određenom trenutku u velikoj šumi je samo malobrojno drveće u punom cvatu, ali će na svako drvo doći red. Pre ili kasnije, vaši telesni i mentalni izvori će se iscrpiti. Šta ćete tada učiniti? Očajavati?! U redu, očajavajte. Umorićete se od očajavanja i počećete da postavljate pitanja. U tom ćete trenutku postati spremni za svesnu jogu.31

P: Meni sve to traganje i mozganje izgleda veoma neprirodno.

M: Vaša prirodnost nalik je prirodnosti čoveka koji se rodio kao bogalj. Možda ste nesvesni,   ali to vas ne čini prirodnim. Vi uopšte ne znate šta znači biti prirodan ili normalan, a ne znate ni da to ne znate. Trenutno lutate i zato ste u opasnosti. Onome ko luta u svakome se trenutku može nešto dogoditi. Bilo bi pametnije da se probudite i uvidite u kakvoj se situaciji nalazite. To da jesi - to znaš; ali šta jesi - to ne znaš. Otkrij šta uistinu  jesi.

P: Zašto na ovome svetu ima toliko patnje?

M: Uzrok je patnje sebičnost. Nema drugog uzroka.

P: Mislio sam da je patnja sastavni dio ograničenog ličnog postojanja.

M: Razlike i osobine nisu uzrok patnje. Jedinstvo u različitosti prirodno je i dobro. Istinska patnja pojavljuje se u svetu jedino zbog osećaja odvojenosti i traganja za sebičnim zadovoljstvima.

 

31 Sav život i karmička evolucija duše je nesvesna joga. Kada taj proces postane svestan, onda se naziva joga i privodi se svom ishodu. (I. A.)