83.  UZDIGNITE SE IZNAD IDEJE ’JA SAM TELO’

 

Pitalac: Ljudi su nalik životinjama, jure naokolo uzalud tražeći sreću i čini se da tome nema kraja. Postoji li izlaz?

Maharadž: Biće vam ponuđeno mnogo zaobilaznica koje će vas samo voditi natrag do  polazne tačke. Najpre morate shvatiti da vaš problem postoji samo u budnom stanju i da ga u potpunosti možete zaboraviti, koliko god bolan bio, kad odete na spavanje. U budnom ste stanju svesni, a za vreme spavanja jedino ste živi. I svesnost i život možete nazvati Bogom, ali vi ste iznad jednog i drugog, iznad Boga, iznad bića i nebića. Um koji se temelji na sećanjima sprečava vas da spoznate sebe kao onoga koji je sve i koji je iznad svega. On ima nad vama moć sve dok mu verujete. Nemojte se boriti s njime. Samo se ne obazirite na njega. Lišen vaše pažnje, on će polako usporiti i otkriti mehanizam svoga  rada.  Kad jednom spoznate njegovu prirodu i nameru, nećete mu više dopustiti da izmišlja probleme.

P: Ali, nisu svi problemi izmišljeni. Postoje i stvarni problemi.

M: Mogu li postojati ikakvi drugi problemi osim onih koje stvara um? Život i smrt ne stvaraju probleme. Bol i užitak dolaze i odlaze. Doživljavamo ih u svojem iskustvu i zatim zaboravljamo. No, sećanje i zamišljanje stvaraju problem želje za postignućem ili izbegavanjem, obojene sviđanjem ili nesviđanjem. Istina i ljubav čovekova su stvarna priroda, a um i srce  načini na koje se očituju.

P: Kako se um može dovesti pod nadzor? Šta učiniti sa srcem koje ne zna šta hoće?

M: Um i srce ne mogu raditi u mraku. Da bi ispravno funkcionisali, potrebna im je svetlost  čiste svesti. Svi napori da se stave pod nadzor samo će ih podrediti zapovestima sećanja. Pamćenje je dobar sluga, ali loš gospodar. Ono uspešno sprečava otkrivanje istine. U stvarnosti nema mesta za napor. Napor je znak sebičnosti koja nastaje usled  poistovećivanja s telom, što je glavni čovekov problem i uzrok svih drugih problema. A sebičnost se ne može ukloniti ulaganjem napora, već samo jasnim uvidom u njene uzroke i  način delovanja. Napor je znak postojanja sukoba između protivrečnih želja. Njih treba prozreti jer će jedino tada nestati.

P: A šta će ostati?

M: Ostaće ono što se ne može promeniti - veliki mir, duboka tišina, skrivena lepota stvarnosti. Budući da se ne može preneti rečima, istina čeka da je iskusite.

P: Ne mora li čovek biti spreman i osposobljen za postizanje oslobođenja? Naša je priroda u svojoj biti životinjska. Kako bismo se mogli nadati da će se u nama pojaviti stvarnost ako ne pobedimo najpre tu životinjsku prirodu?

M: Pustite životinju na miru, neka živi svoj život. Samo se prisećajte šta ste. Iskoristite svaki događaj tokom dana da vas podseti kako bez vas kao svedoka ne bi bilo ni životinje ni Boga. Shvatite da ste vi i jedno i drugo, srž i građa svega što jeste pa se čvrsto držite svog razumevanja.

P: Je li razumevanje dovoljno? Nisu li mi potrebni opipljiviji dokazi?

M: Vaše razumevanje odlučiće o valjanosti dokaza. Ali, treba li vam opipljiviji dokaz od vlastitog postojanja? Kamo god idete, susrećete sebe. Koliko god daleko otputujete u  vremenu, vi ste onde.

P: Očito je da ja nisam sveprožimajući i večan. Ja sam samo ovde i sada.

M: To je već dovoljno. Ovde je svugde, a sada je uvek. Uzdignite se iznad ideje da ste telo i shvatićete da su prostor i vreme u vama, a ne vi u njima. Kad jednom budete to razumeli, biće uklonjena glavna prepreka do samoostvarenja.

P: Šta je samoostvarenje koje se nalazi onkraj razumevanja?

 

M: Zamislite gustu šumu punu tigrova, a sebe u čvrstom, čeličnom kavezu. Znajući da vas kavez u potpunosti štiti, bez straha posmatrate tigra. U sledećoj fazi, tigar se nalazi u kavezu, a vi lutate džunglom. Na kraju, kavez iščezava, a vi jašete tigra!

P: Prisustvovao sam grupnoj meditaciji koja se nedavno održala u Bombaju i svedočio ludilu i mahnitom prepuštanju osećajima onih koji su u njoj učestvovali. Zašto ljudi rade takve stvari? M: Sve su to izumi nemirnoga uma koji hrane ljude  u potrazi za senzacijama.  Neki od tih  izuma pomažu nesvesnom da otpusti potisnuta sećanja i želje, čime se postiže određeno olakšanje. Ali, na kraju, takve metode ostavljaju praktikanta na istom mestu na kojem je i bio ili čak i na gorem.

P: Nedavno sam pročitao knjigu koju je napisao neki jogin, a govori o njegovim iskustvima u meditaciji. Knjiga je prepuna vizija  i zvukova, boja i melodija, prava raskoš i izvrsna zabava!  Na kraju su svi joginovi doživljaji iščezli, a ostao je jedino osećaj potpune neustrašivosti. Nije čudo, čovek koji je prošao kroz sva ta iskustva neozleđen uistinu se ne treba plašiti ničega. Uprkos tome, pitao sam se od kakve mi koristi može biti takva knjiga?

M: Ni od kakve, verovatno, budući da vas nije privukla. Neko drugi možda bi bio  očaran.  Ljudi se razlikuju. Ali svi su suočeni s činjenicom vlastitog postojanja. Osećaj "ja jesam" osnovna je činjenica, a pitanje "Ko sam ja?" osnovno pitanje na koje svako mora sam naći odgovor.

P: Je li odgovor isti za sve?

M: Isti u suštini, ali različit u izražavanju.

Svaki duhovni tragalac prihvata ili pronalazi metodu koja mu najbolje odgovara, primenjuje je na sebi s određenom ozbiljnošću i naporom i postiže rezultate u skladu sa svojim temperamentom i očekivanjima. Zatim ih uliva u kalupe reči, gradi od njih sisteme, uspostavlja tradiciju i počinje da prima učenike u svoju "školu joge". Sve se to gradi na sećanju i zamišljanju. Nijedna takva škola nije bezvredna, ali nije ni neophodna. U svakoj od njih pojedinac može napredovati do one tačke u kojoj se i želja za napretkom odbacuje kako bi se omogućio daljnji napredak. Nakon toga odbacuju se sve škole i prestaju svi napori. U samoći i tajanstvenom neznanom napraviće se zadnji korak kojim se zauvek okončava neznanje i strah.

Međutim, pravi učitelj neće zarobiti svoga učenika nekim propisanim sledom ideja, osećaja i delovanja, već će mu, naprotiv, strpljivo ukazivati na potrebu da se oslobodi svih ideja i obrazaca ponašanja. Tražiće od njega da bude budan i ozbiljan i da pliva u skladu s bujicom života, ma kamo ga ona nosila, ali ne da bi uživao ili patio, već da bi razumevao i učio. Učenik, pod vođstvom pravog učitelja, uči kako da uči, a ne da pamti i sluša. Satsang, društvo plemenitih i svetih, ne oblikuje ga u kalup, već ga oslobađa svih kalupa. Čuvajte se svega što  vas čini zavisnim. Većina takozvanih "predavanja" guruu završava razočaranjem, ako ne i tragedijom. Srećom, ozbiljan će se tražilac izvući na vreme, obogaćen mudrošću koju je stekao zahvaljujući tom iskustvu.

P: Sasvim je sigurno da predanost Sopstvu ima određenu vrednost.

M: Predati se Sopstvu znači predati mu sve svoje brige. To se ne može učiniti, to se događa  kad spoznate svoju istinsku prirodu. Verbalna predanost, čak iako je praćena iskrenim osećajima, nije gotovo ni od kakve važnosti i ruši se kod prvog stresa. Ona,  u  najboljem slučaju, odaje iskrenu nameru, ali ne i stvarnu činjenicu.

P: U Rg-vedi se spominje prvobitna joga (adhi joga), koja se sastoji od venčanja mudrosti (prađnja) i života (prana), što označava, barem sam tako ja shvatio, sjedinjenje to dvoje. Smatrate li da to znači i jedinstvo ispravnosti (dharma) i delovanja (karma)?

M: Da, upravo tako, pod uslovom da pod ispravnošću smatrate usklađenost sa svojom pravom prirodom, a pod delovanjem isključivo nesebičnu akciju koja nije motivisana  željom.  U  adhi jogi sam je život guru, a um je njegov učenik. Um osluškuje potrebe života, ali mu  ne zapoveda. Život teče prirodno i bez napora, a um uklanja prepreke koje stoje na putu njegovog večnog toka.

 

P: Nije li život po svojoj prirodi sklon ponavljanju? Neće li prepuštanje životnom toku voditi  do zastoja?

M: Život je sam po sebi beskrajno kreativan. Sićušna semenka tokom vremena postaje velika šuma. Um je nalik šumaru koji štiti beskrajni životni poriv postojanja i koji upravlja njime.

P: Shvati li se adhi joga kao služenje uma životu, ona predstavlja savršenu demokratiju. Svako živi svoj život u skladu sa svojim najvećim sposobnostima i znanjem i svi su učenici istoga gurua.

M: Može se i tako reći. Postoji mogućnost da zaista bude tako, ali sve dok osoba ne voli život  i dok mu ne veruje, sve dok ne ide za njim s ozbiljnošću i poletom, biće neozbiljno govoriti o jogi koja je kretanje u svesnosti i svest u akciji.

P: Jednom sam prilikom posmatrao kako planinski potok teče preko kamenja. Kod svakog kamena voda stvara virove na drukčiji način, u skladu s njegovim oblikom i veličinom. Nije li svaka osoba samo vrtloženje vode života koja prelazi preko njenog tela, a život je jedan i večan?

M: Virovi i voda nisu odvojeni. Smetnja u slobodnom protoku čini te svesnim vode. Svesnost je uvek u kretanju i u promenama. Ne postoji nepromenljiva svesnost. Nepromenljivost istoga trena u potpunosti briše svesnost. Čovek koji je lišen vanjskih i unutarnjih oseta gubi svest ili se uzdiže iznad svesnosti i nesvesnosti do stanja u kojem nema ni rođenja ni smrti. Svesnost se rađa samo kad se združe duh i materija.

P: Jesu li oni jedno ili dvoje?

M: To zavisi od reči koje koristite. Oni su jedno, dvoje ili troje. U procesu istraživanja troje postaje dvoje, a dvoje jedno. To se može uporediti s licem, ogledalom i odrazom lica  u ogledalu. Za svako dvoje potrebno je treće da bi ih ujedinilo. U sadhani vidiš troje kao dvoje, dok iznenada ne shvatiš da je dvoje jedno.

Dokle god vašu pažnju zaokuplja svet, nećete moći da spoznate svoje Sopstvo. Da bi ga spoznali, odvratite pažnju od sveta i okrenite je prema unutra.

P: Ne mogu uništiti svet.

M: Nema potrebe za tim. Samo shvatite da ono što vidite nije ono što uistinu  jeste.  Zahvaljujući procesu istraživanja, pojave će iščeznuti, a na površinu će izbiti stvarnost koja se nalazi u njihovoj pozadini. Ne trebate spaliti kuću da bi je napustili. Jednostavno izađite. Kuća postaje za vas zatvor jedino onda kad ne možete slobodno da ulazite i izlazite iz nje. Ja izlazim iz mentalne svesnosti i ulazim u nju lako i prirodno te je zbog toga svet za mene dom, a ne zatvor.

P: Ali, konačno, postoji li svet ili ne?

M: Ono što vidite kao svet zapravo je vaše Sopstvo. Možete ga nazvati kako god želite, ali sama činjenica neće se promijeniti. Služeći se filmom sudbine, vaša svetlost prikazuje slike na platnu.32 Vi ste gledalac, svetlost, slika i platno. Sami ste odabrali čak i sadržaj filma (sudbinu, prarabdha) pa ga samome sebi nametnuli. Duh voli da se igra i uživa u savladavanju prepreka. Što je zadatak teži, to je dublje i šire njegovo samoostvarenje.

 

 

 

 

 

32 Film je sećanje, kroz njegov oblik svetlost projektuje sliku sveta s kojom se identifikujemo kao nešto u što gledamo spolja. Sećanje (film) nastaje svakog trena naše identifikacije s telom, iluzije individualnosti, a to je nesvesnost Sebe. (Prim. I. A.)