54.  UTISAK 'JA DELAM' JE ROPSTVO

 

Pitalac: Mi smo bili odseli u ašramu Sathya Sai Babe neko vreme. Takođe smo proveli dva meseca u Sri Ramanashram-u u Tiruvannmalai. Sada smo na našem putu natrag u Sjedinjene Države, SAD.

M: Da li je Indija izazvala neku promenu u vama?

P: Osećamo da smo skinuli naš teret. Sri Sathya Sai Baba nam je rekao da sve prepustimo njemu, i da samo živimo svakodnevno, što ispravnije možemo. "Budite dobri, a ostalo ostavite meni!" - imao je on običaj da nam kaže.

M: Šta ste radili u Sri Ramanashramu?

P: Mi smo nastavili sa mantrom koju smo dobili od Gurua. Takođe smo meditirali. Nije bilo mnogo mišljenja ili učenja; mi smo samo pokušavali da budemo tihi, smireni. Mi smo na bhakti stazi, stazi ljubavi prema Bogu, i dosta oskudni u filozofiranju. Mi ne moramo mnogo da mislimo -  samo verujemo našem Guruu, i živimo svoje živote.

M: Većina bhakta poklonika veruju svom Guruu samo dok je sve dobro  sa  njima.  Kada nevolje dođu, oni osećaju razočarenje i odlaze u potragu za drugim Guruom.

P: Da, bili smo upozoreni na ovu opasnost. Pokušavali smo da primimo teškoće zajedno sa uspehom, lakoćom. Osećanje: "Sve je Milost", mora biti veoma jako.

Sadhu, Svetac, je hodao prema istoku, odakle je počeo da duva vrlo jak vetar. Sadhu se samo okrenuo i zakoračio na zapad. Mi se nadamo da živimo upravo tako - podešavajući se okolnostima koje su nam poslate od našeg Gurua.

M: Postoji samo život. Nema nikoga ko živi život.

P: To razumemo, ipak, mi neprestano činimo pokušaje da živimo naše živote umesto jednostavno da živimo. Stvaranje planova za budućnost je izgleda naša ukorenjena navika.

M: Bilo šta da vi planirate ili ne, život se nastavlja. Ali u samom životu mala  spirala  se pojavljuje, rađa se u umu, koja povlađuje u fantazijama i zamišlja sebe da dominira i kontroliše život. Život sam po sebi je bez želja i potpuno je ispunjen. Ali lažno sopstvo želi da se kreće ka ispunjenju i zadovoljstvu. Prema tome, ono je uvek angažovano u osiguranju čovekovog kontinuiteta. Život je bez straha i slobodan. Sve dok vi imate ideju da utičete na događaje, oslobođenje još nije za vas; sam utisak delovanja, biti uzrokom, je ropstvo.

P: Kako možemo da prevaziđemo dualitet činitelja, onog koji deluje, i urađenog?

M: Kontemplirajte život kao beskonačan, nepodeljen, uvek prisutan, uvek aktivan, dok ne ostvarite da ste jedno sa njim. To čak nije ni tako teško, jer ćete se vratiti vašem sopstvenom prirodnom stanju.

Jednom kada shvatite, ostvarite, spoznate da sve dolazi iznutra, da svet u kome vi živite nije projektovan vama, već od vas, vaš strah će prestati.

Bez ovog ostvarenja, vi identifikujete sebe sa spoljašnjim, kao što su telo, um, društvo, nacija, čovečanstvo, čak i sa Bogom ili Apsolutom. Ali sve ovo su bežanja od straha.

Samo onda kada prihvatite odgovornost za mali svet u kome živite, u kome je proces njegovog stvaranja, očuvanja i razaranja, transformacije, onda možete biti oslobođeni od vašeg zamišljenog, imaginarnog ropstva.

P: Zašto bih ja zamišljao sebe tako zapetljanim i bednim?

 

 

 

20   Zato što je individualno Ja lažno, ono proizvodi i lažan utisak da život nije (već) ispunjen i stoga bez želja,    da treba tek da dođe do ispunjenja. Želje postoje zbog lažnog osećaja nepotpunosti, ispunjenje želja je lažan pokušaj da se ostvari potpunost. Kada je bez iluzije Ja, čovek vidi da je postojanje u svakom trenutku potpuno i savršeno i zato su želje nepotrebne. (I. A.)

 

M: Vi to radite samo po navici. Promenite vaše načine osećanja i mišljenja, pregledajte ih, ustanovite ih i proučite neposredno. Vi ste u ropstvu zbog nepažnje. Pažnja oslobađa. Vi toliko mnogo stvari smatrate da je Istina. Počnite da se pitate da li je to tako. Najočiglednije stvari su najneverovatnije. Postavite sebi takva pitanja kao što su: "Da li sam  ja  stvarno rođen?", "Da li sam ja ovo ili ono?", "Kako ja znam da postojim?", "Mogu li ja da verujem u   sve ono što sam govorio o sebi samom?", "Ko su moji roditelji?", "Da li su oni mene stvorili ili sam ja stvorio njih?", "Ko sam ja uprkos svemu, konačno?"

Vi ste uneli toliko mnogo energije u izgrađivanje ropstva za samog sebe. Sada utrošite isto toliko energije za rušenje toga. U stvari, rušenje ropstva je vrlo lako, jer se lažno ruši samo kad se otkrije.

Sve se zasniva na ideji "JA JESAM". Proučite, istražite je vrlo pažljivo, potpuno. To  leži u korenu svih nevolja. To je vrsta kože koja vas odvaja od realnosti, istine. Realno je i unutar kože i sa njene spoljašnje strane, ali sama koža nije realna.

Ova ideja "JA JESAM" nije rođena sa vama. Vi ste mogli živeti vrlo dobro i bez nje. Ona je došla kasnije, zbog vaše identifikacije sa telom. Stvorila je iluziju odvojenosti tamo gde ona nije postojala. Ona vas je učinila strancem u vašem sopstvenom svetu i stvorila svet neprijateljstva i otuđenja. Bez osećaja "JA JESAM" život se nastavlja. Postoje trenuci kada  smo bez osećaja "JA JESAM", u miru i sreći. Sa povratkom "JA JESAM" nevolja počinje.

P: Kako čovek da se oslobodi od "ja" osećaja?

M: Vi morate de se bavite osećajem "ja", ako želite da ga se oslobodite. Posmatrajte ga u delovanju i u miru, kako on počinje i kako se završava, šta on želi i kako to dobija, sve dok ne vidite jasno i sve dok ne razumete potpuno.

Konačno, sve te joge, ma kakvi bili njihovi izvori i karakteri, imaju samo jedan cilj, da vas spasu od katastrofe, bede odvojenog postojanja, da ne budete besmislena mrlja na prostranoj i prelepoj slici.

Vi patite zato što ste otuđili sebe od realnosti i sada tragate za bekstvom od ovog otuđenja. Ne možete pobeći od svojih sopstvenih opsednutosti. Jednino možete da prestanete da ih negujete.

Pošto je "JA JESAM" lažno, ono želi da se nastavi, da traje. Realnost ne treba da se nastavlja - pošto zna sebe kao neuništivu, ona je nezainteresovana na uništenje oblika i izražajnosti. Da bi ojačali i stabilizovali "JA JESAM" mi činimo razne stvari - ali sve uzalud, jer se "JA JESAM" ponovo gradi od momenta do momenta. To je neprekidan rad i  jedino radikalno rešenje je rastopiti, raspršiti osećaj odvojenosti "ja sam takva i takva ličnost" jednom zauvek.

Postojanje ostaje, ali ne samo kao lično postojanje.

P: Ja imam određene duhovne ambicije. Da li moram da radim na njihovom ispunjenju?

M: Nema 'duhovnih' ambicija. Sve ambicije su u korist "JA JESAM". Ako želite da učinite istinski napredak, morate napustiti sve ideje o ličnim uspesima.

Ambicije takozvanih jogija su besmislene, apsurdne. Čovekova želja za ženom je sama po sebi nevina u poređenju sa pohlepom za večnim ličnim blaženstvom.

Um je prevarant, obmanjivač. Što više on izgleda pobožan, gora je prevara, veći je obmanjivač.

P: Ljudi vam dolaze vrlo često sa svojim svetovnim nevoljama i mole za pomoć. Kako vi znate šta ćete im reći?

M: Ja im jednostavno kažem ono što dođe u moj um toga trenutka. Ja nemam standardizovanu proceduru u odnosu sa ljudima.

P: Vi ste sigurni u Sebe. Ali kad ljudi dođu kod mene po savet, kako da budem siguran da je moj savet ispravan?

 

M: Posmatrajte u kakvom ste stanju, sa kog nivoa govorite. Ako govorite iz uma, možete pogrešiti. Ako govorite iz potpunog sagledavanja situacije, bez vaših sopstvenim mentalnih navika, vaš savet  bi mogao biti pravi odgovor.

Glavna stvar je biti potpuno svestan, budan, da niti ste vi, niti je čovek ispred vas samo telo; ako je vaša svesnost, probuđenost jasna i potpuna, greška je manje verovatna.