25.UM JE SAM PO SEBI UZNEMIRENOST

 

Pitalac:  Ja sam Šveđanin po rođenju. Sada podučavam Hatha Jogu u Meksiku i u SAD.

Maharadž:  Gde ste to naučili?

P: Imao sam učitelja u SAD, jednog indijskog svamija, monaha.

M: Šta vam je to donelo?

P: To mi je donelo dobro zdravlje i sredstva za život.

M: Sasvim dovoljno. Da li je to sve što želite?

P: Tragam za smirenošću uma. Ja osećam otvorenost prema svim svirepim stvarima učinjenim od takozvanih hrišćana u ime Hrista. Neko vreme bio sam izvan religije. Onda me je privukla joga.

M: Koliko ste napredovali, razvili se?

P: Studirao sam filozofiju joge i to mi je pomoglo.

M: Na koji način vam je to pomoglo? Pomoću kojih ste znakova vi zaključili da vam je to pomoglo? Bez sumnje, vrlo je prijatno to osetiti. Da li je zadovoljstvo sve što ste vi iskusili, dobili, od joge?

P: Radost blagostanja je nagrada od Hatha joge. Ali joga uglavnom donosi više od toga. Ona odgovara na mnoga pitanja.

M: Šta vi podrazumevate pod jogom?

P: Celokupno učenje Indije - evolucija, reinkarnacija, karma, itd.

M: U redu, vi ste dobili svo znanje koje ste želeli. Ali na koji način ste vi imali koristi od  toga?

P: To mi je dalo mir uma.

M: Da li je? Da li je vaš um u miru? Da li je vaše traganje završeno?

P: Ne, nije još.

M: Prirodno. Neće biti kraja tome, jer ne postoji tako nešto kao mir uma. Um znači uznemirenost; um je sam po sebi nesređenost. Joga nije svojstvo uma, niti je stanje uma.

 

P: Neku količinu mira ja sam dobio od joge.

M: Ispitajte dobro, detaljno, i vi ćete videti da um prepun vrvi od misli. On privremeno može biti prazan, ali to se dešava za kratko i ponovo se vraća u svoju uobičajenu rastresenost.  Smiren um nije miran, tih um. Vi kažete da hoćete da smirite svoj um. Da li je onaj ko želi da smiri svoj um, sam smiren?

P: Ne, ja nisam u miru. Tražim pomoć od joge.

M: Da li vidite protivrečnost? Mnogo godina vi tražite vaš mir uma. Vi ga niste mogli naći, jer on je u suštini, u osnovi. Uznemirujuće ne može biti u miru.

P: Postoji neko poboljšanje.

M: Mir koji vi želite da imate je vrlo lomljiv, nestalan; bilo koja mala stvar može da ga razbije. Ono što vi nazivate mirom je samo odsustvo uznemirenja. To je teško postići. Pravi mir ne  može da bude uznemiren. Možete li želeti mir uma koji je stalan?

P: Ja težim za tim.

M: Težnja je takođe oblik uznemirenosti.

P: Onda, šta ostaje?

M: Sopstvo nema potrebu da bude stavljeno na odmaranje. Ono je mir sam po  sebi, a ne u  miru. Jedino je um uznemiren. Sve što on zna je uznemirenost, sa njenim mnogim oblicima, načinima i stepenima. Prijatnost se smatra izvanrednom, a bol se opovrgava. Ono što  mi zovemo progresom samo je promena ili prelaz od neprijatnog ka prijatnom. Ali promene sa njima samima ne mogu nas dovesti do nepromenljivog, jer što god ima početak ima i kraj. Stvarno, istinito, ne počinje, ono samo otkriva sebe kao bespočetno i beskrajno, sveprisutno, nepokretno, najbolji pokretač, bezvremeno i nepromenljivo.

P: Dakle, šta treba osoba da radi?

M: Kroz jogu vi ste prikupili znanje i iskustvo. To se ne može poreći. Ali, od koje je to sve koristi vama? Joga znači sjedinjenje, spajanje. Šta ste vi ponovo sjedinili, spojili?

P: Pokušao sam da ponovo spojim ličnost sa stvarnim Sopstvom.

M: Ličnost (vyakti) je samo proizvod imaginacije, zamišljanja. Sopstvo je žrtva ovog uobraženja. To je smatrati sebe da smo ono što nismo, a što nas zarobljava,  vezuje.  Za personu, ličnost, se ne može reći da postoji sama od sebe; to je sopstvo koje veruje  da je  osoba, persona, i svesna je da je to. Iznad sopstva (vyakte) postoji, leži, nemanifestovano, avyakta, uzročnost uzroka svega. Čak i govoriti o ponovnom spajanju osobe sa Sopstvom nije ispravno, jer ne postoji osoba, persona, jedino mentalna projekcija koja daje lažnu sliku stvarnosti po ubeđenju.

Ništa nije bilo podeljeno i nema šta da se sjedinjuje.

P: Joga pomaže u traganju i pronalaženju Sopstva.

M: Vi možete naći ono što ste izgubili, ne možete naći ono što niste izgubili.

P: Da ja nisam nikada ništa izgubio, bio bih sada prosvetljen.  Ali,  nisam.  Ja tragam. Nije  li samo moje traganje dokaz da sam nešto izgubio?

M: To jedino pokazuje da vi verujete da ste nešto izgubili. Ko veruje? U šta se veruje da je izgubljeno? Da li ste vi izgubili osobu sličnu vama? Šta je Sopstvo za kojim tragate? Šta vi tačno očekujete da ćete pronaći?

P: Istinsko znanje o sebi.

M: Istinsko znanje o sebi nije znanje. To nije nešto što ćete vi naći traganjem, tražeći svuda.   To se ne može naći u prostoru i vremenu. Znanje je samo memorija, sećanje, način mišljenja, mentalna navika. Sve je to motivisano zadovoljstvom i bolom. Zato ste vi podstaknuti zadovoljstvom i bolom i u potrazi ste za znanjem. Biti ono što uistinu jesi, Sopstvo, je sasvim iznad svih podsticaja. Vi ne možete biti vi, Sopstvo, zbog nekog razloga. Vi ste vi, Sopstvo, a razlog nije potreban.

P: Radeći jogu ja ću naći mir.

 

M: Može li postojati mir odvojen od vas, Sopstva? Da li govorite iz sopstvenog iskustva, ili samo iz knjiga? Vaše knjiško znanje je korisno da se sa njim počne, ali uskoro ono mora biti ostavljeno, napušteno zbog direktnog iskustva, koje je po svojoj samoj prirodi neizrecivo.

Reči mogu da se koriste takođe za destrukciju, razaranje, od reči se stvaraju slike, sa rečima one se uništavaju. Vi ste sebe doveli u sadašnje stanje kroz verbalno mišljenje, morate iz toga izaći na isti način.

P: Ja sam dobio izvestan stepen unutarnjeg mira. Da li sam ja to izgubio, uništio?

M: Ono što je zadobijeno može biti ponovo izgubljeno. Jedino kada ostvarite istinski mir, mir koji nikad niste izgubili, taj mir će ostati sa vama, jer on nikad nije nigde otišao. Umesto da tražite ono što nemate, pronađite ono što nikad niste izgubili. To što je tu pre početka i posle kraja svega; ono koje nema rođenja ni smrti. To nepokretno stanje, koje nije pod uticajem, izveštačeno od rođenja i smrti tela ili uma, to stanje vi morate opaziti.

P: Kakav je smisao takve percepcije?

M: U životu ništa se ne može ostvariti bez prevazilaženja prepreka. Prepreke ka jasnoj percepciji, opažanju sopstvenog istinskog bića, su želja za zadovoljstvom i strah od bola.

To je zadovoljstveno-bolna motivacija, inicijativa,  koja stoji na putu. Istinska sloboda   od svih motivacija, podsticaja, stanje u kome se nijedna želja ne pojavljuje je prirodno stanje.

P: Takvo odustajanje od želja, da li to zahteva vreme?

M: Ako to ostavite vremenu biće potrebno milion godina. Odustajanje od jedne želje  za drugom, dug je proces sa krajem koji se ne sagledava. Ostavite vaše želje i stavove same i usredsredite svu pažnju na subjekat, Sopstvo, ka onome ko je iznad iskustva, želja i strahova. Pitajte: ko želi? Dopustite svakoj želji da vas vrati, podseti na vas, vaše Sopstvo.

P: Koren svih želja i strahova je isti - žudnja, traganje za srećom.

M: Sreća o kojoj vi možete misliti i težiti je samo fizičko ili mentalno zadovoljenje. Takvo  čulno ili mentalno zadovoljstvo nije istinito, apsolutna sreća.

P: Čak i čulna i mentalna zadovoljstva i glavni osećaj dobrobiti, blagostanja, koji se pojavljuje sa fizičkim i mentalnim zdravljem, moraju imati svoje korene u stvarnosti.

M: Oni imaju svoje korene u imaginaciji, zamišljanju. Čoveku kome je dat kamen i koji je ubeđen, siguran, da je to neprocenjiv dijamant biće jako zadovoljan dok ne shvati svoju pogrešku; na isti način zadovoljstva gube svoj ukus, čar, i bolovi svoju oštrinu, kad se upozna Sopstvo. Oboje se vide onakvim kakvi su - prinuđeni odgovori, odzivi, samo reakcije, impulsi, bolne privlačnosti i odbijanja. Obično bol i zadovoljstvo se doživljavaju kad se očekuju. To je sve stvar stečenih navika i ubeđenja.

P: Dobro, zadovoljstvo može biti imaginarno, zamišljeno. Ali bol je stvaran.

M: Bol i zadovoljstvo idu uvek zajedno. Sloboda od jednog znači slobodu i od drugog, od oboje. Ako vi ne brinete o zadovoljstvu, vi nećete biti uplašeni ni od bola.

Ali postoji sreća koja nije ni jedno ni drugo, koja je potpuno iznad. Sreća koju vi poznajete je opisiva i merljiva. Ona je objektivna, telesno-umna - tako se kaže. Ali objektivno  ne može biti vaše sopstveno. Bila bi velika greška identifikovati sebe sa nečim spoljašnjim. Ovo talasanje nivoa ne vodi nigde, ničemu. Realnost, istinitost je iznad subjektivnog i objektivnog, iznad svih nivoa, iznad svakog odredišta, razlikovanja. Najodređenije se može reći da spoljašnje nije izvor, temelj ili koren zadovoljstva, istinske sreće. Jer spoljašnje dolazi  iz  neznanja o stvarnosti, istinitosti, koja je neuništiva, iznad postojanja i nepostojanja.

P: Imao sam mnogo učitelja i sledio njihove doktrine, ipak, nijedan mi nije dao ono što sam želeo.

M: Želja da pronađete Sopstvo biće sigurno ispunjena ako ne budete želeli ništa drugo. Ali morate biti iskreni sa samim sobom da zaista ne želite ništa drugo. U međuvremenu vi želite mnogo drugih stvari i angažovani ste u njihovom ispunjavanju, traženju; vaš glavni cilj, svrha, može da kasni dok ne stasate mudriji i ne prekinete da budete podeljeni između kontradiktornih, suprotnih težnji. Idite unutra, bez skretanja, bez bilo kakvog gledanja spolja.

 

P: Ali moje želje i strahovi su još tu.

M: Gde su oni nego u vašoj memoriji, sećanju? Shvatite da je njihov koren u očekivanju rođenom iz sećanja i oni će prestati da vas opsedaju.

P: Ja sam razumeo vrlo dobro da je društvena služba jedan beskonačan zadatak, jer poboljšanje i raspad, propadanje, napredak i nazadovanje, idu ruku pod ruku. Mi to možemo videti na svim stranama i na svim nivoima. Šta mi preostaje?

M: Ma koji rad, posao da ste poduzeli, završite ga. Ne preduzimajte nove zadatke, jedino, ako to nije izazvano konkretnom situacijom patnje ili oslobađanja od patnje.

Prvo pronađite sebe, i slediće vas beskrajno blaženstvo, blagoslovi. Ništa ne koristi svetu tako kao odustajanje od profita, dobiti.

Čovek koji više ne misli o pojmovima gubitka i dobitka je stvarno nenasilan čovek, jer  je on iznad svakog konflikta, sukoba.

P: Da, ja sam uvek bio privučen idejom ahimse, nenasilja.

M: Izvorno, ahimsa znači kad se kaže: ’ne povredi’. Nije da prvo dolazi da se radi dobro, pošteno, nego prekidanje povređivanja; ne dodavanje na patnju.  Ugađanje  drugima  nije ahimsa.

P: Ja nisam govorio o ugađanju, već sam potpuno za pomaganje drugima.

M: Jedina pomoć vredna davanja je oslobađanje od potrebe za davanjem pomoći. Ponovljena pomoć nije pomoć uopšte. Nemojte govoriti o pomoći drugom sve dok ga ne možete staviti iznad svake potrebe za pomoći.

Možete pomoći drugom poukom i primerom i, iznad svega, svojim postojanjem, bićem. Ne možete dati ono što nemate i nemate ono što niste. Možete dati samo ono što jeste - a od toga možete dati neograničeno.

P: Ali, da li je istina da je svo postojanje bolno?

M: Šta bi drugo bio uzrok ovog univerzalnog traganja za zadovoljstvom? Da li sretan čovek traži sreću? Kako su ljudi uznemireni, nespokojni, kako  neprestano u pokretu, haosu! To je  zato što su oni u bolu i traže olakšanje u zadovoljstvu. Sva sreća koju oni mogu da zamisle je u obezbeđenju ponovljenog zadovoljstva.

P: Ako sam ja ono što sam, osoba - što smatram da jesam, i da ne mogu biti srećan, onda, šta treba da radim?

M: Vi možete jedino prestati da budete ono što vam izgleda da ste sad. Nema ničega okrutnog u onome što ja kažem. Probuditi čoveka iz noćne more, košmara, je milost, blagoslov. Vi ste došli ovde jer ste u bolu, i sve što ja kažem je: probudite se, upoznajte sebe, budite ono što jeste!

P: Kraj bola ne leži u sreći!?!

M: Kada spoznate da ste iznad oba: i bola i zadovoljstva, daleko i nesavladivi, onda prestaje gonjenje, jurenje sreće i rezultirajućeg bola takođe. Jer bol navodi na zadovoljstvo, traga za zadovoljstvom, a zadovoljstvo završava u bolu sigurno, neizbežno.

P: U konačnom, krajnjem stanju, ne može biti nikakve sreće.

M: Niti bola. Samo sloboda. Sreća zavisi od nečega, ovoga ili onoga, bilo čega, i može biti izgubljena; sloboda od svega ne zavisi od ničega i ne može biti izgubljena. Sloboda od bola, patnje, nema uzrok i prema tome, ne može biti uništena. Ostvarite tu slobodu.

P: Nisam li ja rođen da patim kao rezultat moje prošlosti? Da li je sloboda uopšte moguća? Da li sam ja rođen po svojoj sopstvenoj volji? Nisam li ja samo kreatura, stvor?

M: Šta je rođenje i smrt nego početak i kraj toka događaja i umne svesnosti? Zbog ideje o odvojenosti i ograničenosti zbivanja su bolna. Trenutno olakšanje od bola mi nazivamo zadovoljstvom - i gradimo kule u vazduhu, zamkove u oblacima, nadajući se beskrajnom zadovoljstvu, uživanju, koje mi nazivamo srećom.

Sve je to nesporazum, nerazumevanje i zloupotreba. Probudite se, idite iznad, živite istinski.

 

P: Moje je znanje ograničeno, a moja snaga, neznatna.

M: Budući da je izvor za oboje, Sopstvo je iznad oba: i znanja i snage. Opažanje je u umu. Priroda Sopstva je čista svesnost, čisto svedočenje, neuslovljeno, nedotaknuto prisustvom ili odsustvom znanja ili naklonosti, simpatije.

Ostvarite vaše biće, Sopstvo, izvan ovog tela od rođenja do smrti i svi vaši problemi će biti rešeni. Poteškoće postoje zato što vi verujete da ste rođeni i da ćete umreti.

Ne obmanjujte sebe i budite slobodni. Vi niste osoba, persona.