27. UBIJANJE POVREĐUJE UBICU - NE UBIJENOG

 

Pitalac: Pre hiljadu godina čovek je živeo i umro. njegov identitet, antahkarana, se ponovo pojavio u novom telu. Zašto se on ne seća svog prethodnog života? I ako se seća, može li sećanje biti doneseno u svesnost?

Maharadž: Kako vi znate da se ista osoba pojavila u novom telu? Novo telo može da znači i potpuno novu osobu u isto vreme.

P: Zamislite zdelu ghija, indijskog butera. Kada se zdela razbije, buter ostaje i može biti prenesen u drugu zdelu. Stara zdela ima svoj sopstveni miris, nova - svoj sopstveni. Buter će nositi miris od zdele do zdele. Lični identitet je prenosan od tela u telo.

M: To je u redu. Kad postoji telo, njegove posebnosti, specifičnosti, utiču na osobu, personu. Bez tela mi imamo čist identitet u smislu : "JA JESAM". Ali kad se vi rodite u novom telu, gde je svet prethodno doživljen?

P: Svako telo doživljava svoj sopstveni svet.

M: U sadašnjem telu postoji staro telo - da li je ovo samo ideja, ili je to sećanje?

P: Ideja, naravno. Kako se može seliti mozak onoga što nije iskusio, doživeo?

M: Vi ste odgovorili na svoje sopstveno pitanje. Zašto se igrate sa idejama? Budite zadovoljni sa onim u šta ste sigurni. A jedina stvar u koju vi možete biti sigurni je "JA JESAM". Ostanite   s tim, i odbacite sve drugo. To je joga.

P: Ja to mogu odbaciti samo verbalno. U najboljem slučaju ja se samo sećam da ponavljam formalnu rečenicu: ’Ovo nisam ja, ovo nije moje, ja sam iznad svega ovoga’.

M: Sasvim dovoljno. Prvo verbalno, zatim mentalno, i emocionalno, potom u akciji, delovanju. Posvetite pažnju realnosti unutar vas i to će doneti svetlost. To je kao bućkanje mleka za buter. Činite to ispravno i marljivo i rezultat će sigurno doći.

P: Kako može apsolutno biti rezultat procesa, postupka?

M: Vi ste u pravu, relativno ne može evoluirati u apsolutno, ali relativno može blokirati, zaustaviti apsolutno, upravo kao što ne bućkanje mleka može da spreči da se odvoji buter.

Realno je ono koje stvara težnju; unutarnje podstiče spoljašnje, a spoljašnje odgovara, odaziva se, u učešću, korisnosti i naporu, pokušaju.

Ali u konačnom, apsolutnom, ne postoji unutarnje, niti spoljašnje, svetlost svesnosti je oboje, i stvoritelj i stvoreno, iskušenik i iskustvo, telo i otelovljeno.

Vodite brigu o sili koja projektuje sve ovo i vaši problemi će biti rešeni, biće im kraj.

P: Šta je sila koja projektuje?

M: To je imaginacija, zamišljanje, potpomognuta željom.

P: Ja sam sve ovo, ali nema sile nad tim.

M: Ovo je jedna vaša zabluda, rođena iz žudnje za rezultatima.

P: Šta nije u redu sa namernim, svrsishodnim delovanjem?

M: To ne važi, ne funkcioniše. U ovim stvarima, pojavama, nije pitanje svrhe, niti akcije. Sve  što je potrebno jeste da slušate, sećate se, pamtite, razmislite. To je kao uzimanje hrane. Sve  što vi možete da učinite jeste da pregrizete, sažvaćete i progutate. Sve drugo je podsvesno i automatski. Slušajte, sećajte se, pamtite i razmislite - um je i jedno i drugo, oboje, i glumac i pozornica. Sve je od uma, a vi niste um. Um stvara svet i sve predivne, čudesne njegove raznolikosti.

Upravo kao što u dobroj drami ima svih vrsta karaktera i situacija, tako i vi trebate od svega po malo da bi stvorili svet.

P: Niko ne pati u drami.

M: Ne poistovećujte sebe sa svetom i nećete patiti.

P: Drugi hoće.

 

M: Onda stvorite svoj svet savršenim, na sve moguće načine. Ako verujete u Boga, radite sa njim. A ako ne, postanite Jedno. Ili gledajte na svet kao na igru, ili posao u njemu, sa svom svojom snagom. Ili oboje.

P: Šta je sa identifikacijom umirućeg čoveka. Šta se tu dešava kad je on mrtav? Da li se vi slažete da on nastavlja u drugom telu?

M: Nastavlja se, a ipak i ne. Sve zavisi kako vi gledate na to. Šta je identitet ličnosti na kraju krajeva? Nastavak u sećanju? Možete li vi govoriti o identitetu bez sećanja?

P: Da, mogu. Dete može da ne zna svoje roditelje, ipak nasledne karakteristike će biti tu.

M: Ko ih identifikuje? Neko sa memorijom da ih registruje i uporedi. Zar ne vidite da je memorija osnova vašeg mentalnog života? A identitet, ličnost, je samo obrazac događanja u vremenu i prostoru. Promenite obrazac ponašanja, stil života, i vi ste promenili čoveka.

P: Stil ponašanja je značajan i važan. On ima svoju sopstvenu vrednost. Govoreći  da  je izatkana šara samo obojeni konac, vi gubite ono najvažnije - lepotu toga. Ili opisujući knjigu  kao papir sa mrljama mastila i bojama vi propuštate njen smisao. Identitet je vredan, jer je on osnova individualiteta, posebnosti koji nas čini jedinstvenim i nezamenjivim. "JA JESAM" je intuicija, direktno znanje jedinstvenosti.

M: Da i ne. Identitet, individualnost, jedinstvenost - su najvrednije stvari, vidovi uma, ali samo od uma. ’Ja sam sve što jeste’ takođe je jedno iskustvo, jednako vredno. Posebno i univerzalno su nerazdvojni, oni su dva aspekta Bezimenog, opšteg. Kako gledamo spolja i iznutra? Naravno, reči samo spominju, ali ne prenose. Pokušajte da odete iznad reči.

P: Šta umire sa smrću?

M: Ideja ’Ja sam telo' umire, svedok ne.

P: Đaini veruju u mnoštvo svedoka, večno odvojenih.

M: To je njihova tradicija zasnovana na iskustvu nekih velikih ljudi. Jedan svedok odražava  sebe u bezbrojnim telima kao "JA JESAM". Sve dotle dok tela, ma kako savršena, traju, "JA JESAM" se pojavljuje kao mnoštvo. Iznad tela postoji samo Jedno.

P: A Bog?

M: Spasitelj je osoba (ličnost) čije je telo svet. Bezimeno je iznad svih Bogova.

P: Šri Ramana Maharši je umro. Kakvu razliku to čini njemu? M: Nikakvu. Ono je što je i bio - Apsolutna Istina, Realnost. P: Ali za običnog čoveka smrt je različita.

M: Ono što on misli o sebi da je pre smrti, on nastavlja da bude i posle smrti. Njegova sopstvena predstava o sebi preživljava.

P: Prošlog dana ovde je bio razgovor o korišćenju  životinjske  kože pri meditaciji,  itd. od  strane mudraca. Ja nisam bio ubedljiv. Lako je opravdati sve u vezi sa tradicijom i običajem. Običaji mogu biti okrutni, a tradicija korumpirana. One objašnjavaju ali ne opravdavaju.

M: Nikad nisam nameravao da kažem da bezakonje prati samoostvarenje. Oslobođen čovek je ekstremno onaj ko se pridržava zakona. Ali njegovi zakoni su zakoni od njegovog istinskog Sopstva, ne od njegovog društva. Ove on posmatra, ili krši, saglasno okolnostima i potrebama. Ali on neće biti nikad izmišljen, nestvaran i nasilan.

P: Ono što ja ne mogu da prihvatim je opravdavanja sa običajem i navikom.

M: Razlike leže u našim različitim tačkama gledanja. Vi govorite iz tela-uma. Moj govor je od svedoka. Razlika je temeljna.

P: Ipak, surovost je surovost.

M: Niko vas ne prisiljava da budete okrutni.

P: Zloupotrebiti druge ljude je okrutno i kada je ovlašćeno.

M: Ako pažljivo zagledate u proces života, vi ćete naći surovost svuda, jer život hrani život. Ovo je činjenica, ali to ne čini da se vi osećate krivim pošto ste živi!

 

Vi počinjete život surovosti stvarajući svojoj majci mnoge teškoće. Do poslednjeg dana vašeg života vi ćete se takmičiti za hranu, odeću, prevoz, održavanje tela, boriti se za njegove potrebe, želeti da budete sigurni u svetu nesigurnosti i smrti.

Iz životinjske tačke posmatranja biti ubijen nije gore od umiranja; sigurno bolje od bolesti i senilnog, starosnog propadanja.

Okrutnost leži u motivu, ne u činjenici. Ubijanje povređuje ubicu, ne  ubijenog.

P: Slažem se, onda se ne smeju prihvatiti usluge lovaca i mesara.

M: Ko želi da vi prihvatite?

P: Vi prihvatate.

M: To je kako vi vidite mene. Kako brzo vi optužujete, osuđujete, izričete presudu i izvršavate kaznu. Zašto počinjete sa mnom, a ne sa samim sobom?

P: Čovek kao vi treba da bude primer.

M: Da li ste vi spremni da sledite moj primer? Ja sam mrtav za svet, ja ne želim ništa, čak ni da živim. Budite kao ja, radite ono što ja radim. Vi me optužujete za moju odeću i hranu; dok ja jedino gledam na vaše motive; ako vi verujete da ste telo i um i delujete po tome, vi ste krivac, grešnik, najveće okrutnosti - okrutnosti prema vašem sopstvenom, istinskom biću. U poređenju s tim sve ostale okrutnosti se ne računaju.

P: Vi se zaklanjate u tvrđenju da vi niste telo. Ali vi kontrolišete telo i odgovorni ste za sve što ono čini. Dati telu potpunu autonomiju bilo bi imbecilno, maloumno, ludo.

M: Smirite se. Ja sam takođe protiv svakog ubijanja životinja zbog mesa i krzna, ali ja odbijam da tome dam prvo mesto. Vegetarijanstvo je dostojan razlog, ali ne najbitniji; svi razlozi služe najbolje onome čoveku koji se vratio svome izvoru.

P: Kada sam bio u Šri Ramanašramu, osećao sam Bhagavana svuda u njemu, sveprisutnog, sveprimetnog, sveopažajućeg.

M: Imali ste potrebnu veru. Oni koji imaju istinsku veru u njega, videće ga svuda i u svako vreme. Sve se dešava u saglasnosti s vašom verom, a vaša vera je  konstruktor vaše želje.

P: Vera koju vi imate u sebi, nije li ona takođe stvaralac želje?

M: Kada kažem: "JA JESAM", ja ne mislim o odvojenom entitetu, biću, sa telom kao svojim nukleusom, jezgrom. Ja mislim na ukupnost postojanja, okean svesnosti, celokupan univerzum svega što on jeste i zna. Ja nemam ništa da poželim, jer sam potpun zauvek.

P: Možete li dotaći, posmatrati unutarnji život drugih ljudi?

M: Ja sam ljudi!

P: Ne mislim o identitetu suštine, niti o sličnosti oblika. Ja mislim o stvarnom ulasku u umove i srca drugih i učestvovanje u njihovim ličnim iskustvima. Možete li vi patiti i radovati se sa mnom, ili vi samo zaključujete ono što ja osećam iz posmatranja i analogije.

M: Sva bića su u meni. Ali spuštanje, ulazak u mozak i sadržaj mozga drugog, zahteva specijalan trening. Nema ničega što se ne bi moglo dosegnuti treningom.

P: Ja nisam vaša projekcija, izraz, niti ste vi moja. Ja sam u svom sopstvenom stanju, ne samo kao vaša kreacija. Ova gruba, sirova filozofija imaginacije i projektovanja, građenja, ne odnosi se na mene. Vi ste me lišili sve realnosti. Ko je slika čega? Vi ste moja slika ili sam ja vaša? Ili sam ja slika u mojoj sopstvenoj slici! Ne, nešto je pogrešno negde.

M: Reči izdaju, odaju svoju prazninu. Istinito, realno ne može biti opisano, to mora biti doživljeno, iskušano. Ja ne mogu naći bolje reči od onih koje znam. Ono što ja kažem može izgledati smešno. Ali ono što reči pokušavaju da prenesu je najviša istina. Sve je jedno, mi mnogo cepidlačimo. I sve je urađeno da zadovolji jedan izvor i cilj svake  želje,  koji mi svi znamo kao "JA JESAM".

P: Bol je taj koji je izvor želje. Osnovni cilj želja je pobeći od bola.

M: Šta je u osnovi bola? Neznanje o sebi. Šta je koren želje? Žudnja da pronađemo sebe. Sva kreacija teško radi za sebe samu i neće stati sve dok se ne vrati tome, svome izvoru.

P: Kad će se ona vratiti?

 

M: Ona se može vratiti kad god vi to zaželite.

P: A svet?

M: Možete ga uzeti sa sobom.

P: Moram li ja čekati sa pomaganjem svetu dok ne ostvarim savršenstvo?

M: Na svaki način pomozite svetu. Nećete pomoći mnogo, ali će napor učiniti da napredujete, rastete. Nema ništa lošeg u pokušavanju da se pomogne svetu.

P: Sigurno da je bilo ljudi, običnih ljudi, koji su pomogli mnogo.

M: Kada dođe vreme da svetu treba pomoć, neki ljudi dobijaju volju, mudrost i moć da učine velike promene.