53.  U SVEVIŠNJEM SE RAĐA SVEDOK

 

Pitalac: Pre nekih četrdesetak godina J. Krishnamurti je rekao da postoji samo život i da svi razgovori o personalnostima i individualnostima nemaju osnove u realnosti. On nije pokušao da opiše život - samo je rekao da život nema potrebe i ne može biti opisan, ali može biti potpuno doživljen, iskušen, ako su prepreke za njegovo iskušavanje otklonjene. Glavna prepreka leži u našoj ideji, i predanošću vremenu, u našoj navici da iščekujemo budućnost u svetlosti prošlosti. Ukupna suma prošlosti postaje "ja sam bio", nada za budućnost postaje "ja ću biti", a život je

 

stalni napor da se pređe od onoga "ja sam bio" do onoga "ja ću biti". Sadašnji trenutak, "sada"  je izgubljeno iz vida. Maharadž govori o "ja jesam". Da li je to obmana, kao "ja sam bio" i "ja    ću biti", ili postoji nešto realno u vezi toga? I ako je "ja jesam" takođe jedna obmana, kako da   se osoba oslobodi od toga? Sam pojam ja jesam oslobođen od "ja jesam" je besmislenost. Postoji li nešto realno, nešto trajno  u vezi sa "ja jesam" za razliku od "ja sam bio" ili "ja  ću  biti", koji se menjaju sa vremenom, jer uskovitlane memorije stvaraju nova nadanja?

Maharadž: Sadašnje "ja jesam" je isto tako lažno kao i "ja sam bio" i "ja ću biti". To je samo jedna ideja u umu, jedna impresija oslobođena iz memorije, a odvojeni identitet  je  stvara lažnom. Ova navika obraćanja lažnom centru mora biti prekinuta, završena; utisak: "Ja vidim", "ja jesam", "ja mislim", "ja radim", mora iščeznuti iz polja  vaše svesnosti; ono što ostaje kad lažno iščezne je realno, istinito.

P: Zašto ovaj veliki govor o eliminaciji sebe (Ja)? Kako može sebe  (Ja) da eliminiše  samo sebe? Koja vrsta metafizičke, tajanstvene akrobatike može dovesti do iščezavanja akrobate? Na kraju on će nestati, jako ponosan na svoje nestajanje.

M: Nemate potrebu da jurite "ja jesam" da biste ga uništili. Vi to ne možete. Jedino što je potrebno je iskrena težnja za istinom, realnošću. Mi to nazivamo atma-bhakti, ljubav prema Svevišnjem; ili moksha-sankalpa, odlučnost da se bude slobodan od lažnog. Bez ljubavi i voljom inspirisanom ljubavlju ništa ne može biti urađeno.

Samo govoriti o Realnosti, Istini, bez ikakvog rada u vezi toga je poražavajuće. Mora postojati ljubav u odnosu između osobe koja kaže "ja jesam" i posmatrača tog "ja jesam".

Sve dok posmatrač, unutarnje Sopstvo, "više" Sopstvo, smatra sebe odvojenim od posmatranog, "nižeg" sopstva (’Ja’), ono ga prezire i osuđuje, rešenje je bez nade.

Jedino kad posmatrač, vyakta, prihvata ’Ja’ vyakti, kao projekciju ili manifestaciju sebe, i tako reći, smatra da je ’Ja’ u Sopstvu, dualnost "Ja" i "ovo" nestaje i u istovetnosti unutarnjeg i spoljašnjeg Svevišnja Realnost, Istina, manifestuje Sebe.

Ovo jedinstvo gledaoca i viđenog se ostvaruje kad posmatrač postane svestan sebe kao posmatrača; on više nije zainteresovan za viđeno, koje je on svakako, ali takođe je zainteresovan da bude zainteresovan, dajući pažnju pažnji, probuđenost probuđenosti. Nežna, prijatna duhovna probuđenost je presudan faktor koji dovodi Realnost, Istinu, u centar pažnje. P: Saglasno Teozofima i ujedinjenim okultistima, misticima, čovek se sastoji od tri aspekta: personalnosti, individualnosti, i duhovnosti.

Iznad duhovnosti je Božanstveno, Bog.

Personalnost je striktna i valjana samo za jedno rođenje. Ona počinje sa rođenjem tela i završava se sa rođenjem sledećeg tela. Jednom završena, završena je za svagda; ništa ne ostaje od nje, osim nekoliko slatkih ili gorkih lekcija.

Individualnost počinje sa animalnim čovekom i završava se sa potpuno humanim.

Rascep između personalnosti i individualnosti je karakteristika naših sadašnjih dana u čovečanstvu. Sa jedne strane individualnost sa svojom težnjom za istinom, dobrotom i  lepotom, a sa druge strane jedno ružno naprezanje između navike i ambicije, straha i pohlepe, pasivnosti i nasilja.

Duhovni aspekt je još u neizvesnosti. On ne može da se manifestuje u atmosferi dualnosti. Samo kada je personalnost ponovo sjedinjena sa individualnošću i postane ograničena, verovatno, ali istinit izraz toga je da svetlost, ljubav i lepota duhovnog se  pojavljuju kao njihovi sopstveni.

Vi učite o vyakti, vyakta i avyakta, posmatraču, posmatranom i činu posmatranja. Da li se to slaže sa drugim gledanjem?

M: Da, kada vyakti, posmatrač, spozna da on ne postoji odvojeno od vyakta, posmatranog, i vyakta, posmatrano, vidi vyakti, posmatrača, kao svoj sopstveni izraz, onda mir i tišina stanja avyakte, čina posmatranja dolazi u postojanje.

 

U stvarnosti, ovo troje su jedno; vyakta, posmatrano, i avyakta, posmatranje, su nerazdvojni, dok je vyakti, posmatrač, čulno-osećajno-misaoni proces, zasnovan na telu sačinjenom i održavanom od pet elemenata.

P: Kakav je međusobni odnos između vyakta, posmatranog, i avyakte, posmatranja?

M: Kako može postojati odnos kad su oni jedno? Sav razgovor oko odvojenosti i odnosa je zbog iskrivljenog i izopačenog, neistinitog uticaja ideje "ja sam telo".  Spoljašnje  Sopstvo, vyakti, je samo projekcija telo-uma, unutarnjeg Sopstva, vyakta, koje je opet samo izraz Svevišnjeg Sopstva, avyakta, koje je sve i ništa.

P: Postoje Učitelji koji neće da govore o višem i nižem Sopstvu. Oni posmatraju čoveka kao   da samo postoji kao niže Sopstvo. Niti Buda, niti Hrist nisu nikad spomenuli Više Sopstvo. Krišnamurti takođe se podsmehuje bilo kom pominjanju Višeg Sopstva. Zašto je to  tako?

M: Kako može biti dva Sopstva u jednom telu?! "Ja jesam" je jedno. Ne postoji "više ja jesam"  i "niže ja jesam". Sva stanja uma su prisutna u duhovnoj svesnosti, budnosti, i postoji identifikacija, poistovećivanje sa njima.

Objekti posmatranja nisu ono što izgleda da jesu, i ponašanja koja se s njima dešavaju nisu ono što bi trebalo da budu. Ako vi mislite da Buda, Hrist ili Krišnamurti govore personi, osobi, vi grešite. Oni znaju vrlo dobro da je vyakti, posmatrač, spoljašnje Sopstvo, samo senka vyakte, posmatranog, unutarnjeg Sopstva, i Oni samo upućuju i obraćaju se, savetuju, vyakta-i, posmatranom.

Oni kažu njemu, posmatranom, da pazi na spoljašnje Sopstvo, da ga vodi i da mu pomaže, da se oseća odgovornim za njega; ukratko, da bude potpuno svesno njega.

Duhovna svesnost dolazi od Svevišnjeg i obuhvata unutarnje Sopstvo; takozvano spoljašnje Sopstvo je samo deo čovekovog postojanja od koga on nije svestan duhovno.

Čovek može biti svestan mentalno, jer je svako biće svesno mentalno, ali čovek nije probuđen, svestan duhovno.

Ono što je obuhvaćeno u probuđenosti, duhovna svesnost, postaje unutarnje i zavisi od unutarnjeg. Ovo se može postaviti i drugačije: telo definiše spoljašnje Sopstvo, svesnost unutarnje Sopstvo, a u čistoj probuđenosti, duhovnoj svesnosti, Svevišnji je dosegnut.

P: Vi kažete da telo određuje spoljašnje Sopstvo. Pošto vi imate telo, da li vi takođe imate spoljašnje Sopstvo?

M: Trebao bih, kad sam vezan za telo i smatram ga da je moje.

P: Ali vi ste duhovno svesni njega i brinete o njegovim potrebama.

M: Suprotno je bliže istini - telo zna mene i duhovno je svesno  je  mojih potreba. Ali nije  stvarno ni tako. Ovo telo se pojavljuje u vašem umu, u mom umu ničega nema.

P: Da li hoćete da kažete da ste vi sasvim nesvesni da imate telo?

M: Suprotno, ja sam svestan da nemam telo.

P: Vidim da pušite?!

M: Tačno tako. Vi me vidite da pušim. Otkrite za sebe kako ste došli do saznanja da me vidite da pušim, i vi ćete lako shvatiti da je to vaše "ja sam telo" stanje uma odgovorno, uslovno, za ovu ideju "ja vas vidim da pušite".

P: Postoji telo, a postojim i ja. Ja znam telo. Osim toga, šta sam ja?

M: Ne postoji "ja" odvojeno od tela, niti sveta. Svo troje se pojavljuju i nestaju zajedno. U osnovi je osećaj "ja jesam". Idite iznad toga.

Ideja: "Ja nisam telo" je samo protivotrov ideji "ja sam telo", koja je lažna. Šta je to "ja jesam"? Dok vi ne znate sebe, šta drugo možete saznati?

P: Iz onoga što kažete ja zaključujem da bez tela ne može biti oslobođenja. Ako je ideja "ja nisam telo" ta koja vodi oslobođenju, prisustvo tela je bitno.

M: Sasvim ispravno. Bez tela, kako bi mogla ideja "ja nisam telo" postojati? Ideja "ja sam slobodan" je isto tako lažna kao i ideja "ja sam zarobljen". Pronađite "ja jesam" zajedničko za oboje i idite iznad.

 

P: Sve je samo san.

M: Sve su to samo reči, od kakve su koristi one vama? Vi ste upetljani u tkanje verbalnih definicija i formulacija. Idite iznad vaših koncepata i ideja; u tišini, smirenju od želja i misli,  Istina se pronalazi.

P: Čovek mora da se seti, ne samo da se seti. Kakav zadatak!

M: To ne može biti urađeno, naravno. To mora da se desi. A to se dešava kada vi zaista vidite potrebu za tim. Ponovo, ponavljam, ozbiljnost, iskrenost je zlatni ključ.

P: U pozadini mog uma postoji zujanje, koje se neprekidno odvija. Brojne, neodlučne, konfuzne misli se roje, motaju se, i bruje, žagore i ovaj bezoblični oblak je uvek sa mnom. Da li je tako isto i sa vama? Šta je u pozadini, temelju vašeg uma?

M: Tamo gde nema uma, nema pozadine uopšte. Ja sam sav napred, na čelu, ne pozadi! Praznina govori, Praznina ostaje.

P: Da li je neko sećanje ostalo?

M: Nijedno sećanje prošlog zadovoljstva ili bola nije ostalo. Svaki momenat je novorođeni.

P: Bez sećanja vi ne možete biti mentalno svesni.

M: Naravno da sam svestan i potpuno probuđen, duhovno svestan, toga. Ja nisam drvena klada. Uporedite svesnost i njen sadržaj sa oblakom. Vi ste unutar oblaka, dok ga ja posmatram. Vi ste izgubljeni u njemu, teško sposobni da vidite i vrhove vaših prstiju, dok ja vidim oblak i mnogo drugih oblaka i plavo nebo takođe, i Sunce, Mesec, zvezde. Realnost je jedna za nas oboje, ali za vas je to zatvor, dok je za mene dom.

P: Vi ste govorili o personi-vyakti, svedoku-vyakta i Svevišnjem-avyakta. Koje dolazi prvo? Koje se prvo javlja?

M: U Svevišnjem se svedok pojavljuje.

Svedok stvara personu, osobu, i misli o sebi da je odvojen od nje. Svedok vidi da se persona pojavljuje u mentalnoj svesnosti, koja se opet pojavljuje u svedoku.

Ostvarenje temeljnog jedinstva je posao Svevišnjeg. To je moć iznad svedoka, izvor iz koga sve proističe. On ne može biti dosegnut dok ne postoje jedinstvo i ljubav i uzajamna pomoć između persone i svedoka, dok delanje nije u harmoniji sa postojanjem i spoznavanjem.

Svevišnji je oboje: i izvor i plod takve harmonije.

Dok  vam govorim,  ja  sam u stanju  odvojene, ali srdačne, nežne,  duhovne  svesnosti,

turiya.

Kada se  ova duhovna svesnost  podigne naviše,  na viši nivo,  iznad sebe, vi je   možete

nazvati Svevišnje Stanje, turiyatita.

Ali Temeljna Stvarnost je iznad duhovne svesnosti, iznad tri stanja bivanja i nebivanja. P: Kako to da je ovde, sa vama, moj um angažovan u uzvišene teme i snalazi se lako boraveći  u njima, družeći se sa njima, i prijatno se oseća. A kad se vratim kući ja uviđam da sam zaboravio sve što sam ovde naučio, brinući se i plašeći se, nesposoban da se setim moje istinske prirode čak i za trenutak. Šta tu može biti uzrok?

M: To je vaša detinjatost kojoj se vraćate. Vi još niste potpuno odrasli; postoje nivoi koji su ostali nerazvijeni jer im nije posvećena pažnja, nisu negovani. Samo dajte punu pažnju na ono  što je u vama grubo, nasilno, i primitivno, neumereno, i neljubazno, sirovo, potpuno detinjasto    i vi ćete sazreti. Bitna je zrelost srca i uma. Ona dolazi bez napora i lako kada su glavne prepreke otklonjene - nepažnja, nesvesnost.

U svesnosti, duhovnoj probuđenosti, vi napredujete, sazrevate.