62.  U SAMOSVESNOSTI VI UČITE O SEBI

 

Pitalac: Često ponavljano iskustvo učenika je da oni nanose štetu svojim Guruima. Oni prave svoje planove i ispunjavaju ih, uopšte ne razmatrajući Guruove želje, savete. Na kraju ostaje samo Guruova beskrajna briga, a gorčina za njegove učenike.

Maharadž:  Da, to se dešava.

P: Ko prisiljava Gurua da se izlaže ovim ponižavanjima?

M: Guru je u suštini bez želje. On vidi šta se dešava, ali ne oseća težnju da interveniše, ometa. On ne bira, ne donosi odluke. Kao savršen svedok, on posmatra šta se dešava i ostaje nedodirnut.

P: Ali njegov rad trpi.

M: Pobeda je uvek njegova - na kraju. On zna da ako učenici ne uče iz njegovih reči, oni će naučiti iz njihovih sopstvenih grešaka. Iznutra on ostaje tih i smiren. On nema osećaj da je odvojena persona, osoba. Ceo Univerzum je njegov sopstveni, uključujući njegove učenike sa njihovim sitnim planovima. Ništa posebno ne utiče na njega, ili, što dolazi na isto, ceo Univerzum utiče na njega u jednakoj meri.

P: Postoji li takvo nešto kao Guruova Milost?

M: Njegova milost je stalna i univerzalna. Ona se ne daje jednome, a uskraćuje drugome.

P: Kako to utiče na mene lično?

M: Guruova milost je ta pomoću koje je vaš um angažovan u traganju za istinom, i  sa njegovom milošću vi ćete je i naći. To deluje sigurno prema konačnom cilju. I to je za sve.

P: Neki učenici su spremni, sazreli, a neki nisu. Ne mora li Guru da izvrši izbor  i donosi odluke?

M: Guru zna Konačno, Cilj, i nepopustljivo pokreće učenika prema tome. Učenik je pun prepreka, nesavršenosti, koje on sam mora prevazići. Guru nije tako mnogo zabrinut zbog površnosti učenikovog života. To je kao gravitacija. Plod mora pasti kad se više ne drži.

P: Ako učenik ne zna cilj, kako on može stvarati prepreke?

M: Guru je pokazao cilj, prepreke otkriva učenik. Guru nema prioritete kao oni koji poseduju prepreke i prevazilaze ih, ostavljajući sve iza sebe. U realnosti učenik nije različit od Gurua. On je isti bezdimenzionalni centar percepcije, opažanja i ljubavi u akciji. Samo njegova imaginacija, maštanje i identifikacija sa zamišljenim su ono što ga zarobljava i pretvara u personu. Guru je malo zabrinut oko persone. Njegova pažnja je više usmerena ka unutarnjem posmatraču, svedoku. Cilj posmatrača jeste da razume i pomoću toga eliminiše personu. Dok postoji milost  s jedne strane, mora postojati posvećenost zadatku s druge.

P: Ali persona ne želi da bude odstranjena.

M: Persona je samo rezultat nerazumevanja. U realnosti, ne postoji takva stvar persona. Osećanja, misli, i delovanja jure ispred posmatrača u beskonačnim nizovima, ostavljajući  tragove u mozgu i stvarajući iluziju kontinuiteta. Odraz posmatrača u umu stvara osećaj "ja" i persona, osoba stiče prividno nezavisno postojanje, egzistenciju. U realnosti ne postoji persona, samo posmatrač koji poistovećuje sebe sa "ja" i "moje". Učitelj kaže posmatraču: ti nisi ovo, nema ničega tvoga u ovome, izuzev male iskre "ja jesam", koja je most između posmatrača i njegovog sna. "Ja sam ovo", "ja sam ono" je san, dok je čisto "ja jesam" sa žigom realnosti na njemu. Vi ste probali toliko mnogo stvari - sve su došle do nule, sve su propale. Jedino je osećaj "ja jesam" preostao, istrajao, nepromenjen. Ostanite sa nepromenljivim među promenljivim, sve dok niste u stanju da idete iznad.

P: Kada će se to desiti?

M: To će se desiti čim vi otklonite prepreke?

P: Koje prepreke?

 

M: Želja za lažnim i strah od istinitog. Vi, kao persona zamišljate da je Guru zainteresovan za vas kao personu, osobu. Ne, uopšte! Za njega ste vi neugodnost i prepreka, smetnja koju treba ukloniti, ubiti. On zapravo cilja na vašu eliminaciju kao činioca u  svesnosti.

P: Ako sam ja eliminisan, šta ostaje?

M: Ništa neće ostati, sve će ostati. Osećaj identiteta će ostati, ali više ne poistovećivanje sa posebnim telom. Postojanje - probuđenost, duhovna svesnost - ljubav će sijati u punom sjaju, divoti. Oslobođenje nije nikad oslobođenje persone, osobe, to je uvek oslobođenje od persone. P: I ni trag od persone ne ostaje?

M: Maglovita sećanja ostaju, kao sećanje sna ili sećanja iz ranog detinjstva. Konačno, šta ima  da se pamti? Protok događaja, uglavnom slučajnih i besmislenih. Niz želja i strahova i praznih, grubih grešaka. Postoji li nešto vredno pamćenja? Persona je samo ljuštura, omotač koji vas zarobljava. Slomite ljušturu.

P: Kome kažete da slomi ljusku? Ko će da slomi ljusku?

M: Prekinite veze, okove, sećanja i samopoistovećivanja i ljuska će se sama slomiti od sebe. Postoji centar koji udeljuje realnost svemu što opaža. Sve što vam treba jeste da razumete da ste vi izvor realnosti, da vi dajete realnost umesto da je dobijate, da vama nije potrebna potpora, ni potvrđivanje. Stvari su onakve kakve jesu, zato jer ih vi prihvatate onakve kakve su. Prestanite da ih prihvatate i one će se rastopiti. O bilo čemu da mislite sa željom ili strahom, pojavljuje se pred vama kao realno. Gledajte na to bez želje i straha i to će izgubiti suštinu. Zadovoljstvo i bol su trenutni. Jednostavnije i lakše je napustiti ih nego delovati na njih.

P: Ako sve stvari imaju kraj, zašto su se one uopšte i pojavile?

M: Kreacija je u samoj prirodi svesnosti. Svesnost prouzrokuje pojavnosti. Realnost je iznad mentalne svesnosti.

P: Dok smo mi svesni pojavnosti, kako to da mi nismo svesni da su to samo pojavnosti, privremene?

M: Um prekriva realnost, a da je ne zna. Znati prirodu uma znači: treba imati inteligenciju, sposobnost da se posmatraju u tišini um i nepristrasna probuđenost, duhovna svesnost.

P: Ako sam ja po prirodi od sveprožimajuće svesnosti, kako mi se može desiti neznanje i obmana?

M: Ne dešavaju se vama nikad niti neznanje, niti obmana. Pronađite Sopstvo kome pripisujete neznanje i obmanu i na vaše pitanje će doći odgovor. Vi govorite kao da znate Sopstvo i vidite ga da je pod uticajem neznanja i obmane. Ali, u stvari, vi ne znate Sopstvo (Sebe), niti ste svesni neznanja. Ali na svaki način postanite probuđeni, duhovno svesni - ovo će vas dovesti  do Sopstva i vi ćete spoznati da ne postoji niti neznanje, niti obmana u njemu. To je kao kad se kaže: postoji li Sunce, kako onda može biti mraka?! Pod kamenom će postojati mrak, ma kako bila jaka sunčeva svetlost, tako i u senci "ja sam telo"-svesnosti mora biti neznanja i obmane.

P: Ali zašto je telesna svesnost uopšte došla u postojanje?

M: Ne pitajte zašto, već "kako". U prirodi je kreativne imaginacije da se identifikuje sa svojim kreacijama. Vi to možete zaustaviti svakog trenutka sa prekidanjem pažnje. Ili pomoću istraživanja.

P: Da li kreacija postoji pre istraživanja?

M: Prvo vi stvarate svet, zatim "ja jesam" postaje persona, osoba, koja nije srećna iz raznoraznih razloga. Zatim ona ide napolje u potrazi za srećom, sreće Gurua koji joj kaže: "Ti nisi persona, pronađi ko si". Ona to čini i ide iznad.

P: Zašto to ona nije uradila na samom početku?

M: To joj se nije dogodilo. Ona treba nekoga da joj to kaže.

P: Da li je to bilo dovoljno?

M: Bilo je dovoljno.

 

P: Zašto to ne ide u mom slučaju?

M: Vi mi ne verujete.

P: Zašto je moja vera slaba?

M: Želje i strahovi su otupeli vaš um. Njemu treba čišćenje.

P: Kako mogu da razbistrim svoj um?

M: Pomoću njegovog neprestanog posmatranja. Nepažnja zamračuje, pažnja razbistrava.

P: Zašto Indijski učitelji preporučuju neaktivnost?

M: Većina ljudskih aktivnosti su bezvredne, ako nisu potpuno destruktivne. Pod dominacijom želje i straha, one ne mogu učiniti ništa dobro. Prekidanje činjenja zla nastupa sa počinjanjem činjenja dobra. Zato potreba za prekidanjem svih aktivnosti za neko vreme, da bi se ispitali nečiji nagoni i njihovi motivi, da bi videli da je sve lažno u životu, to pročišćava um od svih zlih motiva i onda je dovoljno samo ponovo početi rad, započinjući sa svojim jasnim, ispravnim dužnostima. Naravno, ako imate priliku da pomognete nekome, na svaki način uradite to i brzo takođe, nemojte da čeka dok ne postanete savršeni. Ali nemojte postati profesionalni dobročinitelj, zadušna baba.

P: Ja ne nalazim da ima suviše mnogo "zadušnih baba" među poklonicima. Većina onih koje  sam ja sretao je suviše zauzeta sa svojim sopstvenim sitnim konfliktima. Oni nemaju srca za druge.

M: Takva egocentričnost je privremena. Budite strpljivi sa takvim ljudima.  Tako  mnogo  godina oni su davali pažnju svemu, samo ne sebi. Dopustite im da se okrenu sebi samima za promenu.

P: Šta su plodovi samoprobuđenosti, duhovne svesnosti?

M: Postajete inteligentniji. U svesnosti vi učite. U samosvesnosti vi učite o sebi. Naravno, vi možete naučiti samo ono što niste. Da biste znali ono što ste, vi morate ići iznad uma.

P: Nije li svesnost iznad uma?

M: Svesnost je tačka, iskra u kojoj um dopire iznad sebe u realnost. U svesnosti vi tragate, žudite, ne za onim što zadovoljava, već za onim što je istinito.

P: Ja sam pronašao, osetio da svesnost donosi sobom stanje unutarnjeg mira, stanje psihičke praznine.

M: To je sve u redu dok traje, ali to nije dovoljno. Da li ste osetili sveobuhvatnu, sveprožimajuću prazninu u kojoj Univerzum plovi kao oblak na plavom nebu?

P: Gospodine, dozvolite mi prvo da upoznam dobro moj sopstveni unutarnji prostor. M: Uništite zid koji razdvaja ideju "ja sam telo", i unutarnje i spoljašnje će postati jedno. P: Da li ja umirem? Da li ću umreti?

M: Fizičko uništenje je besmisleno, bez značenja. Prianjanje za čulni život je ono što vas zarobljava. Ako možete da iskusite, doživite potpuno  unutarnju  prazninu,  eksplozija, ekspanzija u totalitet, sveukupnost, bila bi blizu.

P: Moje sopstveno duhovno iskustvo ima svoje periode, etape. Ponekad se osećam veličanstveno, slavno, onda ponovo, ja sam dole, padam. Ja sam kao lift boy - vozim se gore, spuštam se dole, penjem se gore i padam dole.

M: Sve promene u svesnosti su zbog ideje "ja jesam telo." Oslobađanjem od ove ideje um postaje smiren. Postoji čisto postojanje, bit, oslobođeno od iskušavanja bilo čega posebnog. Ali da biste to ostvarili morate činiti ono što vam vaš učitelj kaže. Samo slušanje i pamćenje nije dovoljno; ako se vi ne trudite da primenite, živite svaku reč od toga u vašem svakodnevnom životu, nemojte se žaliti da nemate napredak. Svaki stvarni progres je nepovratan. Dizanje i padanje, gore-dole, samo pokazuje da učenje nije potpuno prionulo u srcu i  prevedeno  potpuno u akciju.

P: Prethodnog dana vi ste nam rekli da ne postoji takva stvar kao karma. Ipak mi vidimo da svaka stvar ima uzrok, a suma ukupnosti svih uzroka može se nazvati karma.

 

M: Sve dotle dok vi verujete da ste telo, vi ćete davati uzroka svemu. Ja ne kažem da stvari nemaju uzroke. Svaka stvar ima bezbroj uzroka. To je tako kako je, jer je svet onakav kakav    je. Svaki uzrok u svom razgranavanju pokriva Univerzum. Kada spoznate da ste potpuno slobodni da budete ono što izgleda da ste zbog neznanja ili nezainteresovanosti, ravnodušnosti, vi ste slobodni da se bunite i menjate. Vi dopuštate sebi da budete ono što niste. Vi tragate za uzrocima postojanja onoga što vi niste. To je uzaludno traganje. Ne postoje uzroci, ali vaše neznanje vam drugačije kaže o vašem istinskom biću, postojanju, koje je savršeno i iznad svake uzročnosti. Jer za sve što se desi celokupan Univerzum je odgovoran, a vi ste izvor  univerzuma.

P: Ja ne znam ništa o postojanju uzroka Univerzuma.

M: Zato što ne istražujete. Ispitujte, tragajte iznutra i saznaćete.

P: Kako može iskra kao što sam ja da stvori prostrani Univerzum?

M: Kada ste inficirani virusom "ja sam telo", ceo Univerzum se aktivira, uskače u postojanje. Ali, kada steknete dovoljno tog iskustva, gajite neke nestvarne ideje o oslobođenju i sledite puteve delovanja potpuno beskorisne i uzaludne. Vi se koncentrišete, meditirate, terorišete, mučite vaš um i telo, činite sve vrste nepotrebnih stvari, ali propuštate ono bitno, a to je eliminacija persone, osobe.

P: U početku mi moramo da se molimo i meditiramo neko vreme, pre nego  što  budemo  u stanju da se samoistražujemo.

M: Ako verujete tako, nastavite. Meni je svo odlaganje samo gubitak vremena. Vi možete preskočiti sve pripreme i ići direktno za krajnje, bitno traganje unutar vas. Od svih Joga to je najjednostavniji i najkraći put.