66.  U MIRU I TIŠINI VI NAPREDUJETE

 

Pitalac: Indijska tradicija nam govori da je Guru neophodan. Zbog čega je On neophodan? Majka je neophodna da dâ detetu telo. Ali dušu ona ne daje. Njena uloga je ograničena. Kako   je to sa Guruom? Da li je njegova uloga takođe ograničena, i ako jeste na šta? Ili je on neophodan generalno, čak apsolutno?

Maharadž: Unutarnja svetlost koja sija smireno i bezvremeno  u srcu, je stvarni Guru. Svi  drugi samo pokazuju put.

P: Ja nisam zabrinut za unutarnjeg Gurua, samo za onog koji pokazuje put. Postoje ljudi koji veruju da je bez Gurua joga nedostižna. Oni su uvek u potrazi za pravim Guruom, menjajući jednog za drugim. Od kakve su vrednosti takvi Gurui?

M: Oni su privremeni, vremenom ograničeni Gurui. Vi ih srećete na svakom koraku života. Oni su vam potrebni za dobijanje nekog znanja ili veštine.

P: Majka je samo za trajanje života, ona počinje sa rođenjem, a završava se smrću. Ona nije zauvek.

M: Slično, vremenom ograničeni Guru nije zauvek. On je ispunio svoju svrhu i ustupa svoje mesto drugome. To je sasvim prirodno i nema krivice koja je vezana za to.

P: Za svaku vrstu znanja ili veštinu, da li mi je potreban poseban Guru?

M: Ne može biti pravila u tim stvarima, izuzev jedno: "spoljašnje je prolazno, unutrašnje je stalno i nepromenljivo", mada uvek novo u pojavnosti i delovanju.

P: Kakav je odnos između unutarnjeg i spoljašnjeg Gurua?

M: Spoljašnji prikazuje unutarnjeg, unutarnji prihvata spoljašnjeg - za neko vreme.

P: Čiji je napor?

M: Učenikov, naravno.  Spoljašnji Guru daje instrukcije, unutarnji daje snagu; svesna primena  je učenikova. Bez volje, inteligencije i energije od strane učenika spoljašnji Guru je nemoćan. Unutarnji Guru pruža svoju šansu. Tupost, gluposti i pogrešno vođstvo donosi krize i učenik  se budi sa svojim sopstvenim neprilikama. Mudar je onaj koji ne čeka na šok koji može biti suviše grub.

P: Da li je to pretnja?

M: Ne pretnja, upozorenje. Unutarnji Guru nije zavetovan na nevolje. On može biti vrlo nasilan povremeno, do tačke uništenja gluposti ili izopačene personalnosti. Patnja i smrt, kao i život i sreća, njegovi su alati rada. Samo u dualnosti nenasilje postaje jedinstven zakon.

P: Mora li čovek biti uplašen od svog sopstvenog Sopstva?

M: Ne uplašen, jer Sopstvo želi dobro. Ali to se mora uzeti jako ozbiljno. Sopstvo zove na pažnju i poslušnost; kada se ne sluša, ono se okreće od ubeđivanja ka prisili, jer za neko vreme ono ne može da čeka, ono neće biti negirano. Teškoća ne leži na Guruu, unutarnjem ili spoljašnjem. Guru je uvek na raspolaganju. Zrelost učenika je ono što nedostaje. Kada ličnost nije spremna, šta se može učiniti?

P: Spreman ili voljan?

M: Oboje. To dolazi na isto. U Indiji mi to zovemo adhikari. To znači oboje: sposobnost i  imati pravo (biti sposoban i moći učiniti).

P: Može li spoljašnji Guru darivati inicijaciju (diksha)?

M: On može dati sve vrste inicijacija, ali inicijacija u Stvarnost mora doći iznutra.

P: Ko daje unutarnju inicijaciju?

M: Ona se samo Sopstvom daje.

P: Osećam se da se mi vrtimo u krugovima. Na kraju krajeva, ja znam samo sebe, sadašnjeg, iskustvenog sebe. Unutrašnje ili više Sopstvo je samo jedna ideja za mene namenjena da objasni i ohrabri. Mi govorimo o tome Sopstvu kao da ima nezavisno postojanje, ali nema.

 

M: Spoljno Sopstvo i unutarnje Sopstvo, oba su zamišljena. Opsednutost postojanjem individualnog "ja" zahteva drugu opsednutost sa "nad - ja" da bi bila izlečena, kao što je potreban drugi trn da bi se izvadio prvi, ili drugi otrov da neutrališe otrov. Sva dokazivanja zahtevaju poricanje, ali je ovo samo prvi korak. Sledeći je ići iznad oboje.

P: Ja razumem da je spoljašnji Guru neophodan da usmeri moju pažnju na mene samog i na hitnu potrebu da uradim nešto za sebe. Ja takođe razumem kako je on bespomoćan kad to dovede do neke dublje promene u meni. Ali ovde vi uvodite sadgurua, unutarnjeg Gurua, nepromenljivog, temelj postojanja, bez početka, stabilnu nadu, siguran cilj. Da li je on koncept  ili realnost?

M: On je jedina realnost. Sve ostalo je senka, kalup telo-um, deha-buddhi, na licu vremena. Naravno, čak je i senka povezana sa realnošću, ali sama po sebi nije realnost.

P: Ja sam jedina realnost koju znam. Sadguru je tu sve dotle dokle mislim na njega. Šta ja dobijam sa premeštanjem realnosti na njega?

M: Vaš gubitak je vaš dobitak. Jedino kad se senka vidi da je senka, vi prestajete da je sledite. Vi se okrećete u nazad i otkrivate sunce koje je bilo tu sve vreme - iza vaših leđa.

P: Da li unutarnji Guru takođe podučava?

M: On daje ubeđenje da ste vi večni, nepromenljivi, stvarnost-svesnost-ljubav, unutar i iznad sve pojavnosti.

P: Ubeđenje nije dovoljno. Mora biti sigurnosti.

M: Sasvim tako. Ali u ovom slučaju sigurnost uzima oblik hrabrosti. Strah nestaje potpuno. Ovo stanje bez straha je tako očevidno novo, ali se oseća duboko kao svoje sopstveno, da ne može biti negirano. To je isto kao voljenje svog sopstvenog deteta. Ko u to može  sumnjati?

P: Mi čujemo o progresu u našem duhovnom nastojanju. Kakvu vrstu progresa ste vi imali na umu?

M: Kada odete iznad progresa, vi ćete znati šta je progres.

P: Šta vas čini naprednim? Šta je to što utiče na nas da napredujemo? M: Tišina je glavni činilac, u miru i tišini vi napredujete, sazrevate. P: Um je potpuno uznemiren. Koji je put za njegovo smirenje?

M: Verujte učitelju. Uzmite moj sopstveni slučaj. Moj Guru mi je naredio da pazim na osećaj "ja jesam" i da ne obraćam pažnju ni na šta drugo. Ja sam samo poslušao. Ja nisam praktikovao nijedan poseban kurs disanja, ili meditacije, niti sam proučavao svete knjige. Bilo šta da se dešavalo, ja sam odvraćao moju pažnju od toga i ostajao sa osećajem "ja jesam". To može izgledati veoma lako, jednostavno, čak grubo, prosto. Moj jedini razlog da to radim je bio taj  što mi je moj Guru to kazao da radim. Ipak, to je uspelo, delovalo je! Poslušnost je moćan rastvarač svih želja i strahova. Samo se odvojite od svega što uznemirava um, ne obazirite se  na ono što ga uznemirava, uradite sve poslove što morate da završite, ali izbegavajte nove obaveze; budite prazni, budite postojani, ne odupirite se onome što dođe nepozvano. Na kraju ćete doseći stanje neprianjanja, radosne nevezanosti, unutarnje lakoće, lagodnosti i neopisive slobode, a ipak izvanredno realne, istinite.

P: Kada tragalac za istinom ozbiljno praktikuje svoje joge, da li ga njegov unutarnji Guru vodi  i pomaže mu, ili ga on napušta i prepušta sopstvenim resursima jednostavno čekajući samo na rezultat?

M: Sve se dešava samo po sebi. Niti tragalac niti Guru ne čine bilo šta. Stvari se dešavaju kako se dešavaju; krivica ili nagrada su raspodeljene kasnije, posle pojavljivanja osećaja delovaoca.

M: Kako čudno! Sigurno da vršilac dolazi pre dela.

M: To je  kružni put. Delo  je  činjenica. Vršilac je samo koncept. Sam vaš jezik pokazuje da  dok je delo poznato, vršilac je sumnjiv; promena odgovornosti je igra naročito ljudska. Razmatrajući beskrajnu listu odgovornih činilaca potrebnih za sve što se dešava, čovek se  može samo složiti da je sve odgovorno za sve, iako međusobno  udaljeno.

Delatelj je mit rođen iz iluzije "ja" i "moje".

 

P: Kako moćna iluzija!

M: Bez sumnje, pošto je zasnovana na realnosti.

P: Šta je realno u tome?

M: Istražite sa razboritošću i odbacivanjem svega što nije realno.

P: Nisam dobro razumeo ulogu unutarnjeg Sopstva u duhovnom napretku, nastojanju. Ko čini napor? Da li spoljašnje Sopstvo ili unutarnje?

M: Vi ste izumeli reči kao: napor, unutrašnje, spoljašnje, Sopstvo i tako dalje i težite da ih odredite u realnosti. Stvari se jednostavno dešavaju kako se dešavaju, ali mi želimo da ih ugradimo u obrasce, postavimo  u strukturu našeg govora. Tako je jaka ova navika da težimo  da negiramo realnost zato što ne može da bude verbalizovana, izražena rečima. Mi jednostavno odbijamo da vidimo da su reči samo simboli, povezane sporazumom, ponašanjem i navikom sa ponovljenim iskustvima.

P: Kakva je vrednost duhovnih knjiga?

M: One pomažu u otklanjanju neznanja. One su korisne u početku, ali postaju prepreka na kraju. Čovek mora da zna kad da ih ostavi, svesno napusti .

P: Kakva je povezanost između atme i sattve, između Sopstva i univerzalne harmonije, sklada?

M: Kao između Sunca i njegovih zraka. Harmonija i lepota, razumevanje i ljubav, naklonost, sve su izražavanja realnosti. To je realnost, Istina, u delovanju, uticaj duha na materiju. Tamas zamračuje, rajas iskrivljuje, sattva harmonizuje. Sa sazrevanjem sattve sve želje i strahovi se završavaju, nestaju. Realno postojanje se odražava u umu neiskrivljeno, direktno. Materija je iskupljena, osvećena, Duh je otkriven. Dvoje je viđeno kao jedno. Oni su uvek bili jedno, ali ih   je nepročišćen um video kao dvoje. Pročišćenje, savršenstvo uma je čovekov, ljudski zadatak,  da bi se materija i Duh susreli u umu.25

P: Ja se osećam kao čovek pred vratima. Znam da su vrata otvorena, ali su tu psi želja i straha koji ih čuvaju. Šta da radim?

M: Slušajte Učitelja i suprotstavite se, budite hrabri sa psima. Ponašajte se tako  kao  da oni nisu tu. Ponavljam, poslušnost je zlatno pravilo. Sloboda se stiče poslušnošću, disciplinom! Da bi pobegao iz zatvora čovek mora bez pitanja da posluša instrukcije onoga ko radi na  njegovom oslobođenju.

P: Reči Gurua, kad se samo čuju, imaju malu snagu. Čovek mora da ima veru da ih posluša.  Šta stvara takvu veru?

M: Kada vreme dođe, vera dođe. Sve dođe u svoje vreme. Guru je uvek spreman da deli, ali nema ko da primi.

P: Da, Sri Ramana Maharshi je imao običaj da kaže: Gurua ima mnogo, ali gde su učenici?

M: Dakle, u toku vremena sve se dešava. Sve će proći, nijedna duša, điva, neće biti izgubljena.

P: Ja sam jako mnogo uplašen od intelektualnog razumevanja ostvarenja. Mogu da govorim o Istini, a da je ne znam, a mogu i da je znam, a da ne kažem nijednu reč o njoj. Znam da će ovaj razgovor biti objavljen. Kakav će biti njegov uticaj na čitaoce?

M: U pažljivom i istinskom čitaocu on će sazreti i doneti cveće i plodove. Reči zasnovane na Istini, ako se potpuno analiziraju i prihvate, imaju svoju sopstvenu moć.

 

25  Ovde se govori o učenju Sânkhye. Videti o tome na: http://www.ivantic.net/moje_knjige.htm (I. A.)