59.  TRAGAJTE ZA IZVOROM SVESNOSTI

 

Pitalac: Govorili smo prethodnog dana o putevima modernog zapadnjačkog uma i teškoći  koju on ima u predaji moralu i intelektualnoj disciplini Vedante. Jedna od prepreka leži u zabrinutosti mladih Evropejaca i Amerikanaca sa katastrofalnim stanjem sveta i hitnoj potrebi da se to dovede u red. Oni nemaju strpljenja sa ljudima, kao što ste vi koji propovedate lično usavršavanje kao preduslov za poboljšanje sveta. Oni kažu da to niti je potrebno, niti  je moguće. Čovečanstvo je spremno za promenu sistema - socijalnih, ekonomskih, političkih. Svetske vlade, svetska policija, svetsko planiranje i ukidanje svih fizičkih i ideoloških barijera; ovo je dovoljno, nikakva personalna transformacija nije potrebna. Bez sumnje, ljudi stvaraju društvo, ali takođe društvo stvara ljude. U ljudskom društvu ljudi će biti humani,  čovečni, pored toga, nauka daje odgovore na mnoga pitanja, koja su ranije, odnosno do skora bila u domenu religije.

Maharadž: Bez sumnje, stremljenje za poboljšanjem sveta je najdostojnije hvale nastojanje. Učinjeno nesebično, ono razbistrava um i pročišćava srce. Ali uskoro će čovek spoznati da on sledi fatamorganu, iluziju. Lokalno i privremeno poboljšanje je uvek moguće i ostvarivalo se neprestano pod uticajem velikih kraljeva ili učitelja; ali bi to uskoro došlo do kraja, ostavljajući čovečanstvo u novom ciklusu bede. U prirodi svake manifestacije, ispoljavanja, jeste da se dobro i loše smenjuju međusobno u jednakoj meri. Istinsko utočište je jedino u nemanifestovanom.

P: Da li vi savetujete bežanje?

M: Sasvim suprotno, jedini put ka obnovi teži kroz transformaciju. Vi morate pretopiti stari nakit u zlato bez oblika, pre nego što formirate novi nakit. Jedino ljudi koji su otišli iznad sveta mogu preokrenuti svet. To se nikada ne dešava drugačije. Retki čiji je uticaj bio dugotrajniji bili su svi poznavaoci Stvarnosti, Istine. Dostignite njihov nivo, i tek onda govorite o pomaganju svetu.

P: Nisu reke i planine te kojima mi želimo da pomognemo, nego ljudi.

M: Svet u suštini nije loš, već je loš zbog ljudi koji ga takvim čine. Idite i zamolite ih da se lepo vladaju.

P: Želja i strah čine da se ponašaju kako se ponašaju.

M: Tačno. Sve dok je ljudsko ponašanje pod dominacijom želje i straha, ne  postoji mnogo nade. A da bi znali kako prići ljudima efikasno, svrsishodno, vi morate sebe osloboditi od svake želje i straha.

P: Neke osnovne želje i strahovi su neizbežni, kao što su one povezane sa hranom, seksom i smrću.

M: To su potrebe, i kao potrebe i njih je lako zadovoljiti.

P: Čak i smrt je potreba?

M: Ako ste živeli dug i plodonosan život vi osećate potrebu da umrete!?! Jedino kad su pogrešno primenjeni, želja i strah su destruktivni. Na svaki način treba želeti ispravno, a plašiti se pogrešnog. Ali kad je ljudska želja pogrešna, kada ljudi žele lažno, a plaše se od onoga što    je ispravno, oni stvaraju haos i beznađe.

P: Šta je ispravno, a šta je pogrešno?

M: Relativno, ono što prouzrokuje patnju je pogrešno, ono što olakšava patnju je ispravno. Apsolutno, ono što vas vodi nazad realnosti, istini, je ispravno, a ono  što pomračuje, gasi, Istinu, Realnost, je pogrešno.

P: Kada mi govorimo o pomaganju čovečanstvu, mi mislimo na borbu protiv nereda i patnje.

M: Vi samo govorite o pomaganju. Da li ste vi ikada istinski pomogli ijednom čoveku? Da li  ste vi ikad  odveli neku osobu iznad potrebe za daljim pomaganjem? Da li vi možete dati

 

čoveku karakter, zasnovan bar na ostvarivanju njegovih dužnosti i mogućnosti, ako ne na sagledavanju i saznanju svog i njegovog istinskog postojanja, bića? Kad vi ne znate  šta  je dobro za vas, kako možete znati šta je dobro za druge?

P: Odgovarajuće dobavljanje sredstava za život je dobro za sve. Vi možete biti Bog lično, ali vam je potrebno dobro hranjeno telo da biste razgovarali sa nama.

M: Vi ste onaj kome je potrebno moje telo da bih razgovarao sa vama. Ja nisam moje telo, niti mi je ono potrebno. Ja sam samo svedok. Ja nemam sopstvenog oblika. Vi ste tako naviknuti  da mislite o sebi kao o telu koje ima svesnost, da vi jednostavno ne možete ni zamisliti da ste svesnost koja ima telo. Jednom kad spoznate da je telesno postojanje samo stanje  uma,  kretanje u svesnosti, da je okean svesnosti beskonačan i večan, i da, kada ste u dodiru sa svesnošću, da ste vi jedino svedok, vi ćete biti u stanju da se odvojite iznad svesnosti potpuno. P: Mi smo govorili da postoje mnogi nivoi egzistencije. Da li vi egzistirate i funkcionišete na svim nivoima? Dok ste vi na Zemlji, da li ste takođe i na nebu, snjarga?

M: Ja nisam nigde gde biste me mogli naći. Ja nisam stvar da bi mi se moglo dati mesto među drugim stvarima. Vi ste mi govorili o nadgradnji, dok sam ja zainteresovan za temelje. Nadgradnja raste i pada, dok temelji ostaju. Ja nisam zainteresovan za prolazno, dok vi ne mislite o ničem drugom.

P: Oprostite mi na čudnom, neumesnom pitanju. Ako bi neko oštrim mačem iznenada odsekao vašu glavu, kakva bi razlika to bila za vas?

M: Nikakva uopšte. Telo bi izgubilo svoju glavu, izvesna linija komunikacije bila bi prekinuta,   to je sve. Dva čoveka govore međusobno telefonom i žica se prekida. Ništa se ne dešava ljudima, jedino što oni moraju da potraže neki drugi način komunikacije. Bhagavad Gita kaže: "mač to ne seče". To je doslovno tako. U prirodi je svesnosti da preživljava svoja vozila, tela. To je kao vatra. Ona spaljuje gorivo, ali ne sebe samu. Upravo kao što vatra može da nadživi planinu goriva, tako isto svesnost preživljava bezbrojna tela.

P: Gorivo podržava plamen.

M: Sve dok traje. Promenite prirodu goriva i boja i izgled plamena će se promeniti. Mi razgovaramo međusobno. Za to je prisustvo potrebno; sve dok nismo prisutni, mi ne možemo razgovarati. Ali prisustvo samo po sebi nije dovoljno. Mora takođe i želja za razgovorom da postoji. Iznad svega mi želimo da ostanemo svesni. Mi ćemo podneti svaku patnju i ponižavanje, ali ćemo radije ostati svesni. Sve dok se mi ne usprotivimo protiv ovog nagona za iskustvom i ne napustimo manifestovano potpuno, neće biti olakšanja, oslobođenja. Mi ćemo ostati u klopci.

P: Vi kažete da ste tihi svedok, a takođe da ste iznad svesnosti mentalne. Ne postoji li protivrečnost u tome? Ako ste vi iznad svesnosti, šta svedočite?

M: Ja sam svestan, i nesvestan, oboje, i svestan i nesvestan, niti svestan, niti nesvestan - svemu ovome ja sam svedok - ali realno ne postoji svedok, jer nema šta da bude svedočeno. Ja sam savršeno prazan od svih mentalnih struktura, formacija, prazan od uma - ipak potpuno  probuđen, duhovno svestan. Ovo ja pokušavam da objasnim govoreći da sam iznad uma.

P: Kako vas ja onda mogu doseći?

M: Budite probuđeni, duhovno svesni mentalne svesnosti, i tragajte za izvorom svesnosti. To  je sve. Vrlo malo može biti saopšteno rečima. Delo je ono, kako sam vam rekao, što će vam doneti svetlost, a ne moje pričanje vama. Značenja, načini, ne znače mnogo. Ono što se računa je želja, nagon i ozbiljnost.