TIBETANSKI BOZANSKI LUDAK

 

MOLITVA DOBRIH ZEL.J A

Neka   ovaj   zivotopis,   sunce   samilosne   dobrote, legenda o Kungi  Legpi  iz davnine,

Svecu  uzvisenog  porekla,  znalcu  Istine.

donese tu radost  da postanemo  sa  lamom prisni.

Posto  bogovi nad  nama postaju  srecni  slušajuci  ovu

povest, neka udovolje  svakoj  našoj zelji  i zadovoljstvu.

Posto zmije  ispod  nas usreeuje  da je  cuju, neka nam podare  kisu  kad  joj  je vreme.

Posto   d emone-cuvare   ove  planete   usrecuje   da  je

slušau,

neka omoguce  brzo ispunjenje  nasih  teznji. Posto ceo svet postaje  srecan slušaaajuci je,

neka  nam  zetve  uvek  budu  bogate,  a  stoka  se

umnozava.

Posto  se  zlobni  duhovi  razneže  slušajuCi  je , neka sve  nase nevolje  i teškoce nestanu.

Ako  progovori  naša  pozuda  dok  je  citamo,

neka uzivamo naklonost  privlacnih  devojaka.

Ako  poraste   nas  mladalacki  ponos   dok  je   citamo, neka uzivamo  kao  rogati  jarci   u snazi  svojih  glavica.

Ako se starice razaloste CitajuCi  ovo,

neka  nadu  uzitak  u  sadjenju   dobre  rotkve. Ako se mladi momci uzbude Ci.tajuCi  ovo,

neka  slobodno  udlovolje   pruhtevima  svojih   srca.

Ako  je  usled  slušanja   ove  povesti   ljudski  jad

ublazen,

neka sva bica Triju  Svetova bud1t srecna.

Ak o  krajnji  cilj  bude  postignut   samim  njenim

cuvenjem,

 

neka sva  bica postiqnu  Prosvetlenje

 

1. K AKO JE DRUKPA KUNLEJ POSTAO ASKETA SKITNICA I  KAKO  JE  OSLOBODIO PLEMENITU  SUMCOKMU  IZ  OKEANA PATNJI

 

Klanjamo  se pred stopama  Kunge Legpe,

Posednika lulca i strele koji ubijaju Deset Neprijatelja, Gospodara lovackog psa koji  ubija  teznju ka dvojakosti i  Nosioca štita  ljubavne  dobrote, samilosti  i strpljenja.

 

Naldjorpa Drukpa Kunlej potice iz veoma slavne porodice i duhovne loze. Nekada  je  u  Budističoj Indiji bilo mnogo  velikih  duhovnih  ucitelja  na  celu sa Naropom. Naropa je resio da se ponovo rodi u Sneznoj Zemlji da bi tamo sirio ucenje koje objasnjava uzrak i cilj ljudskog zivola. U toj zemlji Bodisatve Padmapani 1 ,  onog sto ima beli lotos u  ruci, blizu Jagjala, u istocnom  Cangu,  iza  prelaza  Planin­ski demon potpunog zadovoljenja, u mestu Njangto Saral  nalazio  se   veliki   nomadski   logor.  U   njemu

je ziveo covek po  imenu  Zurpo  Cape iz porodice  Gja sa svojom zenom Maza Darkji. Naropa je ušao  u maternicu Maze Darkji i rodio se  kao  najmladi  od njenih sinova, kojima  je  svima  bilo  suđeno  da  po­ stanu ponos svoje zemlje. Ovaj posebno obdaren i, najmladi, dobio je ime Bez premca, Sunce  Snezne Zemlje. Gospodar Istine. Gospodar Bica  Palden  Drukpa   Rimpoce.

Palden Drukpa Rimpoce rodio se u zenskoj Godini Gvozdene Zmije treceg ciklusa godine  Carskog Bika2 (1161 n.e.) Njegov stariji brat Sin  Lhabuma rodio je ucitelja  Bontaka,  a  ovaj  Dordze Lingpu Senge  Seraba  i  istaknutog  svetovnjaka  Sen­ ge Rincena. Senge Rincen rndio je Velikog  Trinaestog u Red u Senge Gjalpna, ovaj .Jamjanga Kungu Sengea  koji  je  rndio  Ucitelja  Istine     eraha  Sengea

i emanaciju BodiSatve  Inteligencije  Jese  Rincena. Jese Rineen irodio je emanaciju Gospodara nad Taj­ nam.a Namkha Palzanga, emanaciju Bodisatve Sa­ milosti Seraba Zangpoa i Pratioca Dordze Gjalpoa. Dordze Gjalpo rodio je Zvanian:iJka Ri:ncen Zangpoa. Taj  Rincen  Zangpo,  potomak  ove  p1emenite  loze, Mo  je  muz  Gonmokji.   Njima  se  u  godini  Drvene

Svinje osmog ciiklusa (1455 n.e.) rodio  Ucitelj  Is­ tine  Kunga  Legpai Zangpo.

Ucitelj Istine Kunga Legpa bio je izuzelmo plemenit. Savrseno se sećao svog prethodnog zivota, podražavao je Naldjorpe u meditaciji, upražnjavao vezbe disanja, a joga  ga  je  potpuno  osvojila.  Ti znaci  izazvali  su  veru  u  njegovo j  porodici  i  medu

 

»Ako ne  razumes  duh Bude,

kakva vajda sto sledis slovo Zakona? Bez naukovanja  kod pravog  ucitelja sta  ti vrede  veliki  dar i pamet?

Nesposoban  da volis sva  bića kao svoju  decu, sta  ocekujes  od  svečane  molitve  i rituala?

Ne znajuci  ni jednu stavku Triju  Zakletvi 5,

sta zauzvrat  dobijas  krsenjem  svih? Ne shvativsi  da je  Buda unutar tebe, zar napolju  trazis istinu?

Slab da se odas prirodnoj meditaciji,

sta  mislis  da  postignes   silnim  razmisljanjem?

Ako  nisi u stanju  da prema  godišnjem  dobu i danu

 

pobožnim  ljudima.  Sa tri godine,  on  je  sa lakoćom Citao.  Kada  je  odrastao  njegovog  oca  su  ubili  na

 

ko si ti do smusena i zbrkana budala?

 

podesis zivot,

 

porodicnom imanju i on se, razocaran u svet, po­ svećuje religioznom zivotu. Napustivsi dom, poro dicu ,i zavicaj, kao da to nije nista do prasina ispod njegovih nogu, poozio je zakletve svetovnjaka ucenika  kod  lame  Nandjing  Coje.  Kasnije  ga  je  zaire­

 

Ako  bljesak   prosvetlenja  ne  uhvatis  osećanjem,

sta  mazes naci postupnim  izučavanjem?

Ziveci  od  pozajmljene   energije,   rasipajuci   zivot, ko ce u  buducnosti  da isplati  tvoje  dugove?

Noseci oskudnu i grubu odeću i u veCitoj

 

dio i kao monaha lama Jekjah Rabpa iz Zalua. Ka luder Sonam Cakpa naucio ga je ezoterickim tantrama  iz tajne  tradicije mantri,  dok je kod  Lotoso­

 

sta  trpljenjem   hladnih  paklova   dobija

 

Ko pokušava  da uspe  bez  tacnog

 

neudobnosti, asketa u

ovom zivotu?

 

vih Stopa Paldena Drugpe Rimpocea, utemeljivaca ovoga reda, i Gjalvonga  Je  nauCio  savrSeinu  ddktri­ nu  Drukpa  tradicije,  zasnovanoj  na  tri  tajna  uce­nja. Kod mudraca Latsuna Cempo i ostalih iz Lo­tosovih Stopa koji su meditativno poiman je nadopunjavali dijaleiktiokim umecem, slušao je i usvojio nauk citave doktrine i shvatio unutarnje znacenje Cetiri  posvecenja   i osnazenja •    Osim  toga,  odlazio

je da usvoji tajna blaga posvecenja, pravila  i savete od mnogih dirugih lama.

Sjedinivsi  znacenja  svih  usmenih  u putstava  ko­ ja  je  primio,  pronašao  je  kljuc  za  ostvarenje  svega :

»Biti paZljiv! Cuvati svoj duh!« Kada  je  to  razu­meo, on je kLpu Bude prineo svoje haljine i kao prosjak  lutao  kuda  je  hteo,  napustivsi  redovnu  jo­gu i meditaciju. Svoja shvatanja izrazio je ovim stihovima :

 uputstva

slican je mravu sto se penje  uz peseani  breg i nista

ne  postize.

Prikupljati   uputstva,  a  prezirati   meditaciju   nad

prirodom svoga uma isto je  sto i skapavati  ud  gladi  kraj  pune  ostave.

Mudrac koji  od bija  da pise  ili poučava

beskoristan je kao i dragulj  u  glavi  zmijskog  kralja. Budala koja nista ne zna, pa ipak nepresatno  brblja samo  razglašava  svoje   neznanje   svima.

Kada  shvatis  sustinu   Ucenja,   praktikuj   ga!"

 

Kada mu je bilo dvadeset pet godina Kunga Legpa je ovladao i svetovnim i spirituainim  ume­cima. Usavrsio se u vestinama pra-nauke, menjanju oblicja i Vrsenju magija. Kada je otisao da poseti majku u Ralungu, ona nije  videla  njegov  napredak vec ga je  ocenila po spoljnjem ponasanju.

 

,,Tebi  je  vreme  da  tacno  znas  ko  si«,  prekore­vala  ga  je.  »Ako si resio  da se posvetis  religiji,  moras  stalno  delati  za   dobro  drugih.  Ako  nameravas da  budes  svetovni  domacin  tada  treba  da  se  oženiš onom koja  ce tvojoj  staroj  majci  pomagati  u kuci.«

Kako je Naldjorpom uvek rukovodio njegov in­stinkt i zakletva da svoj vid, sluh, um i svoju osecajnost posveti drugima na religioznom putu, on  je znao da je došao da pokaze  svoju  ludu,  a  pri tome samilosnu mudrost. Zato odgovori majci: »Ako bas zelis da imas snahu,  idem odmah da ti  dovedem jednu.••

Otisao je na trg i pronasao  nek u  stogodišnj u vesticu. Imala je belu  kosu,  upale  plave  oci,  u  glavi joj nije preostao ni jedan zub i uz to je  jos  bila savijena do pojasa. »Hej, babo !« obratio joj  se. »Da­nas  ces  biti  moja  nevesta.   Hajde   sa  mnom.«

Baba  nije  mogla  ni  da  se  pomakne,  te  ju  je Kunlej natovario na leda  i odneo majcinoj  kuci.

,,O, majko, majko !" dozivao ju j e. »Zelela si da nadem  zenu  i  jednu  sam,  evo,  upravo doneo kuci l«

»Ako je to najbolja koju  si  u  stanju  da  izaberes,  zaboravi  zenidbu«,  jadikovala  je  majka.  »Vrati je tamo odaikle si j e uzeo ili ces  se  sam  o  njoj starati.  Posao  takve  snahe  ja   cu  bolje  da  obavljam.«

,,u redu", pomirljivo ce Kunlej. »Akoti mozes da vrsis sav posao koji bi ona vrs!la, odnecu je nazad.« I on je vratio staricu na trg.

U blizini je ziveo cuveni opat Ngavong Cogjal, inkarnacija  Avalokitesvare,  kao skroman  i svet  čovek  koji  je  predano  upraznjavao   Stvaralacke  i  Savrsene  stpene  meditacije.  Kada  se  nije  molio.  on je   razmisljao

 ,,Kuca  koja  pripada   Kungi  Legpi  i njegovoj   majci   zahteva   popravku.   Svaki   svetovni poklonik   treba  da  ima  malo  svetiliste.  Osim  toga, potreban  je  i nužnik ;  ali gde  da  se izgradi ? Istocna strana  kuće  za  to  nije  podesna.  Južna  strana  je  jos manje.  Zapadna  je  slamiste,  a  severna  je  zaposednuta od zlih duhova.

 

Dok je NgavQng Cogjal razmisljao o tome, Drugpa Kunlej se vratio sa trga. Majka ga je  do­cekala ovakvim prekorom : »Dobar sin bi morao da bude kao Ngavong Cogjal. Pogleda j kako on sluzi kaluderima,  uzvraća   roditeljima   njihovu   dobrotu, dela za dobro svih  bica, a sam  ostaje  duhovno  cist. On je istinstki sluga ovog naroda.«

»Pa ipak tvoj Ngavong Cogjal ne  moze  da  se resi čak ni gde da sagradi nužnik l«,  nasmejao  se lama.

Te noci Drukpa Kunlej je uzeo SVoj pokrivac i otifao  da  legne  u  majcin   krevet.

• ·Sta hoces?" upitala ga je majka.

»Ti si jutros rekla da ces vrsiti dužnosti moje žene, zar ne?« odvratio je on.

»Ti bestidni  stvore!«  povika  ona.  »Rekla  sam da cu umesto nje raditi kucne  poslove.  Sada  pre­stani sa glupostima. Odlazi u svoj krevet !«

»Sada je kasno.  Morala  si  jutros  da  kazes  sta si zaista mislila«. govorio je lama liježući kraj nje u postelju. ""Vodicemo ljubav.«

»Ućuti  i  gubi  se,  ti  bednice!«  klela  ga  je  ona.

»Zabolelo me je koleno i ne mogu da ustanem " bio je  uporan.  »Pametnije  ti je  da popustis.«

»Posto  ti  ne  znas  za  sramotu,,, rekla  mu  je,

»drugi  ljudi  znaju.  Zamisli  ogovaranja ,,,

»Ako se plasis ogovaranja, to mozemo  zadržati kao nasu tajnu«,  obećavao joj je on.

Najzad, nemocna da ga odvrati, ona mu je  ovo kazala : »Ne moras da me slusas. ali nemoj govoriti dnugima. Nije  uzalud  rečeno :  da  bi  prodao  svoje telo nije ti potreban  svodnik,  da  shvatis  neku  sliku nije   ti  potreban   n0kat,   niti   da   izgubis  vrlinu   asura i meditaci ja na Suncu. Kada to  znas,  cini  sto  si naumio!«

Ove reci usle SU u lamine usi kao  voda  u  klju­čalo maslo  i on  je  ustao  i ostavio  je  na  miru.

Sutradan,  ujutru,   otišao  je   na   trg   i  povikao :

»Hej,  narode! slusaj  ovo: ako si uporan mozes obljubiti i svoju rodenu majku !" Kada je tako sablaznuo masu, on se udaljio. Time sto je odao majcinu tajnu,  njene slabosti su bile unistene, gresi okajani i sve nevolje i napasti odagnati od nje. Ona ce doziveti duboku starost od sto trideset godina.

Ubrzo nakon ovog dogadaja on je izjavjo majci da ide u Lasu i da ce od sada ziveti zivotom Nal­djorpe.

Tako je Znalac Istine, Gospodar Bića, Kunga Legipa otputovao  u Lasu kao lutajuCi Naldjorpa. Na glavnom trgu prestonice zatekao je toliko ljudi  koliko na nocnom nebu ima zvezda. Nasli su se tu Indusi, Kinezi, Nevari, Ladaeani i Tibetanci iz se­ vernih gorja, kao i narod iz Kama, Mongolije, Cen­ tralnog Tibeta, Canga,  Dakpoa,  Kongpoa,  s one stra­ ne Himalaja i predstavnici svake doline u zemlji. Nomadi, stočari, lame, kaluderi, kaluderice,  Nal­djorpe, svestenici,  trgovci  i  hodocasnici;  svi  oni  su se stekli u  Svetom Gradu.

,,Cujte me svj !« povtkao je lama. ,,Ja sam Drukpa Kunlej iz Ralunga. Bez predrasuda sam i došao sam danas da vas sve izbavim.  Recite samo gde da nađem najbolji čang  i najlepsu  zenu !«

Kroz  zapanjenu      gomilu    prostrujao      je    sapat:

,,Qvaj ludak  tvrdi  da  je  dosao  radi  spasenja  svih, a zatim pita gde da nade čang i zenu ! Kakav je to vid poboznosti? Zar ne bi  trebalo  da se raspituje ko su ovde prve lame, u kom manastiru se najviše mole i gde religija cveta ? Nema taj sličnih pitanja. To je, izgleda, neki bludni vernik koji na  Točak Istine češće vezuje devojke nego demone!«

u gomili se nalazio i čovek bele koze,  čađavog lica, glave nalik kovačkom čekiću,  ukocenih  i  bulja vih ociju, usana kao ovčija creva, isturenog  cela  i vrata tankog i kosmatog kao konjski rep. On je dobacio lami: ,,Tj idiote ! Mozes nam reci  da si čovek, ali sigurno je da nemas  svoje  kuce.  Mozes  se  nazivati pticom, ali  nemas  svog  mesta  na  grani.  Mozes se pretvarati i da si jelen, ali nemas  svoje  sume. Mozes se zvati zver, alj nemas svoju jazbinu.  Mozes se  nazvati  kaluderom,  ali  si  bez  manastira.  Nazoves

li se larrnom, nemas prestola. Ti dosadni, uobrazeni prosjace! Dainju trebis vaši, a nocu  se  opijas  i  otimas  ljudima  žene  kako  bi  se  njima   zadovoljavao. Ti nisi sveti čovek. Da  to  jesi,  imao  bi  duhovnu lozu.  Hajde,  reci  nam  o  svom  duhovnom  poreklu !«

»Ti, ludi psu ! Sedi  tu  i  budi  miram !« povikao je Kunlej na njega i obratio se narodu. »Hoćete da znate o mom poreklu i rodenju ? Hocete  da  znate moju  duhovnu  lozu ? Slusajte onda l«

»Loza  ove  skitnice  svuda je  znana, jer  potice  od Nosioca Vatre !

Ucitelj  ove skitnice  istinski je  uzvisen, njegovo  ime je  lama Palden Drukpa!

Božanstvo  kojem  se  klanjam  istinski  je   uzviseno, njegovo ime je Najviša Radost!

Moja  Dakini  je  istinski slavna,

ime joj je  Lice dijamantske  svinje! Zastitnik  ovog prosjaka  je  istinski slavan, on se zove  Slavni  Crni Cetvororuki!«

 

Kada je lama zavrsio pesmu,  onaj  sto  ga  je ruzio zamukao je i postiden se udaljio odatle. Iz gomile se izdvojio jedan starac, poklonio se pred lamom i otpevao ovu pesmu :

»Slavni Drukpo  Kunlej!

Ja zivim u gradu Lasi

koji je  cuven sa svojih  divnih zena. One se ne mogu sve nabrojati,

ali evo ti imena najlepsih:

Palzang  Buti, Vongcuk  Cevong Zangpo,

Kalzang Pemo, Nasmejana Sangja j Gjalmo, Sonam Dronma, Razigrana  Cokji  Vongmo iponos  Lase  Don Akji.

To su njihova  imena sa nebrojem  drugim. A naCi ces u Lasi idobrog čanga.

Sviđa li ti se ova, Naldjorpo?«

 

»Cini se da je Lasa prepuna divnih žena i iz­ vrsnog čanga, odgovorio je Kunlej. »Provescu neko vreme  u  tvome gradu !«

 

 

 

Zatim   je   ustao   starac  iz   Sakja i otpevao ovu pesmu :

,,slavni Kunga Legpa!

Ja sam iz Sakja  zemlje

gde je lepota žena legendarna.

Ne  mogu  ih  sve  imenovati, aLi ovo su najblistavije :

Ne mogu ti navesti sve lepe zene, ali ove moras zapamtiti:

Gokji  Palmo je  Dakini iz mesta Voci,

Plemenita  Ad zom  je   Dakini  Gomjul   Sar  St upe, Palzang  Buti je  Dakini gorja  Z hung,

Namk ha Dronma iz Paeanga je  Dakini  d oline Z hung, Codzom je Dakini Barpaisa u Vongjulu,

Asak  Pesmo, N evesta Gakji, Bumo Andruk , Laeo  Vongmo,

Samten  Tsemo,   kCi   lame   N jid e  Drugpe,

 Gospod arica  Gjald zom  je   Dakini   Sar

Dakini   je Paroa,

Asa Cering Dolma,

Dek ji  Saldon iDasal  Jangk ji. I mnoge jos stoje uz njih.

Pored njih su i nebrojene  druge.

 

Kjungtse

Candema . . .

 

Posedujemo   dobrog čanga  i mi  iz  Salcja  zemlje. Dopada li ti se ovo, Naldjorpo?«

 

,,.Jah! .Jah !« kazao je lama. ,,.Jednoga dana, vi dim  moracu  da posetim  tu  zemlju.«

'Onda  je   ustao  neki   stari  Ladacanin   i  zapevao:

»Velikci Kunga Legpa!

Ja dolazim iz zemlje  Ladalca gde se ceni ženskca lepota.

Ako pitas za neke lepotice, pomenucu: Cevong Ladron, devojku Cokji, Planinku Atsong Bumo,

Lacik Buti, Ama Ak ji,

Karma Decen Pemo i Sonam Gjalmo, njih je vredno upamtiti.

Imamo, takode, i odlicnog čanga.

Hoceš  li doci da sve  to probas,  Naldjorpo?«

 

,,.Jah! .Jah!» kazao je lama. ,.,..Jednog dana cu svakako  doći  u  Ladak !-«

Sledeća je bila  jedna  stairica  iz Butana.  Podigla se i rekla : »Vi, Tibetanci, mnogo pricate!  Naldjor pino ime je  Drukpa Kunlej, a ne tibetanski Kunlej !« I pevala je  ovakvu pesmu :

»Slavljeni Drugpo Kunlej! Ja sam iz zemlje Butana, pune nezamislivih lepota.

 

Imamo izvrstan čang.

Da li ti se svida Butan, Naldjorpo?«

 

,,.Jah! Jah!« rekao je on. ,.,..Jednoga dana cu doci u Butan da  pijem vas čang i uzivam u vasim ženama!-«

Naposletku je uzela rec jedna starica  iz Kangpoa :

,.,.Q, slavni Kunga Legpa! Ja sam iz zemlje  Kangpoa, a evo ti nasih lepotica:

Laeo Pemo, devojka  Palzang, Rincen Gjalmo,  Cevong Gjalmo,

Tencin Zangmo, Ceten Lama

id evica Sumeok.

To su neka imena, a ima ih bezbroj. Imamo najbolji čang.

Zelis li da posetis  Kangpo, veliki Naldjorpo?«

 

,..Jah! Jah!« rekao je Naldjorpa. »Cini se da ni Kangpo ne zaostaje za drugima po  lepim ženama. Ali nije dovoljno samo znati da one postoje, covek ih mora sam videti i upoznati. Posebno me zanima devica Sumfok. Koliko joj je godina ?··

,.,.Petnaest«,  odgoVorila  je  zena  iz  Kangpoa.

»Moram smesta poci k njoj pre nego sto bude kasno«, kazao je lama. »Ostajte zdravo svi vi! Ja moram da pronađem Sumook !« 

 

Lama je krenuo na jugoistok  od Lase u Kangpo i bio je prosao  Njerong,  kada  je  na  drumu  susreo pet   devojaka.

»Odakle  dolazis  i  kuda  ides?-«  zapitase  ga  one.

»Dolazim iza, a idem ispred sebe«, nasmejao se lama.

»Molimo te da odgovoris na nase pitanje !« trazile SU devojke. »Reci nam zasto putujes?«

»Trazim  petnaestogodišnju  devicu«,  odgovorio im  je.  »Ona  ima  divan  stas,  telo  toplo,  kozu  meku i svilenu, zategnutu i udobnu ribu i okruglo nasme­jano lice. Prekrasna je za gledanje, zanosnog  je  mi­risa i ima jaku intuiciju. Ona, zapravo, poseduje sva obelezja   Dakini.

»Zair  mi  nismo  Dakini ?<<  pitale  su  devojike.

»Meni  ne  izgledate   tako«,  odgovorio   je   lama.

»Premda ima mnogo Vrsta daikinija.«

»A koje su to ?« htele su one da znaju.

»Daikini mudrosti, dijamantsika daikini, dakini dejstva, Buda dakini, daikini koja jede ljudsko meso, svetovna daikini, pepeljasta daikini i mnoge druge.«

»Kako se mogu raspoznati ?« pitale su one.

»Dakini mudrosti je plavokosa, rumena i blješteća« zapoce da govori lama. »Ona ima pet belih mladeža duz razdeljka na kosi, milosrdna  je,  odli­kuje se cistoćom, čestita je i odana. Telo joj je skladno. Odnos sa njom donosi ,srecu i sprečava  sledece rodenje u paklu. Buda daikini je plavičasta i zračeća. Ona je požudna, dugovečna i rađa mnogo sinova. Odnos sa njom daje dugovečnost i sledeće rođenje  u  Orgjen  raju.  Dijamantska  daikini  je  lepa i sikladnog gipkog tela. Ima duge obrve, Umilan glas i  uziva u  pesmi i igri. Odnos Sa njom  donosi uspehe u  ovom  zivotu  i  sledece  rodenje  kao  boga.  Dragulj­

-dakilni ima prekrasno belo lice sa prijatnom zutom nijansom na njemu. Visoka  je  i vjtkog  tela.  Kosa joj je bela. Odnos sa njom cini  čoveka  bogatim  u ovom   životu i zatvara vrrata pakla  pred  njim.  

Lotos­ daikni ima sjajniu ruzičastu  kožu,  kratko  telo  i udove i široka bedra.  Pohotna  je  i čangrizava.  Ko se spoji sa  njom  stice mnogo  sinova i vlast  nad  bogovima, demonima  i  ljudima  i  kapije  donjih  svetova SU mu  zatvorene.  

Daikini  dejstva  ima  plavu  zračeću put i grubo  telo  smede  boje.  Mučiteljka  je.  Spajanje sa njom daje moc odbrane od svakog protivnika i zatvara  vrata  donjih  svetova.  

Svetovna   dakini   ima belo, nasmejano i  zracece  lice  i  postu je  svoje  roditelje  i prijatelje.  Pouzdana  je  i velikoduSna.  Spajanje sa njom osigurava produzenje porodicne loze, obilje hrane i bogatstva i  obezbeduje  sledece  rodenje  u svakom  obliku.  

Dakini  sto  jede  ljudsko  meso  ima mrku i pepeljastu boju, velika usta  sa  isturenim  zubima,  trag  treceg  oka  na   celu, nokte  na prstima duge kao kandze i crno srce u  vagini.  Uziva  da  jede mesa i  prozdire  decu  koju  rodi.  Nema  snaKo  se spoji  sa  njom   ima  kratak  zivot,  mnoge  bolesti,  malo uzitka  u  bogatstvu  u  ovom  zivotu,  a  sledece  rodenje u  najdubl jem   paklu.  

Pepeljasta   dakini  ima  žuto  telo

sa pepeljastim licem i sunđerastu građu. Ona jede pepeo sa lomača. Spajanje sa njom povlači mnoge patnje i iscrpljenost, a sledece roden je u svetu gladnih duhova.

»A koja  vrsta  smo Dakiinija  mi ?« pitale  su nestrpljivo  devojke.

,,Vi  se od  njih  razliku jete«  odgovorio  je  lama.

»Reci,  gde spadamo?-« bile su  uporne  one.

»Vi  ste   grabljive,   ali  sirote.   Opterecene   ste seksom, ali bez muškarca.  Cak i da nadete nekoga ko bi legao sa vama,  time niko nista ne bi dobio.«

Devojke   su  bile  veoma  uvredene  laminiim  rečima i smrknute otisle svojiim putem.

Ubuduce lama je nosio luk i strelu kao obelezje Prodornog  shvatanja   i  pravog  sredstva  kojim   se ubija  Deset Neprijatelja iz Deset pravaca,  i vodio lovackog psa kako bi ulovio i ubio naviku  dvostru­kog razmiSljanja.  Njegova  duga kosa  bila je  skupljena  i svezana  na  zatiljku,  dok  je  u  usima  imao velike  okrugle  minduse.  Gornjj  deo  tela  pokrivao je  kratkim  kaputom,  a  donji  platnenom  haljinom.

Kada  je   stigao  u  Kongpo,   oblast  visokih  planina,  lama  je  seo  na  zemlju  nasuprot  zamka  poglavice Volovsike Glave i naslonio se na motku sa mo­litvenim zastavama. Uverivsi se da nema nikoga u bliziJni, zapevao je  pesmu  kako bi probudio  Sumcok ili Tri  Dragulja :

,.,.u ovom srecnom svetu napretka i blagostanja

ti  si  zatocena  unutar  nedostojnih  zidina  Samsare.

Sumcok ! drazesna nimfo  device,

 

velikom   umecu   magijskog   preobražaja,   ona  ga   je prepoznala.  Odgovorila  mu  je  ovom  pesmom :

»Prosjace sto sedis na zelenoj gorskoj livadi

I isteš puni  Mesec, cuj  me!

Tvoje  telo od pepela  krije  srce Bude;

iz njega   samog  izbija  svetlost.

Maleni štit strpljenja  visi ti o pleCima

iziđi na cas

i saslušaj me -

i nosis luk

i strelu kao znak Probojnog  Shvatanja

i Umeća.

 

Naldjorpa sto besciljno luta svetom peva  ti stihove sa tajnim  znacenjem.

Odgore,  sa  prostranog    svoda  mladog   nocnog   neba,

blista beo pun Mesec

i razgoni mrak iz stvorenja.

Al'  jasno   je   da  je   ljubomorna   Zmajeva   Planeta.

Neka ona ne zavidi  i ne bude ljubomorna

i prepusti  meni  da otklonim  tminu svih  Cetiri Kontinenta.

 

U  vrtu nebeske radosti  cveće  zrači  skerletnu svetlost.

lz  njegovih  gustih, raznobojnih  krunica pčele isisavaju med .

Ali Suša i Pakao  su zavidljivi.

Neka se  oni oslobode zavisti

imeni prepuste  da rprinesem dar Trima Draguljima.

 

Ovde, u najvisem  Kongpou,  srcu zemlje  U, Sumeok,  dete  Kongpoa,  iz  Praznine  rođeno, kada bi se naša tela u ljubavi  spojila

Volovska Glava sigurno bi ljubomoran  bio.

Ako je  on slobodan od zavisti i ljubomore

neka se Sumcok razbudi i uzvine u Budastvo.«

 

Surmcok je upravo sluzila poglavici caj kada je zacula laminu pesmu. Prisla je prozoru i  pogledala napolje. Kao  u  kakvoj  viziji,  prosjak  naslonjen  na motku sa molitvenim zastavama utkazao jo j se poput Meseca od  petnaest  dana.  Cim  ga  je  spazila  srce  jo j se ispunilo obožavanjem. Premda ga ranije nije  bila videla,   vec  samo   slusala   o  njegovom   savrsenstvu   i

Vodis psa  da ulovis zbrkana osećanja

i svojom asketskom jogom zavladas trima svetovima.

Bilo da si demon sto menja oblicja il' svetac cudesnih moci -

izgledas previse  dobar  da bi  bio  stvaran!

Ukoliko je   tvoja  vred nost  istinska,

pogledaj  na  bedno  parče  gvožđa  na  kovačevom

nakovnju,

iskovano po kovačevom hiru,

stegnuto  kleštima, nemoćno  da utekne. 

Ako  si, pravi  i umešan sin kovača,

ne  ostavljaj  me  zauvek   na  ovom nakovnju

vec me oblikuj  u katanac na Jovo hramu; 

kada se istroši karma toga gvožđa

neka steknem Budastvo.

Pogledaj najbedniji komad drveta u pragu po  kome gaze psi  i svinje,

nepomican   i ucvrscen  na  tom  mestu  dovratcima.

Ako si ti pravi  drvodeljin sin

ne  daj  da zauvek  ostanem prag,

već me isteši u krovnu gredu na Jova hramu.

Kada se istroši karma toga drveta neka  tad  postignem   Budastvo.

Pogledaj   Sumcok,  najnesrecniju   medu ženama!

Udarci  Volovske  Glave  cine  moj  zivot  nesnosnim, ali vezanost za svet me sputava.

Ako si ti pravi  Buda Lama

ne ostavlja j  me u blatu Samsare,

vec me vodi sa sobom kud a god da pođeš

I neka Sumock stekne Budastvo «

 

 

Dok su Sumeok i  Kunlej  pevali  i  otpevali  jed­ no drugome  euo ih  je  poglavka  Volovstka  Glava.

Kakvo je  to pevanje '?« upitao je.

Sumcok je po prirodi bila vrlo dosetljiva, te mu je odmah odgovorila : ,,Gospodaru, tu je neki leporeki prosjak koji pesmom raznosi novosti.«

,,Šta javlja sada '?« upitao je  on.

,,Upravo sam saznala da su neki lovci ulovili dosta divljači u planini", kazala je. »Ako bi moj gospodar otisao sada tamo verovatno bi uspeo da donese i stotinu trupina. Eto sreće da vise ne jede campu bez mesa!"

Poglavicine uši su to docekale kao osvežavajuću kišu usred pustinje. »Ako je tako·«, naredi on, »spremi namirnice za mene i tridesetoro slugu za sedam dana.«

Devojka ga je hitro poslusala. Cim je  on otisao sa  slugama,  ona  je  pozvala  lamu  u  gostinsku  sobu i pocela  da mu priprema  caj.

,,Imaces mnogo priliika da me usluzis cajem kasnije«, rekao je lama. »Sada  mi  zgotovi  ovaj  narociti  var  sto  ga  zbog  tebe nosim jos  od Lase.  On je  vec  pripravljen.«  Uhvatio  ju  je   za  ruku,  polozio na poglavicin  krevet,  zadigao  joj  cubu  i  pogledao njenu donju mandalu. Namestio je svoj Grom ka toj dlakavoj mandali belog lotosa, na koju su tesno  nalegala bela bedra, glatkija od pene, i  prodro  u   nju. Vodili su ljubav i on jo j je pričinio vise zadovoljstvo nego  sto ga  je  ikada  pre  dozivela.

»O Sumcok!  Sada  iznesi  svoj  čaj !,,  kazao  je lama kada je svrsio. Ona mu je iznela caj,  prvoklasni čang, meso i campu i sve sto je  mogao  da zazeli. Najevsi se i  napivsi,  lama  je  ustao  u  nameri da ode. ,,za tebe je najbolje da ostanes  ovde«,  rekao joj j e. ,,Ja moram da krenem.·«

Sumcoik  je   pobožno   pala   pred   njegove   noge.

»Ne napustaj  ovu nesrecnu devojku  u  nevolji. Uzmi me sa soborn!«, molila ga je.

»Nemam vremena da ga sa tobom rasipam«, kazao joj  je.  ,,Jednom cu te se setiti i vraticu se po tebe.« Sumook, medutim, nije prestajala da ga moli.

,,Posto  ne  slušas  sta  ti  govorim",  upozorio  ju  je,

,,zapamti ovo:  Svest  Naldjorpe  protivrečna  je  kao govor ludaka, kao glasina izdaleka, kao pijana  bludnica. Bi li ostala da te ostavim samu  ispod  kakvog drveta  ili kraj  stene '?«

»Slušacu te u svemu", obećala je Sumcok.

Uvidevsi  da  je  tako   sudeno,  lama  ju   je   poveo sa sobom. Stigli su do pecine ciji je mracnri ulaz  podsećao   na   oblik   ispruzenog   lava,   velikog   kao   čitava strana te doline. Rekao joj je: »Sumcok, moras ostati ovde tri godine,.,

,,Ja se plasim  ovog mesta", prošaptala  je.

»Tada ostani samo tri  meseca«,  popustio  je lama.

»Obecao si da ces me povesti sa sobom«, jadala se ona. Ali da bi ispunila zakletvu o poslusnosti naposletku  je  pristala  da  ostane tu  sedam dana.

..    »Ako se  plasis,  udi  unutra, a ja  ću zazidati pe­ćinu", savetovao ju je lama. Ona je usla i on je po­ digao kameni zd. preko otvora pecine. Pre  nego  sto ce  on  otici,  Sumcolk  Je otpevala  ovnu  pesmu :

»Poslušaj,  Drukpo  Kunleju! Pahulja  bezi daleko od  vetra i  hvata se  za  vrh drveta;

ne stidi se, prijatni  vetre,

što je  pahulja  tako laka!

Truplo  drveta po  rečnom talasu juri, njiše  se gore-dole po  vodi;

ne stidi se, reko,

štoo drvo ima takvo svojstvo!

.la, Sumcok .. rođena u Kongpou,

užalošćena  sam pri  pogledu  na pecinu;

ne  stidi  se , Drnkpo  Kunleju,

što je moja  od luka  tako slaba!«

 

»Ne zelim da slusam o tvojim raspolozenjima", rekao jo j je lama. »Kada budem otišao, bogovi i dakini  bice  ti  prijatelji   danju,  a  svetiljka   od  masla i tamjan  umirivaće  te noću. Meditiraj  moleci  se ne

prestano meni.<<

Sa tim savetom ju je ostavio i upu tio se za Samje.

Srećnim preplitanjem lamine samilosti i njene lične prilježnosti Sumcok je postigla zadovoljenje. Zadubljena   u   zvuk   bogova  i   dakinija   danju   i  u

miris   tamjana   i   svetlost   svetiljiki   nocu,   nije   imala ni  jedne   misli   prva   tri   dana.  u svitanje  cetvrtog

dana, stekla je oslobodenje od svake osecajnosti  : postigla Budastvo u vidu Svetlosti .

 

NAPOMENE 

'  Padmapani,   »onaj   koji   drzi   beli   lotos«,   sanskrtsko ime   za   Cenrezija,   zastitnika   Tibeta,   jedne    od   emanacija Avalokitesvare.

• U tibetanskom kalendaru  svaka  godina   iz  ciklusa koji  ima  sezdeset  godina,  oznacena  je  jednim  od  pet  vecnih  elemenata,  jednom  od  dvanaest  zivotinja  i  nosi  muski ili i  zenski    Pocev od  1026 svaka godina  ima  i svoje i me. Na primer: »Kraljevskog Bika.«

3

 

Tri  tajna   ucenja   je   usmena   predaja   o  spontanom

prociscenju  tela,  govora  i  duha.

• Cetiri inicijacije   i   osnazenja,   pehar,   tajna,    mudrost i    osnazenje   recju   posvecuje   iniciranog   u   bozanstvo   u   cije ime  se  vrsi  obred,  i   daju   mu  moci  toga   bozanstva
• Tri Zaveta su :  zavet   strogog   morala   i   telesne   discipline  iz   Hinajane, zavet   Mahajana   Bodisatve   da   se   uvek deluje   za   dobrobit   svih   bica   i   tantricki   zavet   Vadžrajane

da  se odrzi  stalno spiritualno  jedinstvo  (samaja)  sa Budom Lamom.

• Čang je    nacionalno    tibetansko    pice   koje   se   sprav­lja   od  jecma,   psenice,  pirinca  ili prosa
• Deset Neprijatelja su  ometajuce  sile;  nastanjuju  svaki deo spiritualnog  
• Campa je tibetansko  nacionalno  jelo  koje  se  spravia od przenog  jecma ;  jede   se  sa  cajem   ili  se  pripravlja kao  testo  sa  maslom

'I Nakon cetvrtog stepena meditacije pri postignucu Budastva  materijalnost  tela  rastvara  se  u  svetlost.