45.  TELO I UM SU POKAZATELJI NEZNANJA

 

Pitalac: Jednog dana smo bili razgovarali o personi, vyakti, zatim o svedoku, vyakta, i apsolutu avyakta. Koliko se dobro sećam Vi ste rekli da je apsolut jedino realan, istinit, a da  je svedok apsolut samo na datom mestu prostora i vremena.18 Persona, osoba, je organizam, grub i suptilan, obasjan prisustvom svedoka. Ne osećam da sam shvatio suštinu stvari jasno; možemo li o tome razgovarati ponovo? Vi takođe koristite pojmove, mahadakash, chidakash i paramakash. Kako se oni odnose prema osobi, svedoku i apsolutu?

Maharadž: Mahadakash je priroda, okean postojanja, egzistencije, fizički prostor sa svim  onim što može da bude konstatovano pomoću čula.

Chidakash je širina, prostor, širenje svesnosti, mentalni prostor vremena, percepcija, opažanje, i poimanje, razumevanje.

Paramakash je bezvremena i beskonačna Realnost, Istina, gde um miruje potpuno, nediferencirana; beskonačni potencijal, izvor i poreklo, supstanca i suština, i materija i svesnost

- a ipak iznad i jednog i drugog, iznad svega.

Ona ne može biti opažena, ali može biti iskušena, doživljena kao večno svedočenje i svedok, opažanje i posmatrač, izvor i cilj svih manifestacija, koren vremena i prostora, primarni osnovni uzrok u svakom lancu uzroka.

P: Kakva je razlika između vyakta i avyakta?

M: Ne postoji razlika. To  je isto kao svetlost i dnevna svetlost. Univerzum je pun svetlosti  koju vi ne vidite; ali istu tu svetlost vi vidite kao dnevnu svetlost. Ono što dnevna svetlost osvetljava, je vyakti. Osoba, persona, uvek je objekat, svedok je subjekat i njihov odnos međusobne zavisnosti je odraz njihovog apsolutnog identiteta. Vi zamišljate da su oni različiti i odvojena stanja. Nisu. Oni su ista svesnost u mirovanju i u kretanju, svako stanje je svesno drugog.

U chit (svesnom) stanju čovek zna Boga i Bog zna čoveka. Chit (svest) je veza, most između krajnosti, uravnotežujući i sjedinjujući faktor u svakom iskustvu.

Sveukupnost opaženog je ono što mi nazivamo materijom. Ukupnost svih posmatrača, gledaoca, je ono što mi nazivamo univerzalni um.  Identitet ovo dvoje,  koji manifestuje sebe  kao opaženo i opažanje, sklad i inteligenciju, voljeno i voljenje, večno ponovo potvrđuje samog sebe.

P: Postoje tri gune: sattva - duhovnost, rađas - aktivnost, tamas - inertnost; da li su one samo u materiji, ili takođe u umu?

M: U oboje, naravno, jer ovo dvoje nisu rastavljeni. Jedino  je apsolutno ono koje je iznad guna. U stvari, to je samo tačka posmatranja, način gledanja. One, gune, postoje samo u umu. Iznad uma sve razlike nestaju.

P: Da li je univerzum proizvod čula?

M: Upravo kao što i vi ponovo stvarate vaš svet budeći se, tako je i univerzum ispoljen. Um se sa svojih pet organa percepcije, pet organa akcije, i pet organa svesnosti, ispoljava kao saosećanje, mišljenje i misao, i kao individualnost - personalnost.

P: Nauka je učinila veliki napredak. Mi poznajemo telo i um mnogo bolje nego naši preci. Vaš tradicionalni pristup opisivanja i analiziranja uma i materije, nije više punovažan, opravdan.

 

 

 

18 Apsolut je ono što jeste u svakoj tački i obliku postojanja. On stvara svesnog subjekta kao svoje najfinije oličenje (’Ja jesam’). Stoga svesni subjekt  nije ništa drugo do sâm Apsolut na tom individualnom mestu, u  nama. (Prim. I. A.)

 

M: Ali gde su vaši naučnici sa njihovim naukama? Nisu li oni ponovo slike u vašem  sopstvenom umu?

P: Ovde leži osnovna razlika! Za mene oni nisu moja sopstvena projekcija. Oni su bili pre mog rođenja i biće tu kad ja budem mrtav.

M: Naravno. Jednom kad ste prihvatili vreme i prostor kao realnost vi ćete smatrati sebe prolaznim, svršenim, i kratkog veka. Ali, da li su oni realni, istiniti? Da li oni zavise od vas ili vi od njih? Kao telo, vi ste u prostoru. Kao um, vi ste u vremenu. Ali, da li ste vi samo telo sa umom u njemu? Da li ste vi ikad to istraživali?

P: Nisam imao motiv, a ni metod.

M: Ja vam savetujem oboje. Ali stvarni, neposredni rad sagledavanja i nevezanosti - viveka i

vairagya - je vaš.

P: Jedini motiv koji mogu da prihvatim jeste moja sopstvena bezuzročna i bezvremena sreća. A kakav je metod?

M: Sreća je iznenadna, slučajna. Istinit i delotvoran motiv je ljubav. Vidite ljude koji pate i tražite najbolji način da im pomognete. Odgovor je jasan, prvo morate sebe da dovedete u  stanje iznad, izvan, potrebe za pomoći. Budite sigurni u vaše ponašanje iz čiste dobre volje, oslobođene od bilo koje vrste očekivanja. Oni koji tragaju samo za srećom mogu završiti u uzvišenoj, sublimiranoj ravnodušnosti - dok ljubav neće nikad biti ravnodušna, neaktivna.

Kao metod, postoji samo jedan - morate da spoznate sebe, onoga koji izgleda da ste vi i onoga koji ste u stvari - vi ste to. Jasnoća, bistrina, i milosrđe, saosećanje, idu zajedno - svako ima potrebu za drugim, i ojačavaju jedno drugo.

P: Saosećanje zahteva postojanje jednog objektivnog sveta, punog neizbežne patnje.

M: Svet nije objektivan i njegova bol nije neizbežna. Saosećanje je samo jedna druga reč za izbegavanje da se pati zbog imaginarnih razloga.

P: Ako su razlozi imaginarni, zašto bi patnja bila neizbežna?

M: Uvek je lažno ono koje čini da patite, lažne želje i strahovi, lažne vrednosti i ideje, lažni međusobni odnosi među ljudima. Napustite lažno i vi ste oslobođeni od bola; istina vas čini srećnim, istina oslobađa.

P: Istina je ta da sam ja um koji je zarobljen u telu i to je vrlo nesrećna istina.

M: Vi niste telo, niti ste u telu - ne postoji takva stvar kao telo. Vi grdno grešite u shvatanju sebe; da biste razumeli ispravno - istražujte.

P: Ali ja sam rođen kao telo, u telu, i ja ću umreti sa telom, kao telo.

M: To je vrlo pogrešno razumevanje. Istražujte, ispitujte, sumnjajte u sebe i druge. Da biste pronašli istinu ne treba čvrsto da se držite vaših ubeđenja. Ako se držite nečega u što ste  sigurni trenutno, nikada nećete ostvariti krajnji cilj. Vaša ideja da ste bili rođeni i da ćete umreti je apsurdna, besmislena; i logika i iskustvo protivreči tome.

P: U redu. Neću insistirati da sam telo. Vi imate ovde cilj, svrhu. Ali ovde i sada, dok ja govorim sa vama, ja sam u mom telu očevidno. Telo može biti da nisam ja, ali je ono moje.

M: Ceo univerzum doprinosi neprestano vašem postojanju. Ceo univerzum je vaše telo. U tom smislu ja se slažem.

P: Moje telo snažno utiče na mene. Moje telo je na mnogo načina moja sudbina. Moj karakter, moja raspoloženja, osećanja, priroda mojih reakcija, moje želje i strahovi, urođeni ili stečeni, zasnovani su na telu. Malo alkohola, nešto droge ili nečeg drugog i sve se menja. Dok droga deluje ja postajem sasvim drugi čovek.

M: Sve se to dešava jer vi smatrate o sebi da ste telo. Ostvarite istinskog Sebe, svoje Sopstvo,  i čak i droga neće imati uticaj na vas.

P: Vi pušite?

M: Moje telo ima nekoliko navika koje mogu tako da se nastave, dok ono ne umre. Te navike meni ne škode.

P: Vi jedete meso?

 

M: Ja sam rođen među ljudima koji jedu meso i moja deca su jela meso. Ja jedem vrlo malo - i ne stvaram nepotrebnu uznemirenost, ne probiram.

P: Jedenje mesa zahteva ubijanje.

M: Očevidno, ja ne vodim brigu o doslednosti. Vi mislite da je apsolutna doslednost moguća, pokažite to primerom. Nemojte propovedati ono što ne sprovodite, što ne praktikujete.

Vratimo se nazad na ideju o tome da smo bili rođeni, da se rađamo. Vi ste vezani za  ono što su vam rekli vaši roditelji. Držite se svega što su vam saopštili o začeću, trudnoći i rođenju, detinjstvu i dečaštvu, mladićkom dobu, monaštvu i tako dalje. Sada, oslobodite se  ideje da ste vi telo, uz pomoć suprotne ideje da niste telo. To je takođe jedna ideja, bez sumnje. Posmatrajte telo kao nešto što je napušteno, kada je njegov posao urađen, kada je  njegova svrha prošla. Ideja da Ja nisam telo daje telu realnost, mada u stvari, ne postoji takvo nešto kao telo - to je samo stanje uma. Vi možete da imate toliko mnogo tela i toliko različitih, kolko želite. Samo zapamtite, uporno, stalno, ono što želite i odbacite ono što je tome neskladno.

P: Ja sam kao kutija u kutiji, unutar kutije spoljašnja kutija deluje kao telo, a ona sledeća do    nje – kao duša koja boravi unutra. Uklonite spoljašnju kutiju i sledeća će postati telo, a sledeća do nje duša. To je jedna beskonačna serija, jedno beskonačno otvaranje kutija, i da li je ona poslednja, Krajnja, Svevišnja Duša?

M: Ako imate telo, morate imati dušu; ovde vaše poređenje sa slojevima kutija, jedne u drugoj, je prihvatljivo. Ali ovde i sada, kroz sva naša tela i duše sija duhovna svesnost, budnost, čista svetlost, chite. Držite se za to nepokolebivo. Bez svesnosti duhovne, telo ne bi trajalo ni sekunde.

Postoji u telu tok energije, ljubav-naklonost i inteligencija, koji vode, održavaju i daju energiju telu. Otkrijte taj tok i budite sa njim.

Naravno, sve su ovo načini govora. Reči su isto toliko prepreka kao i most spajanja. Pronađite iskru života koja stvara tkivo vašeg tela i budite sa njom. Ona je jedina realnost koju telo ima.

P: Šta se dešava sa tom iskrom života posle smrti?

M: Ona je iznad vremena. Rođenje i smrt su samo tačke vremena. Život  tka večno  svoja  mnoga tkanja. Tkanje je u vremenu, a život sam po sebi je večan, bezvremen. Ma kakvo ime i oblik dajete njegovim pojavama, on je kao okean - nikad promenljiv i uvek promenljiv.

P: Sve što vi kažete zvuči prekrasno ubedljivo, ipak moj osećaj da sam samo persona, osoba, u svetu čudnom i otuđenom, često neprijateljskom i opasnom, nikako ne prestaje.

Budući da sam osoba, ograničena u prostoru i vremenu, kako bih ja mogao ostvariti sebe kao suprotnost onome što mislim da sam: depersonalnost, bezličnost, univerzalna duhovna svest, ništa posebno, izdvojeno?

M: Vi pristajete na to da o sebi mislite kao o onome što niste, a poričete sebe onakvog kakav ste u stvari, u suštini. Vi propuštate temelj, element čiste spoznaje, duhovne svesnosti oslobođene od svih ličnih deformisanosti. Sve dok ne prihvatite realnost chite (čiste svesti), nikad nećete spoznati sebe.

P: Šta da radim? Ja ne vidim sebe onakvim kakvim me vi vidite. Možda ste vi u pravu, a ja grešim, ali kako da ja prestanem da budem ono što ja osećam da jesam?

M: Princ koji veruje da je prosjak može da bude razuveren od te iluzije samo na jedan način: on se mora ponašati kao princ i videti šta se dešava. Ponašajte se onako kako sam vam ja rekao da je ispravno i prosudite šta će se stvarno desiti. Sve što ja zahtevam je malo vere koja je potrebna da se učini prvi korak. Sa iskustvom će doći poverenje i vi više nećete trebati mene. Ja znam ko ste vi i ja vam to kažem. Verujte mi malo za neko vreme.

P: Biti ovde i sada, potrebno je da imam telo i njegova čula. Da bih razumeo, potreban mi je  um.

M: Telo i um su samo pokazatelji, simptomi neznanja, nerazumevanja, zablude. Ponašajte se kao da ste čista svesnost, duhovna, bestelesni i smirenog uma, bezvremeni i   beskonačni, iznad ’gde i kad’ i ’kako’. Boravite u tome, mislite na to, naučite da prihvatite njenu duhovnu stvarnost, istinitost, realnost. Nemojte stalno da se suprotstavljate, protivite i negirate to! Konačno, držite um otvorenim, bez predrasuda. Joga je potčinjavanje spoljašnjeg unutarnjem, kontrolisanje spoljašnjeg unutarnjim.

Učinite svoj um i telo izrazom, manifestacijom realnog, istinitog koje je sve i iznad svega. Radeći vi uspevate, a ne prepiranjem.

P: Molim vas ljubazno da se vratimo na moje prvo pitanje. Odakle potiče greška da čovek postaje individualna osoba?

M: Apsolutno prethodi vremenu, uzrok je vremenu. Duhovna svesnost dolazi prvo. Klupko zamršenih sećanja i mentalnih navika privlači pažnju, svesnost biva fokusirana, usredsređena i osoba se iznenada pojavljuje. Uklonite svetlo duhovne svesnosti, idite na spavanje i  kada padnete u nesvest i osoba nestaje. Osoba-vyakti treperi, javlja se i nestaje; svesnost-vyakta sadrži sve vreme i prostor; apsolutno-avyakta Jeste (kao ono koje omogućava samo postojanje).