57. SVO TRAGANJE ZA SREĆOM JE BEDA

 

Pitalac: Došao sam iz Engleske i na putu sam za Madras. Tamo ću sresti mog oca i mi ćemo  ići kopnom za London. Studiram psihologiju, ali još ne znam šta ću raditi kad  dobijem  diplomu. Mogao bih da pokušam industrijsku psihologiju, ili psihoterapiju. Moj otac je glavni lekar, ja mogu da sledim istu liniju. Ali ovo ne iscrpljuje moja interesovanja. Postoje izvesna pitanja koja se ne menjaju sa vremenom. Ja shvatam da vi imate neke  odgovore  na takva pitanja i to me je navelo da dođem da vas vidim.

Maharadž: Ja se pitam da li sam pravi čovek da odgovorim na vaša pitanja. Ja znam malo o stvarima i ljudima. Ja znam jedino da Ja jesam, i da mnogo takođe i vi znate. Mi smo jednaki.

P: Naravno, ja znam da ja jesam. Ali ja ne znam šta to znači.

M: Ono što vi smatrate da je "ja" i "ja jesam" niste vi. Znati da vi jeste je prirodno, znati šta ste vi je rezultat većeg istraživanja. Vi ćete morati da ispitate čitavo polje svesnosti i da idete iznad toga. Zbog toga morate naći pravog učitelja i stvoriti stanja potrebna za otkrivanje, spoznavanje. Generalno govoreći, postoje dva puta: spoljašnji i unutarnji. Bilo da vi živite sa nekim ko zna Istinu i pokoravate se potpuno njegovom vođstvu i uticaju, ili vi tragate za unutarnjim vođstvom i sledite vaše unutarnje svetlo, bilo gde da vas povede. U oba slučaja  vaše personalne želje i strahovi moraju nestati.

Vi učite ili pomoću bliskosti Gurua, ili istraživanjem, pasivno  ili aktivnim načinom. Vi   ili dopuštate da budete vođeni rekom života i ljubavi koje predstavlja vaš Guru, ili vi činite vaše sopstvene napore, vođeni vašom unutarnjom zvezdom.

U oba slučaja morate ići napred, morate biti ozbiljni, iskreni. Retki su ljudi koji su sretni da nađu nekoga vrednoga od poverenja i ljubavi. Mnogi od njih moraju  ići teškim putem, putem inteligencije i razumevanja, razlikovanja dobrog od lošeg, i nevezanosti, viveka - vairagya. Ovaj je put otvoren svima.

P: Meni je drago što sam došao ovde, mada odlazim sutra, jedan razgovor sa vama može da utiče na ceo moj život.

 

M: Da, jednom kad kažete: "Ja želim da pronađem Istinu", sav vaš život će biti duboko prožet time. Sve vaše mentalne i fizičke navike, osećanja i emocije, želje i strahovi, planovi i odluke će pretrpeti najradikalnije promene.

P: Jednom kada ja usmerim, pripremim moj um da pronađe Istinu, Realnost, šta treba da radim nakon toga?

M: To zavisi od vašeg temperamenta. Ako ste vi ozbiljni, iskreni, bilo koji put da izaberete odvešće vas do vašeg cilja. Ozbiljnost je onaj odlučujući faktor.

P: Šta je izvor ozbiljnosti?

M: To je samonavodeći instinkt, težnja za domom. Njim se ptica vraća u gnezdo i riba u planinskom toku vraća se tamo gde je bila rođena. Seme se vraća zemlji, kada je plod sazreo. Sazrevanje je sve.

P: A šta će dati meni da sazrim? Da li mi je potrebno iskustvo?

M: Vi već znate svo iskustvo koje vam je potrebno, jer da je drugačije, vi ne biste došli ovde. Ne treba više ništa da skupljate, već pre morate da idete iznad iskustva. Koji bilo napor da učinite, bilo koji metod, sadhanu, da sledite, to će samo stvoriti više iskustva, ali vas neće odvesti iznad. Niti će vam čitanje knjiga pomoći. One će obogatiti vaš um, proširiti vaše  znanje, ali osobu koja ste vi - neće dotaknuti. Ako vi očekujete neke koristi od vašeg traganja, materijalne, mentalne ili spiritualne, vi ste promašili suštinu. Istina ne donosi prednosti materijalno-mentalne. Ona vam ne daje viši status u društvu, niti moć nad drugima; sve što dobijete je Istina i sloboda od lažnog.

P: Sigurno vam Istina daje moć da pomognete drugima.

M: To je samo maštanje, imaginacija, ali plemenita! U suštini, uistinu, vi ne pomažete drugima, jer ne postoje drugi. Vi delite ljude u plemenite i jadne, i molite  plemenite  da  pomognu jadnima. Vi delite, vi vrednujete, procenjujete, vi sudite i osuđujete - u ime Istine - vi je uništavate. Vaša sama želja da formulišete Istinu je negira, zato što ona ne može biti sadržana   u rečima. Istina može biti izražena samo pomoću negiranja lažnog - u delovanju. Zato vi morate otkriti lažno kao lažno putem razlučivanja, viveka, i odreći se toga, vairagya. Odricanje od lažnog je oslobađajuće i daje energiju. To postavlja otvoren put ka savršenstvu.

P: Kad ću znati da sam otkrio Istinu?

M: Kada se ideja "ovo je Istina", "ono je Istina" ne pojavljuje. Istina ne afirmiše sebe, ona je u viđenju lažnog kao lažnog i odriče ga se. Beskorisno je tragati za Istinom, kada je um slep za lažno. On mora biti očišćen od lažnog potpuno, pre nego što Istina može da se rodi u njemu.

P: Ali šta je lažno?

M: Svakako, ono što nema postojanje je lažno.

P: Na šta vi mislite s tim - nemati postojanje?  Lažno je tu oštro kao ekser.

M: Ono što protivreči sebi nema postojanje. Ili ono ima samo trenutno postojanje, što dolazi   na isto, da nema postojanje. Jer, ono što ima početak i kraj nema sredinu. To je šuplje. To ima samo ime i oblik dobijen od uma, ali ono nema ni supstance, biti, ni suštine.

P: Ako sve što prolazi nema postojanje, onda i Univerzum takođe nema postojanje.

M: Ko je ikad to negirao? Naravno, Univerzum nema postojanje.

P: Šta ima?

M: Ono što ne zavisi od svog postojanja, ono što se ne rađa kad se Univerzum rađa, niti  nestaje kad Univerzum nestaje; ono što ne treba nikakav dokaz, ali donosi realnost svemu što dotakne. Priroda je lažnog da se ono pojavi kao realno za neko vreme. Može se reći da Istina postaje otac lažnom. Ali je lažno ograničeno u vremenu i prostoru i  podvrgnuto  je okolnostima.

P: Kako da se oslobodim lažnog, a sačuvam realno?

M: Kojom svrhom?

P: Da bi živeo bolji, zadovoljniji život, sveobuhvatan i srećan.

 

M: Sve što je um zamislio mora biti lažno, jer je to na putu da bude relativno i ograničeno. Realno je nepojmljivo i ne može biti upotrebljeno za neku svrhu. To mora biti željeno za svoju sopstvenu korist, cilj, duhovni cilj.

P: Kako mogu da želim nezamislivo?

M: Šta je drugo vredno želje? Uistinu, realno ne može biti željeno kao što se stvar želi. Ali vi možete videti nerealno kao nerealno i odbaciti ga. Odbacivanje lažnog je ono što otvara put ka istini.

P: Razumem, ali kako to izgleda u svakodnevnom, stvarnom životu?

M: Samozainteresovanost, egocentričnost i briga za sebe, lični interes, su žiže lažnoga. Vaš dnevni život vibrira između želje i straha. Posmatrajte ga pažljivo i vi ćete videti kako  um  stvara bezbrojna imena i oblike, kao reka koja penuša među kamenjem. Uđite u trag svakoj akciji do njenog sebičnog motiva i gledajte na motiv usredsređeno dok se on ne rastopi.

P: Da bi živeo čovek mora da pazi na sebe, mora da zarađuje novac za sebe.

M: Vi ne morate da zarađujete za sebe, ali vi možda morate da to radite za ženu ili dete. Možda morate da radite u korist drugih. Čak i samo biti živ može biti žrtvovanje.  Nema  potrebe da bilo ko bude sebičan. Odbacite svaki sebičan, koristoljubiv motiv čim ga spazite i ne treba da tragate za Istinom. Istina će vas naći.

P: Postoji minimum potreba.

M: Nisu li one bile obezbeđene otkako ste bili začeti? Odustanite od ropstva brige za sebe i budite ono što ste - inteligencija i ljubav u akciji.

P: Ali čovek mora da preživljava.

M: Vi ne možete pomoći preživljavanju! Realno, vi ste bezvremeni i iznad rođenja i smrti. A telo će preživeti, opstati onoliko dugo koliko je potrebno. Nije važno da ono treba da traje, živi dugo. Pun, ispunjen život je bolji nego dug život.

P: Ko odlučuje šta je ispunjen život? To zavisi od mog kulturnog porekla.

M: Ako tragate za stvarnošću morate se osloboditi od svakog porekla, od svih kultura, od svih obrazaca mišljenja i osećanja. Čak i sama ideja da ste žensko ili muško, ili čak čovek, treba da bude napuštena. Okean života sadrži sve, ne samo ljude. Dakle, pre svega, napustite sve identifikacije, prestanite da mislite o sebi kao takvom i takvom, tom i tom, ovom i onom. Napustite svaku brigu o sebi; nemojte brinuti o vašem blagostanju, materijalnom ili spiritualnom, napustite svaku želju, grubu ili suptilnu, prefinjenu, prestanite da mislite o postignuću bilo koje vrste. Vi ste potpuni ovde i sada, vi ne trebate apsolutno ništa. Ali to ne znači da morate biti bez pameti i ludo odvažni, rasipni ili nezainteresovani; samo osnovna uznemirenost za sebe mora nestati. Vama treba nešto hrane, odeće i zaklon, krov za vas i vaše, ali ovo neće stvarati probleme sve dok se pohlepa ne smatra potrebom. Živite u skladu sa stvarima onakvim kakve su, a ne kako ih vi zamišljate.

P: Šta sam ja ako nisam čovek?

M: Ono što vas navodi da mislite da ste čovek, nije čovek. To je bezdimenzionalna tačka svesnosti, svesno ništa; sve što vi možete reći o sebi samom je: "JA JESAM". Vi ste čisto postojanje - svesnost, budnost - blaženstvo. Shvatite da je kraj svom traganju. Vi dolazite do tog zaključka kad uvidite da sve što mislite o sebi da ste samo je imaginacija, maštanje, i  ostanete povučeno u čistoj budnosti, duhovnoj svesnosti, od prolaznog kao prolaznog, zamišljenog kao zamišljenog, nestvarnog kao nestvarnog. To nije uopšte teško, ali je potrebna nevezanost. Prianjanje uz lažno je ono što čini da se Istina teško može videti. Jednom kada razumete i shvatite da lažno treba vreme, a ono što treba vreme je lažno, vi ste bliže Realnosti koja je bezvremena, uvek u sadašnjosti. Večnost u vremenu je samo ponavljanje, kao kretanje časovnika. Ono teče od prošlosti u budućnost večno, prazna večitost. Realnost je ono što čini sadašnjost tako vitalnom, tako različitom od prošlosti i budućnosti; koje su samo mentalne.  Ako je vama potrebno vreme da spoznate nešto, to mora biti lažno. Realno, Istina je uvek sa vama; vi ne treba da čekate da biste bili ono što jeste. Samo ne smete dozvoliti vašem umu   da

 

ide izvan vas u potragu. Kada želite nešto, pitajte sebe: da li ja stvarno to trebam? Ako je odgovor ne, onda samo to napustite.

P: Da li moram biti srećan? Ja mogu da ne trebam nešto, neku stvar, ali ako me ona čini srećnim, ne bi li trebalo da je se dočepam?

M: Ništa vas ne može učiniti srećnijim od vas samih, od onog što ste vi. Svo traganje za srećom je beda i vodi većoj bedi. Jedina sreća vredna pomena je prirodna sreća svesnog postojanja.

P: Da li mi je potrebno puno iskustva pre nego što mogu da dosegnem tako visoke nivoe svesnosti?

M: Iskustvo ostavlja samo sećanje iza sebe i dodaje na breme koje je i onako dovoljno teško.  Vi ne trebate više iskustava. Prošla iskustva su dovoljna. A ako osećate da ih trebate još, pogledajte u srca ljudi oko vas. Vi ćete naći raznolikost iskustava kroz koja ne biste mogli da prođete ni za hiljadu godina. Učite iz patnji drugih i spasite sebe vaših sopstvenih. Iskustvo nije ono što vam treba, već sloboda od svakog iskustva. Nemojte biti pohlepni za iskustvom. Vi ne trebate ni jedno.

P: Da li ste vi prošli kroz vaša iskustva?

M: Stvari se događaju oko mene, ali ja ne uzimam udela u njima. Jedan događaj postaje iskustvo jedino kad sam ja emocionalno uključen, povezan. Ja sam u stanju koje je potpuno, koje ne traga za tim da unapredi sebe. Od koje je koristi iskustvo za mene?

P: Čoveku je potrebno znanje, obrazovanje.

M: Da biste se bavili stvarima, znanje o stvarima je potrebno. Da biste kontaktirali sa ljudima, vama je potrebno  sagledavanje,  pronicljivost,  simpatija,  saosećanje. Da biste se bavili sobom, ne treba vam ništa. Budite ono što jeste: svesno biće, postojanje, i ne budite izvan sebe.

P: Univerzitetsko obrazovanje je najkorisnije.

M: Bez sumnje, ono vam pomaže da zaradite za život. Ali to vas ne uči kako da se živi. Vi ste student filozofije. To vam može pomoći u nekim situacijama. Ali možete li vi živeti od  filozofije? Život je vredan imena samo kada on odražava Realnost u akciji. Nijedan univerzitet neće vas naučiti kako da živite tako da kada vreme umiranja dođe, možete reći: živeo sam dobro, nemam potrebe da živim ponovo. Većina od nas umire želeći da može živeti ponovo. Koliko mnogo učinjenih grešaka, toliko mnogo ostaje neurađeno. Većina ljudi vegetira, ali ne živi. Oni samo skupljaju iskustva i obogaćuju svoju memoriju. Ali iskustvo je negiranje  Realnosti, koja nije ni čulna, niti konceptualna, niti od tela, niti od uma, mada ona uključuje i prevazilazi i jedno i drugo.

P: Ali iskustvo je korisno. Iskustvom vi učite da ne dotaknete plamen.

M: Ja sam vam već rekao da je znanje najkorisnije u bavljenju sa stvarima.  Ali vam ono  ne  kaže kako da se odnosite sa ljudima i samim sobom, kako da živite život. Mi ne govorimo o vožnji kola, ili zarađivanju novca. Za to vi trebate iskustvo. Ali za biće od svetlosti unutar vas materijalno znanje neće vam pomoći. Vama je potrebno nešto mnogo više, intimnije i dublje nego razmišljajuće znanje, da budete svoji u istinskom smislu reči. Vaš unutarnji mir i radost morate zaslužiti. To je mnogo teže nego zarađivati novac. Nijedan univerzitet vas ne može naučiti da budete svoji. Jedini način je sa praksom. Odmah počnite da budete svoji. Odbacite sve ono što mislite i idite uvek dublje, mnogo dublje. Upravo kao što čovek kopajući bunar odbacuje sve ono što nije voda, dok ne dosegne ležište vode u sloju, tako i vi morate ukloniti ono što nije vaše sopstveno, dok ništa ne ostane za što se um može zakačiti. Vi niste čak ni ljudsko biće. Vi jednostavno ste iskra, tačka duhovne svesnosti, koegzistirajuća sa vremenom i prostorom i iznad njih, konačni uzrok, sama po sebi bezuzročna. Ako me pitate: "Ko ste vi?" moj odgovor bi bio: "Ništa posebno. Ipak, Ja jesam".

P: Ako vi niste ništa posebno, onda morate biti univerzalni, opšti.

M: Šta je biti univerzalan - ne kao koncept, već kao način življenja? Ne odvajati, ne suprotstavljati se, ali razumeti i voleti sve sa čim ste u kontaktu, jeste živeti univerzalno. Biti

 

sposoban reći istinito: ja sam svet, svet je moj, ja sam u domu u svetu, svet je moj sopstveni. Svaka egzistencija je moja egzistencija, svaka svesnost je moja svesnost, svaka patnja je moja patnja i svaka radost je moja radost - to je univerzalan život. Ipak, moje realno postojanje, i  vaše takođe, je iznad Univerzuma i otuda, iznad kategorija posebnog i univerzalnog. Ono  je ono što jeste, potpuno samo u sebi sadržano, samostalno i nezavisno.

P: Mislim da je to teško razumeti.

M: Morate sebi dati vremena da biste razmislili o ovim stvarima. Stare vijuge moraju biti izbrisane u vašem mozgu, bez formiranja novih. Vi morate spoznati sebe kao nepokretnog, stabilnog, ispod i iznad pokretnog tihog svedoka svega što se dešava.

P: Da li to znači da moram odustati od svih ideja aktivnog života?

M: Ne, uopšte. Biće ženidbe, biće dece, biće zarađivanja novca da bi izdržavali porodicu; sve ovo će se desiti u prirodnom toku događaja, jer se sudbina mora ispuniti, vi ćete proći kroz to bez otpora, suprotstavljanja, suočavajući se sa zadacima kako oni dolaze, pažljivo, i temeljno, i za male i za velike stvari. Ali glavno ponašanje, stav, biće srdačno nevezivanje, ogromna dobra volja, bez očekivanja za uzvraćanjem, stalno davanje bez traženja. U braku vi niste ni suprug,  ni supruga; vi ste ljubav između njih dvoje. Vi ste jasnoća i dobrota koja čini sve smirenim, sređenim i srećnim. To vam može izgledati maglovito, nejasno, ali ako malo razmislite, vi ćete videti da je tajanstveno i najpraktičnije, jer ono čini vaš život kreativno srećnim. Vaša svesnost se proširila do visoke dimenzije odakle vidite svet i sve mnogo jasnije i sa većim intenzitetom.  Vi shvatate da je osoba koja ste vi postali pri rođenju, i koja će nestati pri smrti, privremena i lažna. Vi niste čulna, emocionalna i intelektualna osoba, zgrabljena željama i strahovima. Pronađite vaše istinsko, realno, postojanje, biće. 'Ko sam ja?' je  fundamentalno,  temeljno  pitanje svih filozofija i psihologija. Idite u to duboko.