11. SVEVIŠNJI JE IZNAD SVEGA

 

Pitalac: Vi kažete, stvarnost je jedna. Jedinstvo je kvalitet ličnosti (persone). Da li je onda realnost ličnost sa univerzumom kao svojim telom?

Maharadž:  Bilo šta da vi kažete biće oboje, istina i laž. Reči ne dosežu iznad uma.

P: Samo pokušavam da razumem. Vi nam govorite o personi (ličnosti), Sopstvu   i Svevišnjem

(vjakti, vjakta, avjakta).

Svetlost Čiste svesnosti (pragna), postavljena kao "ja jesam" u Sopstvu (jivatma) i kao život

(prana) oživljava telo (deha).

Sve ovo je lepo sve dok reči teku. Ali kad to  treba  da  raspoznam u meni samom, ličnost od Sopstva i Sopstvo od Svevišnjeg, postajem zbrkan!!

M: Persona (ličnost) nije nikada subjekt (suština). Vi možete videti ličnost, ali vi niste ličnost,  vi ste uvek Svevišnji koji se pojavljuje na datom mestu i prostoru kao svedok, most između (duhovne) Čiste Svesti  Svevišnjeg i pojedinačne (umnožene) svesnosti ličnosti.

P: Kada posmatram sebe, nalazim da sam više ličnosti koje se bore međusobno za korišćenje tela.

M: One se usaglašavaju sa različitim naklonostima (samskarama) uma.

P: Mogu li da dovedem do mira među njima?

M: Kako možete? One su tako kontradiktorne! Gledajte ih onakve kakve su  - same  navike misli i osećanja, gomile sećanja i žudnji.

P: Ipak one (ličnosti) sve kažu "ja jesam".

M: To je jedino zato jer se vi identifikujete sa njima (sa svakom od njih posebno). Jednom kad shvatite da bilo šta što se pojavljuje pred vama ne može biti vi (vaše sopstveno), i da za to ne možete reći "ja jesam", tek onda ste slobodni od svih vaših "persona" ("ličnosti") i njihovih zahteva (želja).

Osećaj "ja jesam" je vaš sopstveni. Vi ga ne možete podeliti, ili dodeliti nečemu, kao na primer govoreći: ja sam mlad, ja sam bogat i tako dalje. Takva samopoistovećivanja (identifikacije) su očevidno lažna i uzrok robovanju.

P: Sada mogu da razumem da nisam persona (ličnost), nego onaj, koji je reflektovan u osobi, i daje joj osećaj bića. Sada o Svevišnjem. Na koji način da spoznam sebe kao Svevišnjeg?

M: Izvor svesti ne može biti objekat (predmet) u svesti. Znati izvor je biti izvor. Kada vi spoznate da niste persona (ličnost), nego čist i smireni (neposredni) svedok i da je neustrašiva svest (duhovna) vaše sopstveno biće, vi ste bit (suština). To je izvor, Neiscrpna  Mogućnost.

P: Postoji li mnogo izvora ili je jedan za sve?

M: To zavisi kako vi gledate na to, sa kog kraja. Objekata na svetu je mnogo, ali oko koje ih vidi je jedno. Više se uvek javlja kao Jedno nižem, a niže kao mnoštvo prema  višem.

P: Da li su oblici i imena od jednog istog Boga?

M: Opet vam kažem, da to zavisi od toga kako vi gledate na to. Na verbalnom nivou sve je relativno. Apsolutno treba da se doživi, a ne da se o tome  raspravlja.

P: Kako se Apsolutno doživljava?

 

M: To nije neki objekat koji treba da bude prepoznat i pothranjen u sećanju. To je u  sadašnjosti i više u osećanju. To je više povezano da se učini sa "kako" nego sa "šta". To je u kvalitetu), u vrednovanju; budući da je izvor svega, ono je u svemu.

P: Ako je ono izvor, kako i zašto ono sebe manifestuje. M: Ono daje rođenje svesnosti. Sve ostalo je u svesnosti. P: Zašto ima tako mnogo centara svesti?

M: Pojavni (objektivni) univerzum (mahadakaš) je u stalnom kretanju, stvarajući i transformišući (rastvarajući) bezbrojne oblike. Kad god je oblik udahnut  životom (prana), svest (chetana) se pojavljuje kao odraz (duhovne) svesnosti u materiji.

P: Kako je Svevišnje podržavano?

M: Šta ga može podržavati i kako? Izvor nije podržavan od ćudljivosti reke, niti je metal - od oblika nakita. Da li je svetlost podržavana slikom na paravanu? Svevišnji čini da je sve ostalo moguće, On je sve.

P: Kako to da se neke stvari dešavaju, a neke ne?

M: Traženje uzroka je razonoda uma. Nema dualnosti uzroka i posledice. Sve je svoj sopstveni uzrok.

P: Da li je onda moguća namerna (svrsishodna) akcija?

M: Sve što sam ja rekao jeste da svesnost sadrži sve. U svesnosti je sve moguće. Vi možete imati uzroke, ako ih želite, u vašem svetu. Neko drugi će možda biti zadovoljan sa jednim uzrokom - Božijom Voljom. Temeljni uzrok je jedan: osećaj "ja jesam".

P: Kakva je veza između Sopstva (Vjakta) i Svevišnjeg (Avjakta)?

M: Iz tačke gledišta Sopstva svet je poznat a Svevišnji nepoznat. Poznato je beskonačno, nepoznato je beskonačnije od beskonačnog. Upravo kao  zrak svetlosti koji se nikad  ne  vidi dok ne padne na tačkicu prašine, tako Svevišnji sve obelodanjuje, a On sam ostaje Nepoznat.

P: Da li to znači da je nesaznajno nepristupačno?

M: Oh, ne! Svevišnji je najlakši za dosezanje jer On je sámo vaše biće. Dovoljno je prestati misliti i ne želeti ništa sem Svevišnjeg.

P: Svet je pun želja. Svako želi nešto, ovo ili ono. Ko je taj ko želi? Persona (ličnost) ili Sopstvo?

M: Sopstvo. Sve želje, poštene (svete) ili grešne, dolaze od Sopstva; sve su one okačene na osećaju "ja jesam".

P: Ali ako ja ne želim ništa, čak ni Svevišnjeg?

M: Onda ste kao takvi dobri, ili ste mrtvi, ili ste Svevišnji.

P: Mogu da razumem svete želje (satja-kama) da se javljaju iz Sopstva. Ali zašto nesvete  želje?

K: Sve želje su usmerene ka sreći. Njihov oblik i kvalitet zavisi od psihe  (antahkarane).

Kada lenjost (tamas) preovlada, mi nalazimo pokvarenost (izopačenost). Sa energičnošću (rajas), javlja se ljutnja (naglost). Sa bistrinom (satva) motiv iza želje je dobra volja, saosećanje, poziv da se neko učini srećnim više nego da se bude srećan. Ali Svevišnji je iznad svega, čak zbog svog neograničenog prisustva, sve ispravne želje mogu biti ispunjene.

P: Koje su želje ispravne?

M: Želje koje uništavaju svoje subjekte (tvorce), ili objekte (predmete), ili se ne smiruju pri ispunjenju,  su protivne sebi i ne mogu biti ispunjene.

Samo želje motivisane s ljubavlju, dobrom voljom i saosećanjem i korisnosti za oboje: i subjekat i objekat, mogu biti potpuno ispunjene.

P: Sve želje su bolne, bilo svete ili grešne (protivne).

M: One nisu iste, a i bol nije isti. Strast (agresivnost, bes, ljutnja) je bolna, saosećanje - nikada. Ceo univerzum nastoji da se ispuni želja nastala iz saosećanja (samilosti).

P: Da li Svevišnji zna samog sebe? Da li je bezlično svesno?

 

M: Izvor svega ima sve. Sve što teče iz izvora mora već tamo biti u semenoj formi. Seme je rezultat bezbroj semena, i sadrži iskustvo i obećanje brojnih šuma (predaka), tako da  Nepoznato sadrži sve što je bilo, ili je moglo biti, i sve što će biti ili bi moglo biti. Sveukupno polje postojanja je otvoreno i pristupačno; prošlost i budućnost postoje zajedno  u  večnom sada.

P: Da li vi živite u Svevišnjem Nepoznatom?

M: A gde bih drugde?

P: Šta vas navodi da kažete to?

M: Nijedna želja se ne pojavljuje u mom umu.

P: Da li ste vi onda nesvesni?

M: Naravno da ne! Ja sam potpuno svestan, ali pošto nijedna želja niti strah se ne pojavljuju u mom umu, u meni je savršen mir (tišina).

P: Ko saznaje tišinu?

M: Tišina saznaje samu sebe. To je tišina smirenog uma, kada su strast i želje umirene (ne postoje).

P: Da li vi imate povremeno želje?

M: Želje su samo talasi u umu. Kad vidite jedan talas vi znate šta je to. Želja je samo stvar  među mnogima. Ne osećam potrebu da ih zadovoljim, i nikakvo delovanje nije potrebno za to. Sloboda od želje znači ovo: prinuda za zadovoljenje ne postoji.

P: Zašto se uopšte javlja želja?

M: Zato što vi zamišljate da ste bili rođeni i da ćete umreti ako ne vodite brigu o svom telu. Želja za telesnim (otelovljenjem) postojanjem je temeljni uzrok nevolje.

P: Ipak, toliko mnogo jiva (individualnih duša) je otelovljeno (dobilo tela). Sigurno da to ne može biti neka greška rasuđivanja. Mora postojati svrha. Šta to može biti?

M: Da biste saznali sebe, Sopstvo mora biti suočeno sa svojom suprotnošću - nesopstvom. Želja vodi ka iskustvu. Iskustvo vodi ka prosuđivanju, vezanosti, samorazumevanju, slobodi.

I šta je oslobođenje uopšte? To je saznanje da ste iznad rođenja i smrti. Zaboravljajući ko ste i zamišljajući sebe smrtnim stvorenjem, vi ste stvorili toliko mnogo  nevolja  i patnji za sebe da se morate probuditi, kao posle lošeg sna.

Traganje vas takođe budi. Ne treba da čekate na patnju, tragajte u sreći. To je bolje, jer je um u harmoniji (skladu) i miru.

P: Ko je stvarno krajnji iskušenik - Sopstvo ili Nesaznajni?

M: Sopstvo, naravno!

P: Zašto se onda uvodi naziv Svevišnji, Nesaznajni?

M: Da  bi se objasnilo Sopstvo.

P: Ali, postoji li nešto iznad Sopstva?

M: Izvan Sopstva ne postoji ništa. Sve je jedno i sve je sadržano u "ja jesam". U stanjima budnosti i sna postoji persona (ličnost). U dubokom snu i turija (samadhi) najviša svest je Sopstvo.

Iznad budnog stanja najviše svesti (turije) leži veličanstveni, tihi mir Svevišnjeg. Ali u stvari sve je jedno u suštini, a podvojeno u pojavnosti.

U neznanju vidilac postaje viđeno, a u mudrosti (spoznaji) on je viđenje. Ali zašto biti zabrinut za Svevišnjeg? Znaj znalca (onoga koji zna) i sve će biti saznato.