37.  SVESNOST POSTOJANJA JE BLAŽENSTVO

 

Pitalac: Po profesiji ja sam lekar. Počeo sam sa hirurgijom, nastavio sa psihijatrijom i takođe sam napisao nekoliko knjiga o mentalnom zdravlju i lečenju verom. Došao sam kod vas da naučim zakone duhovnog zdravlja.

Maharadž: Kad ste pokušavali da lečite bolesnike, šta ste tačno pokušavali da lečite? Šta je lečenje? Kad možete reći da je čovek izlečen?

P: Tragao sam za lečenjem tela, a isto tako da ojačam vezu između tela i uma. Takođe sam težio da ispravim um.

M: Da li ste istraživali vezu između tela i uma? U kojoj su tački oni povezani?

P: Između tela i unutrašnje svesti leži um.

M: Nije li telo sačinjeno od hrane? I može li postojati um bez hrane?

P: Telo je sagrađeno i održava se hranom. Bez hrane obično i um postaje slab. Ali um nije  samo hrana. Postoji preobražavajući činilac koji stvara um u telu. Šta je taj preobražavajući činilac?

M: Kao što drvo daje vatru koja nije drvo, tako telo proizvodi um koji nije telo. Ali kome se  um pojavljuje? Ko je posmatrač misli i osećanja, koje vi nazivate umom? Postoji drvo, postoji vatra i tu je uživalac vatre. Ko uživa um? Da li je uživalac takođe rezultat hrane, ili je on nezavisan?

P: Posmatrač je nezavisan.

M: Kako to vi znate? Govorite iz svog sopstvenog iskustva. Vi niste ni telo ni um. Kažete tek tako. Kako znate?

P: Ja stvarno ne znam. Samo nagađam.

M: Istina je stalna. Realno je nepromenljivo. Ono što je promenljivo nije Stvarno, Istinito, ono što je realno ne menja se. Dakle, šta je to u vama što se ne menja? Sve dok je tu hrana, tu su i telo i um. Kad se hrana ne uzima, telo umire, a um se rastapa, nestaje. Ali da li posmatrač nestaje?

P: Ja nagađam da on ne nestaje. Ali ja nemam dokaz.

 

M: Vi ste sami sebi dokaz. Vi nemate niti ćete imati drugi dokaz. Vi ste vaši, vi znate sebe, vi volite sebe. Štogod da um čini, on čini za ljubav sebe samog. Sama priroda Sopstva je ljubav. Ono je voljeno, voli i privlači. To je Sopstvo koje stvara telo i um tako zanimljivim, tako jako dragim. Sama pažnja, koja se odnosi na njih, telo i um, dolazi od Sopstva.

P: Ako Sopstvo nije ni telo ni um, može li ono postojati bez tela i uma?

M: Da, može. To je stvar stvarnog, aktuelnog iskustva da Sopstvo ima postojanje nezavisno od tela i uma. To je postojanje - duhovna svesnost, blaženstvo. Duhovna svesnost je Blaženstvo.

P: To može biti stvar stvarnog iskustva za vas, ali to nije slučaj sa mnom. Kako ja mogu  dospeti do takvog iskustva? Kakve prakse da sledim, kakve vežbe da preduzmem?

M: Da saznate da niste ni telo ni um, treba neprestano da posmatrate sebe i da živite nedirnuti od vašeg tela i uma, potpuno odvojeno, nezavisno, kao kad biste bili mrtvi. A to znači da nemate stečene interese, zainteresovanost niti za telo, niti za um.

P: Opasno!

M: Ja ne tražim od vas da izvršite samoubistvo. Niti možete. Možete jedino ubiti telo, ne možete prekinuti mentalni proces, niti možete učiniti kraj osobi za koju mislite da ste vi.

Samo ostanite nedodirnuti, nezavisni. Ova potpuna odvojenost, nezavisnost,  sloboda  od uma i tela, najbolji je dokaz da srce vašeg bića, koje ste vi, nije ni um ni telo.

Ono što se dešava telu i umu ne može biti u vašoj moći promene, ali vi uvek možete prestati sa vašim zamišljanjima da ste telo i um.

Ma šta da se desi, podsećajte sebe da ste nezavisni, da su to samo vaš um i telo.

Što ste više iskreni u pamćenju onoga što treba da bude zapamćeno (sebe), skorije ćete biti svesni sebe, šta ste, jer će sećanje postati iskustvo.

Ozbiljnost, iskrenost, otkriva postojanje. Ono što se zamisli i što se želi, postaje  stvarno, realno - tu leži opasnost, a isto tako i izlaz, spas.

Recite mi, kakve ste vi korake preduzeli da izdvojite vaše stvarno, istinsko Sopstvo,  ono u vama što je nepromenljivo, od vašeg uma i tela?

P: Ja sam čovek medicine, studirao sam mnogo, uveo sam sebi striktnu disciplinu na putu vežbanja i periodičnog posta, i vegetarijanac sam.

M: Ali u dubini vašeg srca, šta je to što vi želite?

P: Želim da spoznam Istinu.

M: Kakvu cenu želite da položite za Istinu? Bilo koju cenu?

P: Dok sam teorijski spreman da platim bilo koju cenu, u stvarnom životu neprestano sam podstican da se ponašam na načine koji stvaraju prepreku između mene i Istine. Želje me odvlače.

M: Povećajte i proširite vaše želje sve dotle, dok ih ništa  sem Istine ne može ispuniti.  Nije  stvar u tome da je želja pogrešna, već njena uskost i besmislenost. Želja je obožavanje, predanost pobožnost. Na svaki način budite predani, pobožni, istinitom, beskonačnom, večnom srcu postojanja, biti. Preobratite želje u ljubav. Sve što vi želite je da budete srećni. Sve vaše želje, ma kakve one mogle biti, su izrazi vaše težnje za srećom. U suštini, vi želite sebi najbolje.

P: Znam da ne bi trebalo...

M: Čekajte! Ko vam je rekao da ne biste trebali? Šta je pogrešno da se bude srećan?

P: Ego mora otići, ja znam.

M: Ali ego je tu. Vaše želje su tu. Vaša čežnja da budete srećni je tu. Zašto? Zato što vi volite sebe. Na svaki način volite sebe - ali mudro. Ono što je pogrešno je voleti sebe pogrešno, tako da stvarate sebi patnju. Volite sebe mudro. Oboje: i uzdržavanje i zadovoljenje imaju  istu nameru u vidu - da vas učine srećnim. Zadovoljenje je pogrešan, glup put, uzdržavanje, disciplinovanost, je mudar put.

P: Šta je uzdržavanje?

 

M: Jednom kada prođete kroz neko iskustvo, ne prolazite kroz njega ponovo; to je uzdržavanje. Izbegavati nepotrebno je uzdržavanje. Neprihvatanje zadovoljstva ili bola je uzdržanost.

Želja sama po sebi nije pogrešna. To je život sam po sebi, žudnja da se odrasta, napreduje u znanju i iskustvu.

Izbori koje pravite su pogrešni. Zamislite da je neka mala stvar: hrana, seks, moć,  slava

- koja će vas učiniti srećnim, obmanjivanje sebe. Jedino nešto tako prostrano, široko, i duboko kao vaše istinsko Sopstvo može vas učiniti istinski i trajno srećnim.

P: Pošto ne postoji ništa u suštini pogrešno u želji kao manifestaciji ljubavi prema sebi, od Sopstva, kako bi trebalo želje sprovoditi?

M: Živite svoj život inteligentno, sa pažnjom na vaše najdublje Sopstvo. Ono vas može učiniti istinski i trajno srećnim. Na kraju krajeva, šta vi zaista želite? Ne savršenstvo; vi ste već savršeni!! Ono za čim težite je da izrazite u akciji, na delu, ono što vi uistinu jeste. Zbog ovoga vi imate telo i um!! Držite ih spremnim i učinite da vam služe za ono zašta su namenjeni.

P: Ko je ovde upravljač? Ko drži u pripravnosti telo i um?

M: Pročišćeni, Bogu usmereni um, je verni sluga Sopstva. On se brine o instrumentima, unutarnjim i spoljašnjim, i prisiljava ih da služe svojoj nameni.

P: A šta je njihova svrha?

M: Sopstvo je univerzalno i njegovi ciljevi su univerzalni. Nema ništa personalno u odnosu na Sopstvo. Živite uredan, smiren život, ali ne činite ga ciljem samim po sebi, on treba da bude početna tačka ka najvišoj avanturi.

P: Da li mi savetujete da dođem u Indiju ponovo?

M: Ako ste ozbiljni, predani, nemate potrebe da idete. Vi ste svoji ma gde da ste i vi stvarate svoju sopstvenu klimu, atmosferu. Kretanje i premeštanje neće vam doneti spasenje. Vi niste telo i premeštanje tela iz mesta u mesto neće vas dovesti nikud. Vaš um je slobodan da tumara u tri sveta - iskoristite to u punoj meri.

P: Ako sam slobodan, zašto sam u telu?

M: Vi niste u telu, telo je u vama. Um je u vama. Oni se dešavaju u vama. Oni su tu, postoje,  jer ih vi smatrate zanimljivim. Vaša stvarna priroda ima beskonačan kapacitet da uživa. Ona je puna oduševljenja, poleta, i ljubavi, naklonosti. Ona širi, rasprostire, svoje zračenje, bliskost, na sve što dođe u njen fokus svesnosti i ništa nije isključeno. Ona ne zna ni zlo niti ružnoću, ona   se nada, ona veruje, ona voli. Vi ljudi ne znate koliko mnogo gubite što ne znate vaše sopstveno, istinsko Sopstvo, bit. Vi niste ni telo, niti um, niti gorivo, niti vatra. Oni  se  pojavljuju i nestaju u skladu sa njihovim sopstvenim zakonima.

Ono što ste vi je vaše istinsko Sopstvo, vi ga volite, i šta god da radite, vi to činite za vašu sopstvenu sreću. Da ga pronađete, da ga spoznate, da ga odgajate, negujete, vaš je osnovni cilj.

Od davnih vremena vi ste voleli sebe, ali ne mudro. Koristite vaše telo i um mudro u služenju Sopstvu, to je sve. Budite iskreni prema vašem Sopstvu, volite Sebe potpuno, apsolutno.

Nemojte se pretvarati da volite druge kao sebe. Sve dok niste njih spoznali kao jedno  sa vama, neraskidivo, vi ih ne možete voleti kao sebe.

Nemojte pretendovati da budete ono što niste, nemojte se pretvarati, da ste ono što niste. Nemojte odbijati da budete ono što jeste.

Vaša ljubav prema drugima je rezultat samospoznaje, a ne njegov uzrok.

Bez samospoznaje nikakva vrlina nije prava.

Kada znate bez trunke sumnje da isti život teče kroz sve, i da ste i vi taj život, vi ćete sve voleti spontano i prirodno.

 

Kada spoznate dubinu i punoću vaše ljubavi prema sebi, od sebe, vi znate da su svako živo biće i ceo univerzum uključeni u vašu ljubav, saosećajnost.

Ali kada vi gledate na bilo koga ili šta kao odvojeno od vas, ne možete voleti jer ste uplašeni od toga. Otuđenost prouzrokuje strah, a strah produbljuje otuđenost. To je začaran krug.

Jedino samoostvarenje može to da otkloni. Idite za tim odlučno.