39.SVESNOST JE SLOBODA

 

Pitalac:    Upravo  sam  došao  iz  Šri  Ramanašrama  (Ramane  Maharšija).  Proveo sam tamo sedam meseci.

Maharadž:  Kakvu ste sadhanu sledili u ašramu?

P: Koliko god sam mogao koncentrisao sam se na: "KO SAM JA?"

M: Na koji način ste to radili? Verbalno?

P: U slobodnim trenucima, za vreme kursa, u toku dana. Ponekad sam mrmljao  u sebi:  "Ko sam ja?" "Ja jesam, ali ko sam Ja?" Ili sam to radio mentalno. Ponekad bih imao neko fino osećanje, ili bi dospeo u stanje smirene sreće. U celini pokušavao sam da budem smiren i prijemčiv više nego da radim u vezi iskustva.

M: Šta je bilo vaše stvarno iskustvo kad ste bili u predivnom  raspoloženju?

P: Osećaj unutarnje tišine, mira i smirenosti.

M: Da li ste primetili da ste postali nesvesni?

P: Da, povremeno i za jako kratko vreme. Inače sam bio samo smiren, iznutra i spolja.

M: Kakva je to bila vrsta smirenosti? Nešto slično dubokom snu, a ipak svesni sve vreme takođe? Vrsta potpuno budnog, svesnog sna?

P: Da. Budno spavanje, jagrit sushupti.

M: Glavna stvar je biti oslobođen negativnih emocija - želja, strahova i tako dalje, "šest neprijatelja" uma. Jednom kad se um oslobodi njih, ostalo će doći lako.

 

Upravo kao kad se tkanina potapa u vodi za pranje i postaje čista, tako će se i um pročistiti tokom čistih osećanja.

Kada sedite u miru,  tihovanju, i posmatrate sebe, sve vrste mogućih stvari mogu doći  na površinu. Nemojte raditi ništa sa njima, ne reagujte na njih, jer kako su došle, tako će i otići same od sebe. Sve što je važno jeste biti svestan, bitna je potpuna svesnost samog sebe ili tačnije, svog uma.

P: Pod izrazom "sebe" da li vi mislite dnevnog sebe (ego)?

M: Da, mislim na osobu, koju je jedino stvarno moguće posmatrati. Posmatrač je iznad posmatranog. Ono što se posmatra nije stvarno, realno, istinsko Sopstvo.

P: Ja mogu uvek posmatrati posmatrača, u beskrajnom povlačenju.

M: Vi možete posmatrati posmatrano, ali ne i posmatrača. Vi znate da ste posmatrač sa direktnim uvidom, shvatanjem, a ne sa logičnim procesom zasnovanim na posmatranju. Vi ste ono što jeste, ali vi znate ono što niste. Sopstvo je znano kao bit, postojanje, ne-Sopstvo je znano kao prolazno. Ali u Realnosti, Istini, sve je u umu. Posmatrano, posmatranje i posmatrač su mentalne konstrukcije. Sopstvo jedino jeste.

P: Zašto um stvara sve te podele?

M: Sama priroda uma je podela i izdvajanje. Nema ništa loše u deljenju.  Ali odvajanje ide  protiv činjenica stvarnosti. Stvari i ljudi su različiti, ali oni nisu odvojeni.  Priroda je  jedno,  Istina je jedno. Postoje suprotnosti i različitosti, ali ne postoje sukobi.

P: Uvideo sam da sam po prirodi vrlo aktivan. Ovde me savetuju da izbegavam aktivnost. Što više pokušavam da ostanem neaktivan, to je veća želja, potreba da radim nešto. To me čini ne samo aktivnim spolja, već se takođe naprežem i unutra da budem ono što po prirodi nisam. Postoji li lek protiv žudnje za radom?

M: Postoji razlika između rada i čiste aktivnosti. Sva priroda radi. Rad je priroda, priroda je  rad. S druge strane, aktivnost je zasnovana na želji i strahu, na žudnji za posedovanjem i uživanjem, na strahu od bola i uništenja, razaranja.

Rad je kada celina radi za celinu; aktivnost je od ega za sebe, za pojedinca.

P: Da li postoji lek protiv aktivnosti?

M: Posmatrajte je i ona će prestati. Koristite svaku priliku da se podsetite da ste u kavezu, zatvoru; da sve što vam se dešava proizilazi iz vašeg telesnog postojanja. Želje, strahovi, nevolje, radost, one se ne mogu pojaviti ako vi ne postojite, ako niste tu da se pojavite. Ipak,  sve što se dešava ukazuje na vaše postojanje kao centra posmatranja, spoznaje.

Ne obazirite se na pokazivače i budite svesni onoga na šta oni ukazuju.

To je sasvim jednostavno, ali je potrebno da se uradi. Ono što je bitno jeste istrajnost sa kojom se vraćate sami sebi.

P: Ja sam dospevao u čudesna stanja duboke apsorpcije, iščezavanja u sebe, ali neočekivano, nepotvrđeno i trenutno. Nisam osećao da mogu da kontrolišem takva stanja.

M: Telo je materijalna stvar i zahteva vreme da se promeni. Um je  samo  skup  mentalnih navika, načina mišljenja i osećanja, a da bi se oni promenili, moraju biti izneseni na površinu i proučeni, istraženi. Ovo takođe zahteva vreme. Samo odlučite smelo i budite istrajni, postojani, ostalo će se samo pobrinuti o sebi.

P: Izgleda mi da imam jasnu ideju o tome šta treba da uradim, ali zatičem sebe kako sam umoran i depresivan i tražim ljudsko društvo i tako gubim vreme koje bi trebalo iskoristiti za meditaciju i osamljivanje, poniranje u sebe.

M: Radite ono što osećate da volite da radite. Nemojte se svađati sa sobom. Nasilje će vas učiniti okrutnim, tvrdim, i ukočenim, strogim. Ne borite se sa onim što smatrate da je prepreka, teškoća, na vašem putu. Samo budite zainteresovani, radoznali za njih, posmatrajte ih,  istražujte ih i udubite se u njih. Dopustite nešto, bilo šta, da se desi, dobro ili loše. Ali ne dozvolite sebi da budete zaokupljeni, vezani sa onim što se dešava.

P: Šta je cilj u podsećanju sebe sve vreme da sam ja posmatrač?

 

M: Um mora da spozna da iznad pokretnog, lutajućeg uma, postoji podloga, temelj svesnosti koji se ne menja.  Um mora doći do saznanja istinskog Sopstva, Sebe, i to poštovati i prestati  da ga prekriva, kao mesec koji zaklanja sunce u toku sunčevog pomračenja.

Samo shvatite da ništa što se vidi, ili doživljava, u vama ili izvan vas, niste vi. Ne obraćajte pažnju na ono što niste vi.

P: Da bih radio ono što mi vi kažete, moram biti neprestano svestan.

M: Biti budan je biti svestan. Nesvestan znači zaspao. Vi ste svesni svakako, ne treba da pokušavate da budete to. Ono što je potrebno jeste da budete svesni promišljeno i svesno proširite i produbite vašu svesnost, vaše polje svesnosti. Vi ste uvek svesni uma, ali niste svesni sebe, onoga ko je svestan.12

P: Kako ja mogu da zaključim, Vi dajete određena, posebna, značenja rečima "um",  "svesnost", i "probuđenost - duhovna svesnost".

M: Shvatite to na ovaj način. Um proizvodi misli neprestano, čak i kad ne obraćate pažnju, ne gledate na njega, vi to nazivate svesnošću. To je vaše budno stanje - vaša svesnost se menja, pomera, od senzacije ka senzaciji, od opažanja ka opažanju, od ideje ka ideji, u neprekidnom nizu.

Zatim dolazi budnost, duhovna svesnost, direktno sagledavanje, uvid u celokupnu, totalnu, svesnost, celinu svesnosti, totalitet uma.

Um je kao reka, teče neprestano u koritu tela; vi se identifikujete za trenutak sa nekim posebnim talasićem i zovete to: "moja misao".

Svesnost vašeg uma je sve ono čega ste vi individualno svesni. Probuđenost, duhovna svesnost je prepoznavanje svesnosti kao celine (kao samog postojanja).

P: Svako je svestan, ali nije svako probuđen, duhovno svestan.

M: Nemojte reći: ’Svako je svestan’. Recite: ’Postoji svesnost’ u kojoj se sve pojavljuje i nestaje.

Naši umovi su samo talasi na okeanu svesnosti. Kao talasi oni odlaze i dolaze. Kao okean oni su beskonačni i večni. Upoznajte sebe kao okean postojanja, matricu, temelj celokupnog postojanja. Ovo su samo metafore. Naravno, Stvarnost je iznad mogućnosti objašnjenja. Možete saznati to samo ako to postanete.

P: Da li je potraga za tim vredna svih nevolja, da li je duhovni put vredan truda?

M: Bez duhovnosti, sve je nevolja. Ako želite da živite zdravo, kreativno, i radosno i imate beskonačna bogatstva da delite, tragajte za onim što ste.

Dok je um usredsređen na telo i svesnost usredsređena u umu, duhovna budnost uvek  je slobodna.

Telo ima svoje prohteve, a um svoje bolove i zadovoljstva. Duhovna budnost je nevezana, slobodna, i neuzdrmana. Ona je lucidna, mudra, tiha, puna mira, svesna i neuplašena, hrabra, bez želja i straha. Meditirajte na nju kao vaše istinsko biće, postojanje, i pokušajte da budete u njoj u vašem svakodnevnom životu, i vi ćete to ostvariti u njenoj punoći.

Um je zainteresovan za ono što se dešava, dok je duhovna budnost zainteresovana za sâm um kao takav. Dete je vezano za lutku, ali majka nadgleda dete, a ne lutku.

Neumornim posmatranjem postao sam sasvim prazan, i sa tom prazninom,  čistotom, sve mi se vratilo nazad sem uma. Uvideo sam da sam izgubio um nepovratno.

P: Dok nam sad upravo govorite, da li ste nesvesni?

 

12 Treba da budemo svesni svoje individualne svesti, a takva objektivna svesnost prema sebi  zasniva se na sámom postojanju, na biću. Otuda svest samog postojanja, onoga što uvek postoji, daje objektivnu svesnost ili budnost. Zbog tog jedinstva svesti i postojanja možemo da postojimo i nesvesni a da  funkcionišemo  vrlo uspešno, ali tada nismo i objektivno svesni, probuđeni. Postojanje-svest (sat-ćit) je u oba slučaja isto, možemo    da ga koristimo na subjektivan ili na objektivan način. Subjektivan donosi iluziju patnje,  a  objektivan  blaženstvo (ananda) učešća u neuslovljenoj celini. (Prim. I. A.)

 

M: Ja nisam ni svestan ni nesvestan, ja sam iznad uma i njegovih različitih stanja, raspoloženja i želja. Um stvara razlike i one samo njemu pripadaju. Ja sam čista Svesnost sama po sebi, večna probuđenost svega što jeste. Ja sam u mnogo stvarnijem stanju nego što je vaše. Ja sam neobmanut razlikama i odvojenostima koje sačinjavaju osobu, personu.

Sve dok telo traje, ono ima potrebe, kao i svako  drugo, ali moj mentalni proces je  došao do kraja.

P: Vi se ponašate kao osoba koja misli.

M: Zašto da ne? Ali moje mišljenje, kao i moje varenje, metabolizam, je nesvesno ali svrsishodno, mudro.

P: Ako je vaše mišljenje nesvesno, kako znate da je ono ispravno?

M: Ne postoje želje, niti strah da će biti neispunjene. Šta može u tome biti loše? Jednom kada sam spoznao Sebe i ono što mi je temelj, ja nemam potrebe da proveravam sebe sve vreme. Kada znate da vaš sat radi ispravno, ne sumnjate u njega i ne proveravate ga svaki put.

P: U ovom sadašnjem trenutku ko govori, ako ne um?

M: Ono što čuje pitanje, ono daje i odgovor.

P: A ko je to, šta je to?

M: Ne "ko", već "šta". Ja nisam osoba u vašem razumevanju te reči, mada se ja vama tako činim. Ja sam taj beskonačan okean svesnosti u kome se sve dešava. Ja sam takođe iznad svakog postojanja i prepoznavanja, čisto blaženstvo postojanja. Ne postoji ništa od čega sam ja odvojen, pošto sam ja sve. Nijedna stvar nisam ja, tako da sam ja ništa.

Ista sila koja čini da vatra gori i da voda teče, da seme klija i drveće raste, daje mi odgovor na vaša pitanja.

Nema ničeg ličnog u vezi sa mnom, mada se jezik i stil mogu  prepoznati,  mogu izgledati kao osobni. Osoba, persona, je skup, zbir obrazaca želja i misli, i posledičnih delovanja, akcija; ne postoje takvi obrasci ponašanja u mom slučaju.

Nema ničega što ja želim ili se plašim, kako onda može biti nekih obrazaca ponašanja?

P: Svakako vi ćete umreti.

M: Život će uteći, telo će umreti, ali to neće uticati na mene uopšte. Ja sam iznad prostora i vremena, neuzrokovan i uvek bez uzroka, a ipak u stvari matrica, začetak postojanja.

P: Da li smem da vas pitam, kako ste dosegli vaše sadašnje stanje?

M: Moj Učitelj mi je rekao da se pridržavam osećaja, saznanja "JA JESAM" postojano, uporno i da ne odstupim, da ne skrenem od toga ni za trenutak. Dao sam sve od sebe da sledim njegov savet i za relativno kratko vreme sam saznao unutar sebe istinu njegovog učenja.

Sve što sam radio bilo je da se prisećam neprestano njegovog učenja, njegovog lica, njegovih reči u svakom trenutku. Ovo je donelo kraj umu. U smirenosti uma video sam  sebe onakvog kakav uistinu jesam - neograničen, nevezan.

P: Da li je vaša realizacija bila iznenadna ili postupna, da li je vaše saznanje bilo trenutno ili dugotrajno?

M: Ni jedno, ni drugo, ni na koji način. Čovek je ono što jeste oduvek, od postanka. Um je taj koji shvata, razmišlja, kako i kad su se stvorile i razjasnile želje i strahovi.

P: Čak i želja za ostvarenjem?

M: Želja da se završi sa svim željama je najposebnija želja, upravo kao što je strah od straha najneobičniji strah. Jedno vas oslobađa od vezivanja, a drugo od bežanja.

Vi možete koristiti iste reči, ali stanja nisu ista. Čovek koji traga za samorealizacijom se ne predaje željama; on je tragalac koji ide protiv želja, ne sa njima.

Glavna težnja, žudnja za oslobođenjem je samo početak; naći pravo značenje toga i koristiti ga je sledeći korak. Tragalac ima samo jedan cilj u vidu: pronaći svoje sopstveno, istinsko biće. Od svih želja, to je najambicioznija, jer je niko i ništa ne može zameniti. Tragalac    i traženo, Sopstvo, su jedno i traganje je jedino što je važno.

 

P: Traganje će doći do kraja. Tragalac će ostati.

M: Ne, tragalac će se rastopiti, nestati, a traganje za Istinom će ostati. Traganje je konačna i bezvremena Realnost, Istina.

P: Traganje znači žudnja, nekompletnost, nesavršenost i oskudevanje.

M: Ne, to znači odbijanje i odbacivanje nesavršenosti i nedovoljnosti, nekompletnosti. Traganje za Realnošću je samo po sebi pokretanje Realnosti.

Na svoj način svo traganje za istinom je zbog istinskog blaženstva, ili blaženstva Realnog, Istine. Ali ovde pod traganjem mi podrazumevamo traganje za samim sobom kao temeljom, suštinom, za ostvarenje svesnosti, kao svetlom iznad uma.

Ovo traganje se neće završiti dok se nespokojno, neobuzdano, preklinjanje, moljenje za sve ostalo ne prekine, i tako omogući da se stvarni napredak dogodi.

Osoba, tragalac, mora da shvati da je traganje za Realnošću, Istinom, ili Bogom, ili Guruom - i traganje za sobom, Sopstvom, isto; kad ste sebe pronašli, sve ste pronašli.

Kad "JA JESAM" i Bog JESTE, postane u vašem umu utvrđeno, onda će se nešto desiti i vi ćete znati bez traga sumnje, neizvesnosti, da je Bog zato što vi jeste, vi jeste zato što Bog jeste.

Dvoje su jedno.

P: Pošto je sve predodređeno, bilo kad, da li je i naša samorealizacija takođe unapred  utvrđena?

M: Sudbina se odnosi samo na ime i oblik. Pošto vi niste ni telo ni um, sudbina nema kontrolu nad vama, vašim Sopstvom. Vi ste potpuno slobodni!!

Čaša je uslovljena svojim oblikom, materijalom, upotrebom, primenom; pehar je ograničen kvalitetima, kakvoćom. Ali prostor u čaši je slobodan. Taj prostor u čaši postoji, kao takav, samo kad se posmatra povezano sa čašom. Drugačije, on je samo prostor.

Sve dok postoji telo, vi ste otelovljeni. Bez tela vi niste neotelovljeni, oslobođeni tela - vi jednostavno jeste.

Čak i sudbina je samo jedna ideja. Reči mogu da se uzajamno povežu na  mnogo različitih načina! Stanja mogu da se razlikuju, ali da li ona čine neku, bilo kakvu promenu u stvarnom postojanju? Postoji tako mnogo teorija namenjenih da objasne stvari - sve su  prividne, nijedna nije istinita. Kada vozite kola, vi ste izloženi zakonima mehanike i hemije; kad izađete iz kola vi ste pod zakonima psihologije i biohemije.

P: Šta je meditacija i šta je njena primena?

M: Sve dok ste početnik izvesne formalizovane meditacije ili molitve mogu biti dobre za vas.  Ali za tragaoca za Realnošću, Istinom, postoji samo jedna meditacija - rigorozno odbijanje biti utočište, skladište misli. Biti slobodan od misli je samo po sebi meditacija.

P: Kako se to ostvaruje?

M: Počinjete sa tim da dopustite da misli teku i vi ih posmatrate. Sámo posmatranje usporava, smiruje um dok se ne zaustavi potpuno. Jednom kad je um smiren, držite ga smirenim, tihim. Nemojte biti nestrpljivi sa mirom, budite u njemu, idite dublje u njega.

P: Čuo sam da zadržavanje na jednoj misli ima za cilj odstranjivanje svih drugih misli. Ali kako držati sve misli po strani, kako ih odstraniti? Sama ta ideja je takođe misao.

M: Eksperimentišite, meditirajte ponovo, nemojte ići za prošlim iskustvom. Posmatrajte svoje misli i posmatrajte sebe kako gledate misli. Stanje oslobođenja od svojih misli desiće se  iznenada i sa blaženstvom toga stanja vi ćete se prepoznati.

P: Niste li vi uopšte zabrinuti u vezi sudbine, stanja sveta? Pogledajte na užase u Istočnom Pakistanu.13  Da li vas oni uopšte dodiruju, da li utiču na vas?

 

13 Ovaj razgovor i nekoliko drugih na sledećim stranama, desili su se 1971 godine, kada je bio rat u Istočnom Pakistanu, sada poznatom kao Bangladeš.

 

M: Ja čitam novine, i znam šta se dešava! Ali moje reakcije nisu kao vaše. Vi gledate na lečenje, dok sam ja zabrinut za preventivu.

Sve dok postoje uzroci, mora takođe biti i posledica. Sve dok su ljudi skloni deljenju i odvojenostima, sve dok su sebični i agresivni, takve stvari će se dešavati.

Ako želite mir i harmoniju, sklad u svetu, morate imati mir i harmoniju u vašim srcima i umovima. Ta promena se ne može nametnuti; ona mora doći iznutra.

Oni koji se gnušaju rata, moraju imati rad izvan njihovog sistema.

Bez smirenih ljudi, kako možete imati mir u svetu? Sve dok se ljudi ponašaju tako kako se ponašaju, svet mora biti ovakav kakav jeste.

Ja radim moj deo u pokušavanju da pomognem ljudima da spoznaju sebe kao jedinog uzročnika njihove sopstvene bede. U tom smislu ja sam koristan čovek. Ali ono što sam ja, što je moje normalno stanje, to ne može biti izraženo rečima društvene svesnosti i korisnosti. U mom govoru o tome ja mogu da koristim metafore i parabole, ali sam stvarno svestan da to jednostavno nije tako. Ne da to ne može biti doživljeno, to je doživljavanje njega samog! Ali to ne može biti opisano izrazima, rečima uma koji mora odvojiti i suprotstaviti da bi znao.

Svet je kao komad papira na kome je nešto odštampano. Čitanje i značenje će se  menjati sa promenom čitaoca, ali papir je zajednički faktor, uvek prisutan,  retko  primetan. Kada je traka uklonjena, kucanje ne ostavlja trag na papiru. Tako je i sa  mojim  umom.  Impresije dolaze stalno, ali ne ostavljaju traga.

P: Zašto vi sedite ovde sa ljudima i razgovarate sa njima? Šta je vaš stvarni motiv?

M: Nema motiva. Vi kažete da ja moram imati motiv. Ja ne sedim ovde, niti govorim, nema potrebe da tragam za motivima. Nemojte me pobrkati sa telom. Je ne moram da radim, nikakvu dužnost da ispunim. Onaj deo mene, koji vi možete nazvati Bog, će brinuti o svetu. Ovaj vaš svet, koji tako mnogo treba pomoć, negovanja, živi i kreće se u vašem umu. Zadubite se  u njega i vi ćete naći vaše odgovore tamo, jedino tamo. Gde bi ih na drugom mestu očekivali da se pojave? Izvan vaše svesnosti, da li bilo šta postoji?

P: Može postojati, a da ja nikad to ne saznam.

M: Kakva bi to vrsta postojanja bila? Može li postojanje biti odvojeno od saznavanja? Svo postojanje, kao i svo znanje, su u odnosu sa vama. Stvar postoji jer vi znate da postoji ili u vašem postojanju, ili u vašem biću. Vaše telo i um postoje sve dok vi verujete u to. Prestanite da mislite da su oni vaši, i oni će se jednostavno rastopiti, nestati. Na svaki način dopustite svom umu i telu da funkcionišu, ali ne dopustite da vas ograničavaju. Ako primetite nesavršenosti, samo ih konstatujte i posmatrajte; sámo vaše obraćanje pažnje na njih će postaviti vaše srce, um i telo u ispravno delovanje.

P: Mogu li da izlečim sebe od ozbiljne bolesti samo pomoću njenog prepoznavanja?

M: Prepoznajte celinu toga, ne samo spoljne simptome. Sve bolesti počinju u umu. Prvo se pobrinite za um, pronađite i eliminišite sve loše ideje i emocije. Zatim živite i radite ne obraćajući pažnju na bolest i više ne misleći na nju.

Sa otklanjanjem uzroka rezultat će se sigurno pojaviti. Čovek postaje ono što on veruje o sebi da jeste.

Napustite sve ideje o sebi i vi ćete uvideti da ste čista svesnost, iznad svega što se može desiti telu i umu.

P: Ako postanem nešto, bilo šta, i mislim o sebi da sam to, i počnem da mislim da sam Svevišnja Realnost, Istina, neće li moja Svevišnja Istina ostati samo ideja?

M: Prvo dosegnite to stanje, pa onda postavite pitanje.14

 

 

14 Drugim rečima, sve dok mislimo o realnosti to će za nas ostati samo ideja ili misao. To treba biti. (Prim. I.A.)