55.  SVE ŠTO VAS ZADOVOLJAVA, VUČE VAS NAZAD

 

Pitalac: Ja sam penzionisani računovođa, a moja supruga je angažovana u socijalnom radu za siromašne žene. Naš sin je otputovao u SAD, i mi smo došli da ga vidimo. Mi  smo  iz  Pendžaba, ali živimo u Delhiju. Imamo Gurua Radha-Soani vere i vrednujemo jako visoko satsang. Sreli smo jako mnogo svetih ljudi, i drago nam je da smo susreli još jednog  više.

Maharadž: Vi ste sreli mnogo pustinjaka i asketa, ali potpuno ostvarenog čoveka svesnog svoje božanstvenosti, svarupa, teško je naći. Sveci i Jogiji uz ogromne napore i odricanja zadobijaju mnoge čudotvorne moći i mogu da urade mnogo toga dobrog na putu pomaganja ljudima i inspirisanja vere, ipak, to ih ne čini savršenim.

To nije put ka Istini, već samo obogaćivanje lažnog. Sav napor vodi ka većem naporu; sve što je bilo stvoreno, moralo je biti očuvano, sve što je bilo stečeno moralo je biti sačuvano   od raspada ili gubitaka.

Sve što može biti izgubljeno nije stvarno, realno, u posedu čoveka, njegovo sopstveno;  a ono što nije vaše sopstveno od koje koristi može biti vama?

U mom svetu ništa se ne gura, sve se dešava samo od sebe. Sva egzistencija, stvarnost je u prostoru i vremenu, ograničena i prolazna. Onaj koji doživljava stvarnost, egzistenciju, je takođe ograničen i privremen.

Ja nisam zabrinut bilo za ono "što postoji" ili za onoga "ko postoji"; Ja se držim iznad, gde sam Ja oboje i ništa.

Osobe koje su posle mnogo napora i ispaštanja ispunile svoje ambicije i osigurale više nivoe iskustva i delovanja, su obično istinski svesne svog stanja; oni klasifikuju ljude po hijerarhijama, lestvicama, rangirajući ih od najnižih, neuspešnih, do najviših, uspešnih, ostvarenih.

Za mene su svi jednaki. Razlike u izgledu, pojavnosti i izrazu postoje, ali  one nisu važne. Upravo kao što oblik zlatnog nakita ne utiče na zlato, tako i čovekova suština ostaje netaknuta.

Gde ovaj osećaj jednakosti nedostaje to znači da realnost, Istinitost nije dosegnuta.

Sámo znanje nije dovoljno, znalac mora biti znan. Panditi i Jogiji mogu znati mnoge stvari, ali od koje je koristi samo znanje, kad Sopstvo nije spoznato? To bi bilo stvarno beskorisno, zloupotreba. Bez spoznaje znalca ne može biti mira.

P: Kako čovek da spozna znalca?

M: Ja vam jedino mogu reći iz mog sopstvenog iskustva. Kada sam sreo mog Gurua, on mi je rekao: "Ti nisi ono što smatraš o sebi da si. Pronađi ono što si. Posmatraj osećaj "ja jesam", pronađi svoje istinsko, stvarno Sopstvo".

Ja sam ga poslušao zato što sam mu verovao. Radio sam ono što mi je rekao. Sve moje slobodno vreme bih provodio gledajući unutar sebe u tišini. I kakvu je razliku to učinilo! I kako brzo! Trebalo mi je samo tri godine da spoznam moju istinsku prirodu.

Moj Guru je umro uskoro, ali to nije učinilo  nikakvu razliku. Ja sam zapamtio ono što   je on rekao i istrajao sam. Plod toga je ovde, sa mnom, u meni.

P: Šta je to?

 

M: Ja znam Sebe kakav sam u Realnosti, Istini. Ja nisam niti telo, niti um, niti mentalne sposobnosti. Ja sam iznad svega toga.

P: Da li ste vi samo ništa?

M: Hajde, budite razumni! Naravno, ja jesam. Jedino nisam ono što vi možete misliti o meni da sam! Ovo vam sve govori.

P: To meni ništa ne govori.

M: Zato što to ne može biti rečeno. Vi morate steći vaše sopstveno iskustvo. Vi ste  prilagođeni da se bavite sa stvarima, fizičkim i mentalnim. Ja nisam stvar, niti ste to vi. Vi niste niti materija, niti energija, niti telo, niti um. Jednom kada imate letimičan pogled sagledavanja vašeg sopstvenog postojanja, Bića, vi nećete videti da postoje teškoće da me razumete.

Mi verujemo u tako mnogo stvari po čuvenju, rekla-kazala. Mi verujemo u daleke  zemlje i ljude u nebesima i paklu, u dobru i zlu jer nam je to rečeno. Slično tome, nama  je  rečeno o nama samima, našim roditeljima, imenu, položaju, dužnostima... i tako dalje...  Mi nikad nismo pokušali da to proverimo.

Put ka Istini vodi kroz rušenje lažnog. Da bi srušili lažno, morate preispitati vaša najokorelija, najukorenjenija verovanja. Od svih verovanja najgore je da verujete da ste telo.

Sa telom dolazi svet za svetom - Bog, za kog se pretpostavlja da je stvorio svet i zato počinju strahovi, religije, molitve, žrtvovanja, sve vrste društvenih sistema - sve da se zaštite i podrže ljudi-deca, preplašeni od svojih umova, sa čudovištima svog sopstvenog delanja.

Spoznajte da ono što ste vi ne može biti rođeno, niti umire, a sa odlaskom straha sva se patnja završava.

Ono što um stvori, izmisli, to um i razori. Ali realno, Istinito, nije izmišljeno, stvoreno, i ne može biti uništeno. Držite se onoga nad čim um nema moć, snagu. Ono o čemu vam govorim nije niti u prošlosti, niti u budućnosti. Niti je u svakodnevnom životu kako on protiče u sadašnjosti. To je bezvremeno i potpuna bezvremenost toga je iznad  uma.

Moj Guru i njegove reči: "Ti si Ja" su večno sa mnom. U početku sam morao da usmerim svoj um na njih, ali sada je to postalo prirodno i lako.

Momenat kada um prihvati reči Gurua kao Istinu i živi sa njima spontano, prirodno, i u svakom detalju dnevnog života, je predvorje ostvarenja.

Na neki način to je spasenje verom, ali vera mora biti jaka, intenzivna, i trajna.

Međutim, vi ne smete misliti da je vera sama po sebi dovoljna. Vera ispoljena u akciji je siguran  put ka ostvarenju. Od svih načina to je najefikasniji.

Postoje učitelji koji negiraju veru i veruju samo razumu. Stvarno, to nije vera koju oni negiraju, nego slepo verovanje. Vera nije slepa. To je spremnost da se pokuša.

P: Nama je rečeno da od svih oblika duhovnih praksi, praksa stava samosvedočenja je najefikasnija. Kako je to u upoređenju sa verom?

M: Stav svedočenja je takođe vera; to je vera u samog sebe. Vi verujete da vi niste ono što doživljavate, iskušavate, i gledate na sve sa distance. Nema napora u svedočenju. Vi razumete da ste samo svedok i razumevanje deluje. Vi ne trebate ništa više, samo se sećajte, zapamtite   da ste samo svedok.

Ako u stanju svedočenja pitate sebe: "Ko sam ja?" odgovor odmah dolazi, mada je on bezglasan i tih. Prestanite da budete objekt i postanite subjekt svega što se dešava; jednom, kada se okrenete unutar sebe, vi ćete pronaći sebe i iznad subjekta. Kada pronađete sebe vi ćete uvideti da ste takođe iznad objekta, da oboje: i subjekt i objekt postoje u vama, a vi  niste ni jedno ni drugo.

P: Vi govorite o umu, o svedočenju svesnosti iznad uma i o Svevišnjem, koji je iznad duhovne svesnosti, probuđenosti. Da li mislite da kažete da je čak i probuđenost, duhovna svesnost, nerealna, neistinita?

M: Sve dok se koristite izrazima realno-nerealno, duhovna probuđenost, svesnost, je jedina realnost  koja  može  biti.  Ali  Svevišnji  je  iznad  svih  razlika,  posebnosti,  i na  njega  se izraz

 

"realan" ne primenjuje, jer u njemu je sve istinito, realno, i prema tome, nema potrebe da bude označen na taj način. On je sam izvor realnosti, on saopštava, donosi realnost svemu čega se takne (omogućava sámo postojanje, bilo nama ono ’realno’ ili ’nerealno’). On jednostavno ne može biti shvaćen rečima. Čak i direktno iskustvo, ma koliko uzvišeno, samo  pruža svedočenje, ništa više.

P: Ali ko je stvorio svet?

M: Univerzalni Um, Chidakash stvara i rastvara sve. Svevišnji, Paramakash, donosi realnost svemu što dolazi u postojanje. Reći da je to Univerzalna ljubav može biti najbliže što  mi možemo doći do njega rečima. Upravo kao ljubav on čini sve realnim, lepim,  poželjnim.

P: Zašto poželjnim?

M: Zašto da ne? Odakle dolazi svemoćna privlačnost da čini da sve stvorene stvari odgovaraju jedna drugoj, da spaja ljude zajedno, ako ne od Svevišnjeg? Ne izbegavajte želju; jedino se pobrinite da ona teče usmerena u ispravnim smerovima. Bez želje vi ste mrtvi. Ali sa niskim željama vi ste sablast, avet.

P: Koje nas iskustvo najbliže približava Svevišnjem?

M: Ogroman mir i neograničena ljubav. Spoznajte da je sve što postoji istinito, plemenito  i  lepo u Univerzumu, to sve dolazi od vas, da ste vi sebi izvor i na izvoru svega toga. Bogovi i Boginje koji nadgledaju svet mogu biti najdivnija i najslavnija bića; ipak su svi oni kao prelepo obučene sluge koje objavljuju moć i bogatstvo njihovog Gospodara.

P: Kako čovek ostvaruje stanje Svevišnjega?

M: Odricanjem od svih nižih želja. Sve dok ste zadovoljni sa nižim, ne možete imati  više.

Sve što vas zadovoljava, vuče vas nazad. Dok ne ostvarite nezadovoljstvo sa svim, svesni njihove tendencije i ograničenosti, i ne sakupite više energije u jednu veliku težnju,  čak  ni prvi korak nije učinjen. S druge strane, sveukupnost želja za Svevišnjim je samo po sebi  poziv od Svevišnjeg.

Ništa fizičko ili mentalno ne može vam dati slobodu. Vi ste slobodni kada jednom spoznate da vaše ropstvo nastaje od vašeg sopstvenog delovanja, i kada prestanete da kujete lance koji vas zarobljavaju.

P: Kako se ostvaruje vera u Gurua?

M: Pronaći Gurua, a takođe i verovati u njega je velika sreća. To se ne dešava često.

P: Da li to sudbina određuje?

M: Nazivanje to sudbinom vrlo malo objašnjava. Kad se to desi vi ne možete reći zašto se to desilo i samo prekrivate vaše neznanje nazivajući to karmom ili Milošću ili Voljom Boga.

P: Krišnamurti kaže da Guru nije potreban.

M: Neko vam mora reći o Svevišnjoj Realnosti i putu koji vodi ka njoj. Krišnamurti nije radio ništa drugo. Na neki način on je u pravu - većina takozvanih učenika, poklonika, ne veruju svojim Guruima, nisu im poslušni i konačno ih napuštaju. Za takve učenike bilo bi daleko bolje da oni nemaju Gurue uopšte i da se samo okrenu u svoju unutarnjost da dobiju vođstvo. Naći živog Gurua je retka prilika i velika odgovornost. Ove stvari ne smeju  se  shvatiti olako. Vi  ljudi ste spremni da kupite sebi nebesa i zamišljate da će vam to Guru nabaviti za neku cenu. Težite da pravite pogodbu nudeći malo, ali tražeći mnogo! Vi ne varate nikog do sebe same.

P: Vama je vaš Guru rekao da ste Svevišnji i vi ste mu verovali i radili na tome. Šta vam je donelo to poverenje?

M: Recimo da sam bio samo razuman. Bilo bi suludo ne verovati mu. Kakav bi moguć interes on imao da me obmanjuje?

P: Vi ste rekli pitaocu da smo mi isto, da smo mi jednaki. Ja to ne mogu da verujem. Pošto ja u to ne verujem, od kakve je koristi vaša tvrdnja za  mene?

M: Vaše neverovanje nije važno. Moje reči su istinite i one će uraditi svoj posao!! Ovo je  lepota plemenitog druženja, satsang (druženja sa plemenitim, uzvišenim čovekom).

P: Samo sedeći pored vas može li to biti smatrano duhovnom praksom?

 

M: Naravno. Reka života teče. Neke od njenih voda su ovde, ali tako mnogo vode je već doseglo svoj cilj, okean. Vi znate samo sadašnjost. Ja vidim malo dalje u prošlost i budućnost, i to što ste vi i šta možete biti. Ja ne mogu videti vas drugačije nego kao samog sebe. U samoj prirodi ljubavi je da ne vidi razlike.

P: Kako mogu ostvariti to da vidim sebe kao što me vi vidite?

M: Dovoljno je ako vi sebe ne zamišljate kao telo. Ta sama ideja "ja sam telo" je tako kobna, nesrećna. Ona vas potpuno zaslepljuje za vašu realnu, istinitu prirodu. Čak ni za trenutak nemojte misliti da ste telo. Nemojte sebi davati ime, niti oblik. U mraku i tišini realnost se pronalazi.

P: Ne moram li misliti sa izvesnim ubeđenjem da nisam telo? Gde da pronađem takvo ubeđenje?

M: Ponašajte se kao da ste potpuno ubeđeni u to da niste telo i ubeđenje će doći. Kakva je korist samo od reči? Formula, mentalni obrazac, neće vam pomoći. Ali nesebično delovanje, oslobođeno od svake zabrinutosti za telo i njegove potrebe će vas odvesti u samo srce Realnosti, Istine.

P: Gde ću dobiti hrabrost da delujem bez ubeđenja?

M: Ljubav će vam dati hrabrost. Kada sretnete nekoga potpuno predivnog, vrednog ljubavi, uzvišenog, vaša ljubav i divljenje će vam dati podsticaj da delujete plemenito.

P: Ne znaju svi da se dive predivnom. Većina ljudi je neosetljiva.

M: Život će ih učiniti da razumeju. Sama težina akumuliranih iskustava daće im oči da vide. Kada sretnete vrednog, dostojnog čoveka, vi ćete ga voleti i verovati mu i slediti njegov savet. Ovo je uloga ostvarenih ljudi - da daju primer savršenstva drugima, da se dive i da vole. Lepota života i karakter je ogroman doprinos za opšte dobro.

P: Moramo li da patimo da bismo napredovali?

M: Dovoljno je znati da postoji patnja, da svet pati. Sami po sebi niti zadovoljstvo, niti patnja ne prosvetljuju. Jedino razumevanje da.

Jednom kada shvatite istinu da je svet pun patnje, da biti rođen znači nevolju, katastrofu, vi ćete naći snagu i energiju i nagon da idete iznad toga.

Zadovoljstvo vas uspavljuje, a bol vas budi. Ako ne želite da patite, nemojte spavati.

Vi ne možete znati sebe samo kroz blaženstvo, jer je blaženstvo sama vaša priroda. Morate se suočiti sa suprotnim, sa onim što niste, da biste pronašli oslobođenje, prosvetljenje.