19.SVA PATNJA SE RAĐA IZ ŽELJA

 

Pitalac: Ja dolazim iz daleka. Imam neka unutarnja iskustva, moja sopstvena, i želeo bih da uporedim zapažanja.

Maharadž:  Na svaki način. Da li vi poznajete sebe?

P: Ja znam da ja nisam telo. Niti sam um.

M: Šta vas navodi da to kažete?

P: Ja ne osećam da sam u telu. Osećam da sam svuda. U pogledu uma, ja mogu da ga takoreći isključim ili uključim. To mi daje osećaj da ja nisam um.

M: Kada vi doživljavate sebe da ste svuda u svetu, da li vi ostajete odvojeni od sveta? Ili ste vi svet?

P: I jedno i drugo. Ponekad osećam sebe da nisam ni telo, ni um, već jedno jedino svevideće oko. Kada idem dublje u to, vidim sebe da sam sve što vidim i svet i ja postajemo jedno.

M: Vrlo dobro, a šta je sa željama? Imate li neke?

P: Da, one dolaze kratko i površno.

M: I šta vi radite sa njima?

P: Šta mogu da radim? One dolaze, one odlaze. Ja ih posmatram. Ponekad ja vidim moje telo i moj um kako su angažovani u njihovom ispunjavanju.

M: Koje su želje bile ispunjene?

 

P: One su deo sveta u kojem živim. One su upravo tamo kao drveće i oblaci.

M: Nisu li one znak neke nesavršenosti?

P: Zašto bi one bile to? One su takve kakve jesu, a ja sam onakav kakav sam. Kako može pojavljivanje i nestajanje želja uticati na mene? Naravno one utiču na oblik i sadržaj uma.

M: Vrlo dobro. Šta je vaša profesija?

P: Ja sam zatvorski službenik (brine o bivšim zatvorenicima).

M: Šta to znači?

P: Maloletni okrivljeni se puštaju na probni rad i postoje posebne ustanove i službenici (zatvorski) koji posmatraju njihovo ponašanje i pomažu im da dobiju obuku (osposobljavanje) i nađu posao.

M: Morate li vi da radite.

P: Ko radi? Rad se dešava.

M: Imate li potrebu da radite?

P: Rad mi je potreban zbog novca. Ja ga volim, jer me on dovodi u kontakt sa živim bićima.

M: Zašto vam oni trebaju?

P: Oni mogu mene da trebaju i to je njihova sudbina, koja čini da ja uzimam da radim. To je život na kraju krajeva.

M: Kako ste vi dospeli u sadašnje stanje?

P: Učenja Sri Ramana Maharshija su me dovela na moj put. Zatim sam sreo Douglasa Hardinga, koji mi je pomogao pokazavši mi kako da radim na pitanju: "Ko sam ja?"

M: Da li je to bilo odjedanput ili postepeno?

P:  To  je  bilo sasvim iznenada.  Kao  nešto  zaboravljeno  što  se vratilo  nazad  u um.  Ili kao iznenadni bljesak razumevanja. "Kako jednostavno", rekao sam, "kako jednostavno; ja nisam ono što sam mislio da sam! Ja nisam ni posmatrač ni posmatrano; ja sam samo posmatranje." M: Čak ne ni posmatranje, već onaj koji čini to posmatranje mogućim.

P: Šta je ljubav?

M: Kad je osećaj razlike u odvojenosti odsutan, to možete nazvati ljubav.

P: Zašto je toliki naglasak na ljubav između muškarca i žene? M: Zato što je elemenat (osnov) sreće u tome tako naglašen. P: Nije li to u svakoj ljubavi?

M: Ne obavezno. Ljubav može izazvati bol. Tada vi to zovete saosećanje.

P: Šta je sreća?

M: Harmonija između spoljašnjeg i unutrašnjeg je sreća. S druge strane, identifikovanje sa spoljnim uzrocima (stvarima) je patnja.

P: Kako se dešava identifikovanje?

M: Sopstvo po svojoj prirodi zna jedino sebe. Zbog nemanja iskustva što god ono opazi to smatra da je ono samo. Povređeno, ono uči da pazi (viveka) i da živi sámo (vairagya). Kada ispravno ponašanje (uparati) postane normalno, snažna unutarnja težnja (mukmuksutva) pokreće ga da traga za svojim izvorom. Sveća (svetlost) tela je upaljena i sve postaje jasno i svetlo (atmaprakash).

P: Šta je stvarni uzrok patnje?

M: Poistovećivanje sa ograničenim (vyaktitva). Osećaji (utisci) kao takvi, ma koliko jaki, ne proizvode patnju. To je um, zbunjen pogrešnim idejama,  okoreo razmišljajući:  "Ja sam ovo", "ja sam ono", koji se plaši gubitka i žudi za dobitkom (napredovanjem) i pati kad je osujećen.

P: Moj prijatelj je imao strašne snove iz noći u noć. Odlazak na počinak je bio teror za njega. Ništa mu nije moglo pomoći.

M: Društvo stvarno dobrih bi mu pomoglo.

P: Život sam po sebi je noćna mora.

 

M: Plemenito prijateljstvo (satsang4) je svevišnji lek za sve bolesti, fizičke i  mentalne.

P: Uglavnom se ne može naći takvo prijateljstvo.

M: Tragajte unutra. Vaše sopstveno Sopstvo je vaš najbolji prijatelj.

P: Zašto je život tako pun suprotnosti?

M: On služi slamanju (uništenju) mentalnog ponosa. Mi moramo shvatiti kako smo jadni (beznačajni) i bespomoćni. Sve dotle dok zavaravamo sebe sa onim što zamišljamo da smo, da znamo, da imamo, da radimo, mi smo zaista u tužnoj nevolji (neprilici). Jedino u potpunoj negaciji sebe (odricanju) postoji šansa da otkrijemo naše istinsko biće.

P: Zašto je toliko stresa (bola) pri samoodricanju?

M: Isto toliko koliko i za samoostvarenje. Lažno Ja mora biti napušteno pre nego što istinsko Sopstvo može biti pronađeno.

P: 'Ja' koje vi smatrate lažnim za mene je najtužnije stvarno. To je jedino Ja koje ja znam. Ono što vi nazivate istinskim Sopstvom je samo koncept, način govora, kreacija uma, jedan  privlačan duh. Moje svakodnevno Ja nije lepo, priznajem, ali ono je moje sopstveno i jedino. Vi kažete da ja jesam, ili imam, drugo (istinsko) Sopstvo. Da li ga vi vidite - da li je ono istinito za vas, ili da li vi želite da ja poverujem ono što i vi sami ne vidite?

M: Ne skačite brzo za zaključcima. Stvarna potreba nije istinita, zamišljena potreba nije lažna. Percepcije (opažanja) zasnovane na osetima i uobličene u memoriji zahtevaju (sadrže u sebi) posmatrača, čiju prirodu nikad niste pokušali da istražite. Dajte tome punu pažnju, istražujte to sa voljenom pažnjom i vi ćete otkriti visine i dubine postojanja (Sopstva) o kojima uopšte niste sanjali, zaokupljeni, kao što ste, u vašu slabašnu predstavu o  sebi.

P: Moram biti u dobrom (pravom) raspoloženju da bih uspešno istraživao sebe samog.

M: Morate biti ozbiljni (nepokolebljivi), odani (s ciljem), istinski zainteresovani. Morate biti puni želje za dobrobiti za sebe samog.

P: Ja sam sebičan, u redu.

M: Ne niste. Vi sve vreme uništavate sebe samog služeći čudnim dobrima, štetnim i lažnim. Na svaki način budite sebični - ispravnim putem. Želite sebi najbolje, radite na onome što je dobro za vas. Razorite sve prepreke između vas i sreće. Budite sve - volite sve - budite radosni - pružajte radost.

P: Zašto ima tako mnogo patnje u ljubavi?

M: Sva patnja je rođena iz želje. Istinska ljubav nije nikad razočaravajuća (osujećena). Kako može osećanje jedinstva biti razočaravajuće? Ono što može biti razočaravajuće je želja za ispoljavanjem (izražavanjem). Takva želja je od uma. Kako je to sa svim mentalnim stvarima, razočarenje je neminovno.

P: Kakvo je mesto (uloga) seksa u ljubavi?

M: Ljubav je stanje postojanja (bića). Seks je energija. Ljubav je mudra, seks je slep. Jednom kad se shvati istinska priroda ljubavi i seksa, neće biti sukoba ili zabune.

P: Ima mnogo seksa bez ljubavi.

M: Bez ljubavi sve je zlo. Sam život bez ljubavi je zlo.

P: Šta da činim da volim?

M: Vi ste ljubav sami po sebi - kada niste uplašeni.