78.  SMIRITE UM I OTKRIĆETE

 

Pitalac: Jednom sam imao čudno iskustvo. Ja nisam postojao, niti je bilo sveta, samo je bilo svetlosti - unutra i spolja - i neizmeran mir. Ovo je trajalo četiri dana i onda sam se vratio u svakodnevnu svesnost. Sada imam osećanje da sve što znam je samo skela koja pokriva i sakriva zgradu pod konstrukcijom u izgradnji. Arhitektu, nacrt, planove, svrhu - ništa ja ne znam; neka aktivnost se odvija, stvari se dešavaju; to je sve što mogu da kažem. Ja sam ta  skela, izvesna stvar vrlo klimava i kratkog veka; kada je zgrada gotova, skela će biti demontirana i uklonjena. "Ja jesam" i "Ko sam ja" nisu od vrednosti, jer jednom kad je zgrada gotova, "ja" će doći kao prirodna stvar, ne ostavljajući o sebi pitanja na koja treba odgovoriti. Maharadž: Da li ste vi svesni svega ovoga? Nije li činjenica svesnosti stalni faktor?

P: Moj osećaj stalnosti i identiteta je zbog sećanja, koje je tako iščezavajuće i nepouzdano. Kako se malo toga sećam, čak i nedavne prošlosti! Ja sam proživeo životni vek, i šta je sad preostalo od toga? Gomila događaja, u najboljem slučaju kratka priča.

M: Sve se to desilo u vašoj svesnosti.

 

P: Unutra i spolja. U toku dana - unutra; noću - spolja. Mentalna svesnost nije sve. Tako  mnogo stvari se dešavaju izvan njenog dosega. Reći da ne postoji ono čega nisam svestan, sasvim je pogrešno.

M: To što kažete je logično, ali stvarno vi znate samo ono što je u vašoj svesnosti. Ono što tvrdite da postoji izvan svesnog iskustva, to je tek pretpostavka.

P: To može biti pretpostavka, ali je realnije nego čulno opažanje.

M: Budite pažljivi. U momentu kada počnete da govorite, vi stvarate verbalni univerzum, univerzum reči, ideja, koncepata, apstrakcija, isprepletenosti i međuzavisnosti, najčudesnije stvorenih, podržavanih i razjašnjenih, izloženih međusobno, a ipak sve bez suštine ili supstance, izvornosti, samo kreacija uma. Reči stvaraju reči, realnost je tišina,  mir.

P: Kada vi govorite ja vas čujem. Nije li to činjenica?

M: Da, vi čujete - to je činjenica. Ono što čujete - nije! Činjenica  može  biti  doživljena, iskušana, i u tom smislu zvuk reči i mentalnih talasa, koji se proizvode, doživljavaju se. Nema druge realnosti iznad toga. Njeno značenje je često konvencionalno, da bude zapamćeno; jezik može biti lako zaboravljen ako se ne koristi.

P: Ako reči nemaju realnosti u sebi, zašto uopšte govoriti?

M: One služe svojoj ograničenoj svrsi međuljudskoj komunikaciji. Reči ne saopštavaju činjenice, one ih signaliziraju. Jednom kad ste iznad ličnosti, vama nisu potrebne  reči!!!

P: Šta me može odvesti iznad persone? Kako otići iznad mentalne svesnosti?

M: Reči i pitanja dolaze iz uma i tu vas vezuju, drže. Da biste otišli iznad uma, morate biti tihi, smireni i u tišini. Mir i tišina, tišina i mir - to je put iznad uma. Prestanite da postavljate pitanja. P: Jednom kada prestanem da postavljam pitanja, šta ću da radim?

M: Šta možete da radite nego da čekate i posmatrate.

P: Šta da čekam?

M: Da se centar vašeg bića pojavi u svesnosti. Tri stanja – dubok san bez snova, sanjanje i budno stanje (java), sva su u mentalnoj svesnosti, manifestovani; ono što vi zovete nesvesno, nepoznato, će biti takođe manifestovano - u svoje vreme; iznad mentalne svesnosti (uma) u celini leži nemanifestovano. A iznad svega, i prožimajući sve je srce postojanja koje kuca neprekidno - manifestovano - nemanifestovano; manifestovano - nemanifestovano - saguna- nirguna.

P: Na verbalnom nivou to zvuči sasvim  dobro. Ja mogu da vizualizujem sebe kao seme ili  izvor postojanja, tačku, iskru u svesnosti, sa mojim osećajem "ja jesam" kako se pojavljujem i nestajem naizmenično. Ali šta da radim da ostvarim to, da odem iznad u nepromenljivo, u Stvarnost bez reči?

M: Ne možete uraditi ništa. Ono što je vreme donelo, ono će i odneti.

P: Čemu onda sva ova podsticanja da se vežba joga i traga za realnošću? Oni čine da se osećam odgovoran i osposobljen, dok je u stvari vreme ono koje čini sve.

M: Ovo je kraj joge - ostvariti nezavisnost. Sve što se desi, dešava se u umu, i za um, ne za izvor "ja jesam". Jednom kada spoznate da se sve dešava samo po sebi, nazovite to sudbinom - ili Voljom Božjom - ili samo slučajnost - vi ostajete samo kao svedok, razumevajući i uživajući, ali neuznemireni.

P: Ako prestanem da verujem rečima, kakvo će biti moje stanje?

M: Postoji vreme za verovanje i za neverovanje. Neka vreme čini svoj posao, zašto brinuti.

P: Na neki način ja se osećam odgovorno za ono što se dešava oko mene.

M: Vi ste odgovorni samo za ono što možete da promenite. Sve ono što možete da promenite je samo vaš stav. Tu leži vaša odgovornost.

P: Vi mi savetujete da ostanem nezainteresovan, neosetljiv na patnje drugih?!

 

M: Vi jeste nezainteresovani. Sve patnje čovečanstva ne sprečavaju vas i ne ometaju da uživate u vašem sledećem obroku. Svedok nije nezainteresovan. On je punoća razumevanja i saosećanja. Jedino kao svedok vi možete pomoći drugima.

P: Celog mog života sam bio odgajan rečima. Broj reči koje sam čuo i čitao ide do biliona. Da li mi je to koristilo? Uopšte ne!

M: Um oblikuje jezik, i jezik, govor, oblikuje um. Oboje su alati, instrumenti, koristite ih ali ih  ne zloupotrebljavajte. Reči vas mogu dovesti samo do njihovog sopstvenog ograničenja, da biste išli iznad, vi ih morate napustiti. Ostanite samo kao tihi svedok.

P: Kako to mogu? Svet me jako uznemirava?!

M: To je zbog toga što vi mislite puno o tome da ste pod uticajem sveta. To nije tako. Vi ste tako mali da vas ništa ne može obavezati. Vaš um je taj koji je zarobljen, ne vi. Spoznajte sebe onakvim kakvi jeste - samo iskra, tačka svesnosti, bezdimenzionalni, slobodni, bezvremeni. Vi ste kao tačka koju crta penkalo - samim kontaktom sa vama um crta svoju sliku sveta. Vi ste jedan i jednostavan - slika je kompleksna, složena, i prostrana. Nemojte biti obmanuti sa slikom

- ostanite svesni male tačke, iskre, koja je sve na slici i u njoj. Ono što jeste može da prestane  da bude; ono što nije može da dođe da bude; ali ono što niti jeste, niti nije, ono od koga postojanje (biće), ili nepostojanje (ne biće) zavise; što ih stvara, je nepobitno, neosporno; znajte da ste vi uzrok želja i straha, a sami po sebi, u suštini, slobodni ste od oboje.

P: Kako to da sam ja uzrok straha?

M: Sve zavisi od vas. Uz vašu saglasnost svet postoji. Odbacite vaše verovanje u njegovu realnost i on će se rastopiti kao san. Vreme može srušiti planine; mnogo više možete vi koji ste večni, bezvremeni, izvor vremena. Jer, bez sećanja i očekivanja ne može biti vremena.

P: Da li je "ja jesam" ono Konačno, Cilj?

M: Pre nego što možete da kažete "ja jesam", vi morate da budete tamo da to kažete. Postojanje ne zahteva da se bude mentalno samosvestan. Vi ne morate da znate da biste postojali (bili), već morate biti da biste znali.28

P: Gospodine, ja se davim u moru reči! Mogu da vidim kako su reči složene zajedno, ali mora biti neko da ih poslaže zajedno - osmišljeno, logično. Pisanim rečima nasumice,  na sreću,  mogle su se proizvesti Ramajana, Mahabharata i Bhagavata. Teorija slučajnog pojavljivanja nije održiva. Izvor mudrosti, mora biti iznad toga. Koja je to moć koja stvara red izvan haosa? Življenje je više nego postojanje a svesnost je više od življenja. Ko je svesno živo biće, svesno postojanja života?

M: Vaše pitanje sadrži odgovor; svesno živo biće je svesno živo biće. Reči su najpogodnije, ali vi ne shvatate njihovu punu važnost. Idite duboko u smisao reči: ’postojanje’, ’življenje’, ’svesnost’, i vi ćete prestati da se vrtite u krug; postavljate pitanja ali propuštate ne dobijete odgovore. Treba da shvatite da ne možete pitati punovažno pitanje o sebi, jer vi ne znate kome postavljate pitanje. U pitanju "Ko sam ja" nije poznato "ja" i pitanje može da bude naznačeno kao "ja ne znam šta ja smatram pod ’ja’". Ko ste vi – to vi morate spoznati. Ja vam mogu samo reći ono što vi niste. Vi niste od sveta, vi čak niste ni u svetu. Svet nije, ne postoji, vi jedino jeste, postojite. Vi stvarate svet u vašoj imaginaciji, kao san. Kako ne možete da odvojite san od sebe, tako ne možete da imate spoljašnji svet nezavisan od sebe. Vi ste nezavisni, ne svet. Nemojte se plašiti sveta koji ste sebi stvorili. Prestanite da tragate za srećom i Stvarnošću u  snu, i probudićete se. Ne morate da znate svi "zašto" i "kako", nema kraja pitanjima. Napustite sve želje, održavajte vaš um smirenim i otkrićete.

 

 

28  Mi uvek 'jesmo', znali to ili ne znali.