56.  SMIREN UM JE SVE ŠTO VAM TREBA

 

Pitalac:  Ja nisam dobro. Osećam se dosta slab. Šta da radim?

Maharadž:  Ko nije dobro, vi ili vaše telo?

P: Moje telo, naravno.

M: Juče ste se osećali dobro. Šta se osećalo dobro?

P: Telo.

M: Bili ste zadovoljni kad je telo bilo dobro, a tužni ste kad telo nije dobro. Ko je zadovoljan jednog dana, ako tužan sledećeg?

P: Um.

M: Um je znalac. Ko zna znalca?

P: Ne zna li znalac samog sebe?

M: Um je nepovezan. Više puta on je prazan, kao u snu ili nesvesti, ili razonodi, zbunjenosti. Mora postojati nešto neprekidno da poveže isprekidano.

P: Um pamti. Ovo održava kontinuitet.

 

M: Sećanje je uvek delimično, samim tim nepouzdano i prolazno, kratkotrajno. Ono ne objašnjava jak osećaj identiteta koji prožima svesnost, osećaj "ja jesam". Pronađite šta je u korenu toga.

P: Ma koliko duboko gledao, ja nalazim samo um. Vaše reči "iznad uma" ne daju mi  objašnjenje.

M: Dok gledate sa umom, ne možete otići iznad njega. Da biste otišli iznad, morate gledati izvan uma i njegovog sadržaja.

P: U kom pravcu da gledam?

M: Svi pravci su unutar uma! Ja vas nisam molio da gledate u bilo kom posebnom pravcu. Samo gledajte van od svega onoga što se dešava u vašem umu i dovedite ga do osećanja "ja jesam". "Ja jesam" nije pravac, on je negacija svih pravaca. Konačno i "ja jesam" će morati da ide, jer vi nemate potrebu da se zadržavate na onome što je očevidno.

Dovođenje uma ka osećanju "ja jesam" samo pomaže u okretanju uma izvan svega ostalog.

P: Kuda me to sve vodi?

M: Kada je um odvojen od svojih preokupacija, zaokupljenosti, on postaje smiren. Ako ne uznemiravate ovu smirenost i ostajete u njoj, vi uviđate da je ona prožeta sa svetlošću i ljubavlju koju nikada niste poznavali, a ipak odmah prepoznajete to kao vašu sopstvenu prirodu.

Jednom kada prođete kroz ovo iskustvo, nećete biti više nikad ista osoba; nepokorni um može prekinuti ovaj svoj mir i uništiti viziju, ali on će se sigurno vratiti, ako se određeni napor uloži; sve do dana kada su sve ograde uklonjene, obmane i vezanosti završene i život postaje sasvim koncentrisan na sadašnjost.

P: Kakvu razliku to čini?

M: Uma više nema. Postoji samo ljubav u delovanju. P: Kako ću prepoznati to stanje kad ga dosegnem? M: Neće biti straha.

P: Okružen svetom punim tajni i opasnosti, kako mogu biti bez straha?

M: Vaše sopstveno malo telo takođe je puno tajni i opasnosti, ipak vi se ne plašite njega, jer ga smatrate svojim sopstvenim.

Ono što ne znate jeste da je ceo Univerzum vaše telo i ne treba da budete uplašeni od njega. Možete reći da imate dva tela: lično i univerzalno. Lično dođe i prođe, univerzalno je uvek sa vama.

Celokupna kreacija je vaše univerzalno telo. Vi ste tako zaslepljeni sa onim što je lično  da ne vidite šta je univerzalno. Ovo slepilo neće se završiti samo po sebi - ono mora biti uklonjeno vešto i pažljivo. Kada su sve obmane postale razumljive, shvaćene, i napuštene, vi dosežete stanje oslobođeno od zabluda i savršeno stanje u kome više ne postoje razlike između ličnog i univerzalnog.

P: Ja sam individua i zato ograničena prostorom i vremenom. Zauzimam  malo  prostora  i trajem neko vreme; ja ne mogu čak i da zamislim sebe da sam večan i sveprisutan, sveprožimajući.

M: Ipak, i pored svega, vi to jeste. Kako budete zaranjali duboko u sebe u potrazi za vašom istinskom prirodom, vi ćete otkriti da je samo vaše telo malo i da je vaše sećanje ograničeno, oskudno, kratko, dok je prostrani okean života vaša prava suština.

P: Same reči "ja" i "univerzalno" su protivrečne. Jedna drugu isključuju.

M: Ne, one se ne isključuju. Osećaj identiteta, istovetnosti, prožima ceo Univerzum. Tragajte i otkrićete Univerzalnu Ličnost, koja ste vi sami i beskrajno, neograničeno više.  Svakako, uprkos tome, počnite sa ostvarivanjem da je svet u vama, a ne vi u svetu.

P: Kako to može biti? Ja samo znam deo sveta. Kako ceo svet može biti sadržan u delu, izuzev kao refleksija, kao u ogledalu?

 

M: Ono što kažete je istina. Vaše lično telo je deo u kome je celina čudesno reflektovana. Ali    vi takođe imate i Univerzalno Telo. Vi čak ne možete reći da to ne znate, jer doživljavate i vidite to sve vreme. Jedino što vi zovete to "svet" i uplašeni ste od njega.

P: Ja osećam moje malo telo i znam ga, dok drugo univerzalno ja ne znam, jedino ga poznajem kroz nauku.

M: Vaše malo telo je puno tajni i čuda koja vi ne znate. Tu je takođe nauka vaš jedini vodič. Oboje i anatomija i astronomija, opisuju vas.

P: Čak i ako prihvatim vašu doktrinu univerzalnog tela kao radnu teoriju, na koji način to mogu da proverim i od koje je to koristi za mene?

M: Znajući sebe kao stanovnika u oba tela vi se nećete odreći ničega. Sav Univerzum biće vaša briga, interes, svaku živu stvar vi ćete voleti i pomoći najnežnije i najmudrije. Neće biti sukoba interesa između vas i drugih. Svako iskorišćavanje će prestati potpuno. Vaša svaka akcija biće korisna, svaki pokret će biti blagoslov.

P: To je sve veoma primamljivo, ali kako da postupim da ostvarim moje univerzalno postojanje?

M: Imate dva puta: možete predati svoje srce i um samootkrivanju, ili prihvatiti moje reči i delovati saglasno njima. Drugim rečima, ili vi postanite potpuno samozainteresovani, ili  potpuno ne-samozainteresovani. Morate biti ekstremni, ići u krajnost, da biste dosegli  Svevišnje.

P: Kako mogu da žudim do takvih visina, mali i ograničen kakav jesam?

M: Spoznajte sebe kao okean svesnosti u kome se sve dešava. Ovo nije teško. Malo pažljivosti, bliskog posmatranja samog sebe, i vi ćete videti da nikakav događaj, slučaj, nije van vaše svesnosti.

P: Svet je pun događaja koji se ne ponavljaju u mojoj svesnosti.

M: Čak i vaše telo je puno događaja koji se ne pojavljuju u vašoj svesnosti. To vas ne sprečava da ne proglasite vaše telo da je vaše. Vi znate svet tačno kao što znate vaše telo - pomoću  vaših čula. Vaš um je taj koji je odvojio svet izvan vaše kože, od sveta unutar i stavio ih u opoziciju. Ovo stvara strah i mržnju i sve bede življenja.

P: Ono što ja ne razumem jeste ono što vi kažete o odlasku iznad svesnosti. Ja razumem reči, ali ne mogu da vizualiziram to iskustvo. Konačno, vi ste i sami rekli da su sva iskustva u svesnosti.

M: Vi ste u pravu, ne može postojati ni jedno iskustvo iznad svesnosti. Ipak, postoji iskustvo samog postojanja. Postoji stanje iznad svesnosti, koje nije nesvesno. Neki zovu to stanje super- svesnost, ili čista svesnost, ili svevišnja svesnost. To je probuđenost, duhovna svesnost oslobođena od subjekt-objekt povezanosti.

P: Ja sam studirao teozofiju i nisam našao ništa blisko u onome što vi govorite. Prihvatam da  se teozofija bavi samo sa manifestacijom. Ona opisuje Univerzum i njegove stanovnike u mnogim detaljima. To obuhvata mnoge nivoe materije i odgovarajuće nivoe iskustva, ali to ne ide iznad toga. Ono što vi kažete ide iznad svakog iskutva. Ako se to ne  može iskusiti, doživeti, zašto sav razgovor oko toga?

M: Svesnost, mentalna, je isprekidana, puna praznina. Ipak, postoji kontinuitet jedinstvenosti. Šta je ovaj osećaj jedinstvenosti kao posledica, ako ne nečega iznad, iznad svesnosti?

P: Ako sam ja iznad uma, kako mogu da promenim sebe?

M: Gde je potreba za menjanjem bilo čega? Um se menja svakako sve vreme, neprestano. Posmatrajte vaš um nepristrasno; to je dovoljno da ga smirite. Kad je on smiren vi možete ići iznad njega. Nemojte ga držati zauzetim sve vreme. Zaustavite ga - i samo budite. Ako mu vi date da se odmori, on će biti doveden u red i ponovo dobiti svoju čistotu i snagu. Neprestano mišljenje čini ga propadljivim.

P: Ako je moje istinsko biće uvek samnom, kako to da sam ja nesvestan toga, da ja  to ne  znam?

 

M: Zato što je vrlo suptilno, prefinjeno, a vaš um je grub, pun grubih misli i osećanja. Smirite i pročistite, razjasnite vaš um, i vi ćete znati sebe onakvim kakvi ste.

P: Da li mi je potreban um da bih znao sebe?

M: Vi ste iznad uma, ali vi znate sa vašim umom. Očevidno je da širina, dubina i karakter  znanja zavise od instrumenta koji koristite. Poboljšajte vaš instrument i vaše znanje će se poboljšati.

P: Da bih znao savršeno, potreban mi je savršen um.

M: Smiren um je sve što vam treba. Sve drugo će se desiti ispravno, onako kako treba, kada je jednom vaš um smiren. Kao kad se Sunce rađa i čini svet aktivnim,  tako  čini  i  budnost, duhovna svesnost, utičući na promene u umu. U svetlosti tišine, smirenosti i stabilne, ustaljene budnosti unutarnje energije se bude i čine čuda bez ikakvog napora sa vaše strane.

P: Vi hoćete da kažete da je najveći, glavni rad učinjen sa neradom, neaktivnošću?

M: Tačno tako. Morate da razumete da ste vi stvoreni za prosvetljenje, da vam je ono suđeno. Sarađujte sa vašom sudbinom, nemojte ići protiv nje, nemojte to sprečavati. Dozvolite prosvetljenju da se ispuni. Sve što vi treba da radite jeste da posvetite pažnju preprekama koje su stvorene od vašeg luckastog, budalastog uma.