49.  SAVRŠENSTVO, SUDBINA SVIH

 

Pitalac: Kad vas upitaju o načinima za samoostvarenje, vi nedvosmisleno naglašavate važnost boravka uma na osećaju "JA JESAM". Gde je tu uzročni faktor? Zašto bi ova posebna misao rezultirala u samoostvarenje. Kako kontemplacija na: "JA JESAM"  utiče na mene?

Maharadž: Sama činjenica posmatranja, opažanja, menja posmatrača  i  posmatrano. Posle svega, ono što sprečava sagledavanje naše istinske prirode jeste slabost i tupost, neosetljivost uma i njegove tendencije da preskoči, da ne  zapazi suptilno  i usredsređuje  se samo na grubo. Kada vi pratite moj savet i pokušavate da zadržite vaš um samo na pojmu: "JA JESAM", vi postajete potpuno svesni vašega uma i njegovih ludorija, fantazija. Duhovna svesnost, budući da je lucidna, mudra skladnost, harmonija - sattva u delovanju, rastapa tupost  i smiruje uznemirenost uma i nežno, ali neprestano, neumoljivo menja njegovu samu supstancu, suštinu. Ta promena ne mora biti spektakularna; ona može teško da se primeti; međutim to je duboki i temeljni pomak iz mraka ka svetlosti, iz nemarnosti ka duhovnoj probuđenosti, svesnosti.

P: Mora li to biti: "JA JESAM" formula? Da li bi neka druga rečenica odgovarala? Ako bi se ja koncentrisao na: "Sto je ovde", ne bi li to služilo istoj svrsi?

M: Kao iskustvo u koncentraciji - da. Ali to vas ne bi odvelo dalje od ideje stola. Vi niste zainteresovani za stolove, vi hoćete da znate sebe. Radi toga držite pažnju svesnosti  neprestano usmerenu na jedinu činjenicu koji imate, vašu sigurnost, izvesnost  postojanja.  Budite s tim, igrajte se s tim, razmišljajte o tome, kopajte, tragajte duboko u tome, sve dok se ljuštura neznanja ne probije i vi se ne probijete u carstvo Stvarnosti, Istine.

P: Postoji li neka uzročna veza između moje usredsređenosti na: "JA JESAM" i pucanja ljušture neznanja?

M: Težnja za pronalaženjem sebe je znak da ste postali spremni. Impuls uvek dolazi iznutra. Dok vreme nije sazrelo, nećete imati niti želje niti snage da idete u samoistraživanje punim srcem, iskreno.

P: Nije li milost Gurua zaslužna za želju i njeno ispunjenje? Nije li Guru svetlo lice koje zrači i mami nas na mamac, na koji se mi hvatamo i izvlačimo izvan gliba patnje?

M: To je unutarnji Guru, Sadguru, koji vas vodi ka spoljašnjem Guruu, kao što majka odvodi svoje dete učitelju. Verujte i slušajte svog Gurua, jer je on izaslanik Istinskog Sopstva.

P: Kako da nađem Gurua kome mogu da verujem?

M: Vaše sopstveno srce će vam reći. Nema teškoća u pronalaženju Gurua, jer je  Guru u  potrazi za vama!! Guru je uvek spreman; vi niste spremni. Vi morate biti spremni da učite; ili možete sresti svog Gurua i propustiti vašu šansu, udaljavajući se nepažnjom i tvrdoglavošću.

Uzmite moj primer; nije bilo nikakve nade u meni, ali kad sam sreo mog Gurua, ja sam slušao, verovao i bio poslušan, predan.

P: Moram li prvo proveriti učitelja pre nego što se potpuno predam njemu?

M: Svakako proverite! Ali šta vi možete videti? Jedino kad se on pojavi vama na vašem nivou. P: Ja ću proveravati, gledati da li je on dosledan, da li ima sklada između njegovog života i njegovog učenja.

M: Možete pronaći mnogo nesklada, pa šta?! To ništa ne dokazuje. Jedino su motivi važni. Kako ćete vi znati njegove motive?

P: Ja bih trebao konačno očekivati da on bude čovek samokontrole, koji živi ispravan, pravdoljubiv život.

M: Takvih ćete pronaći mnogo - a od nikakve koristi za vas. Guru vam može pokazati put povratka domu svome, vašem realnom, istinskom Sopstvu. Kakve to ima veze sa karakterom

 

persone koja se pojavljuje da je? Nije li on jasno rekao vama da on nije persona? Jedini način   na koji možete prosuđivati je sa promenom u vama kad ste u njegovom društvu. Ako osećate više mira i sreće u njegovom prisustvu, ako razumete sebe jasnije i dublje,  to znači da ste  susreli pravog čoveka.

Nemojte žuriti, ali kad jednom budete sigurni potpuno da treba da mu verujete, verujte mu potpuno i sledite sve upute potpuno i sa potpunom verom. Ne vredi mnogo to što ste ga prihvatili za svoga Gurua i da ste samo zadovoljni sa njegovim društvom - mora biti potpune predaje Guruu.

Satsang vas takođe može dovesti do vašeg cilja, ako je autentičan i neometan.

Ali kada jednom nekoga prihvatite kao svog Gurua, slušajte, pamtite i budite poslušni. Polusrdačnost, polupredanost, je ozbiljna nezgoda i uzrok velike samostvorene   patnje.

Greška nikad nije Guruova; ona je uvek tupost, glupost, i nastranost nediscipline, koja stvara pogreške.

P: Da li onda Guru napušta, ili otpušta učenika?

M: On ne bi bio Guru, ako bi to uradio! On čeka na svoje vreme i čeka dok se učenik, popravljen i uzdržan, trezven, ne vrati nazad k njemu, na mnogo prijemčiviji način.

P: Šta je motiv? Zašto Guru ima toliko mnogo nevolja?

M: Motiv je patnja i okončanje patnje. On vidi da ljudi pate u njihovim snovima i želi da ih probudi. Ljubav je netrpeljiva prema bolu i patnji. Strpljenje Gurua nema granica, i prema tome ona ne može nikad da otkaže. Guru nikad ne odustaje, ne izneverava.

P: Da li je moj prvi Guru takođe i poslednji, ili ja moram ići od Gurua do Gurua?

M: Celokupan Univerzum je vaš Guru. Vi učite od svega, ako ste ozbiljni, budni i inteligentni. Ako vaš um bude jasan i vaše srce čisto, vi biste trebali da učite od svakog prolaznika. Ali vi  ste suviše indolentni i nemirni da bi se vaše unutarnje Sopstvo manifestovalo kao spoljašnji  Guru, i da biste ga slušali i verovali mu.

P: Da li je Guru neizbežan?

M: To je kao da pitate: "Da li je majka neophodna?" Da biste rasli u svesnosti od jedne dimenzije ka drugoj, vama je potrebna pomoć. Pomoć ne mora biti uvek  u obliku  ljudske osobe, to može biti suptilno, prefinjeno prisustvo, ili iskra intuicije, ali pomoć mora doći. Unutarnje Sopstvo pazi i čeka da se sin vrati svome ocu. U pravo vreme ono aranžira sve, nežno, srdačno i delotvorno. Gde je potreban glasonoša ili vodič, ono šalje Gurua da učini potrebno.

P: Postoji jedna stvar koju ne mogu da shvatim. Vi govorite o unutarnjem Sopstvu, tako mudrom, tako dobrom i tako lepom, prekrasnom, i na svaki način savršenom, a o osobi kao o refleksiji bez sopstvenog postojanja. S druge strane, vi imate tako mnogo problema u pomaganju personi da ostvari sebe. Ako je persona, osoba, tako nevažna, zašto biti tako zabrinut za njenu dobrobit. Ko brine o senci?

M: Vi ste rođeni u dualnosti, gde nema ničega. Postoji telo i postoji Sopstvo. Između njih je  um, u kome je Sopstvo reflektovano kao: "JA JESAM"

Zbog nedostataka uma, njegove grubosti i uznemirenosti, rastresenosti, nedostatka pronicljivosti i sagledavanja, on smatra sebe da je telo, a ne Sopstvo. Sve što je potrebno jeste da se pročisti um tako da on može da spozna svoj identitet sa Sopstvom.

Kada um utone u Sopstvo, telo ne predstavlja problem. Ono postaje ono što jeste, instrument prepoznavanja, saznavanja i akcije, alat, instrument, i izraz kreativne vatre iznutra. Krajnja, bitna vrednost tela je da posluži da se otkrije kosmičko telo, koje je Univerzum u svojoj ukupnosti. Kada ostvarite sebe u pojavnosti, vi produžavate u otkrivanju da ste oduvek nešto što niste mogli ni zamisliti.

P: Postoji li kraj u samootkrivanju, samospoznaji?

 

M: Kako ne postoji početak, ne postoji ni kraj. Ali ono što sam otkrio milošću moga Gurua, jeste: Ja nisam ništa na što može biti ukazano. Ja nisam ni "ovo", niti "ono". Ovo važi kao apsolutno.

P: Onda, gde svršava nikad dovršeno otkrivanje beskonačno transcendirajućeg Sopstva u nove kvalitete?

M: Sve ovo pripada carstvu manifestovanja, ispoljavanja; u samoj strukturi Univerzuma je da više može da se ostvari samo kroz oslobođenje od nižeg.

P: Šta je niže, a šta više?

M: Gledajte na to u stanjima svesnosti. Šira i dublja svesnost je viša. Sve što živi, radi da ovekoveči i proširi svesnost. Ovo je jedina svetovna svrha i smisao. To je sama suština Joge - večno podizanje nivoa svesnosti, otkrivanje novih dimenzija, sa njihovim svojstvima, kvalitetima i moćima. U tom smislu ceo Univerzum postaje škola Joge, yogakshetra.

P: Da li je savršenstvo sudbina ljudskog postojanja?

M: Svih živih bića - konačno. Mogućnost postaje neizbežnost kad se zamisao prosvetljenja pojavi u umu. Jednom kad živo biće čuje i shvati da je ta zamisao u njegovom dosegu, mogućnostima, ono neće to nikad zaboraviti, jer je to prva, glavna, poruka iznutra.

To će zahtevati iskorenjivanje i sazrevanje, i blagovremenu pojavu milostivog oblika, svete pojave, Gurua.

P: Dakle, sve što se nas tiče je spasenje svesti?

M: Šta drugo? Um ide pogrešnim putem, i um se vraća domu svome. Čak i reč "u stranu" nije ispravna. Um mora da zna sebe u svakom raspoloženju, stanju. Ništa nije pogreška ako se ne ponavlja.