41. SAMOSVEST JE SVEDOK
Pitalac: Rekli ste mi da ja mogu da posmatram sebe u tri aspekta, da se shvatim u tri vida: lično - vyakti, nadlično - vyakta i bezlično - avyakta.
Avyakta, bezlično, je univerzalno, kao ’ja jesam’, vyakti, lično je sveukupnost fizičkih i vitalnih procesa. Unutar ograničenih, uskih granica sadašnjeg trenutka, nadlično je svesno osobe i u vremenu i prostoru; ne samo jedne osobe, već duge serije, niz osoba nanizanih zajedno na nit karme. Bitno je svedočenje kao i isto tako ostatak nagomilanih iskustava, sedišta memorije, povezujuće karike u sutrama. To je ljudski karakter koga život gradi i oblikuje od rođenja, do rođenja. Univerzalno je iznad svih imena i oblika, iznad svesnosti i karaktera, čisto nesvesno postojanje. Da li sam pravilno formulisao vaše poglede?
M: Na nivou uma - da! Iznad mentalnog nivoa nijedna reč ne odgovara.
P: Ja mogu da razumem da je osoba mentalno oformljena, kolektivna, skupna imenica, pojam, za skup, zbir memorija i navika. Ali, onaj kome se osoba događa, centar svedočenja, da li je on mentalan takođe?
M: Osobi je potrebna osnova, telo, da bi identifikovala sebe sa njim, upravo kao što boja treba površinu da bi se na njoj pojavila. Viđenje boje je nezavisno od boje - ono je isto ma kakva boja bila. Potrebno je oko da se vidi boja. Boja ima mnogo, oko je jedno.
Individualna ličnost je kao svetlost u boji, a takođe i u oku, mada prirodna, posebna, nevidljiva i neopažajuća, osim u svom manifestovanju. Nesaznajna, neopažajuća, neodvojiva, nepredmetna, neobjektivna. Niti materijalna niti mentalna, niti objektivna, niti subjektivna, ona je koren, izvor materije i izvor svesnosti. Iznad samog življenja i umiranja, ona je sveobuhvatni i sveisključujući život u kom je rođenje smrt, a smrt rođenje.
P: Apsolut ili život - o kome vi govorite, da li je on Stvarnost ili je samo teorija da prikrije naše neznanje?
M: Oboje, i jedno i drugo. Za um je teorija; po sebi samom je Stvarnost. To je Stvarnost u svom spontanom i potpunom odbacivanju lažnog. Upravo kao što svetlost uništava mrak sa samom svojom prisutnošću, tako i apsolutno uništava zamišljanje.
Videti da je svo znanje oblik neznanja je samo po sebi trenutak kretanja Stvarnosti.
Svedok nije osoba. Osoba dolazi u postojanje kada postoji osnova za to, jedan organizam, telo. U njemu se apsolutno reflektuje kao svesnost, duhovna probuđenost. Čista svesnost, duhovna, postaje samosvesnost, probuđenost.
Kada postoji Sopstvo, samosvesnost je svedok. Kada ne postoji Sopstvo da svedoči, nema takođe ni svedočenja.
To je sve vrlo jednostavno; prisustvo osobe je ono što stvara komplikacije. Uvidite da ne postoji takvo nešto kao potpuno odvojena osoba, i sve postaje jasno.
Svesnost, probuđenost - um - materija, oni su jedna realnost u svoja dva aspekta kao nepokretna i pokretna, i tri kvaliteta: inercije, energije i harmonije.
P: Šta dolazi prvo, svesnost ili probuđenost - duhovna svesnost?
M: Probuđenost - duhovna svesnost, postaje svesnost kad ona ima objekat, predmet. Objekat se stalno menja. U svesnosti postoji kretanje, probuđenost - duhovna svesnost je nepokretna i bezvremena, ovde i sada.
P: U sadašnjem momentu postoji patnja i krvoproliće u Istočnom Pakistanu. Kako vi gledate na to? Kako to vama izgleda, kako reagujete na to?
M: U čistoj svesnosti, duhovnoj probuđenosti nikad se ništa ne dešava!
P: Molim vas, siđite sa svojih metafizičkih visina! Od kakve je koristi čoveku koji pati da mu se kaže da niko nije svestan njegove patnje do on sam?! Predati sve iluziji, smatrati sve obmanom, uvreda je pridodana nasilju. Bengali Istočnog Pakistana je činjenica i njegova patnja je činjenica. Molim vas, nemojte ih analizirati van egzistencije! Vi čitate novine, čujete i ljude da govore o tome. Vi ne možete da se izgovarate, da negirate da to ne znate. Sada, kakav je vaš stav prema onome što se dešava?
M: Nikakav stav, ništa se ne dešava.
P: Jednoga dana može da se desi pobuna upravo neposredno ispred vas, verovatno će se ljudi međusobno ubijati. Sigurno da vi ne možete reći: ništa se ne dešava, i ostati rezervisani.
M: Ja nikad nisam govorio o ostajanju po strani, nezainteresovano. Vi bi mogli da me vidite jako dobro da skačem u okršaj, sukob, da spasem nekoga i da pri tom poginem. Ipak, za mene, ništa se nije desilo.
Zamislite veliku zgradu koja se ruši. Neke sobe su upropaštene, neke su ostale čitave. Ali da li vi možete govoriti o prostoru kao upropaštenom, sređenom, ili nedirnutom? Jedino je struktura, građa ta koja pati i ljudi koji su se zadesili da tu budu. Ništa se nije desilo samom prostoru. Slično, ništa se ne dešava sa životom kad se oblici unište i kad se imena izbrišu.
Zlatar topi stari nakit da bi napravio nov. Ponekad dobar komad ide sa lošim. On ga uzima i koristi efikasno, jer on zna da ni najmanje zlata ne može biti izgubljeno.
P: Nije samo smrt protiv koje se ja bunim. To je i način umiranja.
M: Smrt je prirodna, a način umiranja je ljudska tvorevina. Odvojenost izaziva strah i agresivnost, koja zatim ponovo izaziva nasilje. Učinite kraj sa odvojenošću, koja je čovekov izum, i time sav ovaj užas ubijanja. Stvarno ne umire, a nestvarno nikad nije živelo.
Sredite, usmerite svoj um ispravno i sve će biti uredu. Kada spoznate da je svet jedno, da je čovečanstvo jedno, vi ćete delovati prema tome, saglasno sa tim. Ali pre svega morate voditi pažnju na način na koji vi osećate, mislite i živite. Sve dok nema reda u samom sebi, neće biti reda u svetu.
U stvarnosti, Istini, ništa se ne dešava. Na ekranu uma sudbina, samsara, uvek projektuje svoje slike, sećanja ranijih, bivših projekcija i tako iluzija neprestano obnavlja sebe. Slike dolaze i odlaze - svetlost je uhvaćena neznanjem. Vidite svetlost i ne obraćajte pažnju na sliku.
P: Kakav način gledanja na stvari! Ljudi se ubijaju i bivaju ubijeni, a ovde vi govorite o slikama.
M: Svakako, idite i ubijte se, ako je to što vi mislite da treba da uradite. Ili čak da ubijate, ako smatrate da je to vaša dužnost. Ali to nije način da učinite kraj zlu. Zlo je smrad uma koji je bolestan. Izlečite vaš um i on će prestati da projektuje iskrivljene, bolesne, lažne slike.
P: Ono što vi kažete, ja razumem, ali emocionalno to ne mogu da prihvatim. Ovaj potpuno idealistički pogled na život duboko me pogađa i odbija. Ja jednostavno ne mogu da mislim o sebi da sam stalno u stanju sna.
M: Kako vi možete neprestano biti u stanju koje prouzrokuje nepostojano telo? Nerazumevanje je zasnovano na vašoj ideji da ste telo. Istražite ideju, uvidite njene suprotnosti, shvatite da je vaša sadašnja egzistencija kao pljusak kapi, svaka kap traje sekundu, a sam pljusak minut ili dva. Sigurno da stvar čiji je početak i kraj ne može imati sredinu.
Poštujte vaše izražavanje. Realnost, Istina, ne može biti trenutna. Ona je bezvremena, ali vremešno nije trajno.
P: Ja prihvatam da svet u kom živim nije realan, istinit, svet. Ali postoji realan, istinski svet, od koga ja vidim iskrivljenu sliku. Iskrivljenost može biti zbog neke mane u nekom telu ili umu. Ali kad vi kažete da ne postoji realan svet, već samo svet sna u mom umu, ja to ne mogu da prihvatim. Ja bih voleo da mogu da verujem da su svi užasi, strahote, egzistencije zbog toga što imam telo. Samoubistvo bi bilo spas, izlazak.
M: Sve dok obraćate pažnju na vaše sopstvene ideje, ili na ideje drugih, vi ćete biti u nevolji. Ali ako odbacite sva učenja, sve knjige, sve što je smešteno u reči i zaronite duboko u sebe, i pronađete sebe, to će jedino rešiti vaše probleme i dovesti vas u potpuno stanje ovladavanja, gospodarenja svakom situacijom, jer nećete biti pod dominacijom, torturom vaših ideja o nekoj situaciji. Uzmite jedan primer. Vi ste u društvu privlačne žene. Vi imate ideje o njoj i to stvara seksualnu situaciju. Problem je stvoren i vi počinjete da gledate po knjigama za zadovoljenje ili uzdržavanje. Da ste mala deca, oboje biste mogli biti potpuno goli i problem među vama se ne bi pojavio.
Samo prestanite da mislite da ste tela i problemi ljubavi i seksa će izgubiti svoj smisao, sav osećaj ograničenosti će nestati, strah i traganje za zadovoljstvom - sve prestaje.
Jedino duhovna svesnost ostaje.