32. RAZVIJAJTE STAV SVEDOKA
Pitalac: Kakvo je dnevno i časovno stanje uma ostvarenog čoveka? Kako on vidi, čuje, jede, pije, budi se i spava, radi i odmara se? Kakav dokaz postoji o njegovom stanju kao različitom od nas?
Pored verbalnog svedočenja od tzv. ostvarenih ljudi, ne postoji li način provere njihovog stanja objektivno? Postoji li neka vidljiva razlika u njihovom psihološkom i nervnom reagovanju, u njihovom metabolizmu, ili u njihovoj psihosomatskoj strukturi, građi?
Maharadž: Možete pronaći razlike, ili ne možete. Sve zavisi od vašeg kapaciteta posmatranja. Objektivne razlike su, međutim, najmanje važne. Ono što je važno je njihovo gledište, njihovo ponašanje, koje je potpuno nevezano, objektivno prema postojanju, nezavisno.
P: Ne oseća li Gnani, Svetac, bol kad njegovo dete umre, da li on pati?
M: On pati sa onima koji pate. Događaj je od male važnosti, ali je on pun saosećanja za biće koje pati, bilo živo ili mrtvo, u telu ili izvan njega. Konačno, ljubav i milosrđe, saosećanje, su njegova istinska priroda. On je jedno sa svima, koji živi i voli i koji je jedno u delovanju.
P: Ljudi su jako uplašeni od smrti.
M: Gnani, mudrac, nije uplašen od bilo čega. Ali on je pun saosećanja sa čovekom koji je uplašen. Konačno, roditi se, živeti i umreti je prirodno. Biti uplašen nije. Događaju, naravno, data je pažnja.
P: Zamislite da ste vi bolesni - velika groznica, bolovi, drhtanje. Doktor vam kaže da je vaše stanje ozbiljno, imate samo još nekoliko dana da živite. Šta bi bila vaša prva reakcija?
M: Bez ikakve reakcije. Prirodno je za tamjanov štapić da izgori. Tako je isto prirodno da telo umre. To je stvar od vrlo male važnosti. Ono što je bitno jeste da ja nisam ni telo ni um, Ja Jesam.
P: Vaša porodica bi bila očajna, naravno. Šta biste im vi rekli?
M: Uobičajene reči: ne plašite se, život se nastavlja, Bog vas štiti, mi ćemo uskoro biti ponovo zajedno i sl. Ali za mene, celokupna gungula je besmislena, sav taj urnebes. Ja nisam entitet, biće, koje sebe zamišlja živim ili mrtvim. Ja niti sam rođen, niti mogu da umrem. Ja nemam ničega da se sećam ili da zaboravim.
P: Šta mislite o molitvama za mrtve?
M: Svakako, molite se za umrle. To ih mnogo zadovoljava. Oni su hvaljeni. Gnani, mudrac, nema potrebe za vašim molitvama. On sâm je odgovor na vaše molitve.
P: Kako Svetac, Gnani, postoji posle smrti?
M: Mudrac, Svetac, je već mrtav. Da li očekujete da on umre ponovo?
P: Svakako, razgradnja tela je jedan važan događaj, čak i za Sveca.
M: Ne postoji nijedan važan događaj za Sveca, osim kad neko ostvari najviši cilj. Jedino se onda njegovo srce raduje. Sve ostalo nije od važnosti, interesovanja. Ceo univerzum je njegovo telo, sav život je njegov život. Kao u gradu punim svetlosti, kada jedna sijalica pregori, to ne utiče na celu mrežu, tako i smrt tela ne utiče na celinu.
P: Posebno, izdvojeno, može da ne važi za celinu, ali je veoma važno za pojedinca. Celina je jedna apstrakcija, posebno-pojedinačno je konkretno i stvarno.
M: To je ono što vi kažete. Za mene to može biti drugačije - celina je realna, a deo dođe i prođe. Pojedinačno je rođeno i ponovo se rađa, menjajući ime i oblik. Gnani, Svetac, je Nepromenljiva Realnost koja omogućava sve promenljivo. Ali ovo ne može biti uverenje, ubeđenje. Ono mora doći sa vašim sopstvenim iskustvom.
P: Da li su greh i vrlina jedno isto?
M: To su sve vrednosti koje je čovek stvorio! Šta su one za mene? Što se završi u sreći je vrlina, a što se završi u bolu je greh. Oboje su stanja uma. Moje stanje nije stanje uma.
P: Mi smo kao slepci koji ne razumeju šta to znači videti.
M: Možete to uzeti kako želite.
P: Da li je praksa tihovanja kao sadhana efikasna?
M: Sve što radite u cilju prosvetljenja, dovodi vas bliže cilju. Sve što radite bez prisećanja na prosvetljenje vas udaljava od cilja. Ali zašto komplikovati? Samo znajte da ste vi izvan svih stvari i misli. Ono što želite da budete, to vi već jeste. Samo imajte to na umu.
P: Ja čujem da vi to kažete, ali ne mogu da verujem.
M: Ja sam bio i sam u takvom položaju. Ali sam verovao mom Guruu i on je bio u pravu. Verujte meni ako možete, stalno mislite na ono što sam vam rekao; ne želite ništa, vama ništa ne nedostaje. Sâmo traganje vas sprečava da pronađete.
P: Vi ste izgleda jako nezainteresovani za bilo šta!
M: Ja nisam nezainteresovan, ja sam nepristrasan. Ja ne dajem prednost 'meni' i 'mojem'. Košara zemlje i košara dragulja - obe su neželjene. Život i smrt su isto za mene.
P: Nepristrasnost vas čini nezainteresovanim!
M: Naprotiv, saosećanje i ljubav su sama moja suština, jezgro. Ispražnjen od svojih naklonosti, ja sam slobodan da volim.
P: Buda je rekao da je ideja o prosvetljenju veoma važna. Većina ljudi prođe kroz svoje živote čak i ne znajući da postoji tako nešto. Napušteni, sami u traganju, kad jednom, međutim, čuju o tome, seme je posejano koje nikada ne umire. Zbog toga je Buda slao svoje učenike da propovedaju učenje neprestano, po osam meseci svake godine.
M: Moj Guru je imao običaj da kaže: "Neko može dati hranu, odeću, prevoz, znanje, naklonost, ali najveći je dar jevanđelje, dobra vest, prosvetljenja". Vi imate pravo, prosvetljenje je najveće dobro, blagostanje. Jednom kad to imate, niko vam ga ne može oduzeti.
P: Ako bi ovako govorili na Zapadu, ljudi bi smatrali da ste poludeli.
M: Naravno, oni bi! Za neznalicu, sve ono što on ne može da razume je ludost. Pa šta? Pustimo ih da budu ono što jesu. Ja sam ono što sam, bez moje zasluge, a oni su ono što su bez njihove pogreške.
Svevišnja Realnost, Istina, manifestuje se na bezbrojne načine. Bezbroj je njenih imena i oblika. Sve niče i sve se stapa u istom okeanu, izvor svega je jedan. Traganje za uzrocima i posledicama je samo razonoda, provod uma. Ono što Jeste je ljubav. Ljubav nije rezultat, posledica, ona je sam temelj bića. Ma gde ušli, naći ćete postojanje, svesnost i ljubav. Zašto i zbog čega stvarati prioritete?
P: Kada su zbog prirodnih uzroka hiljade i milioni ljudskih života ugašeni, kako se to dešava u poplavama i zemljotresima, ja ne tugujem. Ali kada čovek umre od ruke drugog čoveka, ja tugujem do krajnosti. Neminovno ima svoju sopstvenu veličanstvenost, ali ubijanje je ono što se može izbeći kao i sav taj užas!
M: Sve se dešava kako se dešava. Katastrofe, bilo prirodne ili od strane čoveka, se dešavaju i nema potrebe da se bude užasnut.
P: Kako bilo šta može biti bez uzroka?
M: U svakom događaju odražava se ceo univerzum. Konačni, osnovni uzrok se ne može pratiti, nesaglediv je. Sama ideja o uzročnosti je samo način mišljenja i govora. Mi ne možemo zamisliti, bezuzročno pojavljivanje. Ovo, međutim, ne potvrđuje postojanje uzročnosti.
P: Priroda je nerazumna, otuda neodgovorna. Ali čovek ima um. Zašto je on tako izopačen, pokvaren, nerazuman?
M: Uzroci izopačenosti su takođe prirodni, nasledni, uslovljeni sredinom življenja itd. Vi ste suviše brzi u osuđivanju. Nemojte brinuti o drugima. Bavite se prvo sa vašim sopstvenim umom. Kada saznate da je vaš um takođe deo prirode, dualnost će prestati.
P: Postoji neka misterija u tome, koju ja ne mogu da protumačim. Kako može um biti deo prirode?
M: Zato što je priroda u umu; bez uma gde je priroda.
P: Ako je priroda u umu. a um je moj sopstveni, ja bih trebao da sam sposoban da kontrolišem, upravljam prirodom, a to u stvarnosti nije slučaj. Sile iznad moje kontrole određuju moje ponašanje.
bglavac
irida
