91.  RAZUMEVANJE VODI DO SLOBODE

 

Pitalac: U mnogim zemljama na svetu istražitelji primenjuju određene  postupke  kako  bi iznudili priznanje od svojih žrtava. Pokaže li se to potrebnim, menjaju i njihovu  ličnost.  Mudrim izborom različitih oblika fizičke i moralne izolacije te beskonačnim uveravanjima stara se ličnost slama, a njeno mesto zauzima nova. Čovek koji se nalazi pod istragom bezbroj će puta čuti da je neprijatelj države i izdajnik svoje zemlje pa će na kraju doći dan kad će se nešto  u njemu slomiti, kad će, s potpunim uverenjem, početi da oseća da je uistinu izdajnik,  buntovnik, sasvim nedostojna osoba vredna prezira te da zbog toga zaslužuje najstrožu kaznu. Taj je postupak poznat kao "ispiranje mozga".

Duboko me pogodilo kad sam shvatio da je disciplina religije i joge veoma slična "ispiranju mozga". Ovde se također susreću fizička i mentalna tortura, lišavanja, različite vrste izolacije, snažan osećaj greha, očajna patnja i želja da se pobegne od nje kroz pokajanje i obraćanje, uz prihvatanje nove slike o sebi koju treba oteloviti. Jednako tako, ovde postoji i ponavljanje niza formula: "Bog je dobar, guru i duhovna zajednica znaju sve, vera će me  spasti." U takozvanim praksama joge i religije deluje potpuno isti mehanizam kao i kod "ispiranja mozga". Um se mora usmeriti na neku određenu ideju i pri tom isključiti sve ostale, a njegova usredsređenost snažno se ojačava strogom disciplinom i bolnim trpljenjem. Budući da se plaća visoka cena, život ili sreća, čini se da je ono što pojedinac dobija zauzvrat od izuzetno velike važnosti. To namešteno preobraženje, očigledno ili skriveno, religijsko  ili  političko, etičko ili socijalno, može izgledati istinsko i trajno, ali uprkos tome, javlja se u vezi s njim  osećaj nečeg neprirodnog.

Maharadž: Sasvim si u pravu. Kad se um podvrgne tolikim teškoćama, on se izobličava i postaje nepokretan. Njegovo je stanje veoma nesigurno i sve što takav um preduzima vodi u  još veće ropstvo.

P: Zašto je onda propisana sva ta sadhana?

M: Sve dok u nešto ne uložiš veliki napor, ne možeš biti siguran da te napor nikuda ne vodi.

 

Pojedinačno Ja toliko veruje samom sebi da se neće predati sve dok ga sasvim ne obeshrabriš. Puko verbalno uverenje nije dovoljno. Jedino jaki dokazi mogu ukazati na potpunu ništavnost slike koju imamo o sebi.

P: Onaj koji mi ispira mozak tera me da postanem lud, a guru me tera da postanem zdrav. Oboje koriste sličan postupak. Uprkos tome, njihov motiv i namera potpuno su drukčiji. Sličnosti su možda samo verbalne.

M: I poziv i prisila na patnju sadrže u sebi nasilje, a plod nasilja ne može biti sladak. Postoje određene životne situacije koje su neizbežno bolne i koje moraš prihvatiti kako najbolje znaš i umeš. Postoje takođe određene bolne situacije koje si stvorio sam, namernim delovanjem ili propustom. Iz takvih situacija moraš izvući neku pouku, kako se više ne bi ponavljale.

P: Čini se da moramo da patimo kako bismo naučili da savladamo bol.

M: Bol se mora izdržati. Nema savladavanja bola i to nije potrebno vežbati. Vežbanje za budućnost učenjem novih oblika ponašanja samo je pokazatelj straha.

P: Kad jednom saznam kako da se suočim s bolom, oslobodiću ga se i neću ga se više bojati. Zbog toga ću biti srećan. To je ono što se događa i zatvoreniku. Prihvati li on svoju kaznu kao pravednu i odgovarajuću, živeće u miru sa zatvorskim vlastima i državom. Sve religije čine samo jedno: propovedaju prihvatanje i predanost. Ohrabruju nas da se osećamo krivi, da preuzmemo odgovornost za sva zla u svetu i da upremo prstom u sebe kao u jedini uzrok za  sve to. Ne vidim veliku razliku između "ispiranja mozga" i sadhane,  osim što  na  sadhanu nismo fizički primorani. Element prisilne sugestije prisutan je u oba slučaja.

M: Kao što si rekao, sličnosti su samo površinske. Ne moraš se stalno vraćati na njih.

P: Sličnosti nisu površinske. Čovek je složeno biće i istovremeno može biti tužitelj, optuženi, čuvar, zatvorenik i dželat. U "dobrovoljnoj" sadhani malo je toga dobrovoljno. Pojedinca pokreću sile koje se nalaze izvan njegovog razumevanja i kontrole. Ne podvrgnem li se bolnom i dugotrajnom upinjanju koje se zove joga, mogu tek malo da promenim svoj mentalni sistem,   a isto toliko i telesni. Jedino što me zanima jeste: "Slaže li se Maharadž sa mnom da joga uključuje nasilje?"

M: Slažem se da joga kakvom je ti prikazuješ znači nasilje, a ja nikada ne  zastupam ništa  slično. Moj put je potpuno nenasilan. I mislim upravo to što kažem: moj put je nenasilan. Otkrij sam šta to znači. Ja samo kažem da on nije nasilan.

P: Ja ne zloupotrebljavam reči. Kad guru traži od mene da do kraja svoga života meditiram šesnaest sati dnevno, ne mogu to da učinim bez ekstremnog nasilja prema sebi. Je li takav guru u pravu ili greši?

M: Niko te ne prisiljava da meditiraš šesnaest sati dnevno, ako ti osećaš da to ne želiš. To je samo jedan od načina da ti se kaže: "Ostani sa svojim Sopstvom, nemoj se  izgubiti  među drugim ljudima." Učitelj može da čeka, ali um je nestrpljiv. Nije nasilan učitelj, već um, a um se ujedno i plaši vlastitog nasilja. Pogrešno je proglasiti apsolutnim ono što dolazi iz uma jer je to relativno.

P: Ostanem li pasivan, ništa neće da se promeni, a budem li aktivan, moraću biti nasilan. Šta  bih mogao da činim a da to ne bude ni neplodno ni nasilno?

M: Sasvim sigurno, postoji put koji nije ni nasilan ni neplodan, a ipak je vrhunski delotvoran. Samo posmatraj sebe kakav jesi, sagledaj sebe kakav jesi, prihvati sebe kakav jesi i ulazi sve dublje u to što jesi. Nasilje i nenasilje opisuju tvoj stav prema drugima. Sopstvo nije ni nasilno    ni nenasilno u odnosu prema samome sebi, ono čak nije ni svesno ni nesvesno sebe. Poznaje li Sopstvo sebe, sve što radi biće dobro. Ali, ne poznaje li sebe, sve što radi biće  loše.

P: Šta misliš kad kažeš: "Ja poznajem sebe kakav jesam?"

M: Pre uma - ja jesam. Stav "ja jesam" nije misao u umu. Um se događa meni, a ne ja njemu. A budući da su vreme i prostor u umu, ja sam iznad njih, večan i sveprisutan.

P: Misliš li ti to ozbiljno? Želiš li stvarno reći da postojiš svugde i u svako doba?

M: Da, upravo tako mislim.  Meni je  to očigledno  koliko  i tebi sloboda kretanja.    Zamisli da

 

drvo upita majmuna: "Misliš li ti ozbiljno da možeš da se krećeš s mesta na mesto?" A majmun mu odgovori: "Da, upravo tako mislim."

P: Jesi li oslobođen i zakona uzročnosti? Možeš li stvarati čuda?

M: Svet je sam po sebi čudo. Ja sam iznad čuda - potpuno sam normalan. Sve mi se događa onako kako mora biti. Ne mešam se u stvaranje. Od kakve su mi koristi mala čuda, kad se u meni sve vreme događaju najveća od svih čuda? Sve što vidiš tvoje je bivstvo. Uđi sve dublje u sebe i traži u sebi. U otkrivanju Sopstva nema ni nasilja ni nenasilja. Uništenje lažnoga  nije nasilje.

P: Kad ispitujem ili ulazim u sebe s idejom da ću od toga imati neke koristi, ipak  bežim od onoga što jesam.

M: To je sasvim tačno. Istinsko ispitivanje uvek te uvodi u nešto, nikad te ne izvodi iz nečeg. Ako se ispitujem samo zato da bih nešto dobio ili izbegao,  zapravo se ne ispitujem.  Da bih  nešto spoznao, moram to u potpunosti da prihvatim.

P: Da, da bih spoznao Boga moram da ga prihvatim - kako je to zastrašujuće!

M: Pre nego li uzmogneš da prihvatiš Boga, moraćeš da prihvatiš sebe, a kako je tek to zastrašujuće! Prvi koraci u prihvatanju sebe nisu nimalo ugodni jer ono što pojedinac vidi obično nije naročito lepo. Potrebna nam je velika hrabrost da bismo nastavili dalje. Ali, pomaže tišina. Posmatraj samoga sebe u potpunoj tišini i nemoj da se opisuješ. Gledaj biće za koje veruješ da jesi i ne zaboravi da ono što vidiš nisi ti. "To nisam ja, a šta sam ja?" - to je trenutak istinskog samoispitivanja. Nema drugog puta do oslobođenja, svi ostali su samo odgađanje. Odlučno odbacuj ono što nisi, sve dok u svom veličanstvenom ništavilu, u svojoj praznini u kojoj ničega nema, ne izroni tvoje stvarno Sopstvo.

P: Svet prolazi kroz brze i ključne promene. Kod nas u  Americi  možemo  ih  sasvim jasno videti, iako se događaju i u drugim zemljama. S jedne strane, dolazi do velikog porasta kriminala, a s druge do porasta stvarnije i istinske duhovnosti. Osnivaju se različite duhovne zajednice, a neke su od njih na veoma visokom nivou celovitosti i discipline. Čini se kao da zlo uništava samo sebe sopstvenim uspesima, poput vatre koja uništava svoje gorivo. A dobro se, poput života, neprestano obnavlja.

M: Sve dok deliš događaje na dobre i zle, možda i jesi u pravu. U određenom trenutku dobro postaje zlo, a zlo dobro.

P: A šta je s ljubavlju?

M: Kad se ljubav pretvori u požudu, postaje razorna.

P: Šta je požuda?

M: Prisećanje, zamišljanje, predviđanje. Požuda je čulne i verbalne prirode i predstavlja oblik zavisnosti.

P: Da li je u jogi neophodno suzdržavanje od seksa (barahmaćarja)?

M: Život ograničavanja i potiskivanja nije joga. Um mora biti oslobođen od želje i opušten. Do toga se dolazi razumevanjem, a ne odlučnom usmerenošću, koncentracijom, koja je samo drugi oblik pamćenja. Um koji razume slobodan je od želja i strahova.

P: Kako da postignem takvo razumevanje?

M: Meditiranjem koje predstavlja usmeravanje pažnje. Postani potpuno  svestan  svog problema, razgledaj ga sa svih strana, razmotri na koji način utiče na tvoj život. Tada ga ostavi na miru. Ne možeš učiniti ništa više od toga.

P: Hoće li me to osloboditi?

M: Slobodan si od onoga što si razumeo. Vanjskim izrazima slobode potrebno je vreme da bi  se mogli pokazati, ali oni su već ovde. Ne očekuj savršenstvo. U pojavnom svetu nema savršenstva. Detalji se moraju međusobno sukobljavati. Nijedan problem ne može se rešiti u celosti, ali se možeš odmaknuti od njega na nivo na kome više ne deluje na  tebe.