14.  RAZLIKOVANJE DOVODI DO NEVEZANOSTI

 

Maharadž: Vi ste potpuno pokisli jer jako pada kiša. U mom svetu uvek je lepo vreme. Ne postoji ni noć ni dan, niti je toplo, ni hladno. Ne opsedaju me tamo brige, niti žalosti. Moj um   je slobodan od misli, jer ne postoje želje koje ga porobljavaju!

Pitalac:  Da li postoje dva sveta?

M: Vaš svet je prolazan, promenljiv. Moj svet je savršen, nepromenljiv.  Vi mi možete reći: -  Šta volite u vašem svetu - Ja ću slušati pažljivo, čak i sa interesovanjem, ipak čak ni za tren ja neću zaboraviti da vaš svet ne postoji, da vi sanjate.

P: Šta je to što razlikuje vaš svet od moga?

M: Moj svet nema osobina pomoću kojih može biti identifikovan. Vi ne možete reći ništa o njemu. Ja sam moj svet. Moj svet sam Ja Sopstveni. On je potpun i savršen. Svaki utisak je izbrisan, svako iskustvo. Ja ne trebam ništa, čak ni samog sebe (materijalno), jer samog sebe ne mogu izgubiti.

P: Čak ni Boga?

M: Sve te ideje i razlike postoje u vašem svetu; u mom nema ničega takvoga. Moj svet je jedinstven i vrlo jednostavan.

P: Tamo se ništa ne dešava?

M: Sve što se desi u vašem svetu, jedino tamo ima vrednosti i prouzrokuje odgovore. U mom svetu se ništa ne dešava.

P: Sama činjenica vašeg doživljavanja vašeg sopstvenog sveta zahteva dualitet usađen u postojanje.

M: Verbalno – da, ali vaš svet ne doseže moj. Moj svet je neverbalni svet. U vašem svetu neizgovoreno (neizrecivo) nema postojanje. U mom - reči i njihovi sadržaji nemaju postojanje. U vašem svetu ništa ne stoji, u mome se ništa ne menja. Moj svet je istinit, dok je vaš sačinjen  od snova.

P: Ipak, mi razgovaramo.

 

M: Razgovor je u vašem svetu. U mome - je večna tišina. Moja tišina peva, moja praznina je puna, ne zahtevam ništa. Vi ne možete znati moj svet dok ste tamo.

P: To izgleda da ste vi sami u vašem svetu.

M: Kako možete reći sam sâm ili ne, kad se svetovi ne dodiruju? Naravno, ja sam sâm, jer sam ja sve.

P: Da li vi ikad dolazite u naš svet?

M: Šta je odlaženje i dolaženje za mene? To su opet reči? Ja jesam. Otuda imam li ja odakle da dođem ili gde da odem?

P: Od kakve je koristi vaš svet za mene?

M: Morate razmotriti pobliže vaš sopstveni svet, proučiti ga kritički, i, odjedanput, jednog dana, vi ćete se naći u mom svetu.

P: Šta mi dobijamo s tim?

M: Vi ne dobijate ništa. Vi ostavljate za sobom ono što nije vaše sopstveno i nalazite ono što nikad niste izgubili - vaše sopstveno biće.

P: Ko je vladar vašeg sveta?

M: Ne postoji tamo vladar i onaj kojim se vlada. Ne postoji dualitet uopšte. Vi samo projektujete svoje sopstvene ideje. Vaše svete knjige i vaši bogovi tamo nemaju svrhe ni značenja.

P: Vi još uvek imate ime i oblik, ispoljavajuću svesnost i aktivnost.

M: U vašem svetu ja se pojavljujem takođe. U mom svetu ja imam samo postojanje. Ništa drugo. Vi ljudi ste bogati sa vašim idejama posedovanja, kvantiteta i kvaliteta. Ja sam potpuno bez ideja.

P: U mom svetu postoji uznemirenost, tuga i beznađe. Izgleda da vi živite na nekom skrivenom bogatstvu, dok ja moram da robujem da bih preživeo.

M: Uradite kako vam je volja. Slobodni ste da napustite vaš svet i dođete u moj.

P: Kako se ostvaruje prolazak?

M: Sagledajte vaš svet onakav kakav je, a ne kako vi zamišljate da je!! Sposobnost  razlikovanja (razlučivanja) će vas dovesti do nevezanosti; nevezanost će osigurati ispravno delovanje; ispravno delovanje će sagraditi unutarnji most ka vašem istinskom biću.

Delovanje je dokaz iskrenosti (ozbiljnosti). Činite ono što vam se kaže sa puno vere i marljivo i sve prepreke će nestati.

P: Da li ste vi srećni?

M: U vašem svetu ja bih bio najbedniji. Buditi se, jesti, razgovarati, ponovo spavati - kakva dosada!

P: Tako da vi ne želite ni da živite?

M: Živeti, umreti - kako su to besmislene reči! Kad me vidite da sam živ, ja sam mrtav. Kad mislite da sam mrtav, ja sam živ! Kako ste vi zbunjeni!

P: Kako ste vi nezainteresovani! Sve patnje našeg sveta su ništa za vas!

M: Ja sam potpuno svestan vaših nevolja.

P: Onda šta vi radite sa njima?

M: Ne postoji ništa što ja trebam da radim. One dolaze i odlaze.

P: Da li one odlaze sa samim aktom vaše pažnje koju dajete?

M: Da, teškoće mogu biti fizičke, emocionalne, mentalne; ali su uvek individualne (pojedinačne). Široka skala nesreća su skup brojnih individualnih sudbina, i treba vremena da   se srede (zadovolje). Ali smrt nije nikada nesreća.

P: Čak i kad je čovek ubijen?

M: Nesreća je za ubicu!

P: Ipak, izgleda da postoje dva sveta: vaš i moj.

M: Moj je istinit, vaš je od uma.

 

P: Zamislite jamu i žabu u jami. Žaba može provesti svoj život u savršenom blaženstvu, neuznemirenosti, skladnosti. Izvan jame svet postoji. Ako bi se žabi u  jami  kazalo  o spoljašnjem svetu, ona bi rekla: "Ne postoji tako nešto. Moj svet je od mira i blaženstva. Vaš svet  je samo  struktura reči, on nema postojanje". To je isto sa vama. Kad vi kažete nama da  naš svet jednostavno ne postoji, ne postoji zajednička osnova za diskusiju.

Ili, uzmimo drugi primer. Ja idem kod doktora i žalim se na bol u stomaku. On me pregleda i kaže: "Vi ste dobro". "Ali boli me", kažem ja. "Vaš bol je mentalan" tvrdi on. Ja kažem: "To mi ništa ne pomaže što znam da je moj bol mentalan. Vi ste doktor, izlečite moj bol. Ako me ne možete izlečiti, vi niste moj  doktor."

M: Sasvim ispravno.

P: Vi ste sagradili prugu, ali zbog nedostatka mosta nijedan voz ne može da prođe. Sagradite most.

M: Nema potrebe za mostom.

P: Mora postojati neka veza između vašeg sveta i moga.

M: Ne postoji potreba za vezom između istinskog sveta i zamišljenog sveta, jer ne može postojati nikakva veza.

P: Dakle, šta ćemo da radimo?

M: Istražujte vaš svet, usredsredite vaš um ka njemu, ispitujte ga kritički, proučite svaku ideju  o njemu, to će pomoći.

P: Svet je suviše velik za istraživanje. Sve što ja znam jeste da ja jesam, da svet jeste, svet me uznemirava i ja uznemiravam svet.

M: Moje je iskustvo da je sve blaženstvo. Ali želja za blaženstvom stvara bol. Tako blaženstvo postaje seme bola. Ceo univerzum bola je rođen od želje. Odustanite od želje za zadovoljstvom i vi čak nećete ni znati šta je bol!

P: Zašto bi zadovoljstvo bilo seme bola?

M: Zato što zbog cilja zadovoljstva vi činite mnogo grehova. A plodovi greha su patnja i smrt. P: Vi kažete da nam svet nije od koristi - samo  patnja. Ja osećam da ne može biti tako. Bog  nije takva budala. Svet mi izgleda kao velika fabrika za donošenje potencijala u stvarnost (aktuelnost), materije u život, nesvesnog u punu svesnost. Da bismo ostvarili  svevišnje,  moramo iskusiti suprotnosti. Upravo kao za građenje hrama, trebamo kamen i malter, drvo i gvožđe, staklo i crep, da bi čoveka učinili božanskim mudracem, gospodarom života i smrti, potreban je materijal (građa), svakog iskustva. Kao kad žena ide u trgovinu, kupuje hranu raznih vrsta, dolazi kući, kuva, peče i hrani svog gospodara, tako mi pečemo (čeličimo) sami sebe prijatno u vatri života i hranimo našeg Boga.

M: Dakle, ako vi mislite tako, radite na tome. Hranite vašeg Boga na svaki način.

P: Dete ide u školu i uči mnoge stvari, koje će mu malo koristiti kasnije. Ali u toku učenja ono raste. Tako mi prolazimo kroz brojna iskustva i sve ih zaboravljamo, ali u međuvremenu mi odrastamo sve vreme. A šta je gnani (znalac), nego čovek genije za realnost (istinu). Ovaj moj svet ne može biti nesrećan slučaj. On ima smisao, mora biti plan za njega. Moj Bog ima plan.

M: Ako je svet lažan, onda su i plan i njegov kreator takođe lažni.

P: Ponovo vi negirate svet. Nema mosta među nama.

M: Ne postoji potreba za mostom. Vaša greška leži u tome što vi mislite da ste rođeni. Vi niste nikad rođeni niti ćete ikad umreti, ali vi verujete da ste rođeni u određeni dan i na određenom mestu i da je to posebno telo vaše sopstveno.

P: Svet jeste, ja jesam. To su činjenice.

M: Zašto vi brinete o svetu pre nego što se pobrinete o sebi? Vi hoćete da spasete svet, nećete li? Možete li vi spasti svet pre nego što spasete sebe? I šta znači biti spasen? Spasen od čega? Od iluzije. Spasenje je videti stvari onakvima kakve jesu.

 

Ja stvarno ne vidim sebe u odnosu sa bilo kim ili bilo čim, niti čak prema sebi, ma šta bi moje Sopstvo moglo biti. Ja ostajem zauvek nedefinisan. Ja sam unutra i izvan - prisan i nepristupačan.

P: Kako ste vi došli do toga?

M: Sa verom u mog Gurua. On mi je rekao: "Ti jedino postojiš (jesi)", i ja nisam sumnjao u  ono što mi je on rekao. Ja sam jednostavno uporno razmišljao o tome, dok nisam shvatio da je  to apsolutna istina.

P: Ubeđenje uz pomoć ponavljanja?

M: Pomoću samoostvarenja. Pronašao sam da sam potpuno svestan i srećan i jedino greškom sam mislio da posedujem bit-svesnost-blaženstvo pomoću tela i sveta.

P: Vi niste (svetovno) obrazovan čovek, niste čitali mnogo i ono što ste čitali, ili  čuli  verovatno nije bilo kontradiktorno samo sebi. Ja sam poprilično dobro obrazovan i čitao sam mnogo i uvideo sam da su knjige i učitelji beznadežno kontradiktorni međusobno.

Otuda sam sumnjao u sve ono što sam čitao ili čuo. "To može biti tako", "To ne može biti tako", je bila moja prva reakcija. I kako je moj um nesposoban da odluči šta je istina, a šta nije, ja sam ostao na cedilu (bespomoćan) sa mojim sumnjama. Sumnjičavi um u jogi  je ogromna smetnja.

M: Meni je drago što to čujem, ali me je moj Guru takođe učio da sumnjam - u sve i potpuno. On je govorio: "Poriči postojanje potpuno osim sebe samoga (svog Sopstva)". Kroz želju vi ste stvorili svet sa njegovim bolovima i zadovoljstvima.

P: Mora li to biti tako bolno?

M: Kako drugačije? Po svojoj samoj prirodi zadovoljstvo je ograničeno i prolazno.  Iz bola želja se rađa, u bolu ona traži ispunjenje, i to se završava u bolu neispunjenja i očaja. Bol je poreklo zadovoljstva, svo traganje za zadovoljstvom je rođeno u bolu i završava se u bolu.

P: Sve što kažete jasno mi je. Ali kada dođe neka psihička ili fizička nevolja, moj um postaje  tup i mračan, ili pomamno traži olakšanje (pomoć).

M: Što je to važno? To je um koji je glup i uznemiren, ne vi. Pogledajte, sve moguće vrste stvari se dešavaju u ovoj sobi. Da li sam ja uzrok tom dešavanju? One se jednostavno dešavaju. Tako je i sa vama - kolo sudbine se odmotava samo od sebe i neizbežno ostvaruje.

Vi ne možete izmeniti tok događaja, ali možete promeniti vaše ponašanje, a šta je stvarno važno je ponašanje (stav), a ne prazan događaj.

Svet je carstvo želja i strahova. Ne možete naći mir u njemu. Za mir morate   otići iznad

 

sveta. bol.

 

Temeljni uzrok sveta je samoljublje. Zbog toga mi tražimo zadovoljstvo i izbegavamo Zamenite samoljublje za ljubav Sopstva i slika će se promeniti.

Brahma stvoritelj je zbir svega - totalitet želja. Svet je instrument za njihovo ispunjenje. Duše  uzimaju  sva  zadovoljstva  njihovih  želja  i  plaćaju  zbog  njih  u  suzama. Vreme

 

umnožava sve račune (bolove). Zakonom ravnoteže vlada Svevišnji.

P: Da bi bio savršen čovek mora se prvo biti čovek. Zrelost (čovekova) je plod bezbrojnih iskustava. Želje pokreću ka iskustvu, otuda u svoje vreme i na svom nivou želja je ispravna.

M: Sve ovo je istina na neki način. Ali dan će doći kada ćete se dovoljno obogatiti iskustvom i moraćete početi da gradite. Onda će biti apsolutno neophodno da razvrstavate i odbacujete (viveka - vairagja). Sve mora biti proučeno, i nepotrebno bez pogovora uništeno. Verujte mi,  ne može biti suviše mnogo uništenja. Jer u stvarnosti ništa nije od vrednosti.

Budite strasno bestrasni - to je sve.