PUT DO BESMRTNOSTI

 

 

 

 

 

I glava

 

 

BEZIMENO

(Tao i njegovo ddovanje)

,,Jz Tao-a mirijade pojava i bica dobijaju svoj oblik, poto su privid nu izdvojenost postigli uzajam nim dejstvom jina ijanga. "

Ovakvo shvatanje postoja nja kao bcskrajnog i bezvre­ mcnog okeana bcsprekornc cistote na kojcm, kroz uzajamno delovanjc tame i svctlosti, mirijadc obmana ti traju poput oblaka to se neprcsta no menjaju iii krecu kao neumorni talasi vode, toliko je staro da niko nc moie zna ti kada sc javilo. Verovatno starije i od onog to se sa pravom mozc nazvati taoizmom, bilo je to verovanje kojc Kinezi nikada nisu dovod ili u pitanje, ma koju veru da su ispovcdali. Srodc­ no sa drcvnom narod nom rcligijom davnog doba, ono jc postalo samojezgro taoist ickog uccnja, prihvaceno kao cinjc­ nica od konfucija naca, a zatim bilo utkano iu budizam kada je on stigao sa zapadnih granica.

U celoj istocnoj Aziji pojam Najvgeg Bica, sutinski za zapadne religije, zamcnjen jc pojmom jfajvgeg stanja bica", jcdnim bczlicnim savrscnstvom iz kojeg poticu sve pojave, ukljucujuci tu i coveka, izdvojcne jedino obmanom. Prcmda sc veruje da bogovi postoje, nc pridaje im sc najvg j znaeaj; i oni su, kao demoni, zivot injc, ribc iii bilo koja vrsta stvorenja, tek zascbna vrsta bica evrsto, kao i covck, vcza ni h neu molji­ vim zakonima prolaznosti. I pored toga,  ako se du hovm1 tcfoja prema Najvisem uzmc kao mcrilo, onda taoiza m med u religi)ama stoji vcoma visoko. Pravi taoisticki adepti, ravno­ dum prcma mnogo??jni1 bofanstvima naslcdenim iz po­ pular c n:irodnc rchgIJC, mmalo nisu bili ravnod uni prema samOJ bozanst enosti; negovanjem Pu ta oni su tezili da po­ stnu. nog VIe nego to su bogovi. Pitam se jesu Iihrgean­ skI.mis10nan, kaa su s ovim ljudima govorili o bogu, shva­ tah d s a pod1.enak1m uspchom mogli da raspravljaju o nckoJ ptICI, d u hu Iii okolnom pejsafo, stvarima nimalo bezna­ fajnim, ali koje sc slabo Lieu eovcka.

Taoisticki pojam Najvgcg jcstc ono vrhovno u cemu se mca_ju najdublj filozofija, spirit ualna tefoja, pozija o pri­ rodI I psatra?Je svakog bica i pojavc kao svctinje. Ovakvo shvat?nJe.Je oh o tudc judeo-hrgeanskoj tradiciji da zahtc­ va bJ , nJCnJe, LI pe to ono predstavlja tcmelj cclokupnog ta01st1Ckog ucc.Ja, .1 onog popularnog i onog najdubljcg. N er? ov knJ ige J.C pre .da bude ,,!aka" nego ,,teka", jer tczma 1 tao1za m ne 1du za1cd no; zato joj jc potreban uvod. Sada, z. odlaga nj. , uzj imo zmaja - za to uvek postoji nedol11v1 unu arn11 poziv - sakupimo stvari za putovanje da!JC od Sunca 1Meseca i vinimo sc pravo u srcc beskraja.

Tao

.   Tao jc nesaznatljiv, bczmcran, veca n. Kao neizdifcrcn-

c1rna prznina, cisti.  uh, n jc majka kosmosa; kao nc-pra­ znm, ?Je sad.r:fatclJ 1 od rzavalac i, u izvcsnom smislu, suti­

a mmpdc popv?   oja sve prozima. Kao svrha postojanja  to Je Pu t neba, zcmlJ 1 eovcka. Nc-bice, on je izvor bica. On je esvestan dclovanp, nema cilja, nc trazi nagradc ni hvale  a 1pak  vc stari dovod i do savrcnstva. Poput vodc, on blagotu osvap  VOJ pravac. Poput du hokc uvalc, on je vgc scnovit

c?o bhsav. Kao  to jc   ci.o   a? Cc, uvck je najboljc prepus­

t1lt stvan Tao-u ostavlpJ uC! 1m da  id u svojim prirodnim

toko bcz aeg upli ta nja. On kaZc: ,,I najslabija stvar na nebu 1 zem!JI savladuje najjacu; dolazcCi niotkuda Tao ulazi tamo ?de nema naprslinc. Ovako ja shvatam vrednost ne-<ie­ lov??P· Malo je onih koji poznaju vred nost ovog ucenja bez rcc1 1 ne-<ielova nja."

 

Lao Ce nm veli da je ,,Tao" samo pogodan izraz za ono što bi najbolje bilo zvati Bczimcno. Nma se ne mofo rcci o njemu, a da se ne okrnji njcgova pu noca. Kazati da to postoji znaci iskljuCiti iz njega ono to ne postoji, iako je praznina prava priroda Tao-a. Kaza ti da to ne postoji znaci iskljuciti cclokupnost profotu Tao--0m. Odhacimo dualistickc katego­ rije. Reci ogranifavaju. Tao jc bezgra nican. On je Taj Hsu (Velika Praznina), sloboda n od svojstava, samo-nastao, neuoblicen, nepojamno velik, _pa ipak u celosti prisutan i u sicunoj scmenki. On je Taj Ci (Prauzrok,  Glavna Pobuda Kosmosa). On je i Taj I (Veliki Izmenitelj), jer njegovc promene i mogucnosti nikada ne prestaju. Viden eovekovim ogranicenim videnjem, on jc takodc i Tjen (Nebo), izvor vladavine i poretka. On jc i Majka Ncba i Zcmljc, bez cijc hranc ngta nc bi moglo da postoji.

Ova koncepcija cini Tao mnogo vecim od Boga, poto

tcolozi smatraju da jc Bog zauvck razdvojcn od stvorenja koja je stvorio. Iako tdi da zivi u Bozjem prisustvu, hrgca nin nc sanja da svako stvorenje mozc bi ti jed no sa Bogom. Zato jc Bog manje od bcskonacnog, jer izuzima to nije Bog. Za taoiste nita nije izdvojeno iz Tao-a. Lao Cc ga jc nazvao i Tajnom nad tajnama.

U ,,Tao Te Djingu" nalazimo:  ,,Univcrzum  ima  prau­

zrok koji se mofo nazva ti Majka. Upoznaj tu Majku da bi mogao da pojmg njcno Dete; upoznaj Dctc da bi mogao da pojmi Majku." Drugim recima, svct oblika nc mofo se razu­ mcti dok se ne shvati praznina, niti jc moguce pronikn uti u prazninu bcz razumcvanja svcta oblika. Ovo dvoje su aspek t i

Jednog.

U ,,Tao Tc Djingu" stoji i ovo: ,,Ja ne zna m njegovo ime,

te ga nazivam Tao. Ako trazite da ga opgcm, mogu reci da jc ogroman, delatan, da se krcce po velikim krugovi ma ... ,,Ni­ tavilo" je njegovo ime pre rodcnja u niverzuma. ,,Bice" jc njegovo ime kao Majkc mirijadc pojava. Zbog toga ako po­ kuava da shvati njegovu tajnu, vidi ga kao prazninu bez kraja; ako pokuava da shvati ono   to sadrzi, vidi da je  to

sutina svcga."

 

Takav je, dakle, pojam Najvjgeg koji su taoisti nasledili iz pradavn i h vremena.

Jin iJang

Iz ideja koje pripadaju ,,Knjizi Promene" cini se mogu­ Cim da je stolecima pre pojave Lao Cea bilo jasno da Tao dclujc pu tcm .uzaja mnog dcjstva jina i janga, jcdnog negativ­ nog, pasivnog, zcnskog; d rugog pozitivnog, ak livnog, mu­ Skog. Tamo citamo: ,,Tao je rad io Jcd no, Jcd no Dvojc, Dvoje Trojc; Troje je dalo zivot svim bicima koja nose jin i obgrljuju ja ng stvarajuci ha rmoniju." Ovo, mozda, znaci da je Tao, darujuci mogucnost rodcnja svim oblicima, stvorio jedno; da aktivni princip Jcd nog, jin ija ng, jcsu Dvoje; da su to Dvoje stvorili ,,t ri blaga", Trojc; a da je iz njih nastalo sve Sto postoji u univcrzu mu. PoSto jc sve proZ.Cto sveukupnoScu Jcd nog na najvgoj ravni nema ni ,,ti" ni ,,ja", niti ,,ovog" niti ,,onog", dok u ravni rcla tivnc istine postojc bczbrojni i naizgled izdvojeni oblici. Ovo Jcdno mofo uporedo da budc jeda n i puno vidova

• odnosu na ravni miSljcnja, najviSu i rclativn

U ovoj knjizi o taoizmu bicc najvjge navoda iz Lao Cea, ne zato Sto su to njegove idcjc, vcc Sto do danas nije sacuvano nijcd no ranijc delo kojc ih izlazc, prcmda postoji obiljc po­ dataka koji dokazuju da jc doktrina jina i ja nga mnogo starija. Na njoj sc temclji i ,,Knjiga Promcnc" napisa na stolccima pre Lao Cea. Docnijc, kada sc ova doktrina daljc razvijala, nastale su filozofskc Skolc kojc su smatralc da krit icko proucava nje jina i ja nga u proccsima, supstanca ma i objck tivnim prome­ na ma stvara takav uvid u dclova njc prirode da se mofo pred­ videti razvoj dogadaja sa istom lakocom kao, rccimo, d uzine noCi i dana iii kruZ.Cnjc god ifoji h doba. Otuda svcprisu tnost jina i ja nga u kincskoj u mctnosti; on, u mnogome, nije speci­

fican za taoizam, al i ee ostati njcgov osobit i simbol, kao Sto

jc to krst u hriSca nstvu iii svastika u bud izmu. Svaki od ova dva principa uvck sc prcdstavlja tako kao da sadrzi i svoju sopstvcn u suprotnost, jcr se vcrujc da se u svakidaSnjim uslovima cist jin i ja ng nc mogu naci izuzcv u kosmickom obliku o kojcm cc joS bit i rcci. Ponckad sc za Cisli ja ng kaZ.C

 

da pripada  nebu, a  cisti jin  zemlji;  ovo dvojc, praznina  i ne-praznina prozima ju se medusobno na vrlo zamrSen nacin.

Krnzno menjanje

Tao u svom izd ifcrcnciranom ne-praznom vid u opafa se kao beskrajni tok u kojem se sve pojavc neu mitno mcnjaju iz casa u cas. Te promcnc vrSe se, ipak, po u tvrdcnim krugo­ vima pri cemu se glavne crtc svake pojave bcskrajno ponav­ ljaju. Otuda opalo jcsenje licc nikada nc stvara iste primerke na zemlji, dok dolazak i odlaza k same jcseni va rira jcdino u okviru uskih granica. Takvi krugovi kao sto su smenjivanjc dana i noci i godisnjih doba su predvid ljivi. Taoisticki adepti uce se kontemplaci ji i istrazivanju raznih nizova promene; kontemplacija rada spokoj koji sc javlja kada sc uvid i da gubita k, starenje i smrt nisu manje bitni u odnosu na celinu nego sto su to dobitak, raScenje i zivot; istrazivanje omogu­ cujeda sedo izvcsnih granica predvid i ono sto cese neminov. no dogodili. Drcvna ,,Knjiga Promene", koju podjed nako uvafavaju i taoisti i konfuCijanci, priznaje sc i danas kao nepogrcSivi izvor proricanja, nasta la je iz opafanja zakona u krufonju prirode i njihovog tumacenja jczikom uzaja mnog delova nja jina i janga.

Vu Hsing (Pet delamosti iii ,,Pet elemenata")

Poslcd njedvc tezeobu hva taju silazak sa uzvgcnih vrho­ va cistog Tao-a nazad ka zcma ljskim oblastima. Sjahavsi sa svog bojnog zmaja, mozcmo iznova otkri ti da na m je atmos· fera smrtn i ka laka za disanje. Dokt rina Vu Hsing, vcrova tno ne toliko stara kao ona o jin u i ja ngu, na Zapad u je pozna ta kao ,,nau ka o pet clcmenata", bez sumnje zbog privid nc slicnosti sa verovanjcm starih Grka da jc svc u kosmosu mogucc svesti na pct clcmcna ta. Pct hsinga, mcdu tim, nisu toliko elcmenti koliko dcla tnosti, sto jc pravo znaccnjc idco­ grama hsing. Mud raci koji su stvorili ovu na uku raspoznavali su pct glavn ih tipova prirod nih proccsa Cijc medusohno de­ lova njc ima izvesnc srodnosti sa uzajamnim dcjstvom d rvcta, va tre, zemlje,  metala  i vodc, s tim  sto jc  ta  srodnost vise

 

alcgorijska nego stvarna. Oni su znali da delovanje prirode zavisi od tanane ravnoteze mcdu procesima koji mogu da podstaknu, pomognu iii zaustave jcdan drugog, vcc prema rclativnoj snazi svakog od njih u datim prilikama. PosvetMi mnogo vrcmcna posma tranju prirodc, oni su zapafali ove katkada protivreene Sile na dclu i nauci!i da predvide ishode takvih sukoba, iii cak da upravljaju njihovim posledicama u nckim ma njim slucajcvima. Vladanje na ukom vu hsing u pu­ Civalo jc na moc prorica nja i moc da SC skrenc tok prirode na nacine koji  neposveccnima cesto mogu izglcdati kao delo cudotvoraca. Vu hsing je imao veoma vafa u ulogu u razvoju popula rnog taoizma i izvcsni pojcdinci stckli su veliko povc­ reje uslcd sposobnosti da prorekn u buducnost i neke doga­ daJC preokrenu u korist svojih vernika. Istinski adepti, medu­ ti, r eni.?a. na raznc nacine dostignu duhovno prosvetlje­ nJe za1cdmck1 nazvano ,,ncgovanjc Pu ta", premda su uzivali u poucava nju  ri dn.ih proccsa, nisu imali ni najmanje zelje da 1h na ruava1u 1h b1lo ta proricu. Zadovoljni da u tiini meditiraju nad vclieanstvenim promenama godifojih doba i krzcnj pl.ane.ta, dbijali su da se u plicu u delovanjc i pnrode 1!J udi. V1dcC! svc u pravom svctlu, oni su shvatili da je sve to ,,dobro", jer usponi moraju imati padove, za svetlost mora postojati tama, radi u nutra mora biti na poljc, a za zivot mora pstojati smrt. mu onda u plitanje? Za foveka takvog shvatan1a nauka vu hsmg zanimljiva jc jcdino zbog svetla koje baca na zagonetne pojave u prirodi i time uvecava njegovo potova nje za takva cuda.

Nisu svi taoisti delili ovo uzvgeno shvatanje, niti su bili u stanju da svet vide u svcllu kojc bi ih ostavilo potpu no ravnodufoim prcma ishodu nckih dogadaja. U onomc  to bi c moglo nazv t.i insti.tucionalizovanim taoizmom, vu hsing 1ma tkav znacJ da b1 bilo ncpravilno prcci prcko njega sa nekoh.ko.opaskt. o po to je ovde moja glavna tcma na prc­ dovan1e 1 zablude 1stmskih sledbcnika Pu ta, ja cu se na ovo eenje vratiti i docnije u u bcdenju da cc ono biti od posebnog mteresa za korisnikc ,,Ji Djinga", buduCi da ono prufa uvid u znacenje svakog hcksagrama.

 

Zmajeve vene

Poto Cisti jang, pozna t i kao kosmfcki jang, pri pada nebu, a cisti ili kosmicki jin zemlji, mora postojati nacin za njihovo sjedinjenje. Smatra se da na izvcsnim mestima po­ stoje ,,zmajcve vene", ncvidljive linije kojc se sputaju iz neba u planine i faom celc zcmlje. Njihova uloga slicna je ulozi psihickih kanala u nu ta r ljudskog tela, koji zauzimaju tako znaeajno mesto ne samo u aku pu nktu ri i kineskoj jogi, vcc i u medicini i jogi tibcta nskoj i indijskoj. U zmajcve vene izliva sejang Ci, kosmicka vitalnost, ka ko bi se izmdala sa jin cijcm, vitalnocu zemlje. Nevidljive za obicno oko, te vcne razaznajc jcdino onaj koji poznaje na u ku ojinu i ja ngu. Ova misao jasno je izrazcna  u kineskom slikarstvu pejsafa, gde su zmajeve vene prikazane vijugama to izviru iz ivica oblaka, po obrisi­ ma planina i brda, iz rccnih tokova iii kakvih drugih dclova pejsafa. PosmatrajuCi ove slike iii neke stvarnc prizore _u pojed inim zivopisnijim prcdclima na zemlji, eovek bi skoro mogao da, poput vibracija i trcpcrenja, oseti cnergiju koja struji odozgo i prozima i njcga i okolinu.

Ponekad se u slikarstvu taoisticko shvatanje izrafava dircktnije nego to SC to posti1.c opisom i rccima, narocito ideja da je cco kosmos tvorevina d u ha. Ispraznost nc-prazni­ ne nagove tcna jc nejasnim prostiranjcm okca na, sncgova, oblaka i magle i evrstim predmetima koji izgledaju kao da su toga easa izili iii da cc se vra titi u praznin u. Neznatnost covcka u odnosu na nebcsku ogromnost prikazana je pcjsa­ fom u kojcm ljudi izgledaju sicufoi prema grandioznosti svojc okoline. Planine su nalik oblacima; oblaci podsccaju na pla­ nine; stene i stabla drvcca izglcdaju ncobieno zivi i kao da zurc u posmatraea  iii mu se smdc; kontu re ljudi i zivotinja tako

SU sjcdinjene Sa kon tu rama pojava U prirodi da Se Cini da SU

od jedne iste supsta ncc. I oni najcdci motivi, kao to je krilati zmaj koji sed i na nekoj visokoj grani, budi u na ma saznanje da je svako sicuno stvorcnjc samo posebnost bczmcrne i svcte celine, ovaploccnjc ncpoja mnc bczmcrnosti Tao-a. Svc izgleda profoto zloslutnom tajnom u samom casu kada ona im.a da. bude razotkrivena; javlja se ufasno osecanje da sve u pnrod1 pod rhtava, krece se i zivi. I posmatracu postaje jasno da se to .kosmica italnost spusta odozgo kroz vene zmaja, rasprosure od nJ ih 1stapa sa svim sto je stvoreno.

Taoisticki u metnik s predumgljajem ostavlja svoje delo nedovrseno, tako da posmat rac mo:le da ga upotpuni po svom sopstvenom oseeanju. Kao sto u Can-u (Zen u) neki bcsmi­ sln slop rcci iiinaglo neprcdvidljivo dclova nje mogu dove­ st1 do1zvanredne kom unikacije dva duha ( svcsti ), tako i slike ove vrste mogu ponekad da u duhu posmatraea izazovu iskru prosvtljenja i d?.on postane svestan da je dodirnu t protokom kosm1cke encrgtje posredstvom umet nosti.

Iz zapa:lanja zmajevih vena razvila se na uka poznata kao eng-sui, ucenjc l? vetru i vodi iiigeoma ntija. Polofaji naselja

1 grobova odreduju se u saglasnosti sa ovom naukom kako bi se.postigl  maksimalna  korist dotoka  kosmicke cnergijc i

?s1gurala 1spravna ravnotefa jina i ja nga (dva prcma tri jc 1dana srazea). Pri odabira nju mesta, poznavaoci fcng­ ut-Ja upravlJaJ U se rasporcdom pla nina, brcgova, doli na, pruga,  potoka  i proslira njcm  stajacih  voda. Bez obzira  u

ojo s mcri.poklanja povcrenje ovoj na uci, ako sc to uopste JOS c1m, ona JC dala izvcsnc zad ivlju juee rezulta tc, buduci da su ugavn?m po noj nalazeni izuzctni polofaji pustinjackih sklomsta 1 ma nast1ra. U planinskim krajevima nijc tcsko da

sc nadu lcpa mcsta, ali savrsena mcsta sa tananom ravnotc­ fom izmed u .rub h  i  blagih  oblika, polo:fajima  brcgova  i P?t.oa, smanJ vanJ u grcbcna sa kojih seprufaju vclica nstvcni vd1c1, uz prav1Ian rasporcd okolnog stcnja i drvcca, tcsko da b1 sc mogla od red iti bcz pomoci znalaca feng-sui-ja, iskusn ih u odr. ava ju sk.lada jina i janga. Za hva ljujuci njihovoj vclikoj osctlj1vost1, u Citavom kincskom carstvu malo jc mesta koji­ ma, ka.da sc podvr¥nu .ovim st rogim i logicki prihvatljivim zahtcv1ma, ncdostaJ U d1votna taoisticka i budisticka zda nja i tako  savdenstvu  prirodc  pridodaju  savrscnstvo  umetnosti. BoraveCi na takvim mestima fuvck nc mote da savlada osc­ canja  koja  su mcsavina  culnog zadovoljstva  zbog Icpotc i

 

svetog strahopostovanja koje ce se prirodno javiti u njcmu, jer se nafao na putu vclikog spustanja kosmicke vitalnosti.

Tri blaga

Tri supstance iii cncrgije od ogromne vafoosti u taois­ tickoj jogi, nazvane Tri Blaga, jcsu: cing - sustina, ci - vital­ nost, i sen -duh, svesl. Prcmda su uglavnom zanimljive u jogi, one se moraju pomcn u ti i u okviru taoisticke kosmologije, jer sc smatra da su aktivne u svim ravnima postojanja, poccv od najsitnijih organizama do samog nesa mcrljivog makroko­ smosa. S obzirom da su u svom cistom  kosmickom obliku moguce ih je prepoznati jcdino putem pretvara nja kojc oda­ bcru; one su isto tako prisutne iu nascm ljudskom tclu u svom grubom vidu to Cini da ih lakSc idcntifikujemo. ,,Othranjc­ ne" (sto znaci ocuvane i osnafone), one ,,uvccanc" i ,,pretvo­ rcnc" poma:Zu u postizanju izuzctnih fizickih i duhovnih bla­ godeti za kojima tc:lc taoisticki jogini tokom zivota. Prod u­ hovljavanje i prctvaranje cinga, cija i sena da bi se uvceala snaga iproduzio zivot adcpta, kao i povccanje i prociSeenje prirod ne zalihe duha, predstavl ja samu srz taoisticke jogc i spiritualnog nastojanja. Ovaj tajni post upak neupuccni su pogrclno shvatali kao ncsto sasvim razlicito iotuda davnafojc vcrovanjc da taoisticki jogini nisu niSta drugo, vcc alhcmicari koji pokusavaju da osnovni metal pretvorc u zlato. Ncspora­ zum jc nastao zbog czotcrienog jczika taoistickih jogickih spisa, sto je doprinelo da i  medu samim taoistima bude nc malo onih koji nisu uspcli da prcpoznaju pravi du hovni sa­ drfaj tih spisa. Kao poslcdica toga, ciljevi kojima su strcmili tobofoji iistinski adepti oscilovali su od onih zabavno-naiv­ nih do duhovno uzviScnih. Svi oni opisani su u poglavljima koja sledc, dok je priprcma za visoki cilj jogina obradcna u poglavlju  pod naslovom  ,,Zuto iBelo".

Vu Vej,Ne delovanje izvan harmonije prirodnih zakona  ·

Smatra sc da postoji Tao (Put) Ncba, Tao Zemlje i Tao Coveka. Ovaj poslcdnji odrcdujc priroda od koje je vazda nerazborito a ccsto pogibeljno odvajati se. Ljudsko drutvo, mcdu tim, pocelo je od nje da se odvaja vcoma davno, kao to se moze zakljuciti iz molbi tako drevnih mudraca kao to su Lao Ce i Cuang Ce da joj seeovek vrati. Sto se tice ovog veka, jaz izmedu prirod nog poretka istrcmljenja eoveka  iri se takvom brzinom da je i naa najblifa okolina izlozena ungte­ nju. Dolo je vreme kada bi ucenjc Lao-a iCuang-a valjalo pretpostaviti svim drugim pitanjima. Ali, moze Iiiko cak i da zamisli takav dogadaj za naeg zivota iii zivota dece nak dece? Svet i Istoka i Zapada odvratio je lice od izvora m ud ro­ sti. Svet se ujedinio u dve stvari: obofavanju monolitnc drfavc mrinji prcma individ ualizmu koji je glavno obelczje tao1zma.

Posvcccni taoista jestc onaj ko pokufava  da koliko jc god moguec zivi u skladu sa prirodom. U samom pocctku to podrazumeva u ranjanjc u tokovc prirode, prepoznavanjc nji­ hove svrsishod nosti i opafanje da su svi oni ,,dobri" u smislu a su surnnski saglasni sa celinom. Udalji se od njih i propast J na pomolu. lei uporcdo sa prirodom spontano kao   to cini nba: prepustiti se vodi i plivati prema njcnom toku. Kada sc za ucitclja i prijatelja uzmc priroda zivot postaje Iaki, miran, radosta n cak. Mnoge brige icczavaju, a vcdrina preovladava. Vu Vej, glavni princip taoizma, doslovno znaci ,,ne dclova ­ njc", ali ne u smislu u kojem postoji, recimo, suho drvo iii k.mena gromada. To pre znaci izbcgavanje svakog cina koji IlIJC spontan; on treba da bude potpun i sluzi se svim sredstvi­ a, ali sa   o u skladu sa trenutnom potrcbom: biti pred uzim­

IJIV kada JC to nuino, ali nikada usiljcn niti naprcgnut; uzd rn ?d Iukao proraeunatog postupka tako da jc svaki

na cm hen konstoljubive pobudc. Biljka se iz potrcbe za sncevom _svetoeu  savija  ka  suncu  nagonski,  neusiljeno, nJcno pom1canJe je krajnjeekonomicno, potpuno neproracu­ nato, no time nikada manje uspcno. Tako bi morao da cini i covck. ?slboen pohlepe, slobodan od  napregnutosti, da su mu tud1 bnga 1 strah. Mudrac radi ono to je nu:lno, ali se zaustavlja istog trenutka kada jc svrha postignuta. Dalcko od oga    a bude   amozadovoljan zbog uspeha, on ga odstra njuje 1z svo1e svest1 u casu kada jc  postigao   to je foleo. On tacno cini ono  to jc neophodno, ali uvck samo ono  to odgovara

trenutnoj potrcbi, nikada sa pred umiSlj )em i te1nJ?m .da to zad r2.i u svcsti i nakon to prodc. Vu VeJ JC nesumn11voJedan od  glavnih  cinilaca  kojima  taoisticki  adepti. dugju  veliki

uspeh u odrfavanju snage tela iduha u staros1, kao 1d   gove­ tnost. Kada ncma briga niti proracuna, malo JC tegoba 1suza.

Mir duha

,,Srcc pustinjaka jc mirno jczero ciju povr inu ne i:nogu da pokrcnu vetrovi okolnosti." Te reci bile su urezane iznad kapije jednog od prvih pustinjackih sklonHta k?ja sam video. Docnije  sam  nailazio  na  izrekc  istog  znacenJa .uIeane stene, zapisane na zidnim svicima, sluao od tao1st1ck1h uc1- telja icitao utkane  u skoro svakoj k njizi koja je  direkn iii

posredno bila vczana za izucavaje Puta. Ak?     edu ta?1st1ma

postoji jed na vrhovna rec, onda JC to rec ,,mir . Kada  h nek? upita sto 0 Putu, mofo da ocekuje odgovor kao   .to JC ovar Da bi se vratio u izvorno stanje bica, mora postat1 gospodar iine. Sve  to cing zbog zdravlja, nikada ncsme bi ti naporno, vec se mora smenjivati sa savrenom tisinom. Biti nepomiean kao stena, prethodi duhovnom miru. Zatvori vrata svih cula. Usredsrcdi duh na jcdan  pred met iii, jo bolje, udi u stanjc ciste svcsti. Okreni duh unutra na njega samog izadubljuj se u njegovo unutarnjc zracenje." Ako neko razloino primeti da je to u stvarnosti veoma tdko, dobice   vkav ?govor: ,,To je Jako ako ti je jasan  Put. Moras nauc1t1 da z1v1 skromn?! neuznemiravan foljama za imetkom i slavom. Ako se strast 111 zelja jave,  prozri ih kao svoje neprijatelje, nruitelje svoje vedrine i potpuno  ih odbaci. Prihvataj stvan onakve  ka.   e jesu. Nikada ne brini i ne uznemiruj. se ok?  ecea  to m1sM da ce se dogoditi, a pre svega, nemOJ se kaJat1 rad1 necega  to se vce dogodilo. Bo! i razocarenje dolaze izva n tebe samog. Zatvaraj vrata  prcd  njima, ne pu taj  ih k scbi...Kada si to ucinio, videcd da mir dolazi Iako i sam od sebe. NIJC potreban na por da se usredsredi  duh koji se.            vratio od s.v h izvora smctnje.  Nemoj  da  mism  da  ce  t1  zvo tada  b1u  pra  ; Naprotiv, otkrices da je najveca radost JCdmo to sto postoJIS.

 

No, taoisti su u svemu umcreni. njihov nacin nije da neku strast ugue, vec da je preobraze. Smatra se da je mirno prosu ivanje. o.zl u i propadanju koje nastaje zbog pohlcpc i SlraStI, dOVOljOO da U mudrom fovcku probudi zclju da Se od njih odvrati. To odvracanje vodi ka miru, a vremenom ido svakodnevnog uprafojavan ja mira, barem po nekoliko minu­ ta  uju tr i  uvcc,   to Je jcdan  od  postupaka  odvracanja. pravo 1z tog 1kustva J3 sam shvatio zato je najpodcsnijc 1mc za ono Bez1meno uzct Tao. Tao znaci Pu t, a smisao mu jc to da su cilj i put do njcga jcdno te isto. Neko se, dakle, odvraea od strasti da bi postigao cilj mira i scbe ucinio mirnim kak? bi mogao da se odvrati. Mozda izgleda paradoksalno, ali

ova1 metod tako funkcionik

Isto je isa strascu i ce:lnjom. Seeanjc na agonije uslcd nispunjcnih ccfoji spojcno sa razmmjanjem  o bcdnoj priro­ d1 prcdmcta tih ccfoji i o prolaznosti zadovoljstava kojc oni povrccno donose, jcstc najdclotvorniji lek koji izaziva nji­ ho o 1scczucc ubrzo po ? sc javc. U taoistickim nascljima casa-:<1vc vma uz obrok fl!JC zabranjena, a ako sc dogodi da m_Id1 nadu da m je uzdrfavan jc od scksa postalo ncpod no­ IJIVO, slobod m su da se vratc u ,,svet prasinc" na izvesno vrcmc iponovo dodu  nazad  inastave svojc dohovno  usavra­

:aje, cuznmirvani scsualnom :Zcljom. Ncumcrcnost jc 1stmsk1 ncpn1atCIJ spoko1a; prctcrano cistunstvo mcdu tim jcd  ako ko i r bludnost prcdstavlja zastranjivaje od Tao

1. N1 ta za1sta mJc vrcd no ako je to moguce postici Kako sc o?mice sa usavravanjem Puta, strasti i cefojc ieezavaju

sm1 ?d scb, a da ncma ni najmanje potrcbe da budu prigu­

1 am. Nepnmetno, sreca mladog pustinjaka pocinjc svc ma­ n1e d .zavisi od poljnjih stvari, a svc vie od radosti koja dolaz1 1znu tra. Mir donosi radost koja sc u miru neprcstano uvceava.

Ciljevi

Dopiruci iz dalekih vckova tok taoizma ponekad je skrctao u cudnc doline. Njcgova uccnja SU odvec uzviena i istancana  da  bi  ih  shvatio  covek  oskud nc pa mcti  ili onaj

 

kojcm manjka i nt uicija. Ncukost sama po scbi nea vznosti, jcr zna njc iii njcgovo odsustvo ncmaju nieega za1c? 1ckog sa mud roscu, i ncukost jc, spojcna s.urodcnom spmtualnom

,  oznajom  katkada davala zaniml]IVC rezultatc. Obra.zova

vk, mcdutim, ako nijc obdarcn intuicijoi:n, mozda lne   1 odmakao dalcko sa usavrsavanjcm  Pu ta,   h   n    rem ncce biti razocaran kada zakljuci da ga njegov1 uc1tel;_1 nc mg_u nauciti  da  se, kao  pt ica, vine  u  ncbcsa.  Bud.uc1 acp  iz nepismcnih scljackih porodica, koji su u  traz1 za uc1tclJ ma odlazili u plan inc, bili su, nc retko, gonjcm 1skrcnom.Z.U_dnJ m. za duhom. Takvi su  na prcdovali  i  ponekd postJh vehk adcpti u svojoj okolini, u sta sam_ i sm  mao pri.l e da sc uvcrim. Ali mnogi mcdu tim mlad1m ljud1ma dolaz1ll su gl: dn i natpirodnih moCi, i ncki su doadali u _ru_kc  arlatana ih

nalazili ucitcljc ubcdcnc da posed} znaJ '.:U ros.tc u im ciljcvi podjcd nako bili ncizvodlpv1 ao Ic1l1v1 1h c1telja.

Bilo jc i istinskih adcpal .koji s:da b1 saual1 ta1n Jge od zlou potrcbe i profanizac11e, rd11e dopusta h da. c.m1sh ka oni pokusavaju da sacinc nap1tak dugovccnosll th da prctva

raju osnovne mctalc u zla to-_   . .             "        .,,            .   .      . _ Ncsporazumi  su nastaph 1 zbog cmtcncnog 1cz1k.J

ginskih spisa, ciji SC pravi saur'l.aj bCZ P.OSVCCC.ng kOI J: pruzao usmcni kljuc, nijc mogao razumcu. Cak 1 f1gu ra t1vnc odlc;mkc koji opisuju blafonstvo u mcditaci)i i mCi duha ka.o sto jc ovaj: ,,Uzjahavsi zmaja o sc uzd gao 17:nad svct,1, posctio palate bcsmrtnika u obJac1ma, a zat1m odlct_co dalcko iza plamcnog sunca u nebcskc dvorc"'.prstodusm su ka.tk ­ da doslovno shvatali. Pored toga, b1lo JC 1 adcpa ta d zna n1a

koji su iskrcno vcrovali da, posto .istvctn .zakom vaze

1

svim ravnima, i postu pci ustanovl1cm  u ctlJU usavra\ an1a

duha moraju jcdna ko biti primcnl).ivi i n. fizickc supstanc. ovakav stav bio je sasvim prihvatlJIV za nJlho:c savrcemkc na Zapadu pre hiljadu-dvc gouina. Zapravo, 1.?anas N1.eov Svctost Papa iKcntcrbcrijski nadbisku p'. obo1.1ca uccm ljud1, svceano potvrduju kao jcd nu od dogm1 svoic vcrc tclesn vaskrsnucc mrtvih. Tcorijski glcdano, ncko o u potpu ost nc bi prihivatio ovu dogmu nc bi mogao da pn pada katohckoJ  iii anglika nskoj crkvi.reno verovanje da taoislicki alh . ·c .. e m rma Jc b1lo rasi- tva raju osnovne metale u . l em_1 an mogu stvarno da pre­ osigu rao vccilu mladost .b  :ato I naprave napitak ko1·i bi prihva taju tradicionalno verovanje da covek ima dve dusedusu  po  koja  sc  zadr:lava   blizu  covekovog  lefa  i sa  njim prozivlju je njegovo raspadan je, i dusu hun koja uziva du:le ali tezinc; slicno fadu, ono je   a preobrazeno   supstancu  bez vctru i rosi i mote vecno d/r°ro va tru_ I led, opstaje na bcsmrt nici, smatralo se da b      ra1c.    a ta  b1ca, pozna ta  kao

 

je besmrtnost blistava nagrada za neprcsta ni na por. U sva­

kom slucaju, govoriti o ,,telu duha" je cesto samo drugi nacin da se istakne ubcdenje da adept mora da se podvrgne postu p­ ku prociscen ja u koliko hoee da uziva pu n u nagrad u pri usavr­

savanju Pu ta.

 

 

meduvrcmen u se niStavnost zablude o svom Ja prociScuje svc dok  nc ostanc  nisla  osim cistog duha,  tck  ovlas sputa nog

tclcsnim omotaccm koji ee biti odbaccn prilikom smrti. U

poglcd u bud ucnosti cilj jc povrata k Izvoru prozivljavanjcm izvesnih du hovnih stanja koja sc rccima u najboljcm slucaju mogu samo da nagovcste. Ncstvarno Ja propada, niSta zapra­ vo, daklc, nijc izgu bljcno. Du h, oslobodcn svojih okova, vraca

sc Du hu, ne kao ka pljica rose koja je predodrcdcna da posta­

Besmrtnici

,,Besmrtnost" jc rec ko·om t     .  .

anja oznacavaju svoj cilj; otda sl si na sva oj ravni shva­ Jcdnako oznacava taoisticke mu vu zv nc ,,bcsmrtnik" pustinja ke za kojc se na osn   dra  ucitclJc JOgc pa i starijc

samog pocc1ka transccndent na Iu m1s11ckom m1slu, ili jc od tclcsno prcobrafavanje ba ·ka s bcsmnnost btla pravi cilj, a mudrih.  Ja,  licno,  uvcreJ  savren.a da cuva tajno zna njesmrtnos t oduvck bila njiho         . .J tra nscendcn t na bc­ hijen-jcn, besmrt n1'k  p "vlprav1 c1IJ, iako jc sadasnje zva n1·e

 

Tao. Nesta nkom njegovog privid nog ego-a, on sebe vge ne vidi kao pojcdinca, vec kao nepromcnljivi Tao ovaplocen u kratkotrajnom oblicju nalik oblaku. On je stekao vccni zivot i spreman je da uroni na trag u beskrajni okcan cistog bica.

Glavno ucenje

Svim ovim stvarima izlofcnim ovako suvoparno ncdo­ stajc njihova cudesna  poezija radi kojc jc mcni bila velika radost da slusam o njima usred starinskih prizora sto odifo tajnama ove divnc vcrc. Da bi njcnc postavkc dobile na zivotnosti, ja cu ih ukratko ponoviti jczikom koji jc korgccn pri dava nju  posvcccnja, posto najpre opiScm mesto kakvo

 

Popod nc je  kasnog  !eta. U vlafooj sccuanskoj ravnici

ljudi vcrovatno uzalud pokusavaju  da se rashladc svojim lc­ peza ma. Na ovoj visini, pak, laki vetar poigrava sc grana ma drvcca sto bacaju scnku na sta ro dvoritc, te jc sunce prijatno.

 

do onih najjcd nostavnijih i n: JO Slras i..1.skorcnio zcljc svc du od zivo1a i od smrti· on . J skodlj1v111h, postigao slobo­ njegovo telo nije niSta 'd   JC di c_tako bJizu savr.knstva da duha. On je doziveo duh rug?   o ljust ura ili posuda cistoga zornog sopstva i nasao    o, ni prco?rafaj, raskidao lance Hu-

 

opkoljcno strmim padina ma; cctvrta gleda na slapovc rccicc

koji sc  ruc prema obroncima  zclcnih  brda  to sc difo  iz jcd noliene ravnice u pozadini. Tu, pored manastirskih zda nja tckih krovova i fantasticno nagorc savijcnih streha, nekoliko pustinja ka i ja ceka mo ucitclja. Neki glcdaju puzavicc kojima su obrasli zidovi sa ukrasnim vcncem od zagasitozclcnog porcula nskog erepa; na zidovima, u podjcdnakim razmacima, probijcni su otvori matovito uobliccni poput listova, ta ko da svaki uokviruje jcdnu vinjet u pcjsafa koji izglcda kao da je nasiikan. Uskoro se pojavljuje jcdan stariji pust inja k sa bra­ dom, odcvcn u siroku odoru nebcsnoplavc bojc, i, sa sesirom od t ka ninc kroz ciji vrh strci pcrcin kose crne kao aha t, seda na nisku stolicu naspram nas. Prcmda jc obicno najopu teniji eovck, on sada sedi prckr tcnih nogu i sa rukama sklopljenim na krilu, tclo drzi uspravno; jcr to jc propisa ni hijerarhijski polofaj ucitelja Puta. Levo idcsno od njcga stojc porculanski

 

 

tajna alhemija

 

esenciju, koja je kao oblaci, me_saj je sa skri­ venim riznicama u svom elu i_ brm se ok? svetlosti u sebi. Uskladem sa ntmov1ma  pn­

 

Tao

 

Tao je blago, svetleci okean ciste praznine,

 

rode  oni opafaju savrsenstvo Tao-a. Isprav-

 

biserna magla, bezgranican,  besprekora n. lz

 

no su'

 

nazvam· besmrtnicima ' i·er kada. dode

 

jin ijang

 

 

cikficno menjanje

 

tri bfaga 

tisina

 

tog okeana rodena su dva zmaja koji su se igrajuCi isprepleli; muski, svetao kao sunce sa plamcnim zlatnim krljustima, gospodar delo­ va nja; zenski, koji zraci poput mcseca, sa src­ brno svetlecim krljustima, adept pasivnosti. Njihova uzajamna delatnost dovela je do rit­ mova ciklicnog menjanja krctanja pla neta, razlicitih godisnjih doba, smcne dana i noci. lz njihove igre pojavlju ju se pet svetlecih is­ parenja - plavo, crveno, :luto, belo i crno - koja se kovitlaju, zasenju ju jedno drugo, bore se, komesaju dajuci ncbu njegovu oblost, zemlji cetvrtastost a mirijadama pojava njiho­ ve prolazne oblike. Iz neba se, popu t kiSe, izlivaju esencijejanga slicne oblacima; iz zem­ lje se, kao magle, podifo tri esencije jina; ovo dvoje sc susreeu i mesaju. Tako je to bilo otkada su nebo i zemlja uobliceni. Toje izvor­ no savrsenstvo.

Ljudi koji su slcpi za ovo, zive u mraku. Posto su sasvim izguhili znanjc o Tao-u, oni teze ka hezvrednim ciljcvima. Gomilajuci zlato i fad, oni SC bore za imetak, cin, moc j slavu. Otvo­ rivsi uJaze SCS( CU}a, Olli SU ogrezli U pretera­ noj raskosi i glupom razmeta nju. Pa ipak, jos ima onih koji znaju vrcdnost ucenja bcz reci i da neguju vestinu zivljenja u samoci. lzbcga­ vajuci stupice slave i nesputa ni imetkom, oni bezbrifoo lu taju prekosamotnih  dolina dale­ ko od ljudskih boravista iii scde negde zabo­ ravivsi svet, zad ubljeni u uzajamno delovanje svetlecih isparenja. Oslobodcni od strasti i gresnih zelja, oni u tisini u pijaju  kosmicku

 

besmrtnici

 

vreme oni skoee na leda zmajeva: pod1g u se

sa zemlje ine zastaju pred nebesk1m ka11am da bi brzo dosegli lzvor. Tako se letec1 ush1 eeni vraeaju okeanu blazeng svetla. 1 sam1 vecni, uranjaju tada u Prazm nu.