6.PROSVETLJENI (DžNANI) - ZNALAC

 

Pitalac: Bez Božanske moći ništa se ne može uraditi. Čak ni vi ne biste sedeli ovde i govorili sa nama bez njega.

Maharadž: Sve je njegovo delo, bez sumnje. Šta to znači meni, jer ja ne želim ništa? Šta mi Bog može dati, ili uzeti od mene? Ono što je moje, moje je, i bilo je moje, kada Bog nije bio. Naravno, to je vrlo mala, sitna stvar, mrlja - osećaj "ja jesam", činjenica biti. Ovo je moje sopstveno mesto, niko mi ga nije dao. Zemlja je moja; ono što raste na njoj je  Božije.

P: Da li je Bog uzeo Zemlju (planetu) na zakup od vas?

M: Bog je moj poklonik (posvećenik) i sve je ovo uradio za mene.

P: Ne postoji li Bog odvojeno od vas?

M: Kako to može biti? "Ja sam" je koren, Gospod (Bog) je drvo. Kome ja da se molim i zbog čega?

P: Da li ste vi posvećenik i objekat obožavanja?

M: Nisam ni jedno ni drugo, Ja sam obožavanje (posvećenost) sámo!!

P: Nema dovoljno posvećenosti u svetu.

M: Vi ste uvek iza poboljšanja sveta. Da li vi stvarno verujete da svet čeka da vi budete spašeni?

P: Ja samo ne znam koliko mogu da uradim za svet. Sve što mogu da uradim je da pokušam. Postoji li nešto drugo što bi vi hteli da uradim?

M: Bez vas, postoji li svet? Vi znate sve o svetu, ali o sebi ne znate ništa. Vi ste sami sebi instrument vašeg rada, nemate druge mašine. Zašto ne brinete o instrumentu pre nego što mislite o radu?

P: Ja mogu da čekam, dok svet ne može.

M: Sa neistraživanjem vi ostavljate svet da čeka.

P: Čeka na šta?

M: Ne nekoga ko može da ga spase.

P: Bog pokreće svet, On će ga spasiti.

M: To je ono što vi kažete! Da li je Bog došao do vas i rekao vam da je svet njegova briga i kreacija, a ne vaša?

P: Zašto bi to bila moja isključiva briga?

M: Razmislite. Svet je ono u čemu vi živite, ko drugi zna o  tome?

P: Vi znate. Svi znaju.

M: Da li je neko došao spolja van vašeg sveta da vam kaže? Ja i svako drugi se pojavljuje i nestaje u vašem svetu. Mi smo svi na vašoj milosti.

P: To ne može biti tako loše! Ja postojim u vašem svetu i vi postojite u mom.

M: Vi nemate iskustva o mom svetu. Vi ste potpuno zamotani u svet koji ste sami stvorili.

P: Shvatam. Potpuno, ali - beznadežno?

M: U zatvoru vašeg sveta pojavljuje se osoba koja vam kaže da je svet pun bolnih suprotnosti koje ste vi stvorili, i da nije ni stalan ni neprekidan i da je zasnovan na nerazumevanju. On se raspravlja sa vama da izađete iz njega, na isti način na koji ste ušli u njega. Vi ste ušli u njega zaboravljajući ko ste, i vi ćete izaći iz njega spoznavajući ko ste.

P: Na koji način to utiče na svet?

M: Kad ste slobodni (nevezani) od sveta, možete da uradite nešto u vezi njega. Sve dok ste zatvorenik u njemu, vi ste bespomoćni da ga promenite. U suprotnom, što god da uradite otežaće situaciju.

P: Pravičnost će me osloboditi.

 

M: Pravičnost će bez sumnje učiniti vama i vašem svetu da vam bude udobno, čak srećno mesto. Ali od kakve koristi? Nema stvarnosti u tome. To ne može potrajati.

P: Bog će pomoći.

M: Da bi vam Bog pomogao on mora znati vaše postojanje. Ali vi i vaš svet ste u stanju sna. U snu možete patiti u agoniji. Niko to neće znati, i niko vam ne može pomoći.

P: Dakle, sva moja patnja, moja traganja i proučavanje su beskorisni?

M: Ona su samo komešanja čoveka koji je umoran od spavanja. Ona nisu uzroci buđenja, ali su njegovi rani znaci. Ali vi ne smete postavljati nekorisna pitanja, na koja već znate odgovor.

P: Kako da dobijem pravi odgovor?

M: Postavljajući pravo pitanje – ne rečima, već smelo da živite u saglasnosti sa vašom svetlošću. Čovek koji je spreman da umre za istinu dobiće pravi odgovor.

P: Još jedno pitanje. Postoji osoba. Postoji i saznavalac osobe. Postoji svedok. Da li su saznavalac i svedok isto, ili su oni odvojena stanja?

M: Da li su saznavalac i svedok dvoje ili jedno? Kada se saznavalac vidi kao odvojen od saznajnog, tada svedok stoji sam. Kada se saznajno i saznavalac vide kao jedno, svedok postaje jedno sa njima.

P: Ko je prosvetljeni, svedok ili Svevišnji?

M: Mudrac (Svetac) je Svevišnji, a takođe i svedok. On je oboje i bit (suština) i duhovna svest. U odnosu na svesnost spoljnjeg sveta, on je duhovna svesnost. U odnosu na univerzum, on je čisto biće (bit).

P: A šta je sa personom (osobom)? Šta dolazi prvo, persona (pojedinac) ili svedok?

M: Osoba (pojedinac) je vrlo mala stvar (pojava). U stvari ona je sklop, i ne može se reći da ona postoji sama po sebi. Nezapažena, ona jednostavno nije tamo. Ona je samo  senka uma, suma zbira memorija.

Čisto biće (bit) se reflektuje u ogledalu uma kao saznavanje. Ono što je znano  ima  oblik osobe (persone), zasnovano na memoriji i navici. To je samo senka ili projekcija saznavaoca na platnu uma.

P: Ogledalo je tamo, refleksija je tamo. Ali gde je sunce?

M: Svevišnji je sunce.

P: To mora biti svesnost.

M: To nije ni svesnost ni nesvesno. Ne razmišljajte o tome u pojmovima svesnosti  i  nesvesnosti. To je život koji sadrži i jedno i drugo, a iznad je i jednog i drugog.

P: Život je tako inteligentan. Kako on može biti nesvestan?

M: Vi govorite o nesvesnom kad postoji odsustvo pamćenja. U stvarnosti postoji samo svesnost. Sav život je svestan, sva svesnost - živa.

P: Čak i kamenje?

M: Čak i kamenje je svesno i živo.

P: Nevolja sa mnom je da sam sklon da negiram postojanje onoga što ne mogu da zamislim.  M: Bili bi mudriji da negirate postojanje onoga što zamišljate. Nestvarno je ono što je zamišljeno.

P: Da li je svo zamišljanje nerealno?

M: Imaginacija (zamišljanje) zasnovana na memoriji (sećanju) je neistinita. Budućnost nije potpuno neistinita.

P: Koji deo budućnosti je istinit, a koji nije?

M: Neočekivano i nepredvidivo (neiskazivo) je istinito.