60.  PROLAZNO JE DOKAZ NEISTINE

 

Pitalac: Moj prijatelj je Nemac, a ja sam rođen u Engleskoj, roditelji su mi Francuzi. U Indiji sam preko godinu dana lutajući, putujući od ašrama do ašrama.

Maharadž: Da li ste radili neku duhovnu praksu, sadhanu?

P: Edukacija, studiranje i meditaciju.

M: Na šta ste meditirali?

P: O onome što sam čitao.

M: Dobro.

P: Šta vi sada radite, gospodine?

M: Sedim.

P: I šta još?

M: Pričam.

P: O čemu vi govorite?

M: Da li vi želite poduku? Bolje pitajte nešto što vas stvarno zaokuplja, da bi ste postali jači u tome. Osim ako niste emocionalno zaokupljeni, možete se prepirati sa mnom, ali tada neće biti stvarnog razumevanja među nama. Ako vi kažete: "ništa me ne brine, nemam problema", to je onda u redu za mene. Ili, možemo biti u tišini. Ali, ako vas stvarno nešto zaokuplja, onda  postoji svrha u razgovoru. Da ja vas pitam: Kakva je svrha što se vi krećete iz mesta u mesto?  P: Da sretnem ljude, da pokušam da ih razumem.

M: Kakve ljude vi pokušavate da razumete, upoznate? Šta ste vi nakon toga?

P: Integracija, Sveobuhvatnost.

M: Ako hoćete integraciju, spasenje, morate znati s kim želite da se ujedinite.

P: Susretanjem sa ljudima, i posmatrajući ih, dolazi se do samog saznanja i do sebe. To ide zajedno.

M: To ne ide neminovno zajedno.

P: Jedan poboljšava drugog.

M: To ne ide neminovno zajedno.

P: Jedan poboljšava drugog.

M: To ne ide na takav način. Ogledalo  reflektuje sliku,  ali slika ne poboljšava ogledalo. Vi  niste niti ogledalo, niti slika. Usavršavajući ogledalo, tako da ono reflektuje ispravno, istinito,   vi možete ogledalo okrenuti i videti u njemu sebe - istinito kako i koliko ogledalo može reflektovati. Ali refleksija niste vi - vi ste vidilac refleksije. To razumite jasno  - bilo  šta što možete opaziti, videti, vi niste ono što opažate.

P: Da li sam ja ogledalo, a svet slika?

M: Vi možete videti oboje: i sliku i ogledalo. Vi niste ni jedno od njih. Šta ste vi? Nemojte ići  sa formulama, metodama. Odgovor nije u rečima. Najbliže što možete izraziti u rečima je: ja  sam ono što čini da opažanje bude moguće, život iznad iskušenika i njegovog iskustva. Dakle, možete li vi odvojiti sebe od oboje, i od ogledala i od slike u ogledalu, i biti potpuno sami, sam sa sobom?

P: Ne, ne mogu.

M: Kako znate da ne možete? Postoji tako mnogo stvari koje radite, a da ne znate kako to radite. Vi varite hranu, cirkulišete vašu krv i limfu, pomerate svoje mišiće - sve, a da ne znate kako. Na isti način, vi opažate, vi osećate, vi mislite, a da ne znate zašto i kako to radite.  Slično, vi ste vaši, vi sami, a da to ne znate. Nema ništa loše sa vama kao Sopstvom. To je ono što je savršeno. Ogledalo je ono što nije čisto, jasno, nije istinito, i otuda vam daje lažne slike.   Vi nemate potrebe da popravljate sebe - samo postavite ispravno vašu predstavu o sebi. Naučite da odvojite sebe od slike i ogledala, stalno se prisećajte: ja nisam ni um, ni  njegove predstave, ideje. Činite to strpljivo i sa ubeđenjem i sigurno ćete doći do direktne vizije o  sebi kao izvoru postojanja - znanja - ljubavi, večnosti, sveprisutnosti i sveobuhvatnosti. Vi ste beskonačno smešteno (fokusirano) u telu. Sada vi vidite samo telo. Pokušajte ozbiljno i uspećete da vidite samo večno.

P: Da li iskustvo Realnosti, Istine, kad se desi, traje duže?

M: Svako iskustvo je neminovno prolazno. Ali temelj svakog iskustva je nepromenljiv, nepokretan. Ništa što može biti nazvano slučajem, događajem, neće trajati. Ali neki događaji pročišćavaju um, a neki ga prljaju. Trenuci dubokog sagledavanja, spoznaje, i sveobuhvatne ljubavi pročišćavaju um, dok želje i strahovi, zavist i bes, slepo verovanje i intelektualna arogancija, oholost, zagađuju i otupljuju psihu.

P: Da li je samorealizacija tako važna?

M: Bez toga vi ćete biti uništeni sa željama i strahovima, ponavljajući ih besmisleno  u  beskrajnoj patnji. Većina ljudi ne zna da postoji kraj patnji. Ali jednom kada oni čuju dobru  vest, Jevanđelje, koja ide iznad svih nesloga i borbi, to im postaje najbitnija stvar koja postoji.  Vi znate da možete biti slobodni i sad sve zavisi od vas. Ili ćete ostati zauvek gladni i žedni, tragajući, grabeći, prianjajući, uvek gubeći i pateći, ili ćete poći punog srca u potragu za stanjem bezvremenog savršenstva, kome ništa ne može biti više dodavano, od koga ništa ne može biti oduzeto. U tom stanju sve želje i strahovi su odsutni, ne zato što su napušteni, nego zato što su izgubili svoj smisao.

P: Do sada, ja sam vas sledio, razumeo. Sada, šta se očekuje od mene da radim?

M: Ne treba ništa da se radi. Samo budite. Ne radite ništa. Budite. Ne penjite se na planine i ne sedite u pećinama. Čak i ne kažem: "budite svoji", pošto vi ne znate sebe. Jednostavno budite. Videći da vi niste "spoljašnji" svet, niti unutarnji svet, koji se može  zamisliti,  da vi niste niti telo, niti um - samo budite.

P: Sigurno da postoje stepeni, nivoi realizacije.

M: Ne postoje koraci, nivoi u samorealizaciji. Ne postoji ništa postepeno u vezi toga. To se dešava iznenadno i nepovratno. Vi se vratite u novu dimenziju iz koje vidite da je prethodna bila samo apstrakcija, zamisao. Upravo kao što na sunčevoj svetlosti vidite stvari onakve kakve su, tako u samorealizaciji vidite sve onako kako je realno, istinito. Svet iluzije je napušten.

P: Da li se stvari menjaju u stanju realizacije? Postaju li one mnogobrojne i pune smisla?

M: Iskustvo je sasvim u redu, ali to nije iskustvo realnosti (sadanubhava), već harmonije (satvanubhava) Univerzuma.

P: Ipak, postoji napredak.

M: Postoji napredak samo u pripremi (sadhani), u duhovnoj praksi. Realizacija je iznenadna. Plod sazreva postepeno, ali pada iznenada, bez povratka.

P: Ja sam fizički i mentalno smiren. Šta bih više trebao?

M: Vaše stanje ne mora biti konačno, krajnje. Vi ćete prepoznati da ste se vratili vašem prirodnom stanju sa potpunim odsustvom svih želja i straha. Konačno u korenu želje i straha je osećaj da vi niste ono što ste. Upravo, kao što jedan iščašeni zglob boli samo toliko koliko je izvan ležišta; i odmah je zaboravljen bol, čim je zglob namešten ispravno, tako i sve brige, kao simptomi mentalne izopačenosti, nestaju čim je čovek u prirodnom, normalnom stanju.

P: Da, ali šta je sadhana, duhovna vežba za ostvarivanje tog prirodnog stanja?

M: Držite se se osećaja "ja jesam" za isključivanje svega ostalog. Kada tako um postane  sasvim smiren, on sija sa novim svetlom i vibrira sa novim znanjem. To sve dolazi spontano, vi treba da se samo držite za "ja jesam". Upravo kao kad se pojavljujete iz sna, ili stanja nesvesti, zanesenosti, ushićenosti, vi se osećate odmorni, a ipak ne možete objasniti zašto i kako ste dospeli u stanje da se osećate tako dobro; na isti način u realizaciji vi se osećate potpuni, ispunjeni, oslobođeni kompleksa zadovoljstvo-bol, a ipak niste uvek u mogućnosti da objasnite šta se dešavalo, zašto i kako. Jedino to možete izraziti negativnim izrazima:  "Ništa više  nije  loše sa mnom". Jedino upoređivanjem sa prošlošću vi možete znati da ste izvan nje.   Drugačije,

 

vi ste jednostavno svoji. Ne pokušavajte da ubedite druge u to. Ako možete, to nije prava  stvar, istinita. Budite tihi, potpuno smireni, i posmatrajte to ispoljavanje Sebe u akciji.

P: Ako biste mi vi rekli šta ću postati to bi mi možda pomoglo da nadgledam, pratim moj razvoj.

M: Kako vam bilo ko može reći šta ćete vi postati, kad ne postoji vidljivo postojanje? Vi samo otkrivate ono što jeste. Svo ukalupljivanje sebe u neke obrasce je ogromno gubljenje vremena. Ne mislite niti o prošlosti, niti o budućnosti, samo budite.

P: Kako mogu jednostavno biti? Promene su neizbežne.

M: Promene su neizbežne u promenljivom, ali vi niste predmet promena. Vi ste nepromenljivi temelj na kome se promene dešavaju, opažaju.

P: Sve se menja, temelj se takođe menja. Nema potrebe za nepromenljivim temeljom da bi se primetile promene. Sopstvo od uma i tela je trenutno, to je samo tačka gde prošlost susreće budućnost.

M: Naravno da je sopstvo zasnovano na sećanju, i kao takvo ono je trenutno, prolazno. Takvo sopstvo od uma i tela zahteva neprestan kontinuitet iza sebe. Vi znate iz iskustva da postoje praznine, međuprostori, kad je vaše sopstvo zaboravljeno. Šta njega vraća nazad u život, u svest? Šta vas budi ujutro? Mora postojati neki konstantan faktor koji dovodi praznine u svesnost. Ali ako posmatrate pažljivo, vi ćete videti da iako je vaša dnevna svesnost stalno budna, ima praznina koje se pojavljuju, mešaju sve vreme. Šta je u prazninama? Šta može tamo biti osim vašeg realnog, istinskog postojanja, bića koje je bezvremeno; njemu su um i  bezumnost jedno.

P: Postoji li neko posebno mesto koje biste vi preporučili da odem, zbog duhovnog  ostvarenja?

M: Jedino odgovarajuće mesto je unutar vas. Spoljni svet niti može pomoći, niti ometati.21 Nikakav sistem, nikakav obrazac delovanja neće vas dovesti do vašeg cilja. Odustanite od svakog rada ubuduće i koncentrišite se potpuno na sadašnjost, budite koncentrisani samo na vaš odgovor na svako kretanje života kako se to bude dešavalo ovde i sada.

P: Šta je uzrok nagona da se tumara okolo?

M: Nema uzroka. Vi samo sanjate da tumarate unaokolo. Kroz nekoliko godina vaš boravak u Indiji će vam se pojaviti u snu. Vi ćete sanjati neki drugi san u to vreme. Spoznajte da vi niste nešto što se kreće od sna do sna, već da snovi teku ispred vas, a vi ste nepromenljivi svedok. Nikakvo događanje ne utiče na vaše realno postojanje - ono je apsolutna, potpuna istina.

P: Da li mogu da se fizički krećem, a da iznutra budem smiren?

M: Možete, ali kakvoj svrsi to služi? Ako ste ozbiljni, iskreni, vi ćete uvideti da ćete na kraju biti siti tumaranja i zažalićete za gubitkom vremena i energije. Da biste pronašli svoje duhovno Sopstvo, nije potrebno da učinite nijedan korak.

P: Da li postoji neka razlika između iskustva Sopstva, atmana, i apsoluta, Brahmana?

 

 

21  Vrlo važan detalj. Pošto je naša duhovna suština (Sopstvo) nezavisna od predmetnog sveta, i u nama je, onda   je aktuelizujemo nezavisnošću. To znači i sledeće: ništa od spoljnjeg sveta ne može nam pomoći u tome, već mi sami to moramo učiniti. I drugo: spoljni svet nam isto tako ne može ni nauditi u pogledu naše duhovne suštine,  jer  je  ova  nezavisna od pojavnog sveta. Ona je uvek dostupna nezavisno od okolnosti. Mi uvek Jesmo. Jedino  što nas ometa je naš odnos prema sebi, nesvesnost je naš jedini problem, i upravo zbog nesvesnosti mi taj problem uvek projektujemo spolja, kao da su nam krive vanjske okolnosti i problemi, i uvek njih pokušavamo   da promenimo i druge ljude umesto sebe. Sve se rešava u nama. Ostajemo porobljeni jer problem pogrešno projektujemo i rešavamo spolja.

Svoju nezavisnost i budnost dokazujemo tek kada i najneprijatnija osoba ili okolnost ne mogu da utiču  na nas. Neprijatne osobe i okolnosti upravo i postoje u našim životima sa svrhom da  nas  nateraju  da  se okrenemo unutra, svojoj nezavisnosti i da u nezavisnom i kreativnom odnosu prema njima pokažemo i  dokažemo svoju nezavisnost i objektivnost. Kada njih ne bi bilo, kada bi nam život bio uvek prijatan, nikada se  ne bismo okrenuli ka sebi, ka Sopstvu. (Primedba I. A.)

 

M: Ne može biti iskustva Apsoluta, jer je On iznad svakog iskustva. S druge strane, Sopstvo je iskustveni faktor u svakom iskustvu i otuda, na neki način, potvrđuje raznovrsnost i mnogostrukost iskustava. Svet može biti pun stvari velikih vrednosti, ali ako nema nikoga da ih kupi, one nemaju vrednost. Apsolutno sadrži sve što se ispoljava i iskušava, ali bez iskušenika obe su kao ništa. Ono što čini iskustvo mogućim je Apsolut, Brahman. Ono što ga čini aktuelnim, stvarnim je Sopstvo.

P: Da li mi ostvarujemo apsolutno kroz postupna iskustva? Počinjući sa najgrubljim, najlošijim, mi završavamo sa najsuptilnijim, najuzvišenijim.

M: Ne može biti iskustva bez želje za tim. Može biti gradacije, poređenja između želja, ali između najuzvišenije želje i oslobođenja od svih želja postoji ponor, ambis koji  mora  biti pređen. Nerealno može da izgleda realno, ali ono je prolazno. Realno nije zavisno od vremena. P: Da li je nerealno izraz realnog?

M: Kako bi to moglo biti? To bi bilo isto kao kad bi rekli da Istina izražava sebe u snovima. Nerealno nije izraz Realnog. Ono izgleda da je realno, jedino zato što vi verujete u to. Posumnjajte u to, i to će nestati. Kada ste u ljubavi s nekim, vi mu dajete realnost - vi zamišljate vašu ljubav da je svemoguća i nežna. Kada ljubav dođe do svog kraja, vi kažete: "Ja sam mislio da je to realno, ali nije bilo tako". Prolaznost je najbolji dokaz nerealnog. Ono što je ograničeno u prostoru i vremenu, i primenjivo samo jednoj osobi, nije realno. Realno je za sve i zauvek. Iznad svega drugog vi negujete sebe. Vi ne biste prihvatili ništa u zamenu za vaše postojanje. Želja da postojimo je najjača od svih želja i ići će samo na ostvarenje vaše istinske prirode.

P: Čak i nerealnom postoji dodir realnog.

M: Da, realnost u kojoj vi učestvujete, kojoj vi pripadate je realna samo kao fikcija. Ubedili ste sebe, i vi ste ograničeni vašim ubeđenjem. Kada sunce sija, boje se pojavljuju. Kada zađe, one iščezavaju. Gde su boje bez sunca?

P: To je mišljenje u pojmovima dualizma.

M: Sva mišljenja su u dualizmu. U jedinstvu nijedna misao ne  preživljava.