80.  PROGRES U DUHOVNOM ŽIVOTU

 

Pitalac: Mi smo dve devojke iz Engleske, u poseti Indiji. Znamo malo o jogi i ovde smo zato  što nam je rečeno da duhovni učitelji igraju važnu ulogu u životu Indije.

Maharadž: Dobro došle. Nema ničeg novog što ćete naći ovde. Posao koji mi radimo ovde je bezvremen, odvajkada. Bio je isti pre 10.000 godina i biće isti 10.000 godina ubuduće. Stoleća prolaze, ali se ljudski problemi ne menjaju - problem patnje i završetka patnje.

P: Pre neki dan sedam mladih stranaca se pojavilo tražeći mesto za prenoćište za nekoliko  noći. Došli su da vide svog gurua, koji je držao predavanje u Bombaju. Ja sam ga srela - mlad čovek vrlo prijatnog izgleda - očigledno vrlo delotvoran, sa jednom atmosferom mira i tišine u njegovoj blizini. njegovo učenje je tradicionalno sa naglaskom na karma jogi, nesebičnom radu, služenju gurua itd. Kao i u Giti, on kaže da je nesebičan rad jedan od važnih uslova koji će rezultirati u spasenju. On je pun ambicioznih planova, osposobljavajući radnike koji će otvarati duhovne centre u mnogim krajevima. Izgleda da im on daje ne samo autoritet, ugled, već takođe i snagu, moć, da rade posao u njegovo ime.

M: Da, postoji tako nešto, mogućnost prenošenja moći, snage.

P: Kada sam bila sa njima imala sam čudno osećanje da postajem nevidljiva. Poklonici u njihovoj predanosti svom Guruu bili su predani i meni takođe. Šta god sam uradila za njih, to je bilo delovanje Gurua, i ja nisam uzimana u obzir,  izuzev  samo  kao  instrument.  Ja sam bila samo slavina, čep na slavini, da se okrećem levo ili desno. Uopšte nije bilo ličnog odnosa. Oni   su pokušali malo da me preobrate u svoju veru, ali čim su osetili otpor, oni su me jednostavno napustili, izgubili su me iz svog polja pažnje. Čak i oni sami, međusobno, nisu izgledali mnogo da su u ličnom odnosu; ono što ih je držalo zajedno je njihov zajednički interes, vezanost za Gurua. Ja sam to osećala kao hladnoću, skoro nehumanost. Smatrati nekoga instrumentom u Božjim rukama je jedna stvar, a biti lišen svake pažnje i razumevanja, jer "sve je Bog", može da dovede do nezainteresovanosti, ravnodušnosti, koja se graniči sa okrutnošću. Konačno, svi ratovi su vođeni u ime Boga. Celokupna istorija čovečanstva je niz "svetih ratova" Čovek  nikad nije toliko bezličan, kao u ratu.

M: Nastojati uporno ili opirati se, to je sve sadržano u želji da se postoji. Uklonite želju da se bude osoba, i šta ostaje? Postojanje i nepostojanje se odnosi na nešto u prostoru i vremenu, ovde i sada, tamo i onda, koji su ponovo u umu. Um igra zagonetnu igru, ona je  uvek neizvesna, nošena zebnjom i uznemirujuća. Vi se bunite jer ste tretirani samo  kao instrument  od nekog Boga, ili gurua, i insistirate da budete tretirani kao osobe jer niste sigurni u vašu sopstvenu egzistenciju, i ne želite da odbacite sve udobnosti i sigurnosti personalnosti. Vi ne možete biti ono što mislite da ste, ali vam to daje kontinuitet, vaša budućnost teče u vašu sadašnjost, i postaje prošlost bez potresa. Čovek je preplašen kad mora da negira svoje lično postojanje, ali se svi morate suočiti s tim pre ili kasnije, i pronaći svoje jedinstvo sa sveukupnošću života. Onda ne postoji problem ko je korišćen od koga.

P: Sva pažnja koju sam dobila, bio je njihov pokušaj da me preobrate u svoju veru. Kada sam  se usprotivila, oni su izgubili sav interes za mene.

M: Čovek ne postaje učenik preobraćanjem, ili slučajno. Postoji sigurno, ranija, drevna povezanost, uspostavljena kroz mnoge živote, koja cveta kao ljubav i poverenje, bez kojih nema ni učenika.

 

P: Šta je odlučilo da vi postanete Učitelj?

M: Ja sam to postao tako što su me prozvali učiteljem. Ko sam ja da podučavam i koga?! Ono što sam ja i vi ste, ono ko sam ja - i vi ste. Zajedničko svima nama je "ja jesam"; iznad "ja  jesam" je ogromnost svetlosti i ljubavi. Mi to ne vidimo, jer gledamo negde drugde, bilo kuda;  ja samo mogu da ukažem na nebo; vaš sopstveni rad je da vidite zvezdu na nebu. Nekome  treba više vremena pre nego što ugleda zvezdu, nekome manje. To zavisi od jasnoće njegovog viđenja i njegove ozbiljnosti u traganju. Ovo dvoje moraju biti njegovi sopstveni - ja  mogu samo da ohrabrim.

P: Šta mogu da očekujem kad postanem učenik?

M: Svaki učitelj ima svoj sopstveni metod, obično sačinjen prema uzoru na učenja njegovog gurua, i na način kako je on sebe realizovao, i po svojoj terminologiji takođe. Unutar  tog okvira se reguliše ličnost učenika. Učeniku je data puna sloboda mišljenja i istraživanja i ohrabrenje da se zapita o sadržaju svoga srca. On mora biti potpuno iskreno siguran u stanja i sposobnosti svoga gurua, jer ako to nije, njegova vera neće biti potpuna. Apsolutno u vama je ono što vas vodi ka Apsolutnom iznad vas - Apsolutnoj Istini i Ljubavi, nesebičnosti, koji su odlučujući faktori u samoostvarenju. Sa ozbiljnošću ovo može da se ostvari.

P: Ja sam razumeo da čovek mora da napusti svoju porodicu i posedovanja da bi postao učenik.

M: To varira od gurua do gurua. Neki očekuju od svojih naprednih učenika da postanu askete   i pustinjaci, osamljenici, neki odobravaju, podstiču porodičan život i obaveze. Mnogi od njih smatraju oblik porodičnog života težim nego život odricanja, usamljenika, koji je pogodniji za napredniju i više uravnoteženu ličnost. U ranim stadijumima disciplina monaškog života može da bude preporučljiva. Prema tome u Hindu kulturi studenti sve do 25-e godine života trebalo bi da žive kao monasi - u siromaštvu, čednosti i poslušnosti - da im se da prilika da izgrade i steknu karakter, da se osposobe da se suoče sa iskušenjima i teškoćama bračnog, porodičnog života.

P: Ko su ljudi u ovoj sobi? Da li su oni vaši učenici?

M: Pitajte njih. Čovek ne postaje učenik na verbalnom nivou, već u tihim dubinama čovekovog bića. Vi ne postajete učenik birajući; to je više stvar sudbine nego vaše volje. Ne znači mnogo  ko je Učitelj - oni vam svi žele dobro. Ono što je važno je učenik - njegova čestitost, poštenje i ozbiljnost. Pravi učenik će uvek naći pravog Učitelja.

P: Mogu da vidim lepotu i osetim blaženstvo života posvećenog traganju za Istinom pod vođstvom sposobnog i voljenog Učitelja. Nažalost, moramo da se vratimo u Englesku.

M: Rastojanje nije važno (ne predstavlja prepreku). Ako su vaše želje jake i istinite, one će oblikovati vaš život za njihovo ispunjenje. Posejte vaše seme i ostavite ga sezonama.

P: Šta su znaci napretka u duhovnom životu?

M: Sloboda od svih napetosti, zabrinutosti, osećaj lakoće i radosti; dubokog mira iznutra i izobilja energije spolja.

P: Kako ste vi to ostvarili?

M: Sve sam to našao u svetom prisustvu moga Gurua - nisam ništa ja radio. On mi je rekao da budem tih, smiren - i ja sam bio - onoliko uspešno koliko sam mogao.

P: Da li je vaše prisustvo tako moćno i sveto kao njegovo?

M: Kako bih ja to znao? Za mene - njegovo prisustvo je jedino. Ako ste vi sa mnom, vi ste i sa njim.

P: Svaki Guru će me uputiti na svog sopstvenog Gurua. Gde je početna tačka.

M: Postoji moć, snaga u Univerzumu koja radi za prosvetljenje i oslobođenje. Mi je zovemo Sadashiva, koja je uvek prisutna u srcima ljudi. To je ujedinjujući faktor. Sjedinjenje oslobađa. Oslobođenje je sjedinjenje. Konačno, ništa nije moje niti vaše - sve je naše. Samo budite jedno  sa sobom i bićete jedno sa svim; u domu i u celom Univerzumu.

P: Vi želite da kažete da će sva ta slava doći sa zadržavanjem na osećanju "ja jesam"?

 

M: Jednostavnost je ono što je sigurno, ne komplikovanost. Na neki način, ljudi ne veruju jednostavnom jer jednostavnost je uvek na raspolaganju! Zašto ne učiniti jedan častan pokušaj  o onome što sam rekao? On može da izgleda vrlo mali, ali to je kao seme koje raste u ogromno drvo. Dopustite sebi priliku!

P: Vidim tako mnogo ljudi ovde da sedi - smireno (u tišini). Zbog čega su oni došli?

M: Da se susretnu sa sobom. Kod kuće svet je suviše mnogo sa njima. Ovde ih ništa ne uznemirava; imaju priliku da se oslobode njihovih svakodnevnih briga i kontaktiraju bitno u  sebi.

P: Kakav je način treninga ka samoostvarenju?

M: Nema potrebe za treningom. Svesnost je uvek sa vama. Istu pažnju koju usmeravate ka spoljašnjosti, usmerite ka unutra. Nikakva nova ili specijalna vrsta svesnosti nije potrebna.

P: Da li vi pomažete ljudima lično?

M: Ljudi dolaze da iznesu svoje probleme. Očigledno da oni dobijaju neku pomoć, inače ne bi dolazili.

P: Da li su razgovori sa ljudima javni, ili vi razgovarate sa njima i privatno?

M: To je u saglasnosti sa njihovom voljom. Lično, ja ne pravim razliku između javnog i privatnog.

P: Da li ste vi uvek na raspolaganju ljudima, ili imate i drugi posao da radite?

M: Ja sam uvek na raspolaganju, ali časovi ujutro i kasno posle podne su najpogodniji.

P: Shvatam da nikakav rad ne donosi toliko ploda koliko rad duhovnog učitelja.

M: Najviše vredi motiv.