71.  PROBUĐENOST - DUHOVNA SVESNOST

 

Pitalac: Da li je potrebno određeno vreme da se ostvari Sopstvo, ili vreme ne može da pomogne ostvarenju? Da li je samoostvarenje stvar samo vremena, ili da li to zavisi od drugih faktora?

Maharadž: Svo čekanje je beskorisno, uzaludno. Zavisnost od vremena da bismo rešili naše probleme je samo obmana. Budućnost, ostavljena sama sebi, samo ponavlja prošlost. Promena  se može desiti samo sada, nikad u budućnosti.

P: Šta prouzrokuje promenu?

M: Sa kristalnom jasnoćom videti potrebu za promenom. To je sve.

P: Da li se samoostvarenje dešava u materiji, ili iznad? Da li je to iskustvo koje zavisi od tela i uma za svoje događanje?

M: Svo iskustvo je iluzorno, obmanjujuće, ograničeno i privremeno. Ne očekujte ništa od iskustva. Ostvarenje samo po sebi nije iskustvo, mada ono može da vodi ka novoj dimenziji iskustva. Ipak, nova iskustva, ma koliko interesantna, nisu ništa više realna nego stara. Realizacija sigurno nije novo iskustvo. To je otkrovenje bezvremenog, večnog faktora u svakom iskustvu. To je duhovna svesnost, probuđenost, koja čini iskustvo mogućim. Upravo kao što je u svim bojama svetlost bezbojni faktor, tako je i u svakom iskustvu prisutna  svesnost, a ipak nije iskustvo.

P: Ako svesnost nije iskustvo, kako ona može biti ostvarena?

M: Svesnost je uvek prisutna. Ona ne treba da bude realizovana. Otvorite kapke koji zatvaraju um i on će biti preplavljen svetlošću.

P: Šta je materija?

M: Ono što vi ne razumete je materija.

P: Nauka razume materiju.

M: Nauka samo gura unazad granicu našeg neznanja.

P: A šta je priroda?

M: Ukupnost svesnih, mentalnih iskustava je priroda. Kao svesni sebe vi ste deo prirode. Kao duhovno probuđeni, duhovno svesni, vi ste iznad. Viđenje prirode kao čiste mentalne svesnosti je probuđenost, duhovna svesnost.

P: Postoje li nivoi probuđenosti, duhovne svesnosti?

M: Postoje nivoi u mentalnoj svesnosti, ali ne u probuđenosti. Probuđenost je od jednog bloka, homogena. Njena refleksija u umu je ljubav i razumevanje. Postoje nivoi jasnoće  u razumevanju i intenzitetu ljubavi, ali ne u njihovom izvoru. Izvor je jedinstven i jedan, ali su njegovi darovi neograničeni, beskrajni. Ostvarite sebe kao izvor, a ne kao reku; to je sve.

P: Ja sam takođe reka.

M: Naravno, jeste. Kao "ja jesam" vi ste reka, koja teče između obala tela. Ali vi ste takođe i izvor i okean i oblaci na nebu. Gde god da postoje život i svesnost vi ste. Manji od najmanjeg, veći od najvećeg vi ste, dok se sve drugo samo pojavljuje.

P: Osećaj postojanja i osećaj življenja - da li su oni jedno i isto, ili različito?

M: Identitet u prostoru stvara jedan kontinuitet, u vremenu stvara drugo.

 

P: Vi ste jednom rekli da su, posmatrač, posmatranje i posmatrano jedna jedina stvar, celina,    ne tri. Za mene su tri odvojene. Ja ne sumnjam u vaše reči, samo ne  razumem.

M: Gledajte pažljivo i videćete da se posmatrač i posmatrano pojavljuju samo kad postoji posmatranje. Oni su osobine posmatranja. Kad kažete: "ja vidim ovo",  "ja  jesam",  i "ovo" dolazi sa viđenjem, ne pre toga. Vi ne možete imati neviđeno "ovo" niti neviđeno "ja jesam".

P: Ja mogu reći: "ne vidim"

M: "Ja vidim ovo" je postalo "ja vidim moje neviđenje" ili "ja vidim tamu". Viđenje ostaje. U trojstvu: spoznato, spoznavanje i znalac, jedino je spoznavanje činjenica. "Ja sam" i "ovo" su sumnjivi. Ko zna? Šta je znano? Ne postoji sigurnost, osim da postoji saznavanje.

P: Zašto sam ja siguran u saznavanje, ali ne i u znalca?

M: Saznavanje je odraz vaše istinske prirode zajedno sa postojanjem i voljenjem. Znalac i  znano su dodati pomoću uma. U prirodi uma je da stvara dualnost subjekt-objekt, gde ne postoji niko.

P: Šta je uzrok želje i straha?

M: Očevidno, sećanje prošlog bola i zadovoljstva. Nema velike tajne u tome. Sukob nastaje samo kad se želja i strah odnose na isti objekat.

P: Kako izbrisati sećanje?

M: To niti je potrebno, niti je moguće. Spoznajte da se sve dešava u mentalnoj svesnosti, a da ste vi izvor svesnosti. Svet je samo niz iskustava, i vi ste onaj koji ih čini svesnim, a ipak ostaje iznad svakog iskustva. To je kao toplota, plamen i goruće drvo. Toplota odražava plamen, plamen spaljuje drvo. Bez toplote ne bi bilo niti plamena, niti goriva. Slično, bez duhovne svesnosti ne bi bilo mentalne svesnosti, niti života koji preobražava materiju u sredstvo svesnosti.

P: Vi podržavate to da bez mene ne bi bilo ni sveta i da su svet i moje znanje sveta identični. Nauka je došla do sasvim različitog zaključka; svet postoji kao nešto konkretno, stvarno, i kontinuirano, dok sam ja nusprodukt biološke evolucije nervnog sistema, koji nije prvobitno sedište svesnosti, kao mehanizam preživljavanja kako individualnog tako i vrste. Vaš pogled je potpuno subjektivan, dok nauka pokušava da sve opiše u objektivnim merilima. Da li je ova protivurečnost neizbežna?

M: Konfuzija je očigledna i čisto verbalna. Što jeste, jeste. Niti je subjektivno, niti  je  objektivno. Materija i um nisu odvojeni, oni su aspekti jedne energije. Gledajte na um kao funkciju materije, i imaćete nauku; gledajte materiju kao produkt uma imate  religiju.

P: Ali šta je istina? Šta dolazi prvo, um ili materija?

M: Nijedno ne dolazi prvo, jer se ni jedno ne pojavljuje samo. Materija oblikuje, um imenuje. Zajedno oni stvaraju svet. Realnost je sveprožimajuća i prevazilazeća, čisto postojanje - duhovna svesnost, probuđenost - blaženstvo, sama vaša  suština.

P: Sve što ja znam je tok svesnosti, jedan beskrajan niz događaja. reka vremena teče donoseći i odnoseći nemilosrdno. Transformacija budućnosti u prošlost se odvija neprestano, sve vreme. M: Niste li vi žrtva vašeg govora? Vi govorite o proticanju, toku vremena, kao da ste bili stacionirani, stalni. Jer događaje koje ste vi svedočili juče, neko drugi može videti sutra. Vi ste onaj koji je u pokretu, ne vreme. Prestanite da se pokrećete i vreme će se zaustaviti!

P: Šta to znači - vreme će se zaustaviti?

M: Prošlost i budućnost će se stopiti, integrisati u večno sada.

P: Ali šta to znači u stvarnom iskustvu? Kako znate da je za vas vreme stalo?

M: To može značiti da prošlost i budućnost nisu više od značaja, da nisu važni. To može takođe da znači da sve što se desilo ili će se desiti, postaje otvorena knjiga da se čita po želji.

P: Ja mogu da zamislim neku vrstu kosmičke memorije, pristupačnu uz izvestan trening. Ali kada može budućnost biti poznata? Neočekivano je neizbežno.

 

M: Ono što je neočekivano na jednom nivou može biti izvesno da se desi kad se gleda sa višeg nivoa. Konačno, mi smo unutar ograničenja uma. U realnosti ništa se ne dešava, nema prošlosti, nema budućnosti; sve se pojavljuje i ništa nije, ne postoji.

P: Šta to znači: ništa nije i ne postoji? Da li vi odlazite u prazninu, ili padate u san? Ili rastapate svet i držite nas sve u neizvesnosti, dok se ne vratimo nazad u život na sledeći treptaj, plamičak vaše milosti?

M: Oh ne, to nije tako loše. Svet uma i materije, imena i oblika, nastavlja da postoji, ali meni    ne znači ništa uopšte. To je kao imati senku. Ona je tu -  prati me  bilo  gde da idem,  ali mi uopšte ništa ne smeta. To ostaje svet iskustva, ali ne od imena i oblika koji se odnose na mene sa željama i strahovima. Iskustva su bez kvaliteta, čista iskustva, ako tako mogu reći. Ja ih zovem iskustvima u nedostatku bolje reči. Ona su kao talasi na površini okeana, uvek prisutni a ne utičući na njegovu smirenu, tihu moć.

P: Hoćete da kažete da iskustvo može biti bez imena, bez oblika, nedefinisano?

M: U početku sva iskustva su takva. Samo su želja i strah, rođeni u sećanju, oni koji mu daju ime i oblik i odvajaju ga od drugih iskustava. To nije svesno iskustvo, jer nije u suprotnosti sa drugim iskustvima, ipak to je iskustvo pri svem tom.

P: Ako nije svesno, zašto govoriti o njemu?

M: Većina vaših iskustava su nesvesna. Ona svesna su vrlo retka. Vi ste nesvesni činjenica, jer vama vredi samo ono čega ste svesni. Postanite svesni nesvesnog.

P: Može li čovek da bude svestan nesvesnog? Kako se to ostvaruje?

M: Želja i strah su zamračujući i iskrivljujući faktori. Kada je um oslobođen od njih, nesvesno postaje pristupačno.

P: Da li to znači da nesvesno postaje svesno?

M: To je pre obrnuto. Svesno postaje jedno  sa nesvesnim.  Razlike nestaju, na koji bilo  način  da vi gledate na to.

P: Ja sam zbunjen. Kako neko može biti svestan, a ipak nesvestan?

M: Duhovna svesnost, probuđenost, nije ograničena mentalnom svesnošću. Ona je sve što  jeste, temelj svega što jeste. Mentalna svesnost je od dualnosti. U probuđenosti, duhovnoj svesnosti, nema dualizma. To je jedan jedinstven blok čistog razumevanja. Na isti način, čovek može govoriti o čistom postojanju i čistoj kreaciji - bezimenoj, bezobličnoj, smirenoj, a ipak apsolutno realnoj, istinskoj, moćnoj, korisnoj. Njihovo postojanje je neopisivo, ne utiče na njih  na kraju. Dok su oni nesvesni, oni su bitni. Mentalna svesnost se ne može promeniti temeljno, ona se može samo prilagođavati, modifikovati. Bilo koja stvar, da bi se promenila, mora proći kroz smrt, kroz pomračenje i rastapanje. Zlato dragulja mora biti pretopljeno pre nego što se izlije u kalup za drugačiji oblik. Ono što odbija da umre, ne može biti ponovo  rođeno.

P: Pored smrti tela, kako čovek umire?

M: Povlačenje, rezervisanost, odlazak, otpuštanje je smrt. Da bi živeo potpuno, smrt je bitna; svaki kraj čini novi početak. S druge strane, morate razumeti da jedino smrtno može umreti, ne život. Ono što je živo u vama je besmrtno.

P: Odakle želja crpi svoju energiju?

M: Njeno ime i oblik ona crpi iz sećanja. Energija teče iz  izvora.

P: Neke želje su potpuno pogrešne. Kako mogu pogrešne želje teći iz univerzalnog izvora?

M: Izvor niti je ispravan, niti je pogrešan. Niti je želja sama po sebi ispravna ili pogrešna. To je ništa drugo do stremljenje za srećom. Identifikujući sebe sa maleckim telom vi se osećate izgubljeni i tragate očajnički za osećajem punoće i potpunosti, što vi nazivate srećom.

P: Kad sam ja izgubio sreću? Nikad je nisam ni imao.

M: Imali ste je pre nego što ste se probudili ovog jutra. Idite iznad vaše svesnosti i naći ćete je.

P:Kako da idem iznad?

M: Vi to znate već sad; uradite to.

P: To je ono što vi kažete. Ja ne znam ništa o tome.

 

M: Ipak, ja ponavljam - vi znate to. Uradite to. Idite iznad, vratite se vašem normalnom, prirodnom, svevišnjem, božanskom stanju.

P: Ja sam zbunjen.

M: Trun u oku čini da mislite da ste slepi. Isperite ga i progledajte.

P: Da, ja gledam! I vidim samo mrak.

M: Uklonite mrlju i vaše oči će biti preplavljene svetlošću. Svetlost je tu - čeka. Oči su tu, spremne. Mrak koji vidite je samo senka, mala mrlja od truna. Oslobodite je se i vratite se u  vaše prirodno stanje.