Postepeni napredak kao ključ uspeha u svemu
Kako napredujemo u bilo čemu? Tako što malo po malo postajemo bolji u tome što radimo.
A postajemo bolji zato što se uporno trudimo da ponavljanjem nešto naučimo, uvežbamo, savladamo.
To se odnosi i na posao i na odnose sa ljudima i na sve naše životne aktivnosti.
Kada tako posmatramo stvari, onda se nameće zaključak da je naš celokupni napredak u životu čitav jedan niz upornih pokušaja da budemo bolji nego što smo sada, da polako napredujemo ka nečemu što nam je još juče izgledalo veliko i zastrašujuće.
Svaki novi poduhvat nam izgleda tako: veliki i zastrašujući, sve dok se ne usudimo da počnemo da razmišljamo kako da ga savladamo.
Naša spremnost za savlađivanje svih prepreka na putu života nam pomaže da stvari stavimo u perspektivu i da ih učinimo realno savladivim, a ne da imamo strah od njih.
Strah nas često parališe i čini nas nesposobnim da se pomerimo i učinimo taj prvi korak ka savlađivanju bilo koje prepreke ili izazova koji se pred nas postavio.
Svaka prepreka ili poduhvat koji ne krenemo da rešavamo ostaće zauvek za nas strašni i nesavladivi, bar iz naše perspektive, jer smo ustuknuli pred izazovom i povukli se na sigurno.
To sigurno mesto je naša zona komfora i tu nam je najlepše i najudobnije.
Samo što zona komfora nije kauč na koji se lepo zavalimo i uživamo u odmoru, već samo mali deo našeg života, koji će ostati na tome ako se mi ne potrudimo da ga proširimo.
Ključ je u tome da postepeno, malo po malo širimo svoju zonu komfora i da uvek imamo na umu da je ona osnova koju stalno nadograđujemo i širimo, tako da postaje sve veća i bogatija.
Naša zona komfora ionako stalno raste, samo što mi to zaboravljamo, pa kada malo zastanemo sa rastom i razvijanjem, mislimo da je to to. Ali nije. Uvek kada naučimo nešto novo, kada upotrebimo neku novu veštinu, kada isprobamo nešto novo, mi širimo svoju zonu komfora.
Veoma je jednostavno: ili rastemo ili se smanjujemo. Nema stajanja.
Ako se ne potrudimo da postepeno rastemo, mi onda opadamo, naše mogućnosti se smanjuju, i život nam se postepeno smanjuje.
Cilj života je rast i razvoj, prema tome, ne treba mi sami sebe da sputavamo u tome, to nam je po prirodi dato.
Naš zadatak je da se trudimo da polako, postepeno napredujemo i to je sve. Prema tome, potrudimo se da se uvek krećemo napred!
Možete pročitati više o ovoj temi:
Dr Keli Makgonigal: Snaga volje kao instinkt
Džef Kolvin: Talenat je precenjen
bglavac
irida
edin.kecanovic
