89.  OSLOBOĐENJE OD POISTOVEĆENOSTI S LAŽNIM 'JA'

 

Maharadž: Možeš li da sediš na podu? Treba li ti jastuk? Imaš li kakvih pitanja? Naravno, ne moraš ništa pitati, možeš samo sedeti ovde sa mnom, u tišini. Važno je biti i jedino biti. Ne moraš ništa ni da pitaš ni da činiš. Takav način provođenja vremena, koji prividno izgleda kao lenjost, u Indiji se visoko ceni. To znači da te neko vreme ne progoni pitanje: "Šta je sledeće?" Kad nisi u žurbi i kad je um oslobođen svih strahova, on postaje miran, a samo se u tišini može čuti ono što se obično ne opaža jer je previše nežno i suptilno. Um mora biti otvoren i miran da bi to mogao da primeti. Ovde u Indiji nastojimo dovesti svoj um u njegovo prirodno stanje da  bi mogao da razume šta je stvarno.

Pitalac: Mogu li ovde da naučim kako da prestanem da se brinem?

M: Ne treba da se brineš zbog svojih briga. Samo budi. Nemoj da se trudiš da budeš miran. Stanje spokoja ne sme se pretvoriti u zadatak koji moraš da obaviš. Nemoj se uznemiravati zbog nemira ni patiti zato što patiš. Samo budi svestan da jesi i ostani u toj svesnosti. Nemoj reći: "Da, postigao sam mir. Šta je sledeće?" U svesnosti "ja jesam" nema "sledećeg", to je bezvremeno stanje.

P: Ako je to bezvremeno stanje, ono će se u svakom slučaju uspostaviti.

M: Ti jesi ono što jesi, bezvremeno, ali od kakve ti je to koristi ako to ne znaš i ako ne deluješ  u skladu s tim? Tvoja prosjačka zdela može biti napravljena i od čistog zlata, ali sve dok to ne saznaš, bićeš prosjak. Da bi svoju unutarnju vrednost mogao da izraziš svakodnevnim žrtvovanjem želje i straha, moraš da je spoznaš i moraš da joj veruješ.

P: Kad spoznam svoje Sopstvo, hoće li sve moje želje i strahovi nestati?

M: Usprkos novostečenom uvidu, mentalne će navike možda još neko vreme potrajati, kao i navika čežnje za poznatom prošlošću i straha od nepoznate budućnosti. Ali tek kad shvatiš da obe navike potiču iz uma, moći ćeš da se uzdigneš iznad njih. Sve dok neguješ različite vrste ideja o sebi, poznaješ svoje Sopstvo samo kroz maglu koju one čine. Odbaci sve ideje kako bi mogao spoznati sebe kakav uistinu jesi. Ne možeš zamisliti kakav je okus čiste vode, možeš ga jedino otkriti odbacivanjem svih drugih okusa. Sve dok si zainteresovan  za  svoj  sadašnji način života, nećeš ga moći odbaciti. Do otkrića ne može doći dokle god si čvrsto vezan za ono što ti je blisko. Izlaz je moguće naći jedino kad u potpunosti shvatiš beskrajnu tugu svoga života i kad se pobuniš protiv nje.

P: Sada razumem da tajna večnoga života o kojem govorite ovde u Indiji leži u onim dimenzijama postojanja o kojima je ova zemlja od pamtiveka podučavala druge.

M: Da, to je njena javna tajna i uvek je bilo onih koji su bili spremni da je dele s drugima. Učitelja ima mnogo, ali postoji svega nekolicina neustrašivih učenika.

P: Ja sam u potpunosti spreman da učim.

 

M: Nije dovoljno naučiti reči. Možeš poznavati teoriju, ali dok nemaš stvarnog iskustva o sebi kao o neličnom i središtu postojanja bez svojstava, ljubavi i blaženstva, puko verbalno znanje neće ti doneti ploda.

P: Šta onda treba da radim?

M: Nastoj biti, jedino biti. Ovde je najvažnija reč nastojati. Nađi svakodnevno dovoljno  vremena da sediš u miru i nastojiš, jednostavno nastojiš da se uzdigneš iznad svoje ličnosti sa svim njenim bolesnim zavisnostima i opsednutostima. Ne pitaj kako se to radi jer se to ne može objasniti. Samo stalno nastoj to da činiš,39 sve dok ne uspeš. Budeš li  istrajan,  uspeh ti je siguran. Pri tom su najvažnije iskrenost i ozbiljnost. Ali, uistinu moraš biti zasićen svojim postojanjem u liku osobe kojom se smatraš. Uvidi svoju neodložnu potrebu da se oslobodiš beskorisne poistovećenosti s hrpom sećanja i navika. Taj postojani otpor spram nepotrebnog tajna je uspeha.

Uostalom, ti si ono što jesi svakoga trenutka u svom životu,  ali nikada  nisi svestan toga, možda samo u času buđenja nakon dubokog sna. Moraš samo postati svestan svoga bića, ali ne kao verbalne tvrdnje, već kao sveprisutne činjenice. Svesnost da jesi otvoriće ti oči za ono što jesi.40 Sve je to veoma jednostavno. Ali, najpre moraš učvrstiti stalan dodir sa svojim Sopstvom. Neprestano ga se drži. Dok si u svesnosti o Sebi, obasipaju te svi blagoslovi. Započni kao središte promatranja i namerne spoznaje pa izrasti u središte ljubavi na delu. Osećaj "ja jesam" sićušna je semenka koja će izrasti u golemo drvo, i to sasvim prirodno, bez imalo napora.

P: Vidim toliko zla u sebi. Ne moram li najpre to promeniti?

M: Zlo je senka nepažnje. U svetlosti svesti o sebi zlo mora da presahne i otpadne.

Svaka zavisnost od drugih beskorisna je, jer sve ono što ti drugi mogu dati, mogu ti i uzeti. Jedino će ono što je na početku bilo tvoje ostati tvoje i na  kraju.  Nemoj prihvatiti  nikakvo drugo vođstvo osim onoga koje dolazi iznutra, ali čak i tada iznesi na videlo  sva sećanja jer te ona zavode na krivi put. Čak i ako uopšte ne poznaješ staze i načine kojima se dolazi do unutarnjeg vođstva, budi miran, gledaj u sebe i ono će sigurno doći. Nikada nisi prepušten samome sebi, uvek ti je dostupno znanje o tome šta bi trebalo biti tvoj sledeći korak. Nevolja je u tome što ga ponekad pokušavaš izbeći. Guru je ovde da ulije  u tebe hrabrost  svoga iskustva i uspeha. Ali od trajne koristi biće ti jedino ono što otkriješ kroz sopstvenu svesnost i sopstveni napor.

Upamti, ništa od onoga što opažaš nije tvoje. Izvana ti ne može doći ništa  vredno.  Važni su samo tvoji osećaji i razumevanje, oni ti pomažu u otkrivanju. Reči koje si čuo ili pročitao stvoriće samo slike u tvom umu. Ali ti nisi mentalna slika, ti si moć percepcije i delovanja u pozadini i izvan slike.

P: Čini mi se da nam savetuješ da budemo usmereni na sebe, sve do krajnje sebičnosti. Zar ne bih trebao da odustanem od svoje koristi radi drugih ljudi?

M: Tvoje je zanimanje za druge sebično jer proizlazi iz brige za samoga sebe i usmereno je, u stvari, isključivo na tebe. Tebe ne zanimaju drugi kao osobe. Zanimaju te samo u onoj meri u kojoj mogu obogatiti i oplemeniti sliku koju imaš o sebi. A vrhunska je sebičnost zaokupljati se samo zaštitom, održavanjem i razmnožavanjem svoga tela. Pod telom mislim na sve ono što je povezano s tvojim imenom i likom - porodica, rod, zemlja, rasa i slično. Sebičnost    je vezanost

 

39 … i u tom nastojanju ćeš videti kako. Sama praksa nam korak po korak ukazuje kako se meditira, tj. smiruje um.  Um  se smiruje smirivanjem, nikako drugačije. Nikakvom aktivnošću uma, zamišljanjem i razmišljanjem,   to se ne može videti. (I. A.)

40 Ova svesnost može biti podstaknuta i rečima prosvetljenog majstora, kao što je Nisargadata. On nam pomaže da budemo svesni onoga što znamo i oduvek jesmo. Stvarnost uvek postoji kao i naša svest o njoj. Neko spolja mora da nam potvrdi čega smo svesni jer često nismo sigurni da je to - to. Uostalom, to radi i sam život. Učitelj  to samo čini rečima, a niko na svetu nije to jasnije i preciznije učinio od Nisargadate zbog čega zaslužuje našu najdublju zahvalnost. (I. A.)

 

za vlastito ime i lik. Čovek koji zna da nije ni telo ni um ne može biti sebičan jer on ne poseduje ništa zbog čega bi bio sebičan. Može se reći i da je on podjednako "sebičan" prema svima koje susreće. Dobrobit bilo kojeg pojedinca ujedno je i njegova dobrobit. Za takvog je  čoveka  osećaj "ja sam svet, svet je ja" sasvim prirodan. A kad se on jednom uspostavi,  više jednostavno ne postoji mogućnost sebičnosti. Biti sebičan znači pohlepno žudeti, sticati i skupljati samo u korist jednog dela, a protiv celine.

P: Neko će možda posedovati velika bogatstva koja je stekao nasledstvom, brakom ili čak zahvaljujući sreći.

M: Ali mora biti čvrsto vezan za njih ako ne želi da mu budu oduzeta.

P: Možeš li ti, u svom sadašnjem stanju, da voliš drugu osobu kao osobu?

M: Ja jesam ta druga osoba, ona je moje Sopstvo. Razlikujemo se imenom i likom, ali između nas nema odvojenosti. U temelju svoga bića mi smo jedno.

P: Nije li uvek tako kad se ljudi vole?

M: Uvek je tako, ali ljudi nisu toga svesni. Oni osećaju privlačnost jedni prema drugima, ali ne znaju razlog za to.

P: Zašto je ljubav tako izbirljiva?

M: Nije izbirljiva ljubav, već želja. U ljubavi nema stranaca. Kad više ne postoji središte sebičnosti, svaka želja za užitkom i strah od bola iščezavaju. Tada nismo zainteresovani za to da budemo srećni budući da iznad sreće postoji čista snaga, neiscrpna energija, ekstaza davanja koja dolazi iz večnog izvora.

P: Ne bih li najpre morao da razrešim problem šta je pogrešno, a šta ispravno?

M: Ljudi smatraju dobrim ono što je ugodno, a lošim ono što je bolno.

P: Da, tako je to s nama, običnim ljudima. Ali kako je to s tobom, na nivou jedinstva? Šta je za tebe dobro, a šta loše?

M: Loše je ono što povećava patnju, a dobro ono što je uklanja.

P: Dakle, ti ne smatraš da patnja može biti dobra. Postoje religije koje je smatraju dobrom i plemenitom.

M: Sudbina (karma) je očitovanje zakona dobrobiti, univerzalne sklonosti prema ravnoteži, skladu i jedinstvu. U svakome trenutku događa se ono što je najbolje. To može izgledati bolno  i ružno, kao gorka i besmislena patnja, a da uprkos tome predstavlja jedini i najbolji izlaz iz tragične situacije, uzimajući u obzir prošlost i budućnost.

P: Pati li čovek zbog svojih grehova?

M: On pati zbog onoga s čime se poistovećuje. Osećaš li da si jedno s čovečanstvom, patićeš zbog čovečanstva.

P: A budući da ti tvrdiš da si jedno s univerzumom, u vremenu i prostoru nema granica tvojoj patnji!

M: Biti znači patiti. Što je uži krug onoga s čime se poistovećuješ, to je manje duboka patnja uzrokovana željom i strahom.

P: Hrišćanstvo prihvata patnju kao put pročišćenja i oplemenjivanja, a hinduizam na nju gleda s gnušanjem.

M: Hrišćanstvo sačinjavaju reči složene na jedan, a hinduizam čine reči složene na drugi način. Stvarnost je iza i onkraj reči, njima ju je  nemoguće preneti, već je valja iskusiti neposredno. Ona je  eksplozivna  u svom delovanju na um. Ne želi li se ništa drugo osim nje,  veoma ju je  lako steći. Nestvarno je stvoreno zamišljanjem, a održavaju ga želje.

P: Da li postoji li patnja koja je nužna i dobra?

M: Slučajna ili nenamerna bol neizbežna je i prolazna. Namerna bol, makar joj se podvrgli u najboljoj nameri, besmislena je i okrutna.

P: Ti nisi pobornik kažnjavanja zločinaca?

M: Kazna je ozakonjen zločin. U društvu koje bi se temeljilo na prevenciji, a ne na naknadnoj

 

kazni, bilo bi veoma malo kriminala. U takvom društvu mali broj izuzetaka mogao bi se lečiti medicinski, kao nezdrav um i telo.

P: Čini mi se da ti religiju ne smatraš previše korisnom.

M: Šta je religija? Oblak na nebu. Ja živim na nebu stvarnosti, a ne u oblacima koji nisu ništa drugo nego reči složene na određen način. Ukloniš li prazne reči, šta će ti ostati? Ostaće istina. Moj je dom u nepromenljivom, koje izgleda kao stanje neprestanog mirenja i ujedinjavanja suprotnosti. Ljudi dolaze ovamo da bi učili o stvarnom postojanju takvog stanja i  o preprekama koje stoje na putu njegovog pojavljivanja. Oni uče kako da ga zadrže u svesnosti nakon što ga jednom opaze i kako da izbegnu sukob između razumevanja i življenja. Ali, to stanje nadilazi um i nije ga potrebno učiti. Um se može jedino usredsrediti na prepreke. Sagledati prepreke kao takve veoma je delotvorno jer tada um deluje na um. Počni od početka: usredsredi se na činjenicu da jesi. Nikada ne možeš reći: "Ja nisam bio." Jedino što možeš reći je: "Ne sećam se." Dobro ti je poznata nepouzdanost pamćenja. Prihvati činjenicu da si zbog zaokupljenosti beznačajnim ličnim problemima zaboravio ko si. Nastoj da povratiš izgubljeno sećanje, uklanjajući ono što ti je poznato. Ne može ti biti rečeno šta će se dogoditi, a to nije ni poželjno. Predviđanje će stvoriti iluziju. U unutarnjem traganju neizbežno ćeš naići na neočekivano. Otkriće istine sigurno je iznad svih tvojih zamišljanja. Kao što nerođeno dete ne može znati kakav će mu biti život nakon rođenja, jer u njegovom umu nema ničega što bi mu omogućilo da stvori pouzdanu sliku, tako i čovekov um nije sposoban da misli o stvarnom u okvirima nestvarnog, osim negiranjem, "ne ovo, ne ono". Prihvatanje nestvarnog kao da je stvarno je osnovna prepreka. Sagledavanje lažnoga kao lažnoga i odricanje od lažnoga uvodi stvarnost. Stanje krajnje jasnoće, beskrajne ljubavi i potpune neustrašivosti u ovom su trenutku za tebe samo prazne reči, crteži bez boje, pokazatelji onoga što tek može biti. Nalik si slepcu koji se nada da će nakon operacije očiju progledati! U stanju u kojem se ja nalazim reči ništa ne znače, a ne postoji ni vezanost za njih. Važne su jedino činjenice.

P: Kad ne bi bilo reči ne bi bilo ni religije.

M: Sve zabeležene religije samo su hrpe praznih reči. One pokazuju svoje pravo lice tek tokom delovanja u tišini. Da bi saznao u šta čovek veruje, promatraj kako deluje. Za većinu ljudi  religija je služenje vlastitom telu i umu. Oni možda gaje religijske ideje, ali se ne ponašaju u skladu s njima. Takvi se ljudi samo poigravaju sa svojim idejama, često ih veoma ljube, ali ne postoji sklad između njihovih misli i dela.

P: Reči su potrebne radi komunikacije.

M: Potrebne su samo za razmenu informacija jer stvarna međuljudska komunikacija nije verbalna. Da bi se uspostavio i održao neki odnos, potrebna je svesnost prožeta ljubavlju koja  se izražava u neposrednom delovanju. Nije važno šta kažeš, nego šta činiš. Reči je stvorio um i značajne su samo na nivou uma. Reč "hleb" ne možeš pojesti, a ne možeš ni živeti od nje. Ona samo prenosi određenu ideju. Ta reč poprima značenje jedino kad stvarno jedeš hleb. U tom smislu  govorim ti da prirodno stanje nije verbalno. Mogao bih reći da je to mudra ljubav koja   se izražava u delovanju, ali te reči veoma malo prenose ne iskusiš li ih sam u svoj njihovoj punoći i lepoti.

Reči imaju ograničenu upotrebljivost, ali mi ih ne ograničavamo i time se dovodimo do ruba katastrofe. Naše plemenite ideje okaljane su neplemenitim delovanjem. Govorimo o Bogu, Istini i Ljubavi, ali umesto neposrednog iskustva imamo samo definicije. Umesto  da proširujemo i produbljujemo delovanje, samo usavršavamo svoje definicije. A pri tom još zamišljamo da znamo sve što možemo definisati!

P: Kako se iskustvo može preneti osim rečima?

M: Iskustvo se ne može preneti rečima. Ono dolazi s delovanjem. Čovek koji ima duboka iskustva širiće oko sebe samopouzdanje i hrabrost. Drugi će takođe delovati inspirisani njime i steći sopstveno iskustvo rođeno iz delovanja.  Verbalno  učenje ima  svoju korist  jer  priprema um na otpuštanje svega što je nagomilao.

 

Nivo mentalne zrelosti dostiže se kad vanjsko više nema nikakve vrednosti i kad je srce spremno svega da se odrekne. Tada stvarnost dobija priliku i ona je i iskorišćava. Dođe li do bilo kakvih zastoja, to znači da ih je uzrokovao um koji još nije spreman da nešto vidi ili odbaci.

P: Jesmo li uistinu tako potpuno prepušteni sami sebi?

M: O, ne, nismo. Oni koji imaju mogu dati svima, a takvih je davalaca mnogo. Svet je, sam po sebi, vrhunski dar koji se održava služenjem iz ljubavi. Ali pravih primalaca, mudrih i poniznih, veoma je malo. "Tražite i biće vam dano" - to je večni zakon.

Toliko si mnogo reči naučio, toliko si mnogo reči izgovorio. Znaš sve, ali ne poznaješ sebe, jer Sopstvo se ne može spoznati rečima. Otkriti ga može jedino neposredni uvid. Gledaj u sebe, traži u sebi.

P: Veoma je teško odbaciti reči. Naš mentalni život temelji se na neprekidnoj verbalnoj bujici. M: Odbacivanje reči nije pitanje lakoće ili težine. Nemaš drugog izbora, možeš samo pokušati ili ne. Odluka je tvoja.

P: Pokušao sam mnogo puta i nisam uspeo.

M: Pokušaj ponovno. Nastaviš li pokušavati, nešto će se dogoditi, ali ne budeš li se trudio, ostaćeš zaglavljen. Možeš poznavati sve prave reči, citirati svete spise, biti nenadmašan u raspravama, a ipak ostati vreća kostiju. A možeš biti i neupadljiv i ponizan, sasvim beznačajna osoba, a ipak zračiti blagom ljubaznošću i dubokom mudrošću.