1.  OSEĆAJ "JA SAM"

 

Pitalac: Dnevno iskustvo, koje imamo  kad se budimo, je da se svet iznenada pojavio. Odakle  to dolazi?

Maharadž: Pre nego bilo šta može da se pojavi našem biću, mora da postoji neko kome to dolazi. Svo pojavljivanje i nestajanje unapred pretpostavlja promenu nasuprot neke nepromenljive pozadine (osnove).

P: Pre buđenja ja sam bio nesvestan.

M: U kom smislu? Da li zaboravljajući ili nemajući iskustvo? Da li možda imate iskustvo čak i kad ste nesvesni? Možete li postojati a da to ne znate? Gubitak pamćenja; da li je to dokaz da i ne postojite? I da li vi možete opravdano govoriti o vašem sopstvenom nepostojanju kao stvarnom iskustvu?

Vi ne možete reći čak i to da vaš um ne postoji. Ne budite li se vi kad vas pozovu (bude)? A pri buđenju, nije li to bio osećaj "ja sam" koji prvi dolazi?

Neko seme (zrnce, iskra) svesnosti mora da postoji i u toku spavanja, ili nesvesti. Pri buđenju iskustvo se pokreće u sledu: "Ja sam - telo – (u) svet(u)."

Može izgledati da se to dešava sukcesivno, ali u stvari, sve je to istovremeno, samo jedna ideja o imanju tela u svetu.

Može li postojati osećaj "ja sam", bez da budemo neko ili nešto.

P: Ja sam uvek neko sa svojim sećanjima i navikama. Ja ne znam za drugo "ja sam". M: Možda te nešto sprečava da to znaš. Kad ne znaš nešto što drugi znaju, šta radiš? P: Ja tražim izvor njihovog znanja po njihovim instrukcijama (uputima).

M: Nije li važno za tebe da znaš da li si ti samo telo ili nešto drugo? Ili možda nisi uopšte? Ne vidite li da su svi vaši problemi telesni problemi -  hrana,  odeća, prevoz, porodica, prijatelji,  ime, slava, sigurnost, preživljavanje - sve ovo gubi svoj smisao u momentu kada vi shvatate da ne možete biti samo telo.

P: Kakve je koristi u saznanju da ja nisam telo?

M: Čak i kad kažete da vi niste telo to nije sasvim tačno. Na neki način svi ste vi telo, srce i umovi i mnogo više.

Idite duboko u osećaj "ja sam" i naći ćete. Kako nalazite stvar koju ste izgubili ili zaboravili? Vi je držite u vašem umu ( mislite na nju) dok je ne nađete.

Ovaj osećaj bića (postojanja) "ja sam" je prvi koji se javlja. Pitajte sebe odakle on dolazi, ili samo posmatrajte to u tišini.

Kada um boravi u "ja sam" bez pokreta (potpuno smiren), svi ulazite u stanje koje se ne može rečima opisati, ali se može doživeti.

Sve što treba da radite je da neprestano pokušavate. Na kraju krajeva osećaj "ja sam" je uvek sa vama (to ste vi), jedino ste vi vezali (poistovetili) sve druge stvari za njega - telo, osećanje, misli, ideje, posedovanje, itd. Sve ove samoidentifikacije (poistovećenja) su obmanjivanja.  Zbog njih vi sebe poistovećujete sa onim što niste.

P: Onda šta sam ja?

M: Dovoljno je da znate šta niste! Ne treba da znate šta jeste. Jer sve dok znanje predstavlja opis u izrazima (pojmovima) koje već poznajete, opažanjem (shvatanjem), ili mišljenjem (idejom), ne može postojati tako nešto kao što je samosaznanje (samoostvarenje), jer ono što  ste vi se ne može opisati, osim kao potpuna negacija. Jedino što možete reći je: "Ja nisam ovo, ja nisam ono". Vi ne možete reći: "ovo sam ja" ("ovo je ono što sam ja"), jer to upravo nema smisla. Kada vi možete označiti "ovo ili ono" za vas, to ne može biti vaše Sopstvo. Sigurno, vi ne možete biti "nešto" drugo.

Vi niste ništa vidljivo (opažajno) ili zamislivo (zamišljeno). Ali ipak, bez vas ne postoji  ni percepcija (opažanje) ni imaginacija (zamišljanje).

 

Vi posmatrate osećaj srca, mišljenje uma, delovanje tela; sam akt (čin) percepcije (opažanja) pokazuje vam da vi niste ono što opažate.

Možete li biti opažanja, iskustva, bez vas?

Iskustvo mora "pripadati" nekome. Neko mora doći i izjasniti se (objaviti) to  kao njegovo sopstveno.

Bez onoga ko doživljava (ima iskustvo), iskustvo nije stvarno. Iskustvo koje vi ne možete imati, od koje je ono koristi vama?

P: Osećaj da sam onaj koji ima osećaj "ja sam", nije li to takođe jedno iskustvo?

M: Očigledno, sve što je doživljeno je iskustvo. A u svakom iskustvu se pojavljuje njegov iskusitelj (onaj koji doživljava).

Sećanje stvara iluziju kontinuiteta. U stvarnosti svako iskustvo ima svog sopstvenog iskusitelja (onog ko doživljava), a osećaj identiteta (ličnosti) je upravo zajednički faktor u osnovi svih odnosa iskusitelj - iskustvo.

Identitet i kontinuitet nisu isto. Upravo kao što svaki cvet ima svoju sopstvenu boju, mada su sve boje prouzrokovane od iste svetlosti, tako se mnoga iskustva pojavljuju u nepodeljenoj (jedinstvenoj) i neodvojivoj svesti, svako, odvojeno u sećanju, identično u suštini.

Ova suština je koren, temelj, bezvremene i bezgranične "mogućnosti" svih iskustava.

P: Kako ću to zadobiti (ostvariti)?

M: Vi ne možete to da dobijete, jer ste vi to! To će ostvariti vas, ako mu vi date šansu.

Napustite vašu vezanost za nestvarno i stvarno (istinito) će nežno i spremno zakoračiti  u svojoj pravoj prirodi.

Prestanite da zamišljate da ste vi ovo ili ono, ili da vi činite ovo ili ono, i spoznaja da ste vi izvor i srce svega će vam se sama razotkriti.

Sa ovim će doći i velika ljubav, koja nije izbor ili pristrasnost, već moć koja stvara sve stvari vredne ljubavi i dostojne ljubavi.