2.    OPSEDNUTOST TELOM

 

Pitalac: Maharadž, vi sedite ispred mene, a ja sam ovde pored vaših stopala. Šta je osnovna razlika među nama?

Maharadž:  Ne postoji suštinska razlika.

P: Ipak mora postojati neka stvarna razlika, ja sam došao do vas, vi niste došli meni.

M: Vi zamišljate razlike pa idete tamo-amo u potrazi za "superiornim" ("uzvišenim") ljudima.

P: Vi ste takođe uzvišena (sveta) osoba. Vi tvrdite da znate stvarnost, dok ja ne.

M: Da li sam vam ikad rekao da ne znate i da ste zato inferiorni? Pustimo takvima koji izmišljaju (pronalaze) takve razlike da ih dokažu! Ja ne tvrdim da znam šta vi niste. U stvari, ja znam mnogo manje to nego vi.

P: Vaše reči su mudre, vaše ponašanje dostojanstveno, vaša milost (veličina) svemoćna.

M: Ja ne znam ništa o tome i ne vidim razliku između vas i mene. Moj život je niz događaja,  kao i vaš. Jedino što sam ja nevezan i vidim prolaznu dramu (igru) kao prolazni san (paradu), dok ste vi vezani za stvari i krećete se zajedno sa njima.

P: Šta vas čini tako spokojnim?

 

M: Ništa posebno. Desilo  se tako da sam verovao svom Guruu. On mi je rekao da sam ništa  do moje Sopstvo i ja sam mu poverovao.

Verujući njemu ponašao sam se dosledno tome i prestao da se brinem o onome što ja nisam i što nije moje.

 

P: Zašto ste vi bili sretni da verujete vašem Učitelju, dok je naša vera nominalna (naslovljena) i verbalna (usmena)?

M: Ko zna zašto? Tako se desilo. Stvari se dešavaju bez uzroka i posebnog razloga i, posle svega, zašto je važno ko je ko?

Vaše visoko mišljenje o meni je samo vaše mišljenje. Svakog momenta ga možete promeniti.

Zašto vezivati, davati važnost mišljenjima, čak i našim sopstvenim?

P: Ipak vi ste različiti. Vaš um izgleda da je uvek smiren i sretan. I čuda se dešavaju oko vas. M: Ja ne znam ništa o čudima, i sam se čudim da li priroda dopušta izuzetke u svojim  zakonima, ako ne, mi se slažemo da je sve čudo.

U pogledu mog imena, ne postoji takva stvar (čudo).

Postoji svest u kojoj se sve dešava. To je sasvim očevidno i u svačijem iskustvu. Vi samo ne gledate dovoljno pažljivo.

Posmatrajte dobro (jasno) i vidite šta ja vidim.

P: Šta vi vidite?

M: Ja vidim ono što i vi takođe možete videti, ovde i sada, ali vi gledate iz pogrešnog fokusa (središta) vaše pažnje. Vi ne obraćate pažnju na vas same. Vaš um je samo sa stvarima, ljudima  i idejama, nikad sa vama samima.

Dovedite sebe u fokus (središte, izvorište), postanite svesni svog  sopstvenog postojanja.

Vidite kako funkcionišete, posmatrajte motive i rezultate vaših akcija. Proučavajte zatvor koji ste sagradili oko sebe nenamerno.

Saznajući šta vi niste, vi ćete doći do saznanja šta jeste.

Povratak vama, vašem sopstvu, nazad je kroz odbijanje i odbacivanje.

Jedna stvar je izvesna (sigurna): stvarnost nije imaginarna (zamišljena), to nije proizvod uma. Čak i osećaj "ja sam" nije neprekidan mada je to koristan indikator (nagoveštaj), on pokazuje gde tražite, ali ne šta tražite.

Samo imajte dobar pogled na to.

Jednom kad budete ubeđeni da možete reći o samom sebi istinski jedino "ja sam", i da ništa do to ne može biti označeno, to možete biti vi (vaše Sopstvo), tada je potreba za "ja sam" prevaziđena - vi više nemate nameru verbalizovanja šta ste vi.

Sve što vam je potrebno je da se oslobodite namere da definišete samog sebe. Sve definicije pripadaju samo vašem telu i njegovom izražavanju.

Jednom kada vaša opsednutost telom nestane, vratićete se vašem prirodnom stanju, spontano i bez napora.

Jedina razlika između nas jeste da sam ja svestan svog prirodnog stanja, dok ste vi udubljeni u misli.

Upravo kao što zlato oblikovano u ornamente (ukrase) nije različito od zlatnog praha, tako smo i mi jedno u suštini - jedino se razlikujemo  po  spoljašnjem izgledu  i aktivnostima uma.

Mi otkrivamo to kad bivamo marljivi, kada istražujemo, ispitujemo, postavljamo pitanja  i danju i noću, dajući život da bi to otkrili.