90. ONO ŠTO SE OPAŽA NE MOŽE BITI ONAJ KO OPAŽA

 

Pitalac: Putujem od mesta do mesta i upoznajem različite vrste joge koje praktičaru stoje na raspolaganju, ali ne uspevam da odlučim koja mi najbolje odgovara. Biću ti zahvalan budeš li  mi dao neki kompetentni savet. Trenutno se sva ta traganja svode na to da sam već umoran od ideje da treba da nađem istinu. Traganje za istinom čini mi se nepotrebno i uznemirujuće. U životu, takvom kakav jeste, moguće je uživati i više ne vidim nikakve svrhe da ga popravljam.

Maharadž: Bilo bi dobro kad bi zauvek mogao ostati zadovoljan. Ali, da li je to moguće? Mladost, vitalnost i novac proći će i pre nego što očekuješ. Tuga, koju toliko izbegavaš, neprestano će te slediti. Želiš li da se uzdigneš iznad patnje, moraš da je presretneš na pola puta i zagrliš. Odreci se svojih navika i zavisnosti, živi jednostavnim i trezvenim životom i nemoj povređivati živa bića. To je temelj joge. Da bi otkrio stvarnost, moraš biti stvaran i pri najmanjim dnevnim aktivnostima. U traganju za istinom nema varanja. Kažeš da je tvoj život vredan uživanja. Možda je trenutno zaista tako. Ali ko uživa u njemu?

P: Priznajem da ne poznajem ni onoga ko uživa ni ono u čemu on uživa. Poznajem samo uživanje.

M: To je sasvim tačno. Ali uživanje je stanje uma koje se javlja i nestaje. Opažati ga možeš upravo zahvaljujući njegovoj prolaznosti. Ne možeš biti svestan onoga što se ne menja. Sva je svesnost zapravo svesnost o promeni. Ali ne zahteva li već i sama percepcija promene neku nepromenljivu pozadinu?

P: Ne, nikako. Iskustvo promene daje sećanje na prošlo stanje u poređenju s trenutnim, odnosno sadašnjim stanjem.

M: Između onoga čega se sećamo i onoga što je trenutno prisutno postoji temeljna razlika koja se može posmatrati iz trena u tren. Ni u jednom trenutku ono što je trenutno prisutno nije i ono čega se sećamo. Između toga dvoga postoji razlika i u vrsti, a ne samo u intenzitetu. Ono što je

 

trenutno prisutno jeste nesumnjivo. Nikakvim naporom volje ili zamišljanja ne možeš zameniti to dvoje. Ali šta to daje jedinstvenu kakvoću onome što se trenutno događa?

P: To što se trenutno događa stvarno je, a u pogledu onoga što pamtimo postoji prilična nesigurnost.

M: Sasvim tačno. Ali zašto je tako? Samo čas ranije ono čega se sećamo bilo je trenutno prisutno, a za koji će čas ono što je trenutno prisutno biti ono čega ćemo se sećati. Šta čini ono što je trenutno prisutno toliko jedinstvenim? To je, očigledno, osećaj tvoga  prisustva.  U sećanju i predviđanju postoji jasan osećaj da su to mentalna stanja koja posmatramo, a  u  onome što se trenutno događa od presudne je važnosti osećaj da smo prisutni i svesni.

P: Da, mogu to da shvatim. Svesnost je ta koja stvara razliku između onoga što se trenutno događa i onoga čega se sećamo. Pojedinac razmišlja o prošlosti, ali prisutan je jedino sada.

M: Kuda god išao, sve vreme nosiš sa sobom osećaj prisutnosti ovde i sada. To znači da si nezavisan od prostora i vremena, da su oni u tebi, a ne ti u njima. No, tvoje poistovećivanje s telom koje je, naravno, ograničeno prostorom i vremenom, daje ti osećaj konačnosti. U stvarnosti si beskrajan i večan.

P: Kako da spoznam svoje beskonačno i večno Sopstvo?

M: Da li je Sopstvo koje želiš da spoznaš neko Sopstvo koje je odvojeno od tebe? Jesi li ti napravljen od većeg broja Sopstava? Svakako, postoji samo jedno Sopstvo, a to si ti. Ukloni i odbaci pogrešne ideje o sebi i ono će biti ovde s tobom, u svoj svojoj veličanstvenosti. Jedino  te tvoj um sprečava da ga spoznaš.

P: Kako da se oslobodim uma? Je li život bez njega uopšte moguć na ljudskom nivou?

M: Um ne postoji. Postoje samo ideje, a neke su od njih pogrešne. Odbaci sve pogrešne ideje zato što su lažne i zato što te sprečavaju da vidiš svoje Sopstvo.

P: Koje su ideje pogrešne, a koje istinite?

M: Ideje kojima nešto tvrdimo obično su pogrešne, a ideje kojima nešto negiramo obično su ispravne.

P: Ne može se živeti u negiranju svega!

M: Jedino se u negiranju svega može živeti. Ropstvo je tvrditi nešto. Nužno je sve dovesti u pitanje i zatim poništiti. To je srž pobune, a bez pobune nema slobode.

Nema drugog ili višeg Sopstva koje bi trebao da tražiš. Ti si najviše Sopstvo, samo odbaci lažne ideje koje imaš o sebi. I vera i razum govore ti da nisi ni telo ni njegove želje i strahovi, da nisi um s njegovim zamišljanjima i idejama, da nisi uloga koju pod  pritiskom društva moraš da igraš, a ni osoba kojom se smatraš. Odbaci lažno i istina će doći na videlo.

Tvrdiš da želiš da spoznaš samoga sebe. Ti jesi to što jesi, ne možeš biti ništa drugo do ono što jesi. Je li znanje odvojeno od bića? Sve što možeš spoznati umom pripada umu, ali ne   ti sam. O sebi možeš reći samo "ja jesam", "ja sam svestan", "ja to volim".

P: Po mom mišljenju, biti živ veoma je bolno stanje.

M: Ti ne možeš biti živ, ti jesi sam život. Pati jedino osoba kojom se smatraš, a ne ti. Postani svestan te osobe i time je uništi. Ona je samo hrpa sećanja i navika. Između svesnosti o nestvarnom, i svesti koja je tvoja prava priroda, nalazi se provalija koju ćeš lako preći kad jednom savladaš umeće bivanja u čistoj svesti.

P: Znam jedino da ne poznajem sebe.

M: Kako znaš da ne poznaješ sebe? Tvoj neposredni uvid govori ti da pre svega poznaješ sebe jer za tebe ništa ne postoji ako nema tebe koji ćeš iskusiti to postojanje. Ti samo zamišljaš da   ne poznaješ sebe jer ne možeš da se opišeš. Uvek možeš reći: "Ja znam da jesam" i na taj način odbaciti neistinitu tvrdnju: "Ja nisam". Ali, ti ne možeš biti ono što se može opisati, a ono što  jesi ne može se opisati. Svoje Sopstvo možeš spoznati jedino tako da budeš Sopstvo, a ne da  ga pokušavaš definisati ili na neki način prikazati. Kad jednom budeš razumeo da ti nisi nešto što se može opaziti ili pojmiti, da ne možeš biti ništa od onoga što se pojavljuje u polju tvoje svesnosti,  daćeš  se  na  iskorenjivanje  svih  poistovećivanja  jer  je  to  jedini  put  koji  te može

 

dovesti do dublje spoznaje vlastitog Sopstva. Istinski napreduješ upravo odbijanjem svega - to je prava raketa. Spoznati da nisi ni u telu ni u umu,  iako jesi svestan i jednoga i  drugoga, već je znanje o Sopstvu.

P: Ako nisam ni telo ni um, kako je moguće da sam ih svestan? Kako mogu opažati nešto što mi je potpuno strano?

M: Prvi je korak misao "ja nisam ništa", a drugi "ja sam sve". Obe su povezane s idejom "postoji svet". Kad se i ona odbaci, ostaješ ono što jesi, nedvojno Sopstvo.  Ti si to, ovde i sada, ali tvoj je vid zamućen lažnim idejama koje imaš o sebi.

P: U redu, priznajem da jesam, da sam bio i da ću biti, barem od rođenja do smrti. Nemam nikakve sumnje što se tiče mojeg bića ovde i sada. Ali smatram da to nije dovoljno. Mom  životu nedostaje radost koja se rađa iz sklada unutarnjeg i vanjskog. Postojim li jedino ja, pa je svet samo moja projekcija, otkud sav taj nesklad?

M: Taj nesklad stvaraš ti sam i onda se žališ na njega! Kad želiš i strahuješ, kad se  poistovećuješ sa svojim osećajima, stvaraš patnju i ropstvo. A kad stvaraš s ljubavlju i mudrošću, kad nisi vezan za svoje tvorevine, posledica je toga sklad i mir. Ali, kakvo god bilo stanje tvog uma, na koji se način ono odražava na tebe? Jedino te poistovećivanje s umom čini srećnim ili nesrećnim. Pobuni se protiv robovanja umu, shvati da si svoje granice stvorio ti sam i slomi lance privlačnosti i gađenja. Imaj na umu svoj cilj slobode sve dok ne shvatiš da si već slobodan, da sloboda nije nešto što je moguće zaslužiti u dalekoj budućnosti ulaganjem bolnih napora, već da je ona tvoja imovina koju uvek možeš da koristiš! Oslobođenje nije sticanje slobode, već se radi o hrabrosti koja će ti omogućiti da poveruješ kako si već slobodan i da deluješ u skladu s time.

P: Budem li činio sve što mi se sviđa, moraću da patim.

M: Uprkos tome ti jesi slobodan. Posledice tvojih dela zavise od društva u kojem živiš i njegovim običajima.

P: Mogao bih delovati nepromišljeno.

M: Uporedo s hrabrošću pojaviće se mudrost, saosećanje i sposobnosti za delovanje. Znaćeš šta moraš da radiš, a ono što ćeš raditi donosiće dobrobit svima.

P: Otkrio sam da u meni ratuju moji različiti aspekti i da stoga nemam mira. Gde su sloboda, hrabrost, mudrost i saosećanje? Moje delovanje samo povećava provaliju u kojoj živim.

M: Sve je to zato što misliš da si neko ili nešto. Zaustavi se, posmatraj, istražuj, postavljaj  prava pitanja, dođi do pravih zaključaka i imaj hrabrosti da deluješ u skladu s njima pa ćeš  videti šta će se dogoditi. Prvi koraci mogli bi dovesti do toga da ti se sruši krov nad glavom, ali zbrka će se veoma brzo razbistriti i nastaće mir i radost. Toliko toga znaš o sebi, ali ne  poznaješ onoga ko to zna. Otkrij ko si ti, ko je poznavalac onoga što znaš. Marljivo se posmatraj i ne zaboravi neprestano da se prisećaš da ono što se opaža ne može biti onaj koji opaža. Upamti dobro da ti nisi ništa što vidiš, čuješ, ništa o čemu misliš. Ti nisi ono što se događa, ti si onaj kome se to događa. Uroni duboko u osećaj "ja jesam" i sigurno ćeš otkriti da je središte percepcije sveobuhvatno, kao što je sveobuhvatna i svetlost koja osvetljava svet.  Sve što se događa u univerzumu događa se tebi, tihom svedoku. S druge strane, sve što se u univerzumu čini, čini se zahvaljujući tebi, univerzalnoj i neiscrpnoj energiji.

P: Bez imalo sumnje, svakoj je osobi veoma ugodno da čuje da je tihi svedok i univerzalna energija. Ali kako iz verbalne tvrdnje stići do neposrednog znanja? Čuti nije isto što i znati.

M: Pre nego li bilo šta spoznaš neposredno, neverbalno, moraš spoznati spoznavaoca. Do sada si smatrao da je to um, ali jednostavno nije tako. Um te obasipa slikama i  idejama  koje ostavljaju tragove u pamćenju. Ti misliš da je sećanje isto što i znanje. Ali istinsko je znanje  uvek sveže, novo, neočekivano. Ono izvire iznutra. Kad znaš šta si, ti si ujedno i to što znaš. Između znanja i bića nema raskoraka.

P: Um mogu istraživati jedino umom.

M:  Svakako  koristi  um  da  bi  upoznao  um.  To  je  savršeno  ispravno,  a  ujedno  i najbolja

 

priprema za nadilaženje uma. Biće, znanje i uživanje pripadaju tebi. Ali najpre spoznaj svoje biće. To je lako zato što te osećaj "ja jesam" uvek prati. Zatim spoznaj sebe kao spoznavaoca koji je odvojen od onoga što spoznaje. Kad budeš spoznao svoje Sopstvo kao čisto  biće, postići ćeš ekstazu slobode.

P: Kakva je to joga?

M: Čemu se brinuti? Došao si ovamo zato što nisi bio zadovoljan svojim životom kakav si poznavao, životom svojega uma i tela. Možeš pokušati da ih poboljšaš tako što ćeš ih staviti pod nadzor ili poistovetiti s nekim idealom, a možeš i u potpunosti preseći čvor svih poistovećivanja pa posmatrati svoje telo i um kao nešto što se događa,  ali što te ni na koji  način ne obavezuje.

P: Mogu li put nadzora i discipline nazvati rađa jogom, put nevezanosti đnjana jogom, a put obožavanja ideala bhakti jogom?

M: Možeš ih nazvati kako god ti se sviđa. Reči nagoveštavaju, ali ne objašnjavaju. Ja podučavam drevni, jednostavni način oslobađanja razumevanjem. Shvati svoj um i on više neće uticati na tebe. Um razumeva na pogrešan način jer je to u njegovoj prirodi. Ispravno razumevanje jedini je lek, kakvo god mu ime dao. Ono je prvo i poslednje zato što se bavi umom takvim kakav jeste.

Ništa od onoga što činiš neće te promeniti jer ti promena nije potrebna. Možeš promeniti svoj um ili svoje telo, ali u tom se slučaju menja samo nešto izvan tebe, a ne i ti sam. Zašto se uopšte mučiti promenama? Shvati jednom zauvek da nisi ni telo ni um, da nisi čak ni vlastita mentalna svesnost, pa prebivaj u svojoj istinskoj prirodi koja se nalazi iznad mentalne svesnosti i nesvesnosti. Nikakav te napor ne može dovesti do nje, jedino jasnoća razumevanja. Prati svoja pogrešna razumevanja i odreci ih se. To je sve. Nema ničega što bi trebalo tražiti i naći jer ništa nije ni izgubljeno. Opusti se i posmatraj osećaj "ja jesam". Stvarnost se nalazi odmah iza njega. Budi miran i tih i ona će se pojaviti. Ili tačnije, ona će te prigrliti k sebi.41

P: Ne moram li se najpre osloboditi svoga tela i uma?

M: Ne možeš ih se osloboditi jer te sama ideja o oslobađanju vezuje za njih. Samo to shvati  i nemoj im više pridavati važnost.

P: Ne mogu to učiniti jer nisam celovit.

M: Zamisli da si potpuno celovit i da su tvoje misli i dela savršeno usklađeni. Kako bi ti to moglo pomoći? To te neće osloboditi od pogrešnog razumevanja da si telo ili um. Um i telo moraš videti na ispravan način, kao nešto što nisi, to je sve.

P: Ti želiš da upamtim kako ih moram zaboraviti!

M: Da, izgleda da je tako. Uprkos tome, stvar nije beznadežna. Ti to možeš učiniti.  Samo  kreni na posao s najvećom ozbiljnošću. Tvoje slepo tapkanje u mraku puno je obećanja. Samo traganje već je i nalaženje. Uspeh ti je zagarantovan.

P: Patimo zato što nismo celoviti.

M: Patićemo sve dok naše misli i dela budu pokretali želje i strahovi. Uvidi njihovu ispraznost i opasnost pa će haos koji stvaraju nestati. Nemoj da pokušavaš da se promeniš, samo shvati koliko je uzaludna svaka promena. Promenljivo se drži promene, a  nepromenljivo  ostaje.  Nemoj se nadati da će te promenljivo dovesti do nepromenljivog, to se nikada neće dogoditi. Tek kad se sama ideja o promeni sagleda kao lažna i odbaci, nepromenljivo može doći do izražaja.

P: Kuda god da odem, svi mi govore da moram da se iz temelja promenim ako želim da ugledam stvarnost. Taj proces namerne promene koji smo sami sebi nametnuli  naziva  se jogom.

 

41 Ovde se moramo podsetiti na sve one gurue koji su došli na Zapad da nas uče kako da se promenimo, nudeći nam tako lek od sulude i razarajuće ’zapadnjačke’ identifikacije sa umom i telom. (I.  A.)

 

M: Sve promene odnose se jedino na um. Da bi mogao postati ono što stvarno jesi, moraš se uzdići iznad uma, do svojeg stvarnog bivstva. Sasvim je nevažno kakav je um koji si ostavio za sobom, pod uslovom da si ga ostavio radi nečeg boljeg. Ali to nije moguće učiniti pre negoli dođe do samoostvarenja.

P: Da li dolazi prvo do odustajanja od uma, ili do samoostvarenja?

M: U svakom slučaju prvo dolazi do samoostvarenja. Um ne može nadići sam sebe. On mora da se rasprsne.

P: A da li je pre tog rasprsnuća potrebno istraživati?

M: Sila koja je potrebna za rasprsnuće uma dolazi iz stvarnosti. Ali, dobio si dobar savet, um  se mora pripremiti na to. Strah uvek može odgoditi samoostvarenje, sve dok se ne pojavi nova prilika.

P: Mislio sam da uvek postoji šansa.

M: Teoretski postoji, ali u praksi se mora pojaviti situacija u kojoj će biti prisutni svi faktori nužni za samoostvarenje. Ali, to ne treba da te obeshrabri. Tvoje prebivanje u osećaju "ja jesam" veoma će brzo stvoriti novu šansu, i to zato što ispravno ponašanje privlači povoljnu priliku. Sve što znaš došlo ti je iz druge ruke. Jedino osećaj "ja jesam" dolazi iz prve ruke i ne traži nikakve dokaze. Stoga neprestano prebivaj u njemu.