63.  ONO ŠTO JE POTPUNO ČISTO I NEVEZANO JE REALNO

 

Maharadž:  Vi ste se vratili u Indiju. Gde ste bili, šta ste videli?

Pitalac: Došao sam iz Švajcarske.  Tamo  sam boravio  sa predivnim,  izvanrednim  čovekom, koji je tvrdio da je realizovan, oslobođen. On je radio mnoge Joge u svojoj prošlosti i imao je mnoga iskustva koja je prošao. Sada ne tvrdi da ima posebne sposobnosti, niti znanje; jedina neobična stvar vezana za njega je povezana sa senzacijama, osećanjima, on nije u stanju da odvoji posmatrača od posmatranog. Na primer, kada on vidi da kola jure na njega, on ne zna   da li kola jure na njega, ili on na kola! On misli da je oboje u isto vreme, posmatrač i posmatrano. Oni postaju jedno. Bilo šta da on vidi, on vidi sebe. Kada sam ga upitao neka pitanja iz vedante, on je rekao: "Ja zaista ne mogu da odgovorim. Sve što ja znam jeste ova čudna identičnost sa svim što posmatram, opažam. Ja znam, ja sam očekivao bilo šta, a samo   ne to". On je u celini skroman čovek; on ne stvara učenike i nije na putu da sebe  stavi na presto. On je voljan da govori o svom čudnom stanju, ali to je sve.23

M: Sada on zna ono što zna. Sve ostalo je svršeno. Konačno, ipak, on još govori. Uskoro  može da prestane da govori.

P: Šta će onda da radi?

M: Nepomičnost i smirenost, nisu neaktivni. Cvet ispunjava prostor mirisom, sveća sa svetlošću. Oni ne rade ništa, a ipak oni menjaju sve samo sa njihovim prisustvom. Vi možete fotografisati sveću, ali ne i njenu svetlost. Vi možete poznavati čoveka, njegovo ime i pojavu, izgled, ali ne i njegov uticaj. Njegovo samo prisustvo je delovanje.

 

23  Ovde je očigledno reč o Ju Džiju ili U. G. što je skraćeno od Uppaluri Gopala Krishnamurti. (I.  A.)

 

P: Nije li prirodno biti aktivan?

M: Svako želi da bude aktivan, ali odakle njegova delovanja  potiču? Ne  postoji centralna tačka, iskra; svaka akcija rađa drugu, besmisleno, bez značaja, i bolno, u beskonačnom nizu. Promena, menjanje, rada i pauze, ne postoje. Prvo nađite nepromenljiv, stalni centar, gde svi pokreti imaju rođenje. Upravo kao što se točak okreće u krug na osovini, tako i vi morate biti uvek na osovini u centru, a ne da se obrćete, vitlate na periferiji.

P: Kako će to da se odvija u praksi?

M: Kad god vam misao ili emocija želje ili straha dođe u um, samo se okrenite od toga, ne obraćajte pažnju na to.

P: Potiskivanjem svojih misli i osećanja ja ću izazvati reakciju.

M: Ja ne govorim o potiskivanju. Samo ne obraćajte pažnju.

P: Ne moram li ja da koristim napor da bih zaustavio kretanja, uznemirenost uma?

M: To se ne sme raditi sa naporom. Samo odvratite pažnju, gledajte između misli, radije nego  na misli. Kada vam se desilo da hodate u gomili, vi se ne sudarate sa svakim čovekom koga sretnete - vi jednostavno nalazite put između.

P: Ako ja koristim moju volju da kontrolišem um, to samo ojačava moj ego.

M: Naravno, kad se borite, vi privlačite borbu. Ali kad se ne opirete, vi se ne suočavate sa otporom. Kada odbijate da igrate igru, vi ste izvan nje.

P: Koliko će mi to oduzeti vremena, koliko će trajati oslobađanje od uma?

M: To može trajati stotine godina, ali stvarno, nikakvo se vreme ne zahteva. Sve što vam je potrebno jeste da budete potpuno ozbiljni. Ovde je volja delotvorna. Ako ste ozbiljni, vi ćete to imati. Konačno, to je stvar stava, držanja i odnosa. Ništa vas ne sprečava da postane mudrac, gnani, ovde i sada, osim straha. Vi ste uplašeni da postanete bezlični, vi zazirete od bezličnog postojanja. A to je sasvim jednostavno. Okrenite se, odustanite od svojih želja i strahova i od misli koje oni stvaraju, i vi ste odmah u vašem prirodnom stanju.

P: Nije u pitanju ponovno dovođenje u ispravno stanje, menjanje, ili eliminisanje  uma?

M: Apsolutno ne! Ostavite svoj um na miru, to je sve. Ne idite zajedno sa njim. Konačno, ne postoji takvo nešto kao um odvojen od misli, koje same dolaze i odlaze povinujući se svojim sopstvenim zakonima - ne vašim. One gospodare vama samo zato jer ste vi zainteresovani  za njih. To je upravo kao što je Hrist rekao: "Ne opirite se zlu". Sa opiranjem zlu vi ga samo ojačavate.

P: Da, sad mi je jasno. Sve što treba da radim jeste da negiram postojanje zla. Onda to  iščezava, nestaje. Ali, da li se to ne svodi na neku vrstu autosugestije?

M: Autosugestija je sad u punom zamahu, kada vi mislite o sebi da ste persona, uhvaćena između dobra i zla. Ono što vas ja molim da uradite jeste da stavite tačku, kraj na to, da se probudite i vidite stvari onakve kakve su realno. U vezi vašeg boravka u Švajcarskoj, sa tim čudnim vašim prijateljem, šta ste stekli u ovom druženju?

P: Apsolutno ništa. Njegovo iskustvo nije  uticalo na mene uopšte. Jednu stvar sam razumeo:  ne postoji ništa što treba tražiti. Ma gde mogao da odem, ništa me ne čeka na kraju putovanja. Otkrivanje nije rezultat premeštanja tela.

M: Da, vi ste sasvim izvan svega da možete steći ili izgubiti.

P: Da li vi to zovete vairagya, odricanje, žrtvovanje?

M: Nemate se ničega odricati. Dovoljno je ako prestanete da stičete. Da biste dali morate  imati, a da biste imali morate uzeti. Bolje nemojte uzeti. To je jednostavnije nego praktikovati odricanje, koje vodi ka opasnom obliku "duhovnog" ponosa, gordosti. Sve ovo odmeravanje, odabiranje, menjanje - sve je to kupovanje u nekoj "duhovnoj" trgovini. Kakav je vaš posao tamo? Čime imate vi da se bavite izvan izvršnosti? Kad vi niste izvan poslovno, zašto  se  bakćete sa ovim beskonačnim uzbuđenjima izbora, odabiranja. Uznemirenost vas neće odvesti nikuda. Nešto vas sprečava da ne vidite da nema ničega što vam je potrebno. Pronađite   to i

 

vidite njegovu lažnost. To je kao da ste progutali neki otrov i patite od neugasive žudnje za vodom. Umesto što pijete iznad svake mere, zašto ne eliminišete otrov i budete oslobođeni ove goruće strasti žeđi.

P: Moram da eliminišem ego?

M: Osećaj "ja sam persona u vremenu i prostoru" je otrov. Na neki način, vreme samo po sebi je otrov. U vremenu sve stvari imaju svoj kraj, a nove se rađaju, da budu prožderane kad dođe njihov red. Ne identifikujte sebe sa vremenom, ne pitajte uznemireno:  šta  dalje,  šta  dalje? Izađite iz vremena i vidite to proždiranje sveta. Recite: "Dobro, to je u prirodi vremena da dovodi do kraja sve. Neka tako bude. To mene ne zabrinjava. Ja nisam zapaljiv,  niti imam potrebu da skupljam gorivo".

P: Može li svedok biti bez stvari koje svedoči?

M: Postoji uvek nešto da se svedoči. Ako ne stvar, onda njeno odsustvo. Svedočenje je prirodno i nije problem. Problem je prekomerno interesovanje, koje vodi do identifikovanja. U bilo šta da ste zadubljeni, apsorbovani, vi to smatrate realnim,  istinitim.

P: Da li je "ja jesam" realno ili nerealno? Da li je "ja jesam" svedok realan ili  nerealan?

M: Ono što je čisto, potpuno, nevezano, je realno. Ono što je uprljano, pokvareno, konfuzno, zavisno i prolazno je nerealno, neistinito. Nemojte biti obmanuti rečima -  jedna  reč  može preneti nekoliko i čak protivurečnih značenja. "Ja jesam" koji prati zadovoljstvo i izbegava neprijatno je lažan; "ja jesam" koji vidi zadovoljstvo i bol kao nerazdvojno  vidi  ispravno. Svedok koji je upetljan u ono što opaža je persona; svedok koji stoji rezervisano, izdvojen, nepokrenut i nedodirnut, je osmatrač, kula osmatračnica realnog; tačka, iskra u kojoj se duhovna svesnost, nerazdvojiva i nemanifestovana, povezuje sa manifestovanim. Ne može biti Univerzuma bez svedoka, ne može biti svedoka bez Univerzuma.

P: Vreme proždire, transformiše svet. Ko je svedok vremena?

M: Onaj ko je iznad vremena - Neimenovano. Zapaljena baklja okretana u krug dovoljno brzo stvara vatreni krug. Kada se okretanje prekine, baklja ostaje. Slično,  "ja  jesam"  u pokretu stvara svet. "Ja jesam" u mirovanju postaje Apsolut. Vi ste kao čovek sa električnom baterijom koji se šeta kroz galeriju, hodnik. Možete videti samo ono što je u snopu svetlosti. Ostalo je u mraku.

P: Ako ja projektujem, stvaram, svet, trebalo bi da mogu i da ga menjam.

M: Naravno da možete. Ali morate da prestanete da identifikujete sebe sa njim i da idete iznad sveta. Onda imate moć da uništite i ponovo stvarate.

P: Sve što želim jeste da budem slobodan.

M: Morate znati dve stvari: od čega treba da budete slobodni i šta vas drži u ropstvu.

P: Zašto vi želite da uništite, ukinete Univerzum?

M: Ja nisam zabrinut za Univerzum. Neka on bude ili ne bude. Dovoljno je ako ja znam sebe samog.

P: Ako ste vi iznad sveta, onda niste od koristi svetu.

M: Ne da svet ne postoji, nego je ništavno sopstvo, mentalno Ja ono za koje svet postoji. Udubljeni u san, vi ste zaboravili vaše istinsko Sopstvo.

P: Bez sveta ne postoji mesto za ljubav.

M: Sasvim tako. Svi ovi kvaliteti: postojanje, mentalna svesnost, ljubav i lepota su refleksije, odrazi Stvarnosti u svetu.  Da nema Stvarnog, istinitog, ne bi bilo ni odraza, refleksije.

P: Svet je pun poželjnih stvari i ljudi. Kako ga ja mogu zamisliti kao nepostojećeg?

M: Ostavite poželjno onima koji žele. Promenite tok vaše želje od uzimanja ka davanju. Strast za davanjem, za delanjem će prirodno isprati ideju o spoljašnjem svetu iz vašeg uma,  i o davanju takođe. Samo čisto zračenje ljubavi ostaje iznad davanja i primanja.

P: U ljubavi mora postojati dualnost: ljubavnik i voljeni.

 

M: U ljubavi ne postoji čak ni jedan, kako bi onda moglo biti dva? Ljubav je odbijanje razdvajanja, pravljenja razlikovanja, posebnosti. Pre nego što možete misliti o jedinstvu, vi morate prvo stvoriti dualnost. Kada istinski volite vi ne kažete: "ja te volim"; gde postoji pominjanje, sećanje, tu je dualnost.

P: Šta je to što me neprestano vraća u Indiju? To ne može biti samo neuporediva jeftinoća življenja ovde! Niti kolorit i različitost utisaka. Mora postojati neki mnogo važniji faktor.

M: Postoji takođe duhovni aspekt. Podela između spoljašnjeg i unutarnjeg je manja u Indiji. Lakše je ovde izraziti unutarnje u spoljašnjem. Integracija je lakša. Društvo nije tako  ugnjetačko.

P: Da, na Zapadu je sve tamas i rajas. U Indiji postoji više sattve, harmonije i ravnoteže.

M: Možete li se vi izdignuti iznad guna? Zašto odabrati sattvu? Budite ono što jeste ma ko da ste i ne brinite o gunama.

P: Pa ja nemam snage.

M: To samo pokazuje da ste malo stekli u Indiji. Ono što vam je istinski potrebno vi ne možete izgubiti, jer to imate večno. Budete li se dobro uzemljili i upoznali u vaše Sopstvo, promena mesta neće uticati na to.

P: U Indiji duhovni život je lak. Tako nije na Zapadu. Čovek mora da se prilagodi okolini do jako visokog stepena.

M: Zašto ne stvorite svoju sopstvenu okolinu? Svet ima samo onoliko mnogo moći nad vama koliko mu vi to dozvolite. Probudite se. Idite iznad dualnosti, nemojte praviti razliku između Istoka i Zapada.

P: Šta čovek može uraditi kad se nađe u vrlo neduhovnom okruženju?

M: Nemojte raditi ništa. Budite svoji sopstveni. Budite izvan. Gledajte iznad.

P: Mora možda biti sukoba u porodici, kod kuće. Roditelji retko imaju razumevanja.

M: Kada znate vaše istinsko biće, nemate problema. Vi možete zadovoljiti vaše roditelje ili ne, oženiti se ili ne, zaraditi mnogo novca ili ne; to je sve sasvim svejedno vama, samo delujte u skladu sa okolnostima, ipak u bliskom dodiru sa činjenicama, a i sa realnošću u svakoj situaciji. P: Nije li to vrlo visoko stanje?

M: Oh ne, to je normalno stanje. Vi zovete to visoko, jer ga se plašite. Prvo budite oslobođeni od straha. Vidite da ne postoji ništa čega biste se plašili. Stanje bez straha, neustrašivost, je kapija ka Svevišnjem.

P: Nikakva količina napora me ne može učiniti neustrašivim.

M: Neustrašivost dolazi sama po sebi, kada vi vidite da nemate čega da se bojite. Kada hodate ulicom prepunoj ljudi, vi jednostavno zaobilazite ljude. Neke vidite, a neke jednostavno samo nazirete, ali se ne zaustavljate. Zaustavljanje je ono što stvara usko grlo. Nastavite da se krećete. Ne obazirite se na imena i oblike, nemojte biti vezani, privrženi za njih; vaša vezanost  je vaše ropstvo.

P: Šta bi trebao da radim kad me čovek ošamari po licu?

M: Vi ćete reagovati u skladu sa vašim karakterom, rođenim ili zadobijenim.

P: Da li je to neizbežno? Da li sam ja, da li je svet osuđen da ostane kao i mi?

M: Draguljar koji želi da promeni izgled nekome nakitu prvo ga pretopi do bezobličnog zlata. Slično, čovek mora da se vrati u svoje prvobitno stanje pre nego što se novo ime i oblik mogu pojaviti, roditi. Smrt je bitna za renoviranje, obnavljanje.

P: Vi uvek naglašavate potrebu odlaska iznad, u povučenost, u usamljenost. Vi teško da ikad koristite reči "ispravno" i "pogrešno". Zašto je to tako?

M: Ispravno je biti Sopstven, pogrešno je ne biti. Sve ostalo je posledica. Vi ste željni da odvojite ispravno od pogrešnog, jer imate potrebu neke osnove za delovanje.  Vi ste uvek  radite ovo ili ono. Ali personalno motivisana akcija, zasnovana na nekoj skali vrednosti, sa ciljem za nekim rezultatom je gora nego neaktivnost, jer su njeni plodovi uvek gorki.

 

P: Da li su duhovna svesnost i ljubav jedno i isto?

M: Naravno. Svesnost je dinamična, ljubav je postojanje, bit. Svesnost je ljubav u delovanju. Sam po sebi um može da aktualizira bilo koji broj mogućnosti, ali dok one nisu sa ljubavlju, bezvredne su. Ljubav prožima i prethodi kreaciji. Bez nje postoji samo haos.

P: Gde je delovanje u svesnosti?

M: Vi ste tako neizlečivo operativni. Ukoliko ne postoji pokretanje, uznemirenost, metež, gungula, vi to ne zovete akcijom, delovanjem. Haos je kretanje u korist kretanja. Istinska akcija nije pomeranje; ona transformiše, menja. Promena mesta je samo transport, premeštanje; promena srca je akcija. Samo zapamtite, ništa što je opažajno, što se vidi, nije realno, istinito. Aktivnost nije delovanje. Akcija je sakrivena, neznana, delovanje je  nesaznajno.  Vi  samo možete znati plod.

P: Nije li Bog svedelatan?

M: Zašto uvodite spoljnjeg činioca? Svet iznova stvara sebe iz sebe. To je beskrajan proces, prolazno stvara prolazno. To je vaš ego koji vas navodi da mislite da mora postojati stvaralac, činitelj. Vi stvarate Boga po svojoj sopstvenoj slici, ali sumarnoj slici. Kroz film vašeg uma vi projektujete, stvarate svet, a takođe i Boga dajući mu uzrok i svrhu. Sve je to imaginacija, maštanje - izađite iz toga.

P: Kako je to teško videti svet kao čisto mentalan! Opipljiva stvarnost u odnosu na to izgleda tako jako ubedljiva.

M: To je tajna imaginacije, da izgleda da je tako stvarna. Vi možete biti u celibatu ili oženjeni, monah ili porodičan čovek; u tome nije poenta, već: da li ste vi rob vaše imaginacije, ili ne? Ma koju odluku da donesete, koji bilo rad da radite, on će biti stalno zasnovan na imaginaciji, na pretpostavkama prikazanim kao činjenice.

P: Ovde ja sedim ispred vas. Koji deo od toga je zamišljanje,  imaginacija?

M: Sve to. Čak i prostor i vreme su zamišljeni.

P: Da li to znači da ja ne postojim?

M: Ja takođe ne postojim. Sva egzistencija je imaginacija,  zamišljanje.

P: Da li je postojanje, bit, takođe zamišljeno?

M: Čisto postojanje, koje ispunjava sve i iznad svega je, nije egzistencija koja je ograničena. Sva ograničenost je zamišljena, samo je neograničeno realno, istinito.

P: Kada me vi gledate, šta vidite?

M: Vidim da vi zamišljate o sebi da postojite.

P: Postoje mnogi kao ja. Ipak, svaki je različit.

M: Ukupnost svog stvaranja, projektovanja, je ono što je nazvano Maha - maya,  velika obmana.

P: Ali kada vi gledate sebe, šta vidite?

M: Zavisi kako gledam. Kada gledam kroz um, ja vidim bezbroj ljudi. Kada gledam iznad uma, vidim svedoka. Iznad svedoka postoji beskonačna snaga praznine i tišine.

P: Kako se vladati, ponašati sa ljudima?

M: Zašto stvarati planove i zbog čega? Takva pitanja pokazuju uznemirenost. Međusobni odnosi su živa stvar. Budite u miru sa svojim unutarnjim Sopstvom i bićete u miru sa svima. Spoznajte da vi niste gospodar onoga što se dešava, ne možete kontrolisati budućnost, izuzev  u čisto tehničkim, formalnim stvarima. Ljudski odnosi se ne mogu planirati,  oni su  suviše bogati i raznovrsni. Samo imajte razumevanja i saosećanja, oslobođeni od svakog  koristoljublja, sebičnosti.

P: Svakako da ja nisam gospodar onoga što se dešava. Više sam njihov rob.

M: Nemojte biti niti gospodar niti rob. Budite po strani, daleko.

P: Da li to znači izbegavanje akcije?

M: Ne možete izbeći akciju. Ona se dešava, kao i sve drugo.

 

P: Moje delovanje sigurno mogu kontrolisati.

M: Pokušajte. Uskoro ćete uvideti da radite ono što morate.

P: Ja mogu da delujem u skladu sa mojom voljom.

M: Vi znate vašu volju samo posle delovanja.

P: Ja se sećam mojih želja, učinjenih izbora, donetih odluka, i delovanja saglasno tome.

M: Onda vaše sećanje odlučuje, ne vi.

P: Kada ja dolazim?

M: Vi se činite mogućim pružanjem pažnje sebi.

P: Postoji li takvo nešto kao slobodna volja? Da li sam ja slobodan da želim?

M: Oh ne, vi ste prisiljeni da želite. U Hinduizmu, sama ideja o slobodnoj volji je nepostojeća, tako da ne postoji ni reči o tome. Volja je odanost, predavanje, pritvor, fiksacija, vezanost, ropstvo.

P: Ja sam slobodan da izaberem moja ograničenja.

M: Vi morate prvo biti slobodni. Biti slobodan u svetu, znači biti slobodan od sveta.  Drugačije, ako niste slobodni, vaša prošlost odlučuje o vašoj budućnosti. Između onog što se desilo i onoga što se mora desiti vi ste ulovljeni, u klopki. Nazovite to sudbinom ili karmom, ali nikad slobodom. Prvo se vratite vašem istinskom biću i onda delujte iz srca ljubavi.

P: Unutar manifestovanog, ispoljenog, šta je znak nemanifestovanog?

M: Nema nijednog. U trenutku kada vi počnete da tražite znak nemanifestovanog, manifestovano se rastapa. Ako pokušate da razumete nemanifestovano sa umom, vi odjednom idete izvan, iznad uma, kao kad džarate vatru sa drvenim štapom, spalićete i štap. Koristite um da istražujete manifestovano. Budite kao pile koje kljuca u ljusku. Razmišljanje o životu izvan ljuske bilo bi od male koristi, ali kljucanje u ljusku će slomiti ljusku iznutra i osloboditi pile. Slično, probijte um iznutra istraživanjem i otkrivanjem njegovih protivrečnosti i apsurdnosti, besmislenosti.

P: Odakle potiče težnja za probijanjem ljuske?

M: Od nemanifestovanog.