46.  ODUSTANITE OD SVEGA I DOBIĆETE SVE

 

Pitalac:  Kakvo je vaše stanje u sadašnjem trenutku?

Maharadž:  Stanje ne-doživljavanja. U njemu je uključeno svo iskustvo.

P: Možete li ući u um i srce drugog čoveka, možete li da delite njegovo iskustvo, da učestvujete u njemu?

M: Ne, za takve stvari potreban je specijalan trening. Ja sam kao trgovac žitom. Ja znam malo o hlebu i keksu. Čak ni ukus pšenične kaše ne moram da znam. Ali o pšeničnom zrnu, semenu, ja znam sve i to dobro. Ja znam izvor svih iskustava. Ali bezbrojne  posebne oblike  iskustva, koja mogu da se pojave, ja ne znam. Niti ja to treba da znam. Iz trenutka u trenutak, malo šta  mi je potrebno da znam da živim moj život, nekako se desi da saznam.

P: Vaše posebno iskustvo i moje posebno iskustvo, da li su ona oba u umu Brahme?

M: Univerzalno nije svesno posebnog. Iskustvo kao osoba je personalna, lična stvar. Osoba postoji u vremenu i prostoru, ima ime i oblik, početak i kraj; univerzalno uključuje sve osobe i apsolutno je u osnovi i iznad svega.

P: Ja nisam zabrinut za totalitet, apsolutno. Moja lična svesnost i vaša lična svesnost - šta je  veza između njih dve?

M: Između dva snevača, šta može biti povezanost?

P: Oni mogu sanjati jedan o drugom.

M: To je ono što ljudi rade. Svako zamišlja  ’druge’ i traga za vezom sa njima.  Tragalac je veza, ne postoji niko drugi.

P: Sigurno da mora biti nešto zajedničko između mnogih tačaka, iskri svesnosti, koje smo mi. M: Gde su mnoge tačke, iskre? U vašem umu. Vi insistirate da vaš svet bude nezavisan od vašeg uma. Kako to može biti? Vaša želja da saznate um drugih osoba je zbog toga što vi ne znate svoj sopstveni um. Prvo saznajte svoj sopstveni um i vi ćete uvideti da se pitanje o drugim umovima uopšte ne pojavljuje, jer ne postoje drugi ljudi! Vi ste zajednički faktor, jedina veza između umova. Suština postojanja je svesnost; ’Ja jesam’ važi za sve.

P: Svevišnja Istina, Parabrahman, može biti prisutna u svakom od nas. Ali od koje je koristi to za nas?

M: Vi ste kao čovek koji kaže: "Potrebno mi je mesto gde da stavim svoje stvari, ali od koje je koristi prostor za mene?", ili "Potrebno mi je mleko, čaj, kafa, ali za vodom ja  nemam  potrebe".

 

Ne vidite li vi da je Svevišnja Istina, Realnost, ono što daje svemu mogućnost postojanja? Ali ako vi pitate od koje je koristi to za vas, ja moram odgovoriti: "Od nikakve". U stvarima, događajima svakodnevnog života, znalac Realnog,  Istine nema  prednost; on može biti pre u gubitku, biti hendikepiran; budući da je oslobođen straha i pohlepe on ne štiti sebe. Sama ideja o profitu, dobiti, njemu je strana. On se gnuša gomilanja novca, bogatstva; njegov život je stalno lišavanje, deljenje, davanje.

P: Ako ne postoje prednosti zadobijanja Svevišnjeg, zašto se onda stvaraju nevolje?

M: Ne postoji nevolja, nesreća; jedino ako se vi vezujete, prianjate za nešto, onda postoji.  Kada se vi ne vezujete ni za ništa, nevolje se ne pojavljuju.

Odricanje od manjeg je dobijanje većeg. Odrecite se svega i dobićete sve.

Onda život postaje ono što bi trebao da bude: čisto zračenje iz jednog neiscrpnog  izvora. U tom svetlu svet se pojavljuje nejasan, zamračen, kao san.

P: Ako je moj svet samo san i vi ste njegov deo, šta vi možete uraditi za mene? Ako san nije realan, istinit, nemajući postojanje, kako realnost može da utiče na njega?

M: Dok traje, san ima prolazno postojanje. Vaša je želja ta koja stvara vezanost za to što  stvara problem. Napustite je. Prestanite da zamišljate da je san vaš.

P: Vi izgleda da primate kao istinu da može da postoji san bez snevača i da ja sebe identifikujem sa snom po mojoj sopstvenoj slobodnoj volji. Ali ja sam snevač i san takođe. Ko će da zaustavi sanjanje?

M: Pustite da se san odvija sam od sebe do svoga samog kraja. Vi tu ne možete pomoći. Ali vi možete gledati na san kao san, nemojte mu pripisivati etiketu realnosti.

P: Ja sam ovde, sedim ispred vas, sanjam i vi me gledate i govorite u mom snu. Kakva je povezanost među nama?

M: Moja namera da vas probudim je povezanost. Moje srce želi da se vi probudite. Ja vidim da vi patite u svom snu i znam da se vi morate probuditi da završite vaš jad i bedu.

Kada vidite vaš san kao san, vi ćete se probuditi. Ali u samom vašem snu, i o vašem snu opšte, ja nisam zainteresovan. Dovoljno je za mene da se vi morate probuditi. Vi ne morate vaš san da dovodite do konačnog zaključka, završetka, ili da ga učinite plemenitim, ili radosnim, ili lepim; sve što trebate jeste da shvatite da sanjate.

Prestanite da zamišljate, prestanite da verujete. Uvidite suprotnosti, kontradiktornosti, nepodudarnosti, laži, neistine, i patnju ljudskog stanja; i potrebu da se ide iznad, izvan. Unutar beskonačnosti prostora lebdi mali, sitni atom svesnosti i u njemu se nalazi ceo Univerzum.

P: Postoje naklonosti u snu koje izgledaju stvarne i večne. Da li one nestaju pri buđenju?

M: U snu vi volite neke, a druge ne volite. Kad se probudite vi vidite sebe samog, i grlite sve. Lična ljubav, ma koliko intenzivna i iskrena, sigurno vezuje; ljubav u slobodi je ljubav za sve.

P: Ljudi dolaze i odlaze. Osoba voli onoga koga sretne, pronađe, ne može voleti sve.

M: Kada volite sebe, vi ste iznad vremena i brojeva. Voleći jednoga vi volite sve, voleći sve, vi volite svakoga. Jedan i sve nisu isključujući.

P: Vi kažete da ste u bezvremenom stanju. Da li to znači da su prošlost i budućnost otvoreni  za vas? Da li ste sreli Vashishta Muni-a, Raminog Gurua?

M: Pitanje je u vremenu i o vremenu. Ponovo me pitate o sadržaju sna. Bezvremeno je iznad iluzije vremena, to nije neki raspon vremena. Onaj koji naziva sebe Vashishta zna Vashishtu. Ja sam iznad svih imena i oblika. Vashishta je san u vašem snu. Kako ja mogu da znam njega? Vi ste suviše mnogo zabrinuti oko prošlosti i budućnosti. Sve je to zbog vaše žudnje da trajete, da zaštitite sebe od umiranja. I kako želite da trajete, vi želite da vam i drugi prave društvo, otuda  i vaša briga o njihovom preživljavanju.

Ali ono što vi nazivate preživljavanjem je samo preživljavanje sna. Smrt ima  prednost nad tim. Kod nje postoji šansa buđenja.

P: Vi ste svesni večnosti, zato niste zabrinuti za preživljavanje.

 

M: To je drugi put okolo. Sloboda od želja je večnost. Sve vezanosti izazivaju strah, jer sve stvari su prolazne. A strah čini čoveka robom. Ova sloboda od vezanosti ne dolazi sa praksom; ona je prirodna, kad osoba zna svoje pravo postojanje. Ljubav ne prianja, prianjanje nije ljubav. P: Dakle, ne postoji put zadobijanja nevezanosti?

M: Nema ničega da se dobije. Napustite sva zamišljanja i spoznajte sebe onakvim kakvi ste. Ostvarenje samospoznaje je nevezanost. Sve patnje i žudnje su zbog osećaja suvišnosti, nedovoljnosti. Kada spoznate da ne oskudevate ni u čemu, da sve što postoji ste vi i da je sve vaše, želja prestaje.

P: Da bi spoznao sebe da li moram praktikovati svesnost?

M: Nema  ništa da se praktikuje. Znajte sebe,  budite ono što ste vi u suštini. Da bi bili svoji,  ono što ste, prestanite da zamišljate o sebi da ste ovo ili ono, u svetovno - socijalnom smislu. Samo budite. Dopustite da se vaša istinska priroda pojavi. Nemojte uznemiravati svoj um traganjem.

P: Potrajaće mnogo vremena ako samo budem čekao na samoostvarenje.

M: Šta morate da čekate kad je to već tu i sada? Vi samo morate da gledate i vidite. Gledajte sebe i vaše sopstveno postojanje. Vi znate da vi jeste, i to vam se dopada. Napustite sva razmišljanja, to je sve. Nemojte se pouzdati u vreme. Vreme je smrt. Ko čeka - umire. Život je samo sada. Nemojte mi govoriti o prošlosti i budućnosti - oni postoje samo u vašem umu.

P: Vi ćete takođe umreti.

M: Ja sam već mrtav. Fizička smrt ne čini nikakvu razliku u mom slučaju. Ja sam bezvremeno biće, postojanje. Ja sam oslobođen straha i želje, jer se ne sećam prošlosti, ili da zamišljam budućnost. Tamo gde ne postoje imena i oblici, kako može biti želje i straha? Sa beželjnošću dolazi bezvremenost. Ja sam siguran, jer ono što nije, ne može dotaći ono što jeste. Vi se osećate nesigurno jer zamišljate opasnost. Naravno, vaše telo kao takvo je složeno i ranjivo i treba zaštitu. Ali ne vi!!! Jednom kada spoznate vaše sopstveno nesavladivo  biće, bićete u  miru.

P: Kako mogu da nađem mir, kad svet pati?

M: Svet pati zbog vrlo opravdanih razloga. Ako želite da pomognete svetu, morate biti iznad potrebe za pomoći. Tada će svo vaše činjenje i nečinjenje pomoći svetu najefikasnije.

P: Kako može nedelovanje biti od koristi tamo gde je akcija potrebna.

M: Gde je delovanje potrebno, ono se dešava. Čovek nije činitelj. Njegovo je da bude svestan šta se dešava. Njegovo sámo prisustvo je delovanje, akcija.

Prozor je odsustvo zida i on daje vazduh i svetlost zato što je prazan.  Budite  ispražnjeni od svakog mentalnog sadržaja, od svih zamišljanja i napora, i samo odsustvo prepreka, smetnji, će prouzrokovati da Realnost, Istina, jurne unutra.

Ako stvarno hoćete da pomognete nekome, držite se podalje!

Ako ste emocionalno angažovani, posvećeni za pomaganje, vi ćete propustiti da pomognete. Možete biti vrlo zauzeti i biti vrlo zadovoljni sa vašom milosrdnom prirodom, ali malo će biti urađeno. Čoveku je stvarna pomoć kada on više zadugo dalje nije u potrebi da mu se pomogne. Sve ostalo je samo uzaludnost.

P: Nema dovoljno vremena da se čeka na pomoć da se desi. Osoba mora nešto da uradi.

M: Na svaki način radite! Ali ono što vi možete uraditi je ograničeno; Sopstvo je jedino neograničeno. Dajte neograničeno od vašeg Sopstva, Sebe. Sve ostalo možete dati samo u maloj meri. Samo vi, vaše Sopstvo ste nemerljivi.

Pomagati je u samoj vašoj prirodi, to je sama vaša priroda.

Čak i kad jedete i pijete pomažete svom telu. Za sebe, svoje Sopstvo, vi ne trebate  ništa. Vi ste čisto davanje, bespočetno, beskrajno, nepresušno.

Kada vidite žalost i patnju, budite sa tim. Ne jurite u aktivnost.

Niti učenje niti delovanje ne mogu uistinu pomoći. Biti sa žalošću, razgolititi je, rasvetliti njene korene - pomažući da se razume, razotkrije - istinska je pomoć.

 

P: Moja smrt se približava.

M: Vaše je telo kratkog veka, ali vi ne. Vreme i prostor su samo u umu. Vi niste ograničeni, u kavezu. Samo razumite Sebe - to samo po sebi je Večnost.