5.ODGOVORI SEĆANJA

 

Pitalac: Neki kažu da je univerzum stvaran. Drugi kažu da je on oduvek postojao i da je zauvek podvrgnut (trpi) promenama. Neki kažu da je on podvrgnut večnim zakonima. Drugi poriču čak i uzročnost. Neki kažu da je svet istinit. Drugi - da on nikad i nije postojao.

Maharadž:  Koji ste svet vi istraživali?

P: Svet mojih opažaja, naravno.

M: Svet koji vi možete da opazite je zaista vrlo mali. I on je potpuno individualan. Smatrajte   da je on san i budite zadovoljni s tim.

P: Kako svet mogu smatrati snom? San ne traje dugo.

M: Koliko će dugo vaš sopstveni mali svet trajati?

P: Uostalom, moj mali svet je deo ukupnog.

M: Nije li shvatanje da ukupni svet sadrži vaš individualni svet samo jedna predstava? Univerzum nije došao kod vas da vam kaže da ste vi deo njega. Vi ste izmislili da totalnost (ukupnost) sadrži vas kao deo. U stvari, sve što vi znate je vaš sopstveni privatni (individualni) svet; onoliko dobar koliko ste ga opremili sa vašim imaginacijama i očekivanjima.

P: Ali percepcija nije zamišljanje!?

M: A šta je drugo? Opažanje je prepoznavanje, nije li? Nešto potpuno nepoznato  može da  bude opaženo čulima, ali ne mora da bude prepoznato. Prepoznavanje zahteva sećanje.

P: Sigurno, ali sećanje ne čini to iluzijom (obmanom).

M: Opažanje, zamišljanje, očekivanje, predviđanje, obmana - svi su bazirani na sećanju. Teško da postoji neka granična linija među njima. Oni se jednostavno stapaju međusobno jedno u drugom. Svi su oni odgovori (reakcije) sećanja.

P: Ipak, sećanje je tu da potvrdi realnost moga sveta.

M: Koliko se vi sećate? Pokušajte da napišete po sećanju šta ste mislili, govorili, i radili 30-tog prošlog meseca.

P: Da, postoji praznina.

M: To nije tako loše. Vi se sećate mnogo čega - nesvesno sećanje stvara svet u kome vi živite tako prisno.

P: Priznajem da je svet u kome ja živim subjektivan i parcijalan (pristrasan). A šta je sa vama? U kojoj vrsti sveta vi živite?

M: Moj svet je upravo kao vaš. Ja vidim, čujem, osećam, mislim, govorim i radim u svetu koji opažam, baš kao i vi. Ali za vas to je sve, a za mene to je skoro ništa!! Znajući da je svet deo mene samog, ja ne obraćam veću pažnju na njega nego što vi obraćate pažnju na hranu koju ste pojeli! Dok ste je spremali i jeli, hrana je bila odvojena od vas i vaš um ju je posmatrao; kad ste je progutali jednom, postali ste potpuno nesvesni njenog prisustva. Ja sam progutao svet i nemam potrebe da mislim na njega više.

P: Da li to znači da ste postali potpuno neodgovorni?!

 

M: Kako bih mogao? Kako bih mogao povrediti nešto što je jedno sa mnom. Naprotiv, bez razmišljanja o svetu, što god da radim biće mu od koristi!! Upravo kao što telo nesvesno održava samo sebe, tako i ja prestajem da budem aktivan u ispravnom uređivanju sveta.

P: Ipak, da li ste vi svesni ogromne patnje sveta? M: Naravno, mnogo više nego što to vi opažate. P: Šta onda radite?

M: Ja gledam na patnju Božanskim očima i vidim da je sve dobro!!

P: Kako možete reći da je sve dobro? Pogledajte na ratove, eksploataciju, okrutne sukobe između građana i države.

M: Sve te patnje su delo ljudi i u ljudskoj je moći da prestanu sa tim. Bog pomaže da ljudi sagledaju rezultate (posledice) njihovih dela i zahteva da ravnoteža bude uspostavljena. Karma je zakon koji radi za pravednost; to je isceliteljska ruka Božja.

 

 

 

1.     SVEDOČENJE

 

Pitalac:  Imam puno želja i želim da ih ispunim. Kako ću dobiti ono što želim?

Maharadž: Da li vi zaslužujete ono što želite? Na ovaj ili onaj način moraćete da radite da biste ispunili svoje želje. Utrošite energiju i čekajte na rezultate.

P: Gde ću dobiti energiju?

M: Želja sama po sebi je energija.

P: Zašto se onda svaka želja ne ispuni?

M: Možda nije dovoljno jaka i trajna.

P: Da, to je moj problem. Ja želim stvari, ali sam lenj kada dođe do rada.

M: Kada vaša želja nije ni jasna ni jaka, ona se ne može razviti. Pored toga, ako je vaša želja lična, za vaše sopstveno uživanje, energija koju joj dajete je neminovno ograničena, ona ne može biti veća nego što vi želite.

P: Ipak, često obične osobe dobiju ono što žele.

M: Čak i posle dugotrajne i jake želje, čak i onda njihovo ostvarenje je jako ograničeno.

P: A kako je sa nesebičnim željama?

M: Kada vi želite zajedničko dobro, ceo svet želi sa vama. Učinite humane želje vašim sopstvenim i radite za njih. Tu ne možete zakazati.

P: Čovekoljublje, Božanski rad, ne moj! Ja sam zabrinut za samog sebe. Nemam li ja prava da vidim moje sopstvene želje kako se ispunjavaju? One neće povrediti nikoga. Moje su želje legitimne. One su ispravne želje, zašto se one ne bi ispunile?

M: Želje su ispravne ili loše zavisno od okolnosti, one zavise od toga kako ih gledate. Jedino je za pojedinca opravdano (vredno) razlikovanje između dobrog i lošeg.

P: Kakvi su principi za takvo razlikovanje? Kako da znam koje su od mojih želja dobre, a koje loše?

M: U vašem slučaju želje koje vode ka patnji su pogrešne, a one koje vode sreći su ispravne. Ali vi ne smete zaboraviti na druge.    Njihove patnje i sreća se takođe uzimaju u obzir.

P: Rezultati su u budućnosti. Kako mogu da znam kakvi će biti?

M: Koristite vaš um. Pamtite. Posmatrajte. Vi niste drugačiji od drugih. Mnoga od njihovih iskustava vredna su i za vas. Razmišljajte jasno i duboko, uđite u celokupnu strukturu vaših želja i njihovo razgranavanje. One su najvažniji deo vašeg mentalnog i emocionalnog sastava (naravi) i moćno deluju na vaše akcije. Zapamtite, vi ne možete napustiti nešto što ne znate. Da biste se podigli iznad sebe, morate poznavati sebe.

P: Šta to znači da poznajem sebe? Šta ću ja tačno saznati upoznavanjem sebe?

 

M: Sve ono što vi niste.

P: A ne ono što ja jesam?

M: Ono što vi jeste, to ste uvek. Saznavanjem onoga što niste  (iluzija),  vi se oslobađate od toga i ostajete svoj sopstveni u svom prirodnom stanju (koje uvek jeste). To se sve dešava sasvim spontano i beznaporno.

P: I šta ću otkriti?

M: Otkrićete da nema šta da se otkriva. Vi ste ono što ste i to je sve!!

P: Ali u krajnjoj istini šta sam ja?

M: Krajnja istina osporava sve ono što vi niste.

P: Ne razumem!

M: Vaša je fiks ideja da vi morate biti ovo ili ono, to vas zaslepljuje (zavarava).

P: Kako se mogu osloboditi ove ideje?

M: Ako mi verujete, imajte poverenja kad vam kažem da ste vi čista svest (bit), koja osvetljava i vaš um i njegove beskrajne sadržaja (univerzum). Shvatite ovo i živite po tome. Ako ne verujete meni, onda idite unutra u vašu nutrinu (bit) i istražujte "Ko sam ja?", ili usredsredite vaš um na "Ja jesam!", koje je čisto i jednostavno biće (postojanje).

P: Od čega moja vera u vas zavisi?

M: Od vašeg sagledavanja srca drugih ljudi. Ako ne možete videti moje srce, gledajte u vaše sopstveno.

P: Ja ne mogu ni to.

M: Pročistite sebe sa dobro uređenim i korisnim životom. Posmatrajte vaše misli,  osećanja, reči i delovanja. To će razbistriti vašu viziju.

P: Ne moram li ja prvo da se odreknem svega i živim životom prosjaka?

M: Vi se ne možete odreći. Možete napustiti vaš dom i doneti nevolja vašoj porodici, ali vezanosti su u umu i neće vas napustiti sve dok ne spoznate vaš um unutra i spolja. Prva stvar: prvo upoznajte sebe, sve drugo će doći sa tim.

P: Ali vi ste mi već rekli da sam ja Svevišnja Istina. Nije li to samospoznaja?

M: Naravno, vi ste Svevišnja Istina!! I, šta? Svako zrno peska je Bog; znati je važno, ali to je samo početak.

P: E pa, vi ste mi rekli da sam ja Svevišnja Stvarnost (Istina). Ja Vam verujem. Šta je sad sledeće za mene što treba da radim?

M: Već sam vam rekao. Otkrijte sve ono što vi niste. Telo, osećanja, misli, ideje,  vreme, prostor, postojanje i nepostojanje, ovo ili ono - ništa konkretno ili apstraktno što vam može ukazati da ste vi. Sámo verbalno stanovište neće delovati - možete ponavljati formulu beskonačno bez ikakvog rezultata. Morate posmatrati sebe neprestano - posebno vaš um - iz momenta u momenat, ne propuštajući ništa. Ovo svedočenje je bitno (suštinsko) za odvajanje Sopstva od ne-sopstva.

P: Svedočenje - nije li to moja suštinska priroda?

M: Za svedočenje mora postojati nešto drugo da svedoči. Mi smo još u dualnosti!

P: Kako stoji sa svedočenjem svedoka? Svesnost svesnosti?

M: Stavljajući reči jednu do druge, nećete stići daleko. Uđite unutra i otkrite ono što vi niste. Ništa drugo nije važno.

 

2.      DUHOVNA BUDNOST (SVESNOST) I MENTALNA SVESNOST

 

Pitalac: Šta vi radite kad spavate? Maharadž: Ja sam svestan da spavam. P: Nije li to stanje nesvesnosti?

M: Da, ja sam svestan da sam nesvestan.

P: A kad se probudite ili kad sanjate?

M: Svestan sam da sam budan, ili da spavam.

P: Ne razumem vas. Šta tačno mislite? Dopustite da pojasnim moje izraze; biti u  snu  ja smatram da je to nesvesnost, a u budnom stanju to je svesnost, u snovima ja smatram svesnost uma, ali nesvesnost okoline.

M: Da, to je izgleda isto kao kod mene. Ipak, izgleda da ima razlike. U svakom stanju vi zaboravljate druga dva, dok za mene postoji Jedno stanje bića (Sopstva), koje uključuje i prevazilazi tri mentalna stanja: budnosti, snevanja i stanje dubokog sna.

P: Vidite li svrhu i pravac sveta?

M: Svet je samo odraz moje imaginacije. Što god želim da vidim, ja mogu da vidim. Ali zašto  bih izmišljao obrasce stvaranja, evolucije i transformacije (destrukcije)? Ja ih ne trebam. Svet je u meni, svet je Ja sâm (moj sopstveni). Ja nisam uplašen zbog njega i nemam želju da ga zatvaram u mentalnu sliku.

P: Vraćajući se u san, da li sanjate?

M: Naravno.

P: Kakvi su vaši snovi?

M: Odjeci mog budnog stanja.

P: A vaš duboki san?

M: Svesnost mozga je obustavljena.

P: Da li ste onda nesvesni?

M: Nesvestan moje okoline - da.

P: Ne potpuno nesvesni?

M: Postajem svestan da sam nesvestan!!

P: Vi koristite reči: "budan" i "svestan". Nisu li one isto?

M: Budnost (duhovna) je prapočetna (osnovni princip); ona je originalno početno stanje, bez početka, beskrajna, bezuzročna, nepotpomognuta, nedeljiva, bez promena.

Svesnost (mentalna) je površna refleksija objekata, stanje dualnosti (subjekta sa objektima).

Ne može biti svesnosti (mentalne) bez budnosti (duhovne), ali može biti budnosti (duhovne) bez svesnosti (mentalne), kao u dubokom snu.

Duhovna budnost je apsolutna (potpuna), mentalna svesnost je relativna (zavisna) u odnosu na svoj sadržaj; ona je uvek od nečega (nekoga). Ona je delimična i promenljiva, duhovna budnost je totalna (sveukupna), nepromenljiva, spokojna i smirena. I ona je zajednička matrica (začetak) svakog iskustva.

P: Kako se prelazi iznad mentalne svesnosti u duhovnu budnost?

M: Pošto je duhovna budnost ta koja omogućava postojanje mentalne svesti, duhovna budnost je prisutna u svakom stanju mentalne svesti (obuhvata je). Prema tome, sama mentalna  svesnost postajući svesna sebe je već tada kretanje u duhovnoj budnosti (svesti). Posmatranje vašeg toka mentalne svesti dovodi vas do duhovne budnosti (svesti). To nije novo stanje. Ono se odmah prepoznaje kao izvorna osnova egzistencije (postojanja), ono je sam život, a takođe i ljubav i radost.

 

P: Pošto je istina sve vreme sa nama, šta sadrži u sebi samorealizacija?

M: Ostvarenje je jednostavno suprotnost neznanju.

Smatrati svet kao istinit,  a sebe samog kao  neistinitog (prolaznog) je  neznanje,   uzrok

patnje.

Znati (smatrati)  sebe kao  jedinu  istinitost  (stvarnost),  a sve ostalo kao  privremeno   i

prolazno je sloboda, mir i radost. To je sasvim jednostavno!!

Umesto da vidite stvari kao zamišljene, naučite da ih vidite onakve kakve jesu.

Kad možete da vidite stvari onakve kakve jesu (sve onako kako je), vi ćete takođe videti i sebe onakvim kakvi ste. To je kao čišćenje ogledala.

Isto ogledalo koje vam pokazuje svet onakvim kakav je, pokazaće vam i vaše sopstveno lice.

Misao (vodilja) "ja jesam" je glačajuća tkanina. Koristite je.

 

 

 

 

3.      LIČNOST (INDIVIDUALNOST) NIJE ISTINA

 

Pitalac:  Kažite nam, molim vas, kako ste se vi ostvarili?

Maharadž:     Sreo  sam  mog  gurua  kad  sam  imao  34  godine  i  do  37-me   sam  ostvario realizaciju.

P: Šta se desilo? Kakva je bila promena?

M: Zadovoljstvo i bol su izgubili svoj uticaj na mene. Postao sam oslobođen od želje i straha. Osećao sam se ispunjen, ništa mi nije nedostajalo. Video sam da u okeanu čiste duhovne svesti, na površini univerzalne mentalne svesti, niču i nestaju bezbrojni talasi pojavnih (stvari) svetova bez početka i bez kraja.

Kao mentalna svest, oni su svi ja. Kao događaji, oni su svi moji.

Postoji tajanstvena moć koja brine o njima. Ta moć je duhovna svesnost, Sopstvo, Život, Bog, bilo koje od ovih imena da joj date. To je temelj, osnovna potpora (oslonac) svega što jeste (postoji), upravo kao što je zlato osnova za sav zlatni nakit.

I ona nam je tako biska! Odbacite ime i oblik dragulja i zlato će postati očevidno. Oslobodite se imena i oblika i želja i strahova koje oni stvaraju, i šta onda ostaje?

P: Ništavilo.

M: Da, praznina ostaje. Ali praznina je puna do vrha. To je večni potencijal svesti i večna stvarnost.

P: Pod potencijalom vi mislite budućnost?

M: Prošlost, sadašnjost i budućnost - oni su svi tu. I daleko više.

P: Ali pošto je praznina prazna, ona je od malo koristi za nas?

M: Kako možete to reći? Bez prekida u kontinuitetu kako bi moglo biti ponovnog rođenja? Kako bi moglo biti obnavljanja bez smrti? Čak i mrak sna je osvežavajući i podmlađujući. Bez smrti zaglibili  bismo se zauvek u večnu senilnost.

P: Postoji li uopšte nešto tako kao besmrtnost?

M: Kada život i smrt budu viđeni kao neophodnost jedno  drugom, kao dva aspekta jednog  bića (postojanja), onda je to besmrtnost.

Videti kraj u početku i početak u kraju je prisutnost u večnosti. Konačno, besmrtnost nije kontinuitet. Jedino se proces promene nastavlja. Ništa ne ostaje.

P: Duhovna svesnost ostaje?

M: Duhovna svesnost nije u vremenu (od vremena). Vreme postoji jedino u mentalnoj svesti. Iznad mentalne svesti, gde su vreme i prostor?

 

P: U vašoj mentalnoj svesti takođe je vaše telo.

M: Naravno. Ali ne postoji ideja "moje telo", kao različito od drugih tela. Za mene to je "telo", ne "moje telo", i "um", ne "moj um".

U redu, um pazi na moje telo, nemam potrebu da se uznemiravam. Šta treba da se uradi biva urađeno, na normalan i prirodan način.

Vi možete biti objektivno svesni (mentalno) vaših fizioloških funkcija (potreba kao nesvesnih), ali kad dođete do misli i osećanja, želja i strahova, vi postajete sasvim subjektivni (poistovećeni). Za mene ovo poslednje je takođe u velikoj meri nesvesno.

Ja vidim sebe da govorim s ljudima, ili da radim stvari sasvim ispravno i odgovarajuće a da sam ih vrlo malo svestan (mentalno). To izgleda kao da živim moj fizički, budan (mentalni) život automatski i reagujući spontano i precizno.

P: Da li ova spontanost (spontano ponašanje) dolazi kao rezultat ostvarenja, ili od  uvežbanosti?

M: I od jednog i od drugog. Posvećenost vašem cilju navodi vas da živite čist i uredan (skladan) život, posvećen traganju za istinom i pomaganju ljudima, a ostvarenje donosi predivne (plemenite) vrednosti (vrline) lako i spontano uklanjajući smetnje u obliku želja i strahova i pogrešnih ideja.

P: Da li imate još želja i strahova?

M: Moja sudbina je bila da se rodim kao običan čovek, osoba trećeg staleža, ponizni zanatlija, sa malo formalnog obrazovanja. Moj život je bio običan, sa običnim željama i strahovima.

Kada sam kroz veru u mog učitelja, i poslušnošću prema njegovim rečima,  ostvario svoju istinsku prirodu (biće), ostavio sam za sobom moju ljudsku prirodu da se brine sama o sebi, dok se njena sudbina ne istroši. Povremeno neka stara reakcija, emocionalna ili mentalna, se dogodi u umu, ali ona je odmah sagledana (opažena) i odbačena.

Posle svega, sve dok je osoba opterećena sa ličnošću, ona je izložena njenim navikama i načinom ponašanja.

P: Bojite li se vi smrti? M: Ja sam već mrtav!! P: U kom smislu?

M: Ja sam dvostruko mrtav. Ne samo da sam mrtav za moje telo, već i za moj um takođe.

P: Dobro, ali vi ne izgledate mrtvi nipošto!!

M: Tako vi kažete! Vi izgleda znate moje stanje bolje nego ja.

P: Izvinite, ali ja samo ne razumem. Vi kažete da ste bez tela (odsutni telom) i bez  uma (odsutni umom), dok vas ja vidim potpuno živog i sposobnog za razgovor.

M: Ogroman i kompleksan posao se svo vreme odvija u vašem mozgu i telu, da li ste vi njega svesni? Uopšte ne. Ipak, za jednog posmatrača sve izgleda da se odvija inteligentno i namerno. Zašto ne dopustiti da se nečiji celokupan individualni život može spustiti u velikoj meri ispod praga svesti (mentalne), a ipak odvijati zdravo i prijatno?

P: Da li je to normalno?

M: Šta je normalno? Da li je to vaš život - opsednut željama i strahovima, pun nesloge i borbe, besmislen i bez radosti - normalan? Biti stvarno svestan (mentalno) vašeg tela, da li je to normalno? Zdravo telo i zdrav um deluju u velikoj meri neprimećeni od  njihovih  vlasnika; jedino povremeno, kroz bol i patnju oni privlače pažnju i sagledavanje. Zašto to isto ne proširiti na celokupan individualan život? Osoba može da funkcioniše pravilno, odgovorno i potpuno na sve što joj se dešava, a da ne mora da to iznosi (donosi) u središte pažnje duhovne svesti.

Kada samokontrola postane druga (sporedna) priroda, duhovna svesnost pomera (usmerava) svoje središte pažnje u dublje nivoe postojanja i delovanja.

P: Da ne postajete robot?

 

M: Kakva je šteta da se automatizuje nešto što je uobičajeno (deo navike) i stalno se ponavlja? To je ionako automatsko. Ali kad je to konfuzno, ono prouzrokuje bol i patnju i odvlači pažnju (zahteva brigu).

Celokupna svrha čistog (posvećenog) i dobro uređenog (disciplinovanog) života je da čoveka oslobodi od ropstva haosa i tereta patnje.

P: Vi ste izgleda skloni kompjuterizovanju života?

M: Šta je pogrešno u životu koji je oslobođen od problema? Ličnost (individualnost) je samo refleksija istinskog bića. Zašto ne bi refleksija sama po sebi bila automatska u odnosu na stvarni original? Ima li potrebu ličnost da projektuje sebe samu? Život, čiji je ona izraz, će je voditi.

Jednom kad shvatite da je osoba samo senka istinskog bića, a ne biće sámo, vi ćete prestati da se sekirate i brinete. Vi ćete dopustiti da budete vođeni iznutra i život će postati putovanje u nepoznato.

 

 

 

 

4.      SVEVIŠNJI, UM I TELO

 

Pitalac: Iz onog što nam govorite izgleda da vi niste sasvim svesni (mentalno) vaše okoline. Nama vi izgledate krajnje svesni (budni) i aktivni. Mi ne možemo uopšte da verujemo da ste vi  u nekoj vrsti hipnotičkog stanja, koje je bez memorije. Naprotiv, vaša memorija izgleda savršena. Kako mi da razumemo da svet i sve što on sadrži ne postoji, što se tiče vas?

Maharadž: To je stvar fokusa (središta) usredsređenja. Vaš um je usredsređen na svet. Moj je usredsređen na stvarnost (suštinu). To je slično kao mesec na dnevnoj svetlosti - kad sunce sija mesec se teško može videti. Ili posmatrajte kako vi uzimate hranu. Sve dok je ona u vašim ustima, vi ste je svesni; kad je progutate, ona vas više ne zabrinjava. Bilo bi vrlo mučno da je stalno držimo na umu do njenog izlučivanja. Normalno je da um bude privremeno ne delatan - neprestana aktivnost je morbidno stanje.

Univerzum deluje sam po sebi - to ja znam. Šta bi drugo trebalo da znam?

P: Dakle, Gnani (prosvetljeni) saznaje šta radi jedino kad usmeri svoj um na to; inače on samo dela, a da nije svestan.

M: Prosečan čovek nije svestan svog tela kao takvog. On je svestan svojih oseta, misli i osećanja. Čak i onda, kad nastupi nevezanost, pomeraju se iz centra (mentalne) svesnosti i događaju se spontano i bez napora.

P: Šta je onda u centru (mentalne) svesnosti?

M: Ono čemu se ne može dati ime i oblik, jer je to bez kvaliteta (materijalno - umnih) i iznad mentalne svesnosti. Možete reći da je to tačka u mentalnoj svesnosti, koja je iznad nje (mentalne svesnosti). Kao rupa u papiru, jeste u papiru, a ipak nije papir, tako je i uzvišeno stanje u samom centru (mentalne) svesnosti, a ipak iznad nje.

To kao da je otvor u umu kroz koji prosijava svetlost svesti u um. Otvor čak nije ni svetlost. To je samo otvor.

P: Otvor je samo praznina, odsustvo.

M: Sasvim tako. Sa tačke gledišta uma to je samo otvor kroz koji svetlost duhovne svesti dospeva u mentalno stanje (prostor). Samo po sebi svetlost može jedino da se uporedi sa neprekidnom, neprozirnom, kao stena homogenom i nepromenljivom masom čiste duhovne svesnosti koja je slobodna od mentalnih obrazaca (šablona) imena i oblika.

P: Postoji li neka povezanost između mentalnog prostora i svevišnjeg (duhovnog) boravišta?

M: Duhovno (Svevišnje) daje postojanje (egzistenciju) umu. I daje postojanje telu.

P: A šta boravi iznad?

 

M: Uzmimo jedan primer. Dostojanstveni jogi, majstor umetnosti dugovečnosti, star  preko 1000 godina, došao je da me uči tu svoju umetnost. Ja potpuno uvažavam i poštujem njegovo dostignuće, ali ipak sve ono što mogu da mu kažem je: od kakve koristi je dugovečnost za mene? Ja sam iznad vremena. Ma koliko dugo moj život trajao, on je samo trenutak i san. Na isti način ja sam iznad svih kvaliteta. Oni se pojavljuju i nestaju u mojoj svetlosti,  ali me  ne mogu opisati. Univerzum je sav od imena i oblika zasnovan na kvalitetima (gunama) i njihovim razlikama, dok sam ja iznad toga.

Svet je tu zato što ja jesam, ali ja nisam svet.

P: Ali vi živite u svetu?!!

M: To je ono što vi kažete! Ja znam da postoji svet, koji obuhvata i ovo telo i ovaj um, ali ih ja ne smatram više "Mojim" nego ostala tela i umove. Oni su tu u meni, u vremenu i prostoru, ali sam ja bezvremen i beskonačan.

P: Pošto sve postoji od Vaše Svetlosti, niste li vi stvaralac (Kreator) sveta?

M: Ja nisam ni potencijal ni stvarnost (događanja), niti stvarnost stvari. U mojoj svetlosti oni dolaze i odlaze kao tačkice praha koje plešu na sunčevim zracima. Svetlost osvetljava tačkice, ali ne zavisi od njih. Niti se može reći da ih stvara. Čak se ne može reći i da ih poznaje.

P: Ja vam postavljam pitanje, a vi odgovarate. Da li ste vi svesni (mentalno) pitanja  i  odgovora?

M: U Istini ja niti čujem niti odgovaram. U svetu događanja pitanje se dešava i odgovor se događa. Ništa se ne događa meni. Sve se samo događa!!

P: A vi ste svedok?

M: Šta znači biti svedok? Samo znanje. Padala je kiša i sada je prestala. Ja se nisam okvasio.   Ja znam da je padala kiša, ali nisam dodirnut, samo sam svedočio kišu.

P: Potpuno ostvaren čovek, spontano boravi u svevišnjem (duhovnom) stanju, izgleda da jede, pije itd. Da li je on svestan toga ili ne?

M: Ono u čemu se (mentalna) svesnost dešava, u univerzalnoj svesti ili umu, mi nazivamo etar mentalne svesnosti.

Svi objekti mentalne svesti formiraju univerzum. Šta je iznad oba, to je svevišnje (duhovno) stanje, stanje potpunog mira i istine. Bilo šta da ode tamo, nestaje. To je nedostižno rečima ili umu. To možete nazvati Bog, ili Parabrahman, ili Svevišnja Istina, ali to su imena data mentalno. To je bezimeno, besadržajno, opušteno i spontano stanje, iznad bitisanja i ne bitisanja.

P: Ali, da li osoba ostaje (mentalna) svesna?

M: Kako je univerzum telo uma, tako je i mentalna svest telo svevišnje (duhovne) svesti. Ona nije mentalno svesna, ali daje rođenje mentalnoj svesti.

P: U mojim dnevnim aktivnostima većina se odvija po navici, automatski.  Ja sam svestan  glavne namere, cilja, ali ne svakog pokreta u detaljima. Kako se moja mentalna svest proširuje i produbljuje, detalji teže da se izgube, ostavljajući mi slobodu za glavne namere. Da li se isto dešava sa znalcem (Svecem), ili slično?

M: Na nivou mentalne svesti - da. U duhovnoj svesnosti - ne. Ovo stanje je potpuno jedinstveno i nedeljivo, jedinstven čvrsti blok Istine. Da bi se on opazio nisu potrebna čula; da   bi se on spoznao nije potreban um.

P: Tako Bog upravlja svetom?

M: Bog ne upravlja svetom.

P: Onda ko to radi?

M: Niko. Sve se dešava samo po sebi. Vi postavljate pitanje i vi dajete odgovor. A vi znate odgovor kad postavljate pitanje. Sve je igra u svesnosti. Sve podele su iluzorne. Vi možete znati samo lažno. Da bi znali istinu, morate biti.

P: Postoji osvedočena prošla svesnost i postoji svesnost svedočenja (sadašnja). Da li je druga duhovna (svevišnja)?

 

M: Postoje dvoje - osoba i svedok, posmatrač. Kada ih vidite kao jedno, i odete iznad, vi ste u duhovnom (svevišnjem) stanju. To nije vidljivo, jer je to (ono) što čini opažanje mogućim. To    je iznad bića i nebića. To nije ni ogledalo niti slika u ogledalu. To je ono što je - bezvremena istina, neopisivo čvrsta i stvarna.

P: Džnani (Svetac) - da li je on svedok ili Svevišnji?

M: On je Svevišnji, naravno, ali on može biti takođe smatran kao univerzalni svedok.

P: Ali on ostaje persona ( osoba)?

M: Kad smatrate sebe za personu (osobu), vi vidite osobe svuda. U istini ne postoje osobe, jedino niti (tkanje) sećanja i navika.

U momentu ostvarenja (realizacije) osoba prestaje da postoji. Identitet ostaje, ali identitet nije persona (osoba); identitet je spojen sa samom istinom. Osoba (persona) nema suštinu (biće) u sebi; ona je refleksija u umu svedoka, u "ja  jesam",  koji je opet oblik samog  bića (suštine).

P: Da li je Svevišnji (mentalno) svestan?

M: Niti svestan niti nesvestan, ja vam to kažem iz iskustva.

P: Prognanam Brahma. Šta je Progna?

M: To je ne-samosvesno (ne-mentalno) znanje o životu samom.

P: Da li je to vitalnost (životna snaga), energija života, životnost (postojanje)?

M: Energija dolazi prvo. Sve je oblik energije. Svesnost je najstvarnija u budnom stanju. Jednolika u sva četiri stanja. Iznad je neizrecive monolitne stvarnosti (istinitosti),  boravište Sveca (Džnania).

P: Posekao sam ruku. Zarasla je. Kojom snagom se izlečila?

M: Snagom života.

P: Šta je ta snaga?

M: To je svesnost. Sve je svesnost.

P: Šta je izvor svesnosti?

M: Svesnost sama po sebi je izvor svega.

P: Može li biti života bez svesnosti?

M: Ne, niti svesnosti bez života. Oni su oboje jedno. Ali u stvarnosti jedino je Konačno (Osnovno) istinito. Ostalo je stvar imena i oblika. I sve dok vi naginjete ideji da jedino što ima ime i oblik postoji, Svevišnji će se vama činiti nepostojećim.

Kada shvatite da su imena i oblici samo prazne ljušture bez bilo kakvog sadržaja, a ono što je istinito da je bez imena i oblika, čista energija života i svetlost svesti, bićete uronjeni u duboki mir istine.

P: Ako su vreme i prostor samo iluzije, a vi ste iznad toga, molim vas, recite mi,  kakvo je  vreme u Njujorku? Da li je toplo ili pada kiša tamo?

M: Kako to mogu da vam kažem? Takve stvari zahtevaju poseban trening. Ili, jednostavno otputovati u Njujork.

Ja mogu biti sasvim siguran da sam izvan vremena i prostora, a ipak u nemogućnosti da prenesem sebe po volji u neku tačku (mesto) vremena i prostora. Ja nisam za to zainteresovan dovoljno i ne vidim svrhu da se podvrgnem posebnom jogijskom treningu. Ja sam samo čuo o Njujorku. Za mene to je samo reč. Zašto bih trebao da znam više nego što reč saopštava (prenosi)?

Svaki atom može biti univerzum, tako složen kao naš. Moram li ih ja znati sve? Mogao bih - ako bi uvežbao!!

P: Pri postavljanju pitanja o vremenu u Njujorku, gde sam napravio pogrešku?

M: Svet i um su stanja bića. Svevišnji (Duh) nije stanje. On prevazilazi sva stanja, ali nije stanje nečeg drugog. On je potpuno bezuzročan, nezavisan, potpun sam po sebi, izvan vremena i prostora, uma i materije.

 

P: Na koji način, kojim zakonom vi to prepoznajete?

M: Stvar je u tome što to ne ostavlja tragove!! Ne postoji ništa čime bi se to prepoznalo. To mora biti viđeno direktno, napuštajući svako traganje za znacima  (zakonima)  i pristupima. Kada sva imena i oblici budu napušteni, stvarnost je u vama. To ne treba da tražite. Mnoštvo i promena (različitost) su samo igra uma. Stvarnost je jedna.

P: Ako istina ne ostavlja traga, nema rezona govoriti o njoj. (Ne može se o njoj govoriti).

M: Tako je! Ona ne može biti poricana (da ne postoji). Ona je duboka i skrivena, tajna nad tajnom. Ali ona jeste (postoji), dok se sve ostalo uglavnom (samo) dešava.

P: Da li je to Nepoznato (Nesvesno)?

M: Ono je iznad oba, znanog i neznanog. Kad god je nešto saznato, to je istina  koja  je saznana.

P: Da li je tišina svojstvo istinitog?

M: Ona je takođe od uma. Sva stanja i uslovi (okolnosti) su od uma.

P: Gde je mesto samadhija? (Nadsvesno stanje)?

M: Nekorišćenjem (mentalne) svesnosti osoba dospeva u stanje samadhi-ja (nadsvesno stanje). Jednostavno ostavite vaš um po strani. Vi ne želite ništa, niti od vašeg tela, niti od vašeg uma.

 

 

 

 

 

5.     POJAVNO I ISTINA

 

Pitalac: Više puta ste bili rekli da su događaji bezuzročni, stvari se jednostavno događaju i nikakav uzrok ne može da im se odredi. Svakako sve ima uzrok, ili više uzroka. Kako da razumem bezuzročnost stvari?

Maharadž:  Sa najviše tačke gledišta, svet nema uzroka.

P: Ali šta je vaše sopstveno iskustvo?

M: Sve je bezuzročno. Svet nema uzroka.

P: Ja ne istražujem uzroke koji su doveli do stvaranja sveta. Ko je video stvaranje sveta? On može biti bez početka, uvek postojeći. Ali ja ne govorim o svetu. Ja smatram da svet postoji na neki način. On sadrži tako mnogo stvari. Sigurno, svaka mora imati uzrok, ili više uzroka.

M: Čim stvarate za sebe svet u vremenu i prostoru, koji je podložan uzročnosti, vi ste na putu da tragate i nađete uzroke za sve. Vi postavljate pitanje i namećete odgovor.

P: Moje pitanje je vrlo jednostavno: ja vidim stvari svih vrsta i shvatam da svaka mora imati uzrok, ili bezbroj (više) uzroka. Vi kažete da su one bezuzročne - sa vaše tačke gledišta.

Ali za vas ništa ne postoji i prema tome, pitanje uzročnosti se ne pojavljuje.

Ipak vi izgleda priznajete postojanje stvari, a negirate njihovu uzročnost. To je ono što ja ne mogu da shvatim. Ako jednom prihvatate postojanje stvari, zašto odbacujete njihovu uzročnost?

M: Ja vidim jedino svesnost, i znam da je sve samo svest, kao što vi znate da je slika na bioskopskom platnu samo svetlost.

P: Ipak, pokretanja svetlosti imaju uzrok.

M: Svetlost se uopšte ne kreće. Vi znate vrlo dobro da je pokret iluzoran, niz  isprekidanih slika i kolorita u filmu. Ono što se pokreće je film - koji je um.

P: Ne čini li ovo sliku uzročenom: postoji film, i glumci sa tehničarima, režiser, producent,  razni radnici. Svet je regulisan uzročnošću. Sve je međusobno povezano.

M: Naravno, sve je međusobno povezano, te prema tome ima brojne uzroke.

Ceo univerzum doprinosi krajnjoj, trajnoj, stvari. A stvar je onakva kakva je, jer je svet onakav kakav je.

 

Vidite, vi pravite od zlata ukrase i, oni su uvek zlato. Između različitih ukrasa nema uzročne povezanosti (odnosa). Kada vi ponovo pretopite ukras da bi napravili drugi, ne postoji uzročna veza između njih. Zajednički faktor je zlato.

Ali vi ne možete reći da je zlato uzrok. Ono ne može biti nazvano uzrokom, jer ono ne uzrokuje ništa samo po sebi. Ono je reflektovano u umu kao "ja jesam", kao posebno ime i  oblik ukrasa. Ipak, sve je samo zlato.

Na isti način, istina čini sve mogućim, a ipak, ništa što čini stvar  onakvom kakva je, njeno ime i oblik, ne dolazi od istine.

Ali zašto toliko brinuti o uzročnosti? Što pridavati tome takav značaj, kad su stvari same po sebi prolazne? Pustimo da dođe što dođe i neka ide što odlazi - zašto se vezivati za stvari i istraživati njihove uzroke?

P: Sa relativne tačke gledišta, sve mora imati uzrok.

M: Od koje je koristi za vas takvo (relativno) gledište? Vi ste sposobni da vidite iz apsolutne (sveobuhvatne) tačke gledišta - zašto se vraćati na relativnu? Da li se vi plašite apsolutnog?

P: Plašim se, bojim se da ne padnem u san preko moje takozvane apsolutne sigurnosti. Jer živeći život apsolutno siguran ne pomaže. Kad je vama potrebna košulja, kupujete platno, zovete krojača itd.

M: Sav ovaj govor pokazuje neznanje.

P: A kakav je stav znalca?

M: Postoji samo svetlost i svetlost je sve. Sve drugo je samo slika sačinjena pomoću svetlosti. Slika je u svetlu i svetlo je u slici. Život i smrt; Sopstvo i ne-Sopstvo - napustite sve te ideje. One su za vas beskorisne.

P: Sa koje tačke gledišta vi negirate (poričete) uzročnost? Sa relativne - univerzum je uzrok svega. Sa apsolutne - stvari ne postoje uopšte.

M: Sa kojeg stanovišta vi pitate?

P: Sa svakodnevnog budnog (mentalnog) stanja u kome se jedino sve ove razlike događaju.  M: U svakodnevnom budnom stanju svi ovi problemi se pojavljuju, jer je  takva  njihova  priroda. Ali vi niste uvek u tom stanju. Šta dobro vi možete uraditi u stanju u koje bespomoćno zapadate vraćate? Na koji način može da vam pomogne to što vi znate da su stvari uzročno povezane - kako se one mogu pojaviti u vašem budnom stanju.

P: Svet i budno stanje se pojavljuju i iščezavaju zajedno.

M: Kada je um miran, potpuno miran (utišan), budnog stanja više nema.

P: Reči kao Bog, univerzum, total, apsolut, svevišnje su samo buka u vazduhu, jer nikakva akcija ne može da se izvede na njima.

M: Postavljate pitanja, na koja jedino vi možete odgovoriti.

P: Nemojte me terati na takav način! Vi ste tako žustri da govorite o totalnosti, univerzumu i takvim imaginarnim stvarima! One ne mogu doći i zabraniti vam da govorite u njihovu korist.  Ja mrzim takva neodgovorna uopštavanja! A vi ste tako skloni da ih prisvojite. Bez uzročnosti ne bi bilo reda; niti korisne akcije.

M: Da li vi želite da znate sve uzroke svih događaja? Da li je to moguće?

P: Znam, to nije moguće! Sve što želim da znam jeste: ako postoje uzroci za sve, i ako se na njih može uticati, da li se na taj način može uticati i na događaje?

M: Da utičete na događaje, vi ne treba da znate uzroke. Zašto zaobilazite put rešavanja stvari!! Niste li vi izvor i kraj svih stvari (događaja)? Kontrolišite ih na samom izvoru.

P: Svako jutro kupujem novine i čitam sa užasom da se svetske patnje - siromaštvo, mržnja i ratovi - nastavljaju nesmanjenom žestinom. Moja pitanja se odnose na činjenicu patnje, uzrok, otklanjanje. Ne terajte me govoreći da je to Budizam! Ne etiketirajte me. Vaše nastojanje na bezuzročnosti uklanja svaku nadu sveta za nekom promenom sveta.

 

M: Vi ste konfuzni, zato što vi verujete da ste u svetu, a ne svet u vama!? Ko dolazi prvo - vi  ili vaši roditelji? Vi zamišljate da ste se rodili u određeno vreme i na  određenom mestu, da  imate oca i majku, telo i ime. To je vaš greh (greška) i vaša nesreća (propast)!

Sigurno da možete promeniti vaš svet ako radite na tome. Svakako, radom. Ko vas zadržava? Ja vas nisam nikad obeshrabrio. Uzročnost ili neuzročnost, vi ste stvorili ovaj svet i vi ga možete promeniti.

P: Bezuzročni svet je potpuno izvan moje kontrole.

M: Naprotiv, svet čiji ste vi jedini izvor i temelj je potpuno u vašoj moći promene. Ono što je stvoreno uvek može biti rastvoreno i ponovo stvoreno. Sve će se desiti kako vi to želite, uzevši da vi to stvarno i želite.

P: Sve što ja hoću je kako da se borim sa svetskim patnjama.

M: Vi ste ih stvorili zbog vaših sopstvenih želja i strahova, i vi se nosite (borite) sa njima. Sve  je to zbog toga što ste zaboravili vaše sopstveno biće. Posmatrate datu realnost kao sliku na platnu, volite ljude na slici i patite zbog njih i želite da ih spasite. To nije tako. Morate početi sa sobom. Nema drugog puta. Radite, naravno. Nema štete u radu.

P: Vaš univerzum izgleda da sadrži svako moguće iskustvo. Individua trasira put kroz njega i doživljava prijatna i neprijatna stanja. To ga nagoni da postavlja pitanja i da traga, što proširuje sagledavanje i osposobljava pojedinca da ide iznad svog skučenog i samostvorenog sveta, ograničenog i egocentričnog. Ovaj lični svet može da se promeni - vremenom. Univerzum je bezvremen i savršen.

M: Uzimati pojavnost za istinitost je bolna pogreška i uzrok svih nesreća. Vi ste sveprožimajuća, večna i beskonačna stvaralačka duhovna svest. Sve ostalo je ograničeno i privremeno.

Ne zaboravite ko ste!!

U međuvremenu radite na sadržaju vašeg srca. Rad i znanje treba da idu ruku pod ruku. P: Moje sopstveno osećanje je da moj duhovni razvoj nije u mojim rukama. Sopstveni planovi koje pravim i sprovodim, ne vode me nikuda. Ja jednostavno jurim u krug oko samog sebe!? Kada Bog smatra da je voće zrelo, on će ga ubrati i pojesti. Bilo koji plod, ako njemu izgleda nedozreo, ostaće na drvetu sveta za neki drugi dan.

M: Vi mislite da vas Bog zna? Čak ni svet On ne zna!!?

P: Vaš Bog je drugačiji. Moj je drugačiji. Moj je milostiv. On pati zajedno sa nama.

M: Vi se molite da spasete jednoga, dok hiljade umiru. I kad bi svi prestali da umiru, ne bi više bilo mesta na zemlji.

P: Ja se ne plašim smrti. Moja zabrinutost je zbog bola i patnje. Moj Bog je jednostavan Bog i veoma bespomoćan. On nema snage da nas primora da budemo mudri. On jedino može da stoji i čeka!?

M: Ako ste vi i vaš Bog oba bespomoćni da li vas to ne navodi na pomisao da je svet slučajan? I ako je to tako, jedina stvar koju vi možete da učinite je da idete izvan  njega.