30.  NIŠTA NEMA POSTOJANJE SAMO OD SEBE

 

Pitalac: Dok vas slušam shvatam da je vama beskorisno postavljati pitanja. Ma kakvo da je pitanje, vi ga uvek preokrećete i iznosite mi osnovnu činjenicu da ja živim u iluziji,  obmani,  koju sam sâm stvorio i da je Realnost, Istina, neizreciva, neobjašnjiva rečima. Reči samo pojačavaju zabunu i jedini mudar pravac jeste tiho traganje unutar sebe.

 

Maharadž: Konačno, um je taj koji stvara obmanu i onaj koji oslobađa od nje. Reči mogu da pogoršaju obmanu, reči takođe mogu da pomognu da se ona odagna. Nema ništa lošeg u neprestanom ponavljanju iste istine dok ona ne postane Realnost, istinitost. Majčin posao nije završen sa rođenjem deteta. Ona ga hrani svakog dana, godinu za godinom, dok je ono više ne treba. Ljudi imaju potrebu da čuju reči sve dok činjenice ne progovore glasnije od  reči.

P: Znači, mi smo deca koja treba da budu hranjena rečima?

M: Sve dok budete davali važnost rečima, vi ste dete.

P: U redu. Onda budite naša majka.

M: Gde je bilo dete pre nego što je rođeno? Da li je ono bilo sa majkom? Dete je moglo biti rođeno tek pošto je bilo sa majkom.

P: Sigurno da majka nije mogla da nosi dete, kad je i sama bila  dete.

M: Potencijalno ona je bila majka. Idite iznad obmane  vremena.

P: Vaš odgovor je uvek isti: vrsta satnog mehanizma, koji otkucava iste časove neprestano.  M: Tu nema pomoći. Kao što se jedno sunce reflektuje u milionima kapljica rose, tako je i bezvremeno neprekidno ponavljanje. Kad ja ponavljam: "JA JESAM, JA JESAM", ja samo potvrđujem i ponovo afirmišem jednu večno prisutnu činjenicu, istinu. Vi ste postali umorni od mojih reči, jer vi ne vidite živu istinu iznad njih. Dodirnite to, povežite se s tim, i pronaći ćete pun smisao reči i tišine - svoje.

P: Vi kažete da je mala devojčica već majka njenog budućeg deteta. Potencijalno - da.  Stvarno

- ne.

M: Mogućnost postaje stvarna sa mišljenjem. Telo i njegove aktivnosti postoje u umu.

P: A um je svesnost u pokretu, kretanju, dok je svesnost uslovljeni aspekt, saguna, Sopstva. Neuslovljenost, nirguna, je drugi aspekt, a iznad je punoća apsolutnog, paramartha.

M: Sasvim tako - to ste postavili prelepo.

P: Ali to su samo reči za mene. Ponavljati ih i slušati ih nije dovoljno, one moraju  biti doživljene.

M: Ništa vas ne zaustavlja sem zaokupljenosti sa spoljašnjim, koje vas sprečava da se usredsredite na unutarnje. Vanjsko ne može biti od pomoći, i možete tako propustiti vašu sadhanu. Morate se okrenuti od sveta i ići unutra, dok se unutrašnje i spoljašnje ne stope i vi možete otići iznad uslovljenosti, bilo ona unutarnja ili spoljašnja.

P: Svakako, neuslovljenost je samo jedna ideja u uslovljenom umu. Samo po sebi nema postojanja.

M: Samo po sebi ništa nema postojanje. Sve ima potrebu za svojim sopstvenim odsustvom. Postojati, znači biti odvojeno, razlikovati se, biti ovde a ne tamo, biti sada a ne  onda,  biti ovako, a ne drugačije. Kao voda uobličena posudom, tako je sve određeno sa uslovljenostima, gunama. Kao što voda ostaje voda bez obzira na sudove u kojima je, kao što svetlost ostaje  ono što je bez obzira na boje koje donosi, isto tako i realno ostaje realno, bez obzira na stanja svesti u kojima se reflektuje. Zašto se usredsređivati samo na refleksiju u svesnosti? Zašto ne  na sebe istinskog?

P: Svesnost sama po sebi je refleksija. Kako ona može sadržavati realno, istinito?

M: Znati da su svesnost i njen sadržaj samo refleksije, odsjaji, promenljivi i prolazni, je usredsređivanje na realno. Odbijanje da vidimo zmiju u konopcu, je neophodno  stanje  za  viđenje konopca.

P: Samo neophodno, ili takođe i dovoljno?

M: Osoba mora takođe znati da konopac postoji, a izgleda kao zmija. Slično, mora se znati da realno, istinito, postoji i da je po prirodi svedok-svesnost. Naravno, ona je iznad svedoka, ali   da bismo došli do toga, moramo prvo ostvariti stanje čistog svedočenja. Stanje duhovne svesnosti dovodi osobu do neuslovljenog.

P: Može li neuslovljeno biti doživljeno?

 

M: Znati uslovljeno kao uslovljeno je sve što se može reći o neuslovljenom. Pozitivni izrazi su samo nagoveštaji i obmane.

P: Možemo li govoriti o svedočenju realnog?

M: Kako bi mogli? Mi možemo samo govoriti o nerealnom, neistinitom, iluzornom, prolaznom, uslovljenom. Da bi otišli iznad, mi moramo proći kroz potpuno negiranje svega, kako bismo imali nezavisno postojanje. Sve stvari su zavisne.

P: Od čega one zavise?

M: Od svesnosti. A svesnost zavisi od svedoka.

P: A svedok zavisi od Realnosti, istine?

M: Svedok je refleksija realnog u svoj njegovoj čistoti. On zavisi od stanja uma. Gde prevladavaju jasnoća i nevezanost, svedok - svesnost dolazi u postojanje. To je upravo kao kad se kaže da tamo gde je voda bistra i mirna, pojavljuje se slika, odsjaj meseca. Ili kao dnevna svetlost koja se pojavljuje kao iskra, bljesak u dijamantu.

P: Može li postojati svesnost bez svedoka?

M: Bez svedoka ona postaje nesvesno, samo postojanje. Svedok je latentan, sakriven, u svakom stanju svesti, kao svetlost u svakoj boji. Ne može biti znanja bez znalca, niti znalca bez svedoka. Ne samo da vi znate, nego znate da znate.

P: Ako neuslovljeno ne može biti doživljeno, jer je svako iskustvo  uslovljeno,  onda zašto o tome uopšte govoriti?

M: Kako onda postoji znanje uslovljenog bez neuslovljenog? Mora postojati izvor iz koga sve ovo ističe, temelj na kome sve počiva.

Samoostvarenje je prvenstveno znanje sopstvenog stanja svesnosti da beskonačne varijante uslovljenog zavise od naše beskonačne sposobnosti da budemo  uslovljeni i dajemo  rast različitim oblicima uslovljavanja. Za uslovljeni um neuslovljeno izgleda kao totalitet kao i odsustvo svega. Ništa ne može biti direktno doživljeno, ali to ga ne čini nepostojećim.

P: Da li je to osećanje?

M: Osećanje je takođe stanje uma. Kao što zdravo telo ne zaokuplja pažnju jer ne stvara probleme, tako je i neuslovljeno slobodno od  iskustva.

Uzmite iskustvo smrti. Običan čovek je uplašen da umre jer je uplašen od promene. Svetac, Gnani, nije uplašen, jer je njegov um već mrtav. On ne misli:  ’Ja  živim’,  on zna: ’postoji život’. Nema promene u njemu, i nema smrti. Smrt se javlja kao promena u vremenu i prostoru. Tamo gde nema ni vremena ni prostora, kako tamo može biti smrti? Mudrac, Gnani,  je već mrtav za ime i oblik. Kako njihov gubitak može uticati na njega? Čovek u vozu putuje iz mesta u mesto, ali čovek van voza ne ide nikuda, jer on nije vezan za odredište. On nema nigde da ode, ništa da radi, ništa da postane. Oni koji stvaraju planove biće rođeni da ih izvedu. Oni koji ne planiraju nemaju potrebe da se rode.

P: Šta je svrha bola i zadovoljstva?

M: Da li oni postoje sami od sebe, ili samo u umu?

P: Ipak, oni postoje. Nije važan um.

M: Bol i zadovoljstvo su samo simptomi, indikacije, posledice, rezultati pogrešnog znanja, tj. neznanja, i pogrešnog osećanja. Rezultat ne može imati svrhu od njega samog, svoju sopstvenu.

P: U Božanskoj ekonomiji sve mora da ima svrhu.

M: Da li vi poznajete Boga da tako slobodno govorite o njemu? Šta je Bog za vas? Zvuk, glas, reč na papiru, ideja u umu?

P: Iz njegove moći ja sam rođen i održavam se u životu.

M: I patite i umirete. Da li ste zadovoljni?

P: Može biti moja sopstvena pogreška da patim i umirem. Ja sam stvoren za večni život.

 

M: Zašto večan u budućnosti, a ne u prošlosti? Ono što ima početak mora imati i svoj kraj. Samo bespočetno je beskrajno, večno.

P: Bog može biti samo koncept, radna, delotvorna teorija. Vrlo koristan koncept ipak.

M: Za ovo mora se biti slobodan od unutrašnjih suprotnosti, što nije slučaj. Zašto ne raditi na teoriji da ste vi svoj sopstveni kreator i kreacija. Naposletku, neće postojati spoljašnji Bog da  se s njim mukotrpno suočavate.

P: Svet je bogat i kompleksan, kako bih ja mogao da ga stvorim?

M: Da li vi poznajete dovoljno sebe, da znate šta vi možete da uradite, a šta ne možete? Vi ne znate svoje sopstvene moći!! Niste nikad istraživali. Počnite sa sobom sada.

P: Svi veruju u Boga.

M: Za mene vi ste svoj sopstveni Bog. Ali ako vi mislite drugačije, vi mislite do kraja. Ako postoji Bog, onda je sve Božje i sve je za dobrobit, sve je najbolje. Pozdravite sve što dođe sa radosnim i zahvalnim srcem, i volite sva stvorenja. Ovo će vas takođe voditi ka vašem Sopstvu.