Sitna priča s i podno Trebevića... 

Ne ide se u Sarajevo samo na baklavu, sirnicu i ćevape... :) Valja se usput rješavat' i strahova. 

Nisam se baš preplašila žičare jer... pa vozila sam se zagrebačkom uspinjačom iz Donjeg u Gornji grad. Neš' ti! :) 

Jedno: "Požuri! Uskoči! Idemo!" nije mi ostavilo puno vremena za razmišljanje. I tako, da... nije to dron... Sama sam slikavala prizore kojima smo promicali. Je, osjećala sam popriličan strah ali istovremeno i uživala u pogledu i mantrala u sebi: Tko se boji žičare još, tri za groš, tri za groš..."

P. S. Sreća da nisam išla ovom iz '84.

I podno Trebevića mogu se ljudi rješavati strahova... od drugih i drugačijih, stranaca i domaćih, strah od vage iza kušanja baklavi, kadaifa, sirnica... strah od golubova... 

Meni je suočavanje sa jednim strahom za danas bilo sasvim dosta. :)