34.  NEZNANJE MOŽE BITI PREPOZNATO - ISTINA NE

 

Pitalac: Iz godine u godinu vaše učenje ostaje isto. Izgleda da nema napretka u onome što nam vi govorite.

Maharadž: U bolnici bolesnik se leči i ozdravi. Tretman je rutinski, sa vrlo malo promena, ali nema ničeg monotonog u vezi zdravlja. Moje učenje može biti uobičajeno, ali je njegov plod  nov od čoveka do čoveka.

P: Šta je ostvarenje, realizacija? Ko je ostvaren čovek? Kako se Mudrac, Svetac prepoznaje?

M: Ne postoje karakteristična obeležja istinskog znanja. Jedino neznanje može biti prepoznato, ne Istina, znanje. Mudrac ne tvrdi da je on nešto posebno. Svi oni koji objavljuju  svoju sopstvenu veličinu, plemenitost i jedinstvenost, nisu oni koji znaju, Mudraci. Oni su pogrešno procenili neki redak stepen razvoja za realizaciju. Znalac ne pokazuje nameru da sebe objavi kao Mudraca. On smatra sebe potpuno normalnim, istinskim, u svojoj realnoj prirodi.

Proglašavanje sebe za svemogućeg, sveznajućeg i sveprisutnog Boga je znak neznanja.

P: Može li Svetac preneti svoje iskustvo neznalici? Može li znanje, Istina, da se prenese od jednog čoveka drugome?

M: Da, to se može! Reči Sveca imaju moć osvetljavanja neznanja i mraka u umu. Nisu toliko važne reči, ali je važna moć iza njih, u pozadini njihovoj.

P: Kakva je to moć?

M: Moć ubeđenja, uverenja, zasnovana je na ličnom ostvarenju, na nečijem sopstvenom, direktnom iskustvu.

P: Neki ostvareni ljudi kažu da znanje mora biti zasluženo, osvojeno, a ne poklonjeno, dobijeno. Neko može samo da podučava, ali je učenje svoje sopstveno.

M: To se svodi na isto.

 

P: Postoje mnogi koji su praktikovali jogu godinama i godinama bez nekog rezultata. Šta može biti uzrok njihovog neuspeha? Neki su se odali transu u privremenoj obustavi svesnosti. Bez potpune svesnosti kakav progres može da bude? Mnogi su praktikovali samadhi, stanje ekstatičnog zadubljenja. U samadhiju svest je potpuno aktivna, duboka, ali ipak to nije dalo nekih rezultata.

M: Kakve rezultate vi očekujete? I zašto bi znanje, spoznaja, bilo rezultat bilo čega? Jedna stvar vodi ka drugoj, ali znanje nije ograničeno, Istina nije ograničena uzrocima i posledicama.

Znanje je potpuno iznad uzročnosti. Ono je stanovnik u Sopstvu.

Jogi dolazi do saznanja mnogih čuda, ali o Sopstvu on ostaje u neznanju. Svetac,  Znalac, može izgledati i osećati se sasvim obično, ali on zna Sopstvo potpuno dobro.

P: Postoje mnogi koji tragaju iskreno ka samoostvarenju, ali sa oskudnim rezultatima.  Šta  može biti uzrok tome?

M: Oni nisu dovoljno istraživali izvor znanja, svoje opažaje, osećanja i misli oni ne poznaju dovoljno. Ovo može biti jedan uzrok odugovlačenja. Drugi jeste da su neke želje možda još žive.

P: Uzdizanje i padovi u sadhani, duhovnom razvoju, su neminovni. Ipak, iskren tragalac, uprkos svemu napreduje polako. Šta može Mudrac, Gnani, da uradi za takvog tragaoca?

M: Ako je tragalac iskren, svetlost će biti data. Svetlost je za sve i uvek je tu, ali tragalaca je malo, i među tom manjinom, oni koji su spremni su veoma retki. Sazrevanje srca i uma je neophodno.

P: Da li ste vi ostvarili vašu realizaciju naporom ili milošću Gurua?

M: Njegovo je bilo učenje, a moje je bilo poverenje, moja je bila vera. Moje poverenje u njega učinilo  je da prihvatim njegove reči kao istinu, da odem duboko u njih, da ih živim. Tako sam   ja došao do ostvarenja onoga što sam sada. Guruova ličnost i njegove reči su učinile da mu verujem, i moje verovanje učinilo ih je plodonosnim.

P: Ali da li može Guru dati ostvarenje bez reči, bez poverenja, upravo ovako jednostavno, bez neke pripreme?

M: Da, on može, ali gde je primalac? Vidite, ja sam bio jako  u harmoniji sa mojim Guruom,  tako sam mu potpuno verovao, da je postojalo vrlo malo otpora u meni, te se sve desilo brzo i lako.

Ali nisu svi tako srećni. Lenjost i uznemirenost često stoje na putu i dok oni nisu uočeni  i otklonjeni, napredak je spor. Svi oni koji su imali ostvarenje brzo, samo dodirom, pogledom  ili mišlju, bili su sazreli za to. Ali takvi su vrlo retki. Zrelost traži neko vreme za sazrevanje. Sadhana ubrzava sazrevanje.

P: Šta čini da neko sazri? Šta je faktor sazrevanja?

M: Iskrenost, ozbiljnost, naravno, osoba mora biti zaista puna žudnje za istinom. Na kraju krajeva, ostvaren čovek je najozbiljniji čovek. Bilo šta da radi, on to radi potpuno, kompletno, bez ograničenja i rezervi, zadržavanja. Integritet, sveobuhvatnost vas vode ka Istini, Stvarnosti.

P: Da li vi volite svet?

M: Kada se vi povredite, plačete. Zašto? Zato što vi volite sebe. Nemojte zatvarati vašu ljubav ograničavajući je na telo, ostavite je otvorenom. Onda će ona biti ljubav za sve. Kada se odbace sve lažne identifikacije, ono što ostane je sveobuhvatna ljubav.

Oslobodite se svih ideja, predstava o sebi, čak i od ideje da ste vi Bog. Nedefinisanje sebe je vredno, samozaborav je punovažan.

P: Ja sam umoran od obećanja. Umoran sam od sadhana, tehnika koje mi uzimaju sve vreme i svu energiju, a ne donose ništa. Ja želim Realnost, Istinu, sada i ovde. Da li mogu imati to?

M: Naravno da možete, ako ste siti svega, uključujući i vaše sadhane. Kada ne zahtevate,  ne očekujete ništa od sveta, niti od Boga, kada ne želite ništa, ne tragate za bilo čim, ne očekujete ništa, onda će Svevišnje Stanje doći ka vama nepozvano i neočekivano.

 

P: Ako je čovek angažovan porodičnim životom i svetovnim poslovima, radi svoju sadhanu, duhovnu praksu, striktno, strogo, kako je propisano, da li će on imati rezultata?

M: Rezultate će on imati, ali će biti obuzet njima kao u čauri.

P: Tako mnogo mudraca kaže da kad ste sazreli i spremni, vi ćete se realizovati, ostvariti. Njihove reči mogu biti istinite, ali one su od male koristi. Mora postojati izlaz, spas, nezavisan od sazrevanja koje zahteva vreme, od sadhane koja zahteva napor.

M: Nemojte to zvati putem. To je više vrsta veštine, umetnosti. To nije čak ni to. Budite otvoreni i smireni, to je sve. Ono za čim tragate je tako blizu vas, da nema mesta za put.

P: Postoji tako mnogo ljudi u neznanju, a tako malo mudraca,  svetaca. Šta može da bude  uzrok tome?

M: Nemojte se brinuti o drugima, vodite brigu o sebi. Vi znate da jeste. Nemojte se ograničavati sa imenima, samo budite. Bilo koje ime ili oblik koji dajete sebi zamračuje vašu istinsku prirodu.

P: Zašto bismo tragali za krajem, pre nego što se možemo ostvariti?

M: Želja za istinom je najviša od svih želja, ipak, ona je i dalje samo želja. Sve želje moraju biti odbačene, da biste stvarno bili. Zapamtite, vi jeste. To je vaš radni kapital, bogatstvo. Obrćite, angažujte to i biće mnogo profita.

P: Zašto bi uopšte bilo traganja?

M: Život je traganje, osobi ne može pomoći traganje. Kada sva traganja prestanu, to je Svevišnje Stanje.

P: Zašto svevišnje stanje dolazi i odlazi?

M: Ono niti odlazi, niti dolazi. Ono jeste.

P: Da li vi govorite iz svog sopstvenog iskustva?

M: Naravno. To je bezvremeno stanje, uvek prisutno.

P: Za mene ono dolazi i odlazi, za vas ne. Zašto ova razlika?

M: Možda zato što ja nemam želja. Ili vi ne želite Svevišnje dovoljno snažno. Vi se morate osećati razočarano, beznadežno, kad vaš um nije u kontaktu sa Svevišnjim.

P: Sav moj život je bio traganje, težnja, a dosegao sam tako malo. Čitao sam, slušao sam - ali sve uzalud.

M: Slušanje i čitanje su postali vaša navika.

P: Ja sam to ostavio takođe. Ja ne čitam u današnje vreme.

M: Ono čega ste se vi odrekli nije sada važno. Čega se niste odrekli? Pronađite to i odrecite se toga. Sadhana je traganje, zato se i nje odrecite. Ispraznite sebe potpuno.

P: Kako može budala želeti mudrost? Osoba mora da zna objekat želje, da bi ga želela. Kada Svevišnji nije poznat, kako može biti željen?

M: Čovek prirodno sazreva i postaje spreman za samoostvarenje.

P: Ali šta je faktor sazrevanja?

M: Samo-prisećanje, svesnost "Ja jesam" dovodi ga do sazrevanja brzo i snažno, moćno. Odrecite se svih ideja o sebi i jednostavno budite.

P: Umoran sam od svih puteva, staza, i značenja, htenja, i veština i trikova, svih tih mentalnih akrobatika. Postoji li put koji pokazuje, opaža, istinu direktno i odmah, trenutno?

M: Prestanite da koristite vaš um i gledajte šta se dešava. Radite samo ovu  jednu  stvar potpuno, direktno. To je sve.

P: Kad sam bio mlađi, imao sam čudna iskustva, kratka, ali vredna, da sam ništa, upravo ništa,   a ipak potpuno svestan. Ali opasnost je što osoba ima želju da ponovo stvori  iz  sećanja trenutke, događaje koji su prošli.

M: Ovo je sve imaginacija, zamišljanje. U svetlosti svesti sve vrste stvari se događaju i ne treba da osoba daje posebnu važnost bilo kojoj.

 

Lepota cveta je predivna kao vizija Boga. Dopustite im neka budu.  Zašto ih se sećati i onda stvarati sećanje kao problem? Budite nežni, blagi, u vezi njih; ne delite ih u više i niže, unutarnje i spoljašnje, trajne i prolazne. Idite iznad, idite nazad ka izvoru, idite ka sebi, Sopstvu, koje je isto, nepromenjeno, ma šta da se desi.

Vaša slabost je zbog vašeg ubeđenja da ste vi bili rođeni u svetu. U stvarnosti, istini, svet se uvek ponovo stvarao u vama i sa vama. Vidite sve kao emanaciju iz svetlosti koja je izvor vašeg sopstvenog bića.  Otkrićete da je ta svetlost sačinjena od ljubavi i energije.

P: Ako sam ja ta svetlost, zašto je ne znam?

M: Da biste znali, morate imati znalački um, um sposoban da zna. Ali vaš um je neprestano u trci, nikad smiren, nikad sa punom refleksijom, odsjajem. Kako možete videti mesec u njegovom punom sjaju kad su oči zamračene?

P: Možemo li reći, pošto je sunce uzrok senci, da se ono ne  može videti u senci.  Osoba se mora okrenuti.

M: Ponovo ste uveli trojstvo sunca, tela i senke. Nema takve podele u Stvarnosti, Istini. Ono o čemu govorim nema ništa sa dualnostima i trojstvima. Ne  materijalizujte  i  ne  verbalizujte. Samo gledajte i budite.

P: Mogu li ja videti i biti?

M: Vidite ono što ste. Ne pitajte druge, nemojte dopustiti da vam drugi govore o vama. Gledajte unutra i vidite. Svi učitelji mogu vam reći samo to. Nema potrebe ići od jednog do drugog. Ista voda je u svim izvorima. Vi samo uzmite iz najbližeg. U mom slučaju voda je unutar mene i ja sam voda.