77.  NEPOZNATO JE DOM REALNOG

 

Pitalac:  Ko je guru, a ko je Svevišnji Guru?

Maharadž: Sve što se desi u vašoj svesnosti je vaš Guru. Čista duhovna svesnost, probuđenost, iznad mentalne svesnosti je Svevišnji Guru.

P: Moj Guru je Šri Babađi. Kakvo je vaše mišljenje o njemu?

M: Kakvo pitanje postavljate! Prostor u Bombaju je upitan kakvo je njegovo mišljenje  o prostoru u Puni. Imena se razlikuju, ali ne i prostor. Reč "Babađi" je samo adresa. Ko živi na   toj adresi? Vi postavljate pitanje kada ste u nevolji. Istražite ko donosi nevolju i kome!?

P: Ja razumem da je svako u obavezi da se ostvari, oslobodi. Da li je to njegova dužnost ili je  to njegova sudbina?

M: Ostvarenje je činjenica da vi niste individua. Prema tome, to ne može biti dužnost individue čija je sudbina da nestane! Njena sudbina je dužnost onoga koji zamišlja sebe da je individua. Pronađite ko je on i zamišljena individua će se rastopiti. Sloboda znači od nečega se osloboditi. Od čega vi treba da se oslobodite? Očigledno morate da se oslobodite individualnosti za koju smatrate da ste vi, pošto je ideja koju vi imate o sebi ta koja vas drži u ropstvu.

P: Kako se osloboditi individualnosti?

M: Odlučnošću, odlukom. Shvatite da ona mora otići i želite da ona ode - ona će otići ako ste vi ozbiljni, iskreni sa tim. Neko, bilo ko će vam reći da ste vi čista svest, a  ne  telo-um. Prihvatite to kao mogućnost i istražujte ozbiljno. Možete otkriti da niste osoba zarobljena u prošlom vremenu. Razmislite o razlici koju bi to učinilo!

P: Ako nisam individua, onda šta sam ja?

M: Mokro sukno izgleda i miriše različito sve dok je mokro. Kada se osuši ono je ponovo normalno sukno. Voda je napustila sukno i ko može zaključiti da je ono bilo mokro? Vaša stvarna priroda nije onakva kakva vama izgleda da jeste. Napustite ideju da ste individua, to je sve. Vi ne treba da postanete ono što već jeste u svakom pogledu. Postoji identitet koji ste vi, i postoji individua koja mu je nadređena. Sve što vi znate je vaša individualnost, a svoj izvorni identitet, koji nije  individua,  vi ne znate, jer  vi nikad niste sumnjali,  nikad     niste zapitali sebe

 

presudno pitanje - "Ko sam ja?". Identitet je svedok individue, osobe, a sadhana se sastoji u zaokretu naglašavanja od površne i prolazne individue ka nepromenljivom, postojanom i uvek prisutnom svedoku.

P: Kako to da me pitanje "Ko sam ja?" vrlo malo privlači? Više volim da provodim vreme u slatkom, divnom, društvu svetaca.

M: Boravak u vašem sopstvenom biću je takođe sveto društvo. Ako nemate problem patnje i oslobođenja od patnje, nećete naći energiju i istrajnost potrebne za samoispitivanje. Vi ne možete stvoriti krize. To mora biti istinito, pravo.

P: Kako se prave krize događaju?

M: To se dešava svakog trenutka, ali vi niste dovoljno budni. Senka na licu vašeg suseda, ogromna i sveprisutna patnja egzistencije je stalni faktor u vašem životu, ali vi odbijate da obratite pažnju. Vi volite i vidite da drugi pate, ali ne reagujete.

P: Ono što kažete je istina, ali šta ja mogu da uradim u vezi toga?! Zaista je takva situacija. Moja neaktivnost, beznadežnost i tupost su deo toga.

M: Sasvim dovoljno. Posmatrajte sebe neprestano, uporno - to je dovoljno. Vrata koja vas zarobljavaju, takođe su vrata koja vas izvode na slobodu. Vrata su: "Ja jesam". Ostanite na tome dok se ona ne otvore. U stvari, ona su otvorena, samo što vi niste na njima. Vi čekate na nekim nepostojećim, naslikanim vratima koja se neće nikad otvoriti.

P: Mnogi od nas su uzimali droge neko vreme, i do izvesnog stepena. Ljudi su nam rekli da je svrha uzimanja droge prodiranje u više nivoe svesnosti. Drugi su nam savetovali da upražnjavamo obilan seks sa određenim ciljem. Kakvo je vaše mišljenje u vezi ovoga?

M: Svakako da droga, koja može da utiče na vaš mozak može takođe da utiče na vaš um i da vam donese sva obećana čudna iskustva. Ali šta su sve droge u poređenju sa drogiranjem koje vam je donelo najneobičnije iskustvo da ste bili rođeni i da živite u patnji i strahu u potrazi za srećom, koja ne dolazi ili kratko traje. Vi treba da istražujete prirodu ove droge i da pronađete protivotrov.

Rođenje, život, smrt - oni su jedno. Pronađite šta ih je prouzrokovalo. Pre nego što ste bili rođeni vi ste bili drogirani. Kakva je to vrsta droge bila? Možete  sebe  izlečiti  od  svih bolesti, ali ako ste još pod uticajem prvobitne droge, od koje su koristi površna lečenja?

P: Nije li karma uzrok preporađanja?

M: Možete promeniti ime, ali činjenice ostaju. Kakva je droga koju vi nazivate karma ili sudbina? Ona deluje tako da vi mislite o sebi da ste ono što niste. Šta je to i možete li biti oslobođeni toga? Pre nego što krenete dalje vi morate prihvatiti konačno kao radnu terapiju ili teoriju da vi niste ono što vama izgleda da jeste, da ste pod uticajem droge. Onda ćete samo morati da imate želju i strpljenje da istražujete simptome i tragate za njihovim zajedničkim uzrocima. Sve što vam guru može reći jeste: "Moj dragi gospodine, vi ste sasvim pogrešili o sebi. Vi niste osoba za koju mislite o sebi". Ne verujte nikome, čak ni sami sebi. Tragajte, pronađite, otklonite i odbacite svaku pretpostavku, sve dok ne doprete do žive vode i stene istine. Sve dok se niste oslobodili od droge, sve vaše religije i nauke i molitve i joge nemaju za vas nikakve koristi, jer su zasnovane na pogreški, one to samo ojačavaju. Ali ako ostanete pri ideji da niste telo niti um, pa čak ni njihov svedok, već sasvim iznad, vaš um će se razvijati u jasnoći, vaše želje u čistoti, vaše delovanje u milosrđu, saosećanju i to unutarnje pročišćenje će vas odvesti u drugi svet, u svet istine i neustrašive, nepokolebljive ljubavi. Odolevajte vašim starim navikama osećanja i mišljenja, borite se protiv njih, nastavite uporno da govorite sebi: "Ne, ne to, to ne može biti tako; ja nisam kao ovo, ja to ne trebam, ja ne želim to", i dan će sigurno doći kad će se cela struktura grešaka srušiti i temelj će biti slobodan za novi život. Konačno, vi morate zapamtiti da su sve vaše preokupacije sa sobom samo u toku budnih časova i delimično u vašim snovima; u toku dubokog sna sve je stavljeno na stranu, ostavljeno i zaboravljeno. To pokazuje kako je malo važan vaš budni život, čak i vama, dok samo ležite i

 

zatvorite oči on može da se završi. Svaki put kada zaspite vi činite to bez i najmanje sigurnosti da ćete se probuditi, a ipak preuzimate rizik?!

P: Kada vi spavate, da li ste svesni ili nesvesni?

M: Ja ostajem svestan, ali nesvestan da sam posebna osoba.

P: Možete li nam dati ukus iskustva samoostvarenja?

M: Uzmite sve od toga! To je ovde da se okusi. Ali vi ne probate, ne pitate. Čak i kad pitate,  vi ne uzimate. Pronađite šta vas sprečava da uzmete.

P: Ja znam šta sprečava - moj ego.

M: Onda, pozabavite se svojim egom - mene ostavite. Sve dok ste vi zarobljeni svojim umom, moje stanje je vama nedostupno.

P: Nalazim da ne bih imao šta više da vas pitam.

M: Kad ste stvarno u ratu sa vašim egom, vi biste trebali da postavite mnogo više pitanja. Nemate više pitanja jer niste zaista iskreno zainteresovani. Sada živite sa načelom  zadovoljstvo

- bol, odnosno sa egom. Vi se slažete sa egom, ne borite se sa njim. Vi čak i niste svesni kako ste potpuno pod vlašću personalnog razmatranja. Čovek bi trebao uvek da bude u revoltu, pobuni protiv samog sebe, jer ego, kao krivo ogledalo, smanjuje i iskrivljuje. On je najgori od svih tirana, on potpuno upravlja vama.

P: Kada ne postoji "ja", ko je slobodan?

M: Svet je slobodan od ogromne neprilike. Za dobrobit.

P: Dobrobit za koga?

M: Dobrobit za sve. To je kao uže razapeto preko ulice, ono ometa saobraćaj. Smatrajte da je ono tu kao čist identitet. Koristi nam tu samo kad nam zatreba u svojoj nameri. Sloboda od ega je plod samoistraživanja.

P: Ranije sam bio jako nezadovoljan sobom. Sada sam sreo moga Gurua i sad sam smiren, posle potpune predaje njemu.

M: Ako gledate vaš svakodnevni život videćete da se vi uopšte niste predali. Vi ste samo dodali reč "predanost" vašem rečniku i stavili vašeg Gurua u položaj klina da o njega obesite vaše probleme. Stvarna predanost znači ne raditi ništa sem ako nije  podstaknuto od gurua.  Zato vi stanite po strani takoreći, i pustite vašeg Gurua da živi svoj život. Vi samo gledajte i čudite se kako on lako rešava probleme koji vama izgledaju nerešivi.

P: Ja sedim ovde i vidim sobu, ljude. Vidim vas takođe. Kako to sve izgleda iz vašeg ugla? Šta vi vidite?

M: Ništa. Ja gledam, ali ono što vidim ne prekrivam prosuđivanjem, predubeđenjima. Ja ne opisujem niti vrednujem. Ja gledam, ja vas vidim ali ne zamišljam neki stav. Nikakvo mišljenje  ne zamračuje moje viđenje. A kad skrenem pogled moj um ne dozvoljava sećanju da se zadržava; on je odjednom slobodan i svež za sledeći utisak.

P: Kako sam ja ovde, gledam vas, ne mogu da odredim događaj u prostoru i vremenu. Postoji nešto večno i univerzalno u vezi prenošenja mudrosti koje postoji. Deset hiljada godina ranije    ili kasnije, ne čine razliku - događaj sam po sebi je bezimen, večan.

M: Čovek se ne menja mnogo godinama, ljudski problemi ostaju isti i pozivaju za iste odgovore. Postojanje vaše svesnosti, onoga što vi nazivate prenosom mudrosti, pokazuje da mudrost ipak nije bila prenesena. Kad je imate, niste je svesni. Ono čega ste svesni niti ste vi, niti je to vaše. Vaša je moć opažanja, ne ono što opažate. Pogrešno je smatrati da je mentalna svesnost celina čoveka. Čovek je sačinjen od nesvesnog, mentalne svesnosti i nadsvesti, ali vi niste čovek. Vaše je filmsko platno, svetlost kao i moć viđenja, ali slika niste vi.

P: Moram li da tragam za guruom, ili ću ostati sa onim koga sam našao?

M: Samo pitanje pokazuje da još niste pronašli nekog. Sve dok niste prosvetljeni vi ćete se kretati od gurua do gurua, ali kad pronađete sebe, traganje će prestati. Guru je putokaz. Kada ste u pokretu, prolazite tako mnogo putokaza. Kada dostignete vaše odredište, on je   poslednji

 

koji zavređuje pažnju. U realnosti sve zavređuje pažnju u njegovo sopstveno vreme i ne vredi posle toga.

P: Vi izgleda ne pridajete važnost guruu?! On je samo jedan događaj između ostalih!

M: Svi događaji doprinose, ali nijedan nije presudan. On je samo događaj između ostalih. Na putu svaki vam korak pomaže da dostignete vaše odredište; i svaki je toliko bitan kao i drugi, jer svaki korak mora biti učinjen, vi ga ne možete preskočiti. Ako odbijete da ga učinite, vi ste zastali, vi ste se zaglibili!

P: Svako peva u slavu Gurua, dok ga vi upoređujete sa putokazom. Da li nam je potreban guru?

M: Da li su nam potrebni putokazi? Da i ne. Da, ako smo nesigurni, ne ako znamo naš put. Jednom kada smo sigurni u sebe, Guru više nije potreban, osim u tehničkom smislu. Vaš um je instrument, te biste konačno trebali da znate kako da ga koristite. Kako ste naučili da koristite vaše telo, tako biste trebali da znate kako da koristite vaš um.

P: Šta ja dobijam učenjem da koristim moj um?

M: Dobijate slobodu od želja i straha, koji su potpuno tu zbog pogrešnog korišćenja uma. Sámo mentalno znanje nije dovoljno. Znanje je slučajno, nebitno, Nepoznato je dom Stvarnog, Istinitog. Život u mentalnom znanju je ropstvo, živeti u nepoznatom je oslobođenje.

P: Ja sam razumeo da je sva duhovna praksa namenjena odstranjivanju personalnosti. Takva praksa zahteva čvrstu odluku i upornu primenu. Gde pronaći celovitost, poštenje i energiju za takav rad?!

M: To ćete naći u druženju sa mudrima.

P: Kako da znam ko je mudar, a ko je samo pametan?

M: Ako su vaši motivi čisti, ako tragate za istinom i ničim drugim, vi ćete pronaći prave ljude. Njih je lako naći, ono što je teško je verovati im i dobiti punu korist iz njihovih saveta o vođstva.

P: Da li je budno stanje važnije za duhovnu praksu od spavanja, sna?

M: U celini mi pridajemo suviše mnogo važnosti budnom stanju. Bez spavanja bi budno stanje bilo nemoguće; bez sna, spavanja, čovek poludi ili umire; zašto pridavati toliko mnogo važnosti budnoj svesnosti, koja je očigledno zavisna od nesvesnog?! Ne  samo  svesno, već i nesvesno isto tako treba da bude razmatrano sa velikom pažnjom u našoj duhovnoj praksi.

P: Kako da čovek pazi na nesvesno, kako da prisustvuje u njemu?

M: Postavite "ja jesam" u fokus svesnosti, sećajte se da vi jeste, posmatrajte sebe neprestano i nesvesno će poteći u svesno bez nekog velikog napora s vaše strane, uticaće na svesno. Pogrešne želje i strahovi, lažne ideje, društvena sputavanja su blokade, prepreke koje sprečavaju njegovu slobodnu međuigru, povezanost sa svesnim. Jednom oslobođeni da se mešaju - nesvesno i svesno - dvoje postaju jedno i jedno postaje sve. Individua se stapa sa svedokom, svedok sa svesnošću duhovnom, duhovna svesnost-probuđenost se uliva u čisto postojanje, a ipak individualni identitet nije izgubljen, samo su njegova ograničenja izgubljena. Ona je preobražena, i postaje realno, istinito Sopstvo, Sadguru, večni prijatelj i vodič. Vi ne možete do toga doći ritualom, obožavanjem. Nijedna spoljna aktivnost ne može dospeti do unutarnjeg Sopstva, obožavanje i molitve ostaju samo na površini; da se ide dublje bitna je meditacija, neophodna je težnja da se ide iznad stanja dubokog sna, spavanja i budnog stanja.   U početku pokušaji su povremeni, dobrovoljni, zatim se oni ponavljaju češće, postaju stalni, redovni, zatim neprekidni i intenzivni, duboki, dok sve prepreke nisu pobeđene.

P: Prepreke od čega?

M: Od samozaborava.

P: Ako obožavanja i molitve nisu efikasne, zašto vi svakodnevno vršite obožavanje  vašeg Gurua sa pesmama i muzikom?!

M: Oni koji to žele, rade to, ne vidim svrhe da intervenišem.

P: Ali vi učestvujete u tome.

 

M: Da, tako izgleda. Ali zašto biti tako zainteresovan za mene? Usmerite pažnju na pitanje: šta je ono što me čini svesnim? - sve dok vaš um ne postane samo pitanje i ne može da misli o  ničem drugom.

P: Svi mogući i raznovrsni ljudi su me terali da meditiram. Nisam našao oduševljenje za meditaciju, ali sam zainteresovan za mnoge druge stvari, neke volim jako i moj um prianja za njih, moji pokušaji u meditaciji su sa pola srca, neodlučni, šta da radim?

M: Zapitajte sebe: "Kome se sve ovo dešava?" Koristite sve da idete unutar vas. Osvetlite vaš put spaljivanjem prepreka u intenzitetu duhovne svesnosti, probuđenosti. Kad vam se desi da želite ili se plašite, želja i strah nisu pogrešni i da moraju otići, već ličnost koja želi i plaši se. Nema svrhe boriti se sa željama i strahovima koji mogu biti potpuno  prirodni i opravdani; osoba je ta koja je pod njihovom prevlašću, uticajem, i ona je uzrok grešaka u prošlosti i budućnosti. Ova osoba, individualna ličnost, treba da bude pažljivo istražena i njene pogreške, netačnosti, utvrđene; onda će se njena moć nad vama završiti. Konačno, ona se smanjuje, stišava, svakog puta kada idete na spavanje. U dubokom snu vi niste samosvesna individua, osoba, a ipak ste živi. Kada ste živi i svesni ali niste više samosvesni, zbunjeni, više niste individua. U toku budnih časova jeste, kao da ste na pozornici, igrate ulogu, ali šta ste vi kad  se igra završi? Vi ste ono što ste uvek; ono što ste bili pre igre, pre njenog početka i to ostajete kad se igra završi. Posmatrajte sebe kao glumca na pozornici života. Izvođenje može biti predivno, sjajno, ili loše, ali vi niste u tome, vi samo to posmatrate; sa interesovanjem i simpatijama, naravno, ali uvek imajući na umu svo vreme da vi samo posmatrate, dok se igra, život, nastavlja da odvija.

P: Vi uvek naglašavate spoznavajući aspekt realnosti. Vi teško da ikad spominjete naklonost, simpatiju, ljubav i volju - nikad?!

M: Volja, naklonost, blaženstvo, težnja, i uživanje su tako duboko zagađeni sa ličnošću da se njima ne može verovati. Razjašnjenje i pročišćavanje koje je potrebno na samom početku puta, samo duhovna svesnost može da dâ. Ljubav i volja će doći na red, ali temelj mora biti pripremljen. Sunce duhovne svesnosti mora se prvo pojaviti - sve ostalo će slediti.